Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Zoran Kasalović.

Danas stvarno nemamo sagovornika, pošto je Rasim Ljajić za danas dobio ulogu da prizna sve, on deli mišljenje sa svim narodnim poslanicima, nema te kritike koju će on da demantuje. Gospodine Ljajiću, vi ste se spasili od ovoga što sledi.
Da krenemo redom. Ako je od 2000. godine promovisana vladavina prava, onda znači da sve grane vlasti treba da rade onaj svoj posao koji je propisan Ustavom, u okviru prava i dužnosti. To znači da izvršna vlast treba da radi izvršne poslove, ono što pripada izvršnoj vlasti. Nažalost, kod nas je sve to naglavačke postavljeno. Vi poslanici iz ZES-a, znajte, Skupština nije odlučivala o tome koliko će biti sudija, koliko će biti tužilaca, a prihvatili ste ulogu da raspravljate o tome koliko će biti državnih službenika. Zar vam to ne deluje malo poremećeno?
Broj državnih službenika, organizacija državnog posla, broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi i organizacija lokalne samouprave su izvršni poslovi u isključivoj nadležnosti Vlade i lokalne samouprave. To nije tema, to ne spada u zakonodavnu nadležnost. Nikada u istoriji nije donet zakon koji počinje rečima – zakon o minimalnom, zakon o maksimalnom broju zaposlenih ili bilo šta. Neko bi čitajući naslov ovog zakona mogao da pomisli da se mi upuštamo u nešto što se zove matematika ili fizika. Pa, teoreme se ne stavljaju u propise.
Ali, pogrešan bi bio i koncept ako bi se taj zakon prepravio da bude zakon o postupku utvrđivanja. To je u isključivoj nadležnosti Vlade Republike Srbije; i po onom Ustavu i po ovom Ustavu od pre tri godine samo je Vlada odgovorna za ovaj posao. Da nije tako, ne bi bilo odgovora na pitanje zašto niste predložili ovaj zakon pre tri godine, šest, devet ili pre 20 godina, da li je to neko predložio.
Mi smo ranije imali propis po kome je firma dužna da na svakih sto zaposlenih zaposli jednog pripravnika. To je bilo nametnuto da bi se povećavao broj zaposlenih, kako bi se socijalna politika sa državnih jasala preselila u privredu. Naravno, to vreme je prošlo.
Mi smo doneli sve propise koji regulišu državnu službu, apsolutno sve. Broj zaposlenih je u isključivoj nadležnosti Vlade. Ali, ona želi da ovaj vrući krompir prebaci na republički parlament. Ako bi ovo prošlo, to bi značilo da svaka buduća vlada kada želi nešto da menja mora da promeni ovaj zakon, bez obzira na to što i oni promili i onaj apsolutni broj u tim propisima imaju odgovarajuće rezerve, neke korektivne faktore, i tako dalje, i tako dalje.
Ne radi se ovo ni zbog Međunarodnog monetarnog fonda, niti zbog nekih stranačkih interesa, radi se zbog potpuno drugih stvari. Znate, u životu postoji crno i belo, postoji pismo i glava, postoji plus i minus, ali postoji nešto što se zove pozitivna nula. Ovo je pozitivna nula. Tresla se gora, rodio se miš, bukvalno rečeno.
Vi iz Demokratske stranke nikada niste zakukali kada je bilo u pitanju otpuštanje radnika iz privatizovanih preduzeća. Neki su sekli prste. Doduše, nisu se baš ni pretrgli sa nekim štrajkovima, ali je izostala solidarnost.
Svi vi snosite odgovornost za ovih devet godina. Ljajić sad pravi nešto, pa kaže – to što pravim treba da zaposli ljude. Pa, do sada ste ih otpuštali. I vi ste saučestvovali u otpuštanju. Vi sa četiri poslanika ne možete da promenite točak istorije. Oni uvek glasaju za ono što predloži Vlada.
Jedini u ovoj zgradi koji su vas opominjali od 2000. godine naovamo za sve one agencije, za sva ona zapošljavanja, ona izmišljanja, bili su srpski radikali. Smeškali ste se i rekli da imate podršku EU za taj projekat. Sada kažete – moramo da smanjimo broj zaposlenih zakonom, jer EU to traži od nas. Kakav vam je to partner? Zašto ne priznate da ste od 2000. godine promašili azimut, idete u suprotnom smeru i sada nijedna matematička argumentacija ne pomaže. Ovde je promovisan princip 126.
Istovremeno, dok vodite medijsku kampanju kako treba smanjiti broj zaposlenih, vi zapošljavate. Daću vam primer kako je to bilo pre nekoliko nedelja u opštini Vrbas: došao je Bajatović, zaposlio u jednom selu 16 ljudi u NIS-u, celo selo glasalo za njega, završili su posao. Koliko ljudi je izgubilo posao da bi se tih 16 zaposlilo?
Delite one vaše plave i žute kese pred izbore, verovatno neki virus ima unutra. Preporučujem da niko ne uzima te kese. Nemojte da uzimate te kese, to je neka prevara. Sve to što postoji u kesi pojede se za dva dana, oni uzmu glasove i onda haraju četiri godine. Vodite računa, ljudi. Vi koji glasate, glasate o svojoj sudbini, a ovi koji se dokopaju koalicionih 126 smatraju da imaju apsolutno pravo na sve. To je taj problem.
Mlađan Dinkić mora da smanji troškove i sve što je trošak mora da se smanji. Danas su to radnici, danas su to zaposleni. Da li se sećate da ste uveli neravnopravnost u pogledu nameštenika? O njima ne pričate. Najveći oblik diskriminacije koji je napravljen pre nekoliko godina kada je donet onaj zakon. Ne pominjete nameštenike. Da li se sećate da je 2000. godine u Narodnoj skupštini bilo 70 zaposlenih? Sada ih je preko 340. Koliko ste agencija napravili? Otelo se to kontroli. Ko zapošljava u javnim preduzećima? Naravno, po stranačkoj pripadnosti.
Juče vam je Todorović pročitao podatke iz „Blica“, šta je bilo, koliko je sada, kako se došlo do tog broja od 28.400, i naprasno se razboleo Mlađan Dinkić, neke stomačne probleme ima, morao je da napusti salu. Zašto? Kada se dođe na teren činjenica, vaša politika pada, ne postoji, ona je u pogrešnom smeru. Srbija je u minusu od kada ste došli na vlast.
Pre nekoliko dana ste se smejali kada sam vam rekao da će da kasni budžet, rebalans itd. Sada svi pričate kako to kasni. Zaprepašćeni ste kako nije došao materijal. Oni koji drže medije u Srbiji svesno i namerno su ubacili ovu temu, u kojoj će svako da bude u pravu.
I tu je u pravu Rasim Ljajić, on je prihvatio maksimu Nikole Pašića – svi su u pravu, samo njega nemojte da dirate. Svi su u pravu, samo Rasima ne dirajte. Pored Rasima i Tomice, ne znam ko je bio više na vlasti u ovoj zemlji. Mora da postoji neka mrvica odgovornosti. Mora neka mrvica odgovornosti da postoji.
Mi smo jedina država na kugli zemaljskoj gde je opozicija kriva za stanje u državi. Možete li da zamislite to? Jedina država gde je opozicija kriva što pada sneg danas. Shvatate li, ljudi, koliko ste vi uspeli to da uvrnete preko medija, preko „Velikog brata“, preko vašeg Dragana Đilasa. Inače, mi smo danas svi medijske žrtve sukoba unutar Demokratske stranke i sukoba frakcija, pošto u februaru imate valjda neki kongres, pa sad, koja će grupa pre da dođe do nečega. Ali, to je vaše interno, ne mešam se u to.
Da li postoji zakoniti put? Postoji, gospodine Ljajiću, vi znate, postoji i u Zakonu o državnim službenicima, postoji i u uredbama Vlade, organizaciji. Vi dajete saglasnost na sistematizaciju.
Da vas samo podsetim, pre nekoliko meseci, kada je takođe Todorović postavio pitanje Aerodroma Beograd itd., vi ste preduzeli, kao Vlada, oštre mere da nema zapošljavanja, nema ovoga, nema onoga, da će sve biti pod kontrolom, a svakodnevno - konkursi. Prebacili ste vrlo značajne poslove, tako da više nisu poslovi državne uprave u okviru ministarstava, nego kod nezavisnih ili regulatornih ili nekih drugih nazoviupravnih organizacija i agencija. Samo jedno ministarstvo je pojačalo svoje nadležnosti, da znate, Ministarstvo zdravlja. Gotovo sve što je bilo u ona dva zavoda, za zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje, polako je Tomica privukao prema sebi, zbog one patologije vezane za novac, a sva druga ministarstva su se razvlastila, izgubila nešto od onih imanentnih nadležnosti državne uprave.
U pogrešnom smeru vodite državu. Ne radite to zato što ne znate, to radite namerno i po nalogu iz inostranstva, zato što prljav posao sa Srbijom i srpskim narodom i svim narodima na teritoriji Balkana i bivše SFRJ, u režiji velikih moćnika, nije završen. Vi samo konkurišete za poziciju da date neki svoj, manje ili više skroman, doprinos u rastakanju jedne nekada vrlo ozbiljne države. To je ta celokupna priča. Naravno, onda su i predstavnici ZES-a u pravu kada kažu – kako vi to kritikujete ovaj zakon, a vi ste nam godinama pričali da treba da se smanji broj zaposlenih? U pravu ste i vi, ali bismo mnogo više bili u pravu i vi i mi da ste nas odmah poslušali, a ne sad.
Kad ste zakukali za nekim radnikom mašinske, elektronske, „Prve petoletke“, „Lole Ribara“, ne znam sve kojih firmi? Batić se setio sada da bude naprasno pametan, da pomene Stevana Moldovana, a naš Petar Jojić dve godine priča o tom Stevanu Moldovanu i o tome da 40 stečajeva vodi.
Zašto niste poslušali Petra Jojića pre dve godine kada je pomenuo to? Ne, sada ste se setili, a država klizi u zaduženje, klizi u nešto što se zove opšti haos, gde nema ni autoriteta, nema ni integriteta, samo nazovikoalicioni kapacitet, koji se zasniva na najobičnijoj prevari, koliko neko može da bude uspešan da prevari birače da bi završio posao.
Sada ćete vi u Voždovcu da krenete sa plavim paketićima, sa žutim paketićima, možda za deset dana proglasite i epidemiju, ali to je zbog tih paketića. Zbog tih paketića. Jedan deli tamo neke zaprške, neke začine besplatno; našao tamo neko naselje, deli začine, našao sponzora za začine. To je glavni faktor za opredeljenje u politici – šta je ko dao. Ko je koliko kome udelio. Pa vidiš, ako mogu da daju paketiće, oni su uspešni itd.
Jeste, uspešni da vas prevare. I devet godina vas varaju. Da vas samo podsetim, onaj Đelić – nije imalo kuče za šta da ga ujede kada je došao. A sada, evo, krenulo čoveka. Krenulo.
Priča se o nekim uštedama. Nema nikakvih ušteda. Sve to ide u preraspodelu ka podobnim i pogodnim, a 95%, ako su gubitnici u tranziciji, i treba da budu gubitnici u tranziciji. To je politika ove vlade – što gore, to bolje. To bolje njima, to bolje medijskim magnatima koji svađaju narod. Ali, o tome ćemo kada dođe vreme za amandmane.

Narodni poslanik Vlajko Senić je prijavljen. Želite repliku? Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, želeo sam samo da odgovorim na nekoliko pitanja koja su ovde pokrenuta i da demantujem jednu informaciju koja provejava, o tome da je ovaj zakon donet pod pritiskom MMF-a. To nije tačno, jer efekti ušteda koje se u ovom trenutku postižu ovim zakonom nisu toliki da bi očarali stručnjake MMF-a da izvrše pritisak na Vladu Srbije da donese taj zakon.
On, naravno, podrazumeva jedan dosta nepopularan prvi korak u reformi javnog sektora. Juče sam rekao, nismo prebacili odgovornost na opoziciju što donosimo ovaj zakon, niti smo smatrali da su oni koji su vladali do 2000. godine danas odgovorni za to što ima ovoliko zaposlenih u državnoj administraciji, što ona nije efikasna i produktivna. Kakva je bila tada, bila je, važno je da sada te stvari pokrenemo sa mrtve tačke.
Zalažemo se za to da ovo bude prvi korak u uspostavljanju javne administracije kao novog javnog menadžmenta, kao oblasti koja će biti partner privatnom sektoru, koja će biti partner društvu i koja će omogućavati napredak Srbije, umesto stalnog tretiranja javne administracije kao administrativnog računovodstvenog troška, od koga građani apsolutno nemaju nikakve koristi.
Mislim da je važno da kažemo da stojimo iza ovog zakona i čini mi se da smo juče najjasnije rekli da stojimo iza ovog zakona. Da li je ministar bolestan ili nije... Nije pitanje da li ministar stoji iza ovog zakona. Dakle, jedini smo dali jasnu podršku svemu ovome, jer smatramo da državna administracija u Srbiji nije dobra, da je birokratizovana i da tamo ima ljudi koji dobro i kvalitetno rade svoj posao, a ne mogu da dođu do izražaja, da ne postoji princip pozitivne selekcije od onih drugih koji svoj posao ne rade kvalitetno i na pravi način.
Da li su neki od njih dovedeni i kroz političke stranke koje su danas na vlasti, to u ovom trenutku nije prioritet. Za nas je prioritet da krenemo u promenu i u reformu ovog sektora, ne osvrćući se na to šta je bilo, već gledajući napred, da vidimo da li možemo te stvari da izmenimo.
Siguran sam da će u ovom procesu, opet bez skrivanja iza MMF-a, na red doći i javna preduzeća, i penzioni sistem i sve one druge neracionalnosti javnih finansija Srbije koje su nas dovele do toga da danas bijemo bitku i da pokušavamo da imamo što manji budžetski deficit.
Okrenuti smo ka budućnosti, okrenuti smo ka tome da popravimo ove stanje koje danas nije dobro i nemamo nameru da se krijemo iza bilo koga, a pogotovo iza MMF-a. Ovo je zakon koji smo doneli svojom voljom, na naš predlog, i uvereni smo da će on vrlo brzo dati rezultate – ne tolike uštede u finansijskom smislu u kratkom roku, ali sigurno u srednjem roku jednu ozbiljnu i, nadamo se, odgovornu administraciju, koja neće raditi sporo i neproduktivno kao što je to bio slučaj do sada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Posle njega narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao čovek koji je određeno vreme vršio vlast u lokalnoj samoupravi pre svega želim da kažem da bih bio mnogo zadovoljniji i srećniji da smo danas u prilici da razgovaramo o jednom sveobuhvatnom procesu reforme lokalne samouprave, sa jasnim i planiranim vremenskim okvirima.
Pre svega, optimum i omogućavanje optimuma broja zaposlenih nije, po definiciji, jednako efikasnijoj lokalnoj administraciji. U tom smislu želim da verujem da će vreme pokazati da su utvrđeni kriterijumi (pre svega, četiri na hiljadu stanovnika kao kriterijum) dobro određeni i ne bih to previše komentarisao.
Želim da kažem da će teren na kome će se potvrđivati mogućnost ostvarivanja cilja optimalnog broja zaposlenih u lokalnim samoupravama biti u činjenici da lokalne samouprave samostalno o tome odlučuju. Pozvao bih sve lokalne samouprave da, u tom smislu, afirmišu kriterijum kompetentnosti, da sačuvaju stručnost i kompetentnost lokalne vlasti i stručnih službi u lokalnim samoupravama.
U suprotnom, nestručne i nekompetentne lokalne vlasti, čak i kada žele da urade nešto dobro, ne mogu to da učine, rasipaju novac, ne pružaju dovoljno dobre usluge; jednostavno, ne poseduju jedan takav potencijal. Naravno, pored ovog kriterijuma, ima i drugih koje je Vlada predvidela. Poslanici SPS-JS žele da afirmišu i druge kriterijume. Smatramo da su oni veoma značajni, da je u tom procesu potrebno zaštititi samohrane roditelje, invalide, porodice sa troje ili više dece, naravno, saglasno odredbama posebnog kolektivnog ugovora.
Ono što bih istakao i pohvalio je namera koja se postiže ovim zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, afirmacija principa primene jedinstvenih merila u svim jedinicama lokalne samouprave. To znači da su jasno poznata pravila igre, što do sada, mogu da kažem, nije bio princip. Naravno, to omogućava mnogim lokalnim samoupravama koje do sada nisu imale unutrašnje potencijale i hrabrosti da sprovedu jedan ovakav proces. To će za njih biti veoma značajno.
Drugo, zaista je bitna afirmacija principa javnosti kroz to da će, pre svega, biti poznati podaci, da će se formirati registar o broju zaposlenih u lokalnim samoupravama. Cenim da je to veoma dobro.
Na kraju, s obzirom na ograničenost vremena mog poslaničkog kluba, želeo bih da pozovem našu vladu i sva resorna ministarstva da shvate i prihvate apel čelnika lokalnih samouprava, u smislu stvaranja preduslova za vraćanje imovine lokalnoj samoupravi i za potrebnu finansijsku autonomiju, u smislu prihoda i rashoda, jer će to biti jedini put i sledeći korak u postizanju efikasnije lokalne samouprave, a naravno i mogućnost da sve opštine imaju razvojne budžete, na dobrobit svih građana u tim opštinama. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš. Posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, prvo moram da naglasim da je Liberalno-demokratska partija na početku ove svetske ekonomske krize, između ostalog, Vladi predlagala i smanjenje broja ministarstava. Vi ste se malopre toga dotakli, ali suština našeg predloga nije bila u tome da se smanji broj ministara, da se smanji broj automobila, nego da se Vlada povuče iz svih onih oblasti u kojima joj nije mesto, odnosno da ne izigrava poslodavca, nego da bude servis.
Želim da kažem da je fakat, i verovatno je svim građanima to jasno, da je za veliki broj ekonomskih problema u ovoj državi Vlada generator. To je veliki problem. Ovaj zakon koji ste nam doneli u Skupštinu nama se čini veoma nepromišljenim. Bavi se samo brojkama, nigde nema suštine, kao i kod svih mera koje ste donosili kada je u pitanju ekonomska kriza koja je zahvatila Srbiju.
Ponavljam, veliki generator te krize je sama Vlada. Vi ste te mere koje ste donosili donosili kasno i na uštrb srednje klase. Ovo je ponovo udar na srednju klasu.
Ono što želimo da vas pitamo, to je uradio i moj prethodnik gospodin Ostojić, a isto tako i predsednik poslaničke grupe – zašto javna preduzeća ne dolaze na red? Veliki su gubitaši, zapošljavaju strahovito veliki broj ljudi, a prave gubitke; ne dolaze na dnevni red i njih niko ne sme da dira. Ali, zato ćemo neke lokalne samouprave, na osnovu matematike koju ste vi izračunali, znači, bez ikakve suštine, lišiti određenog broja zaposlenih. Naravno da smo za štednju, ali, ponavljam, krenite prvo od sebe.
Za vas, gospodine Ljajiću, imam jedno pitanje i jednu molbu. Malopre je gospodin Vlajko Senić rekao da je ministar koji dolazi iz njegove partije, kao i predsednik njegove partije, decidirano stao iza ovog zakona i podržao ga, pa bih voleo da čujem od vas da li decidirano podržavate ovaj zakon? Bez onih dodatnih obrazloženja, koliko imate poslanika, znači, da ili ne?
Nadam se da u narednom periodu, za mesec, dva, tri, kad ovaj zakon zaživi, nećete obilaziti porodice onih koji su otpušteni deleći im paketiće i izigravati nekoga ko o njima brine. Mnogo ranije je trebalo da brinete, devet godina ste u mnogim vladama i bilo bi mnogo korektnije da ste neke druge poslove do sada radili, tako da vas molim da to stvarno uradite.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre Ljajiću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas prisustvujemo jednoj raspravi koju možemo posmatrati na više načina i sa više aspekata: imali smo jednu sociološku analizu, imali smo jednu matematičku analizu, imali smo jednu analizu koja je bila istorijska i, zaista, da je vreme za političke eksperimente, građani Srbije bi mogli mnogo da nauče iz ove rasprave.
Nažalost, ovu raspravu koju sam malopre čuo, i nekoliko puta u toku dana, deklarisaću kao demagošku. Demagogija je zaista divna politička veština kojom se služi opozicija kada treba da se dodvori narodu. Ne mislim na gospodina Ostojića, to se na njega nije odnosilo. Demagogija je divna kada treba podići narodu, kada treba inspirisati određena osećanja među građanima.
Šta smo mi ovde malopre čuli? Ponovo kažem, ne mislim na diskusiju mog prethodnika gospodina Ostojića, već na neke prethodne diskusije. Čuli smo malopre iskazanu brigu za zaposlene u državnoj administraciji, u lokalnim samoupravama.
Nije loše, kada čujemo ovakve diskusije, da se zapitamo da li zaista postoje političke stranke koje imaju dva morala. Tema je baš ovo o čemu pričam. Jedan je moral onaj koji određene stranke propovedaju, ali ga se ne pridržavaju; drugi moral, koga se pridržavaju, te iste stranke ne propovedaju.
Samo ću da vas podsetim na istoriju Srbije. Nije ovo prvi slučaj u istoriji Srbije da mi imamo ovakvu raspravu. Kada smo imali ovakve rasprave Nikola Pašić je bio predsednik Vlade i isto je srpska država u to vreme... A Nikola Pašić je mnogo puta bio predsednik Vlade, od 1904. godine, pa maltene do smrti 1926. godine. Imali smo situaciju da se država Srbija suočila sa problemom u budžetu i da je došlo do potrebe da se smanji državna administracija i broj činovnika. Baš se desilo da se na toj sednici Skupštine Nikola Pašić razboleo. Stigao mu je telegram dok je bio bolestan: „Gospodine Pašiću, brzo ozdravljenje želi vam Narodna skupština, sa 82 za i 68 protiv.“ Mislim da smo ovde svi za brzo ozdravljenje, ali pre svega želimo ozdravljenje Republici Srbiji.
Srbija može da ozdravi samo ako svi stavimo prst na čelo i kažemo da država Srbija godišnje potroši 1,3 milijarde evra više nego što proizvede i da mora da se štedi. Ko god kaže da mi nismo počeli štednju od sebe... Nemojte da degradiramo parlament. Ako je neko počeo štednju od sebe, počeo je parlament. Parlament bira Vladu i kontroliše Vladu, a ne Vlada parlament, gospodine Markoviću. Dakle, mi smo u parlamentu ukinuli dnevnice, mi smo u parlamentu smanjili platu i počeli od sebe. Sada treba da se zapitamo gde još možemo da uštedimo.
Ako neko misli da smo mi sanjali broj radnika koje treba da otpustimo, da smo gledali u pasulj koliko treba da otpustimo radnika, da nam se to javilo u toku noći, mi smo do tog broja došli tako što smo utvrdili tačan broj ljudi koje treba imati u administraciji i on iznosi 28.400.
Ako kažemo, s druge strane, da je ovo svetska zavera smišljena u Briselu, Parizu, Vašingtonu, ili možda u Moskvi, da neki naši ljudi ostanu bez posla, svesni smo mi činjenice da u lokalnoj administraciji sede ljudi poput nas, koji isto imaju probleme. Niko te ljude ne satanizuje u ovoj raspravi i niko ne upire prstom u te ljude, da su oni višak građana.
Vidim da određene političke stranke imaju nameru da ih spaljuju na lomači, bacaju lavovima i ne znam šta drugo rade, pozivajući se na iskustva starog Rima. I stari Rim je imao problema sa birokratijom, ali stari Rim nije bio birokratsko društvo, u to vreme nije ni postojala Evropska unija. Dakle, nemojte se pozivati na iskustva starog Rima, pozivajte se na iskustva država u okruženju, država koje su ispred nas.
Ne možete očima prošlosti, dame i gospodo, gledati u budućnost. Ali, ako pogledate u prošlost, u vreme kada ste bili na vlasti, ako pogledate sadašnjost, šta kaže teorija, a šta kaže praksa?
Evo, za vas, gospodine Ljajiću, jedna zanimljiva informacija: u Leskovcu je do pre par meseci bila jedna druga koalicija na vlasti, gde nije učestvovala ni vaša stranka, ni DS, ni koalicija ZES, ali su oni zapošljavali vozače, a vozači su zapošljavani iako nisu imali položen vozački ispit.
To je jedinstven slučaj u Srbiji. Imali smo situaciju da Odsek za mlade u SO Leskovac vodi čovek koji je stariji od mene i vas zajedno, gospodine Ljajiću, a mi imamo solidno godina.
S druge strane, u nekim drugim lokalnim samoupravama, kao što je grad Kruševac, imamo situaciju da u gradu Kruševcu, gde je radikalna stranka bila na vlasti, u Upravnom odboru Apotekarske ustanove...
(Vjerica Radeta: Ako misliš na nas, mi smo Srpska radikalna stranka.)
Kako se ponašate, ne verujem, ali nema veze. S druge strane, tamo je neka druga stranka bila na vlasti i Upravni odbor Apotekarske ustanove... zaposlili su ljude koji su bili diplomirani inženjeri poljoprivrede.
Ne bih da ovde povlačim paralelu da smo svi isti, da na isti način vršimo vlast i da svi na isti način pokušavamo da afirmišemo partijsko zapošljavanje. Još uvek mislim da je u Srbiji važnije šta kandidat za posao zna, nego koga zna i koju partijsku knjižicu ima.
Ponovo se vraćam na demagoške fraze koje smo ovde čuli. Pre par dana jedan od lidera opozicije ovde nam je javno govorio da on, maltene, zna imena svih dilera koji prodaju drogu, ali da mi nikada nećemo pokazati spremnost da se obračunamo sa dilerima droge, pa smo dilerima droge, a bogami i njemu, pokazali gde je Morava najdublja pre neki dan. Sad mislimo da ćemo pokazati da je Dunav dovoljno dubok. Kao što smo se obračunali sa dilerima droge na ulici, tako ćemo se obračunati i sa onim drugim zloupotrebama javnih funkcija na lokalu.
(Glasovi iz sale: Tema.)
To je tema, gospodine. Ako neko vrši takve zloupotrebe prilikom zapošljavanja ljudi u državnoj administraciji, naravno da to mora da se saseče. Mora jednom da se podvuče crta gde može, gde ne može.
Ako pogledate opštine gde se smanjuje broj zaposlenih i koliko u tim opštinama ima opštinske administracije po broju stanovnika, videćete da tu zaista nema nikakvog pravila. I u Staroj Pazovi, u Arilju, u Lučanima, u Topoli, ali i u Čačku, u Šapcu, sede drugačije lokalne samouprave, drugačije komponovane, od različitih političkih stranaka...
(Milorad Krstin: I u Zrenjaninu.)
I u Arilju, u Aranđelovcu. U Aranđelovcu je onaj predsednik opštine koji je završio u zatvoru bio iz SRS, gospodine Krstin.