PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
DRUGA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA
6. dan rada
04.11.2009
Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović
Sednica je trajala od 10:10 do 18:30
OBRAĆANJA
Demokratska stranka
Gordana Čomić
Za evropsku Srbiju
| Predsedava
Narodni poslaniče, nema povrede člana 104, niti ste je obrazložili, pa vas molim da ne zloupotrebljavate pravo na reč koje se dobija po članu 100. stav 1.
Ima reč narodni poslanik Sreto Perić, a posle njega, narodni poslanik Milorad Buha.
Ima reč narodni poslanik Sreto Perić, a posle njega, narodni poslanik Milorad Buha.
Srpska radikalna stranka
Sreto Perić
Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine Škundriću, dobro je što ste prisutni na ovoj sednici, dobro je dok je bila i ministar Jasna Matić, gospodin Dragan Vukmirović, takođe, ali mi danas raspravljamo, kako vi volite da kažete, o užasno važna četiri zakonska predloga. Da podsetim i vas i građane koji gledaju ovaj prenos, to su Predlog zakona o klasifikaciji delatnosti, Predlog zakona o zvaničnoj statistici, Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini i Predlog zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine.
Dobro je što je trenutno prisutan ministar Škundrić, ali malo je to. Na ovakvoj sednici, kada raspravljamo o ovoj temi, trudiću se, kao i moje kolege iz SRS-a, da vam ukažem na neke stvari, zbog čega bi bilo dobro da je, pre svih, ovde prisutan gospodin Mirko Cvetković, premijer Vlade, zatim, ministar za infrastrukturu, ministar rada, ministar poljoprivrede, da ne kažem, cela Vlada.
U svom izlaganju ću veći deo vremena koristiti za obrazlaganje Predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini, kao i za popis poljoprivrede 2011. godine, s tim što ne smatram da su ona druga dva zakonska predloga išta manje bitna i važna od ova dva o kojima govorimo.
Zakonski predlozi o kojima ću govoriti su zakoni koji daju pravne okvire za popis stanovništva u Srbiji, kao i popis poljoprivrede. Ovo su dva zakona koja definišu vremenski svoje trajanje. Oni će da prestanu da važe, bez obzira na to što nema decidne odredbe koja to reguliše, 2013. godine, kada ovaj posao bude kompletno završen, dok će zakoni o zvaničnoj statistici i o klasifikaciji delatnosti ostati i dalje na snazi, sve do njihove izmene nekim drugim zakonima.
Krenuću od Predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini. Naravno, ni ja, pretpostavljam, ni moje kolege iz SRS-a, nećemo govoriti o tome kada je napravljen prvi popis, to smo danas više puta čuli.
Svaki narodni poslanik ima pravo da se obraća građanima Srbije i svojim biračima na način za koji opredeli da je dobar, ali mi o tome nećemo govoriti, niti ima potrebe da govorimo o popisu stanovništva na svakih 10 godina. Probaćemo da progovorimo o finansijskim sredstvima koja se troše za ovu aktivnost, da vidimo način na koji se kontroliše velika armija ljudi koji će biti angažovani prilikom ovog popisa, kako će se dolaziti do tih lica koja će da vrše taj popis.
Prva stvar koja nikome u SRS-u nije jasna, ne znam da li bi i gospođa Jasna Matić, kao ministar, koja je bila ovlašćena u prvom delu ove sednice, ako možemo tako da je nazovemo, mogla da govori o ovome, jer je ona, obrazlažući četiri zakonska predloga, govorila 5.47 minuta, a danas ste mogli da primetite da su sve poslaničke grupe imale ovlašćene predstavnike i da su skoro svi govorili po 15, odnosno 20 minuta, i da su sve poslaničke grupe imale prijavljene predstavnike da govore o ovim predlozima.
Sada postavljam pitanje i želim da, u ime SRS-a, dobijem odgovor. Ne znam da li će gospodin Vukmirović, da li ministar Škundrić, na kraju mog izlaganja, da odgovori na pitanje – zbog čega istovremeno ne vršimo popis stanovništva, domaćinstava i stanova i popis poljoprivrede?
Vi ćete navesti određene razloge zbog čega je dobro da stoji ovaj razmak od šest meseci, otprilike, ali vi ste se pozvali, u jednom od članova Predloga zakona o popisu stanovništva i domaćinstava, da je dobro da se koordinirano radi ovaj popis. Napravili ste šest meseci razlike i onda ćemo imati znatno veće troškove nego što bi bili da se to istovremeno radi.
Instruktori bi mogli u istom momentu, u istom vremenskom periodu i o istom trošku po državu, odnosno građane Srbije, da vrše instruktažu, odnosno obuku kontrolora i lica koja će da vrše popis, odnosno popisivača.
Vi to niste uradili jer računate da ne bi bilo loše da u 2011. godini oko 70.000 ljudi angažujete u sprovođenju ovog popisa i, imajući u vidu sredstva koja su izdvojena za ovu aktivnost, lepo ih nagradite, jer očekujete da će sledeći izbori biti 2012. godine, pa eto dobrog načina i dobre prilike da pokažete kako vodite računa o građanima Srbije, kako vodite računa o njihovom budžetu, a biće angažovani, odgovorno vam tvrdimo, predstavnici stranaka koji su na vlasti.
Ali, na dugom vam je štapu to, vaša priprema za izbore za 2012. godinu. Kako radite, kakvu situaciju imamo baš u poljoprivredi, što i treba da bude tema ovog zakona, to vam neće dozvoliti toliko dug vremenski period da ostanete na vlasti.
U članu 4. Predloga zakona o popisu stanovništva, u stavu 1, potrebno je popuniti 34 podatka i, kad se već to radi, to je značajniji deo, možda čak iz oblasti popisa poljoprivrede, onda je sasvim racionalno, sasvim logično da u istom vremenskom periodu bude popis i stanovništva i poljoprivrede.
U članu 21. Predloga zakona ste naveli tačno sredstva koja će biti izdvojena u budžetu Republike Srbije i usmerena prema Republičkom zavodu za statistiku i način na koji će se ona trošiti, pa ste rekli: u 2010. godini – 277.895.000, u 2011. godini – 2.339.479.000, u 2012. godini – 39.305.022 dinara i u 2013. godini – 42.445.668 dinara.
Hoću ovo da protumačim na način na koji treba tumačiti. U 2013. godini nema vas u evrozoni, a uporno tvrdite građanima Srbije kako ste nadomak, kako ste na vratima EU, kako samo što nismo u njihovom zagrljaju. Od tog posla, bar na ovakav način, nema ništa.
Gospodine Vukmiroviću, ne znam u kojoj ste meri, možda moje obraćanje ne treba da bude upućeno vama, učestvovali u izradi ovog zakona, pretpostavljam da su vas konsultovali. Vi navodite u članu 21, u poslednjem stavu, da su popisne komisije, ali na zahtev Republičkog zavoda za statistiku, dužne da dostave izveštaje na koji način su trošile sredstva za popis.
To mora da bude obaveza, to ne može da bude na osnovu zahteva Zavoda. Kao što Zavod ima obavezu da do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu, dostavi Vladi Republike Srbije izveštaj na koji način su trošena sredstva u prethodnoj godini, tako i za popisne komisije, jer se radi o ogromnim sredstvima, treba da bude obaveza da dostave podatke Republičkom zavodu za statistiku.
U članu 22. Predloga zakona, kažete: ''Sredstva za finansiranje poslova u popisu, iz čl. 20. i 21. ovog zakona, predviđena su na bazi tekućih cena iz meseca oktobra 2008. godine''.
Koliko ste vi lenji, samo kad bi građani Srbije znali. Zašto oktobar 2008. godine? Već u Predlogu zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine rekli ste da je baza april 2009. godine. Razlika u stizanju predloga od strane Vlade i puštanja u skupštinsku proceduru je samo 10 dana. Jedan zakon je stigao 10. jula 2009. godine, a drugi, čini mi se, 17. jula 2009. godine, ali nije zec u tom grmu. Zbog nečeg drugog je napravljena ova velika vremenska distanca, jer vi u sledećem stavu kažete – sredstva predviđena za pojedine godine valorizuju se svake godine, prilikom donošenja republičkog budžeta.
Da vas pitam, šta znači valorizacija? Znači usklađivanje, znači povećanje ovih izdataka, sigurno neće biti smanjenje. Zbog toga ste pokušali da vam bazni period bude što dalji od vremena i roka u kojem vršite ovaj popis, da biste imali opravdanje pred građanima Srbije, da biste imali opravdanje pred poslanicima, u godinama u kojima budu usvojeni ti budžeti, da kažete – moramo, treba izvršiti valorizaciju.
Kažete da će se podaci prikupljeni u popisu koristiti isključivo u statističke svrhe. Da, u statističke svrhe, ali na osnovu toga treba izvući veliki broj zaključaka. Ovde je neko od kolega već govorio kakva je nama situacija kada je stanovništvo u pitanju, ali neće biti zgoreg da određene činjenice ponovim.
Od 4.800 sela, koliko postoji u Srbiji, svako četvrto je u fazi nestajanja i pretpostavlja se, ako se nastavi ova dinamika nestajanja stanovništva u selima, da će otprilike za deceniju i po oko 1.200 sela potpuno nestati. Kao što se po pravnim normama jasno zna šta čini jednu državu državom, tako i jedno selo, da bi bilo selo, mora da ima stanovništvo, a mi znamo da ima veliki broj sela u Srbiji koja uopšte nemaju stanovništvo.
Malo je cinično i sledeće. Predvideli ste ista novčana sredstva kao kaznu za ona lica koja se ispituju i pružaju određene podatke ispitivačima koji sprovode popis i za popisivače. On može jednom da pogreši, može neuko lice da bude, toga će biti sigurno u selima Srbije, a popisivači će biti lica koja će proći kroz određenu obuku i ne smeju da naprave nijednu grešku, a vi ste predvideli kazne od 20 do 50 hiljada i za jedne i za druge.
Zašto je, citirao sam vas, veoma važno, ''užasno važno'' bilo da budu prisutni predstavnici Vlade u celini? To posebno možemo da vidimo u članu 5. Predloga zakona o popisu poljoprivrede, gde se kaže da ćemo imati sledeće podatke nakon završenog popisa – površine voćnjaka i broj stabala. Iako je Srbija nekada imala 460 miliona stabala šljive i bila četvrta u Evropi, sedma u svetu po proizvodnji šljive, danas nije takva situacija, zato što ova nesposobna vlada nije u situaciji da pomogne poljoprivrednom stanovništvu i seljacima.
SRS se bavila istraživanjem i objavila u ''Velikoj Srbiji'' imena vlasnika velikih hladnjača u Srbiji. Nemojte da pomislite, poštovani građani Srbije, da je SRS protiv vlasnika hladnjača s velikim kapacitetom, naprotiv, želimo da takvih bude što više, ali ovde je velika umešanost stranaka na vlasti i tih koji su vlasnici hladnjača.
Imam konkretan predlog kako ste mogli da pomognete proizvođačima maline. Ovo mora da se upiše. Na ovakav način mora da se odreaguje bar u sledećoj godini. Kako država može da pomogne? Organizujete emisiju i u nju dovedete poljoprivredne roizvođače, proizvođače maline, pšenice, kukuruza i mleka, i onda od te emisije napravite lakrdiju, a radi se u vremenskom periodu kada je kampanja otkupa maline.
Ne traže poljoprivredni proizvođači, niti članovi SRS-a od države da odredi otkupnu cenu maline, ali zahtevamo da pomogne i da se skladištenje plati, da država uplati premiju na ime skladištenja. Onda on ne bi morao da preda i proda svu količinu odjednom, nego bi se nešto prodavalo možda u aprilu i u maju, kada, inače, vlasnici hladnjača izvoze, a poljoprivredni proizvođači, ili proizvođači maline, prodali bi onoliko koliko im je neophodno da podmire određene troškove.
Vi nemate ozbiljan način i ozbiljnu strategiju. Jednom kada ste pokušali da pokažete šta treba da se izvozi i na čemu treba da zasnivamo svoj izvoz u poljoprivrednoj proizvodnji, bilo je dlaka, kitove kosti, rogova, kljunova, kopita i sličnog, umesto tradicionalno poznatih srpskih proizvoda kao što su meso, mleko, malina, šljive i ostalo.
Potrebno je da imate ozbiljan pristup u rešavanju ovih problema. Poljoprivredni resursi su relativno brzo obnovljivi, ali vi to ne želite, ili ste možda ovde s namerom da što pre sve uništite i dovedete građane Srbije, koji su u već osiromašenom, teškom stanju, u još teže stanje.
Mi u SRS-u ćemo se, u svoje i u ime građana Srbije, energično suprotstavljati tome, ma ko bio na vlasti. Zahvaljujem.
Dobro je što je trenutno prisutan ministar Škundrić, ali malo je to. Na ovakvoj sednici, kada raspravljamo o ovoj temi, trudiću se, kao i moje kolege iz SRS-a, da vam ukažem na neke stvari, zbog čega bi bilo dobro da je, pre svih, ovde prisutan gospodin Mirko Cvetković, premijer Vlade, zatim, ministar za infrastrukturu, ministar rada, ministar poljoprivrede, da ne kažem, cela Vlada.
U svom izlaganju ću veći deo vremena koristiti za obrazlaganje Predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini, kao i za popis poljoprivrede 2011. godine, s tim što ne smatram da su ona druga dva zakonska predloga išta manje bitna i važna od ova dva o kojima govorimo.
Zakonski predlozi o kojima ću govoriti su zakoni koji daju pravne okvire za popis stanovništva u Srbiji, kao i popis poljoprivrede. Ovo su dva zakona koja definišu vremenski svoje trajanje. Oni će da prestanu da važe, bez obzira na to što nema decidne odredbe koja to reguliše, 2013. godine, kada ovaj posao bude kompletno završen, dok će zakoni o zvaničnoj statistici i o klasifikaciji delatnosti ostati i dalje na snazi, sve do njihove izmene nekim drugim zakonima.
Krenuću od Predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini. Naravno, ni ja, pretpostavljam, ni moje kolege iz SRS-a, nećemo govoriti o tome kada je napravljen prvi popis, to smo danas više puta čuli.
Svaki narodni poslanik ima pravo da se obraća građanima Srbije i svojim biračima na način za koji opredeli da je dobar, ali mi o tome nećemo govoriti, niti ima potrebe da govorimo o popisu stanovništva na svakih 10 godina. Probaćemo da progovorimo o finansijskim sredstvima koja se troše za ovu aktivnost, da vidimo način na koji se kontroliše velika armija ljudi koji će biti angažovani prilikom ovog popisa, kako će se dolaziti do tih lica koja će da vrše taj popis.
Prva stvar koja nikome u SRS-u nije jasna, ne znam da li bi i gospođa Jasna Matić, kao ministar, koja je bila ovlašćena u prvom delu ove sednice, ako možemo tako da je nazovemo, mogla da govori o ovome, jer je ona, obrazlažući četiri zakonska predloga, govorila 5.47 minuta, a danas ste mogli da primetite da su sve poslaničke grupe imale ovlašćene predstavnike i da su skoro svi govorili po 15, odnosno 20 minuta, i da su sve poslaničke grupe imale prijavljene predstavnike da govore o ovim predlozima.
Sada postavljam pitanje i želim da, u ime SRS-a, dobijem odgovor. Ne znam da li će gospodin Vukmirović, da li ministar Škundrić, na kraju mog izlaganja, da odgovori na pitanje – zbog čega istovremeno ne vršimo popis stanovništva, domaćinstava i stanova i popis poljoprivrede?
Vi ćete navesti određene razloge zbog čega je dobro da stoji ovaj razmak od šest meseci, otprilike, ali vi ste se pozvali, u jednom od članova Predloga zakona o popisu stanovništva i domaćinstava, da je dobro da se koordinirano radi ovaj popis. Napravili ste šest meseci razlike i onda ćemo imati znatno veće troškove nego što bi bili da se to istovremeno radi.
Instruktori bi mogli u istom momentu, u istom vremenskom periodu i o istom trošku po državu, odnosno građane Srbije, da vrše instruktažu, odnosno obuku kontrolora i lica koja će da vrše popis, odnosno popisivača.
Vi to niste uradili jer računate da ne bi bilo loše da u 2011. godini oko 70.000 ljudi angažujete u sprovođenju ovog popisa i, imajući u vidu sredstva koja su izdvojena za ovu aktivnost, lepo ih nagradite, jer očekujete da će sledeći izbori biti 2012. godine, pa eto dobrog načina i dobre prilike da pokažete kako vodite računa o građanima Srbije, kako vodite računa o njihovom budžetu, a biće angažovani, odgovorno vam tvrdimo, predstavnici stranaka koji su na vlasti.
Ali, na dugom vam je štapu to, vaša priprema za izbore za 2012. godinu. Kako radite, kakvu situaciju imamo baš u poljoprivredi, što i treba da bude tema ovog zakona, to vam neće dozvoliti toliko dug vremenski period da ostanete na vlasti.
U članu 4. Predloga zakona o popisu stanovništva, u stavu 1, potrebno je popuniti 34 podatka i, kad se već to radi, to je značajniji deo, možda čak iz oblasti popisa poljoprivrede, onda je sasvim racionalno, sasvim logično da u istom vremenskom periodu bude popis i stanovništva i poljoprivrede.
U članu 21. Predloga zakona ste naveli tačno sredstva koja će biti izdvojena u budžetu Republike Srbije i usmerena prema Republičkom zavodu za statistiku i način na koji će se ona trošiti, pa ste rekli: u 2010. godini – 277.895.000, u 2011. godini – 2.339.479.000, u 2012. godini – 39.305.022 dinara i u 2013. godini – 42.445.668 dinara.
Hoću ovo da protumačim na način na koji treba tumačiti. U 2013. godini nema vas u evrozoni, a uporno tvrdite građanima Srbije kako ste nadomak, kako ste na vratima EU, kako samo što nismo u njihovom zagrljaju. Od tog posla, bar na ovakav način, nema ništa.
Gospodine Vukmiroviću, ne znam u kojoj ste meri, možda moje obraćanje ne treba da bude upućeno vama, učestvovali u izradi ovog zakona, pretpostavljam da su vas konsultovali. Vi navodite u članu 21, u poslednjem stavu, da su popisne komisije, ali na zahtev Republičkog zavoda za statistiku, dužne da dostave izveštaje na koji način su trošile sredstva za popis.
To mora da bude obaveza, to ne može da bude na osnovu zahteva Zavoda. Kao što Zavod ima obavezu da do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu, dostavi Vladi Republike Srbije izveštaj na koji način su trošena sredstva u prethodnoj godini, tako i za popisne komisije, jer se radi o ogromnim sredstvima, treba da bude obaveza da dostave podatke Republičkom zavodu za statistiku.
U članu 22. Predloga zakona, kažete: ''Sredstva za finansiranje poslova u popisu, iz čl. 20. i 21. ovog zakona, predviđena su na bazi tekućih cena iz meseca oktobra 2008. godine''.
Koliko ste vi lenji, samo kad bi građani Srbije znali. Zašto oktobar 2008. godine? Već u Predlogu zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine rekli ste da je baza april 2009. godine. Razlika u stizanju predloga od strane Vlade i puštanja u skupštinsku proceduru je samo 10 dana. Jedan zakon je stigao 10. jula 2009. godine, a drugi, čini mi se, 17. jula 2009. godine, ali nije zec u tom grmu. Zbog nečeg drugog je napravljena ova velika vremenska distanca, jer vi u sledećem stavu kažete – sredstva predviđena za pojedine godine valorizuju se svake godine, prilikom donošenja republičkog budžeta.
Da vas pitam, šta znači valorizacija? Znači usklađivanje, znači povećanje ovih izdataka, sigurno neće biti smanjenje. Zbog toga ste pokušali da vam bazni period bude što dalji od vremena i roka u kojem vršite ovaj popis, da biste imali opravdanje pred građanima Srbije, da biste imali opravdanje pred poslanicima, u godinama u kojima budu usvojeni ti budžeti, da kažete – moramo, treba izvršiti valorizaciju.
Kažete da će se podaci prikupljeni u popisu koristiti isključivo u statističke svrhe. Da, u statističke svrhe, ali na osnovu toga treba izvući veliki broj zaključaka. Ovde je neko od kolega već govorio kakva je nama situacija kada je stanovništvo u pitanju, ali neće biti zgoreg da određene činjenice ponovim.
Od 4.800 sela, koliko postoji u Srbiji, svako četvrto je u fazi nestajanja i pretpostavlja se, ako se nastavi ova dinamika nestajanja stanovništva u selima, da će otprilike za deceniju i po oko 1.200 sela potpuno nestati. Kao što se po pravnim normama jasno zna šta čini jednu državu državom, tako i jedno selo, da bi bilo selo, mora da ima stanovništvo, a mi znamo da ima veliki broj sela u Srbiji koja uopšte nemaju stanovništvo.
Malo je cinično i sledeće. Predvideli ste ista novčana sredstva kao kaznu za ona lica koja se ispituju i pružaju određene podatke ispitivačima koji sprovode popis i za popisivače. On može jednom da pogreši, može neuko lice da bude, toga će biti sigurno u selima Srbije, a popisivači će biti lica koja će proći kroz određenu obuku i ne smeju da naprave nijednu grešku, a vi ste predvideli kazne od 20 do 50 hiljada i za jedne i za druge.
Zašto je, citirao sam vas, veoma važno, ''užasno važno'' bilo da budu prisutni predstavnici Vlade u celini? To posebno možemo da vidimo u članu 5. Predloga zakona o popisu poljoprivrede, gde se kaže da ćemo imati sledeće podatke nakon završenog popisa – površine voćnjaka i broj stabala. Iako je Srbija nekada imala 460 miliona stabala šljive i bila četvrta u Evropi, sedma u svetu po proizvodnji šljive, danas nije takva situacija, zato što ova nesposobna vlada nije u situaciji da pomogne poljoprivrednom stanovništvu i seljacima.
SRS se bavila istraživanjem i objavila u ''Velikoj Srbiji'' imena vlasnika velikih hladnjača u Srbiji. Nemojte da pomislite, poštovani građani Srbije, da je SRS protiv vlasnika hladnjača s velikim kapacitetom, naprotiv, želimo da takvih bude što više, ali ovde je velika umešanost stranaka na vlasti i tih koji su vlasnici hladnjača.
Imam konkretan predlog kako ste mogli da pomognete proizvođačima maline. Ovo mora da se upiše. Na ovakav način mora da se odreaguje bar u sledećoj godini. Kako država može da pomogne? Organizujete emisiju i u nju dovedete poljoprivredne roizvođače, proizvođače maline, pšenice, kukuruza i mleka, i onda od te emisije napravite lakrdiju, a radi se u vremenskom periodu kada je kampanja otkupa maline.
Ne traže poljoprivredni proizvođači, niti članovi SRS-a od države da odredi otkupnu cenu maline, ali zahtevamo da pomogne i da se skladištenje plati, da država uplati premiju na ime skladištenja. Onda on ne bi morao da preda i proda svu količinu odjednom, nego bi se nešto prodavalo možda u aprilu i u maju, kada, inače, vlasnici hladnjača izvoze, a poljoprivredni proizvođači, ili proizvođači maline, prodali bi onoliko koliko im je neophodno da podmire određene troškove.
Vi nemate ozbiljan način i ozbiljnu strategiju. Jednom kada ste pokušali da pokažete šta treba da se izvozi i na čemu treba da zasnivamo svoj izvoz u poljoprivrednoj proizvodnji, bilo je dlaka, kitove kosti, rogova, kljunova, kopita i sličnog, umesto tradicionalno poznatih srpskih proizvoda kao što su meso, mleko, malina, šljive i ostalo.
Potrebno je da imate ozbiljan pristup u rešavanju ovih problema. Poljoprivredni resursi su relativno brzo obnovljivi, ali vi to ne želite, ili ste možda ovde s namerom da što pre sve uništite i dovedete građane Srbije, koji su u već osiromašenom, teškom stanju, u još teže stanje.
Mi u SRS-u ćemo se, u svoje i u ime građana Srbije, energično suprotstavljati tome, ma ko bio na vlasti. Zahvaljujem.
Demokratska stranka
Gordana Čomić
Za evropsku Srbiju
| Predsedava
Narodni poslanik Velimir Ilić je prijavljen. Želite li da govorite o povredi Poslovnika? (Ne)
(Velimir Ilić, s mesta: Imam svojih 20 minuta u okviru kojih želim da govorim.)
Možete da govorite o povredi Poslovnika, to je jedini osnov po kome možete dobiti reč u delu sednice koja je u toku.
Narodni poslaniče, upućujem vas na član 93 – ovlašćeni predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa imaju pravo da se obrate Narodnoj skupštini odmah nakon što obrazlaganje zakona završe predstavnik Vlade, izvestioci nadležnih odbora, narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje. Tada imaju pravo da koriste svojih prvih deset minuta, nakon toga prelazimo na raspravu po prijavama za reč i tek nakon što završi poslednji prijavljeni govornik mogu da pitam da li neko drugi želi reč.
Zahvaljujem svim narodnim poslanicima na pomoći, ali narodni poslanik je bio prijavljen u elektronskom sistemu, moram da reagujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, posle njega, narodni poslanik Milorad Krstin.
(Velimir Ilić, s mesta: Imam svojih 20 minuta u okviru kojih želim da govorim.)
Možete da govorite o povredi Poslovnika, to je jedini osnov po kome možete dobiti reč u delu sednice koja je u toku.
Narodni poslaniče, upućujem vas na član 93 – ovlašćeni predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa imaju pravo da se obrate Narodnoj skupštini odmah nakon što obrazlaganje zakona završe predstavnik Vlade, izvestioci nadležnih odbora, narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje. Tada imaju pravo da koriste svojih prvih deset minuta, nakon toga prelazimo na raspravu po prijavama za reč i tek nakon što završi poslednji prijavljeni govornik mogu da pitam da li neko drugi želi reč.
Zahvaljujem svim narodnim poslanicima na pomoći, ali narodni poslanik je bio prijavljen u elektronskom sistemu, moram da reagujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, posle njega, narodni poslanik Milorad Krstin.
Milorad Buha
Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu uputila je Vladi pre nekoliko dana zahtev da se u popis stanovništva, domaćinstava, stanova i poljoprivrede uključi imovina Srba koji su genocidnom politikom proterani iz hrvatske države na prostore Republike Srbije.
Ovo je idealna prilika da dobijemo temeljne podatke o zločinu koji je izvršen nad Srbima. Nažalost, republički organi u Srbiji nemaju sumarni pregled svih ljudskih gubitaka, broj ubijenih, broj ranjenih, broj proteranih. Nemamo podatke o materijalnoj šteti koja je naneta Srbima. S druge strane, nemamo podatke ni o oduzetim stanarskim pravima, o uskraćenim penzijama, o finansijskim iznosima koji se odnose na penzije, na akcije, na ostalu oštećenu, uništenu i zapaljenu imovinu.
Analizirajući ovaj predlog zakona i Predlog zakona o poljoprivredi, došli smo do zaključka da je zgodna prilika da se to učini sada, jer, istorijski gledano, propustićemo šansu da dobijemo prave podatke.
Nažalost, Republika Srbija ovog trenutka nema podatke o materijalnim štetama, o ljudskim gubicima u NATO bombardovanju 1999. godine. Sve ono što je popisano, to je osporeno, s obrazloženjem tadašnje vlasti DOS-a da su iznosi koji su navedeni napumpani i da stvarna šteta nije tolika. Evo prilike da dobijemo prave podatke, koji će nam ukazati koliko vredi u finansijskom smislu ono što je u toku NATO bombardovanja uništeno.
S druge strane, pogubno je da Republika Srbija nema sumarne podatke ni o žrtvama i materijalnim štetama u toku Drugog svetskog rata. Istoričari koji se bave ovom problematikom su u više navrata ukazivali državnim organima Republike Srbije da je to neophodno.
Evo zgodne prilike, imamo sada popis stanovništva, da uz adekvatne podatke, adekvatna pitanja u tom upitniku, dobijemo sve te sumarne podatke. Pre mesec dana smo usvojili Zakon o dijaspori i konstatovali da nemamo podatke o broju naše dijaspore. Evo zgodne prilike da o istom trošku, uz dva-tri dodatna pitanja, ili pet novih pitanja, dobijemo podatke o broju dijaspore, o imovini kojom raspolaže ta dijaspora i o svemu onome što je bitno s aspekta državnih interesa Republike Srbije.
Pored toga, imamo i određene druge kategorije stanovništva koje, takođe, neće biti obuhvaćene ovim popisom, ili ćemo duplirati određene stvari. To se, prevashodno, odnosi na oblast poljoprivrede.
U obrazloženju i jednog i drugog zakona ste rekli da ćemo kroz popis stanovništva, domaćinstava i stanova dobiti određene podatke koje ćemo komparativno koristiti kod popisa poljoprivrede. To je u svakom slučaju dobro, ali nije prihvatljivo s aspekta SRS-a da to bude odvojen proces. Ne može to biti odvojen proces. Jednom kada uđete u kuću, u domaćinstvo, onda morate uzeti sve podatke, nema potrebe dolaziti dva ili pet puta. I s finansijskog aspekta ako pogledamo, ogromni su troškovi ovog drugog popisa koji se odnosi poljoprivredu. Milijardu i po, ili negde oko 17 miliona evra su ogromna sredstva za nešto što možemo učiniti u jednom potezu. Zašto opterećivati budžet, koji nam je inače prazan, sa dva odlaska, dva izlaska, dva formulara, dva popisivača itd., sve ono što će biti teret ovog popisa poljoprivrede?
Ono što želim da ukažem, poslanici SRS-a su to već dobro načeli, vezano za poljoprivredu i podatke koje ćemo dobiti u oblasti poljoprivrede, jeste da je bolje ne iznositi te podatke, jer su oni katastrofalni. Samo u nekoliko finansijskih pokazatelja pokazaću zašto su oni jako loši.
Učešće poljoprivrede u BDP-u u 2005. godini bilo je 13,5%, sledeće godine, 2006, 12,6%, a 2007. godine – 10,8%. Godine 2008 – 11,8%, a 2009. godine, prema podacima koje možemo videti na sajtu Ministarstva poljoprivrede, ukupni obim poljoprivredne proizvodnje biće povećan za 2%, ali je zbog depresijacije cena u oblasti poljoprivrede odnos 2008/2009 godina, ili sezona 2008/2009, misli se na poljoprivrednu proizvodnju, odnos 1:0,80. Znači, imaćemo smanjenje od 20%. Ako tome dodamo fizički obim porasta od 2%, znači da će stvarno umanjenje biti 18% u oblasti poljoprivrede.
Učešće poljoprivrede u BDP-u u 2009. godini biće negde na nivou 10%. To jasno ukazuje da poslednje četiri godine, kalendarski gledano, učešće u BDP-u pada sa 13,5, na negde oko 10%.
Zabrinjava i mora da zabrine, i seljake to sigurno brine, učešće subvencija u našem budžetu. U 2008. godini je to bilo 4,2%, a ove godine je 2,2%.
Dodajmo tome podatke koje ima EU, kojoj težimo, koja izdvaja više od 40% u poslednjih 20 godina; za ovu godinu, rashodna strana budžeta EU je 116 milijardi evra. Za poljoprivredu će izdvojiti 56 milijardi, što predstavlja 48% učešća. I drugi pokazatelji moraju da nas zabrinu, zbog toga što smo ostavili selo i seljaka i rezultati će biti sve gori i gori, bez obzira na obećanja aktuelne vlasti da će poljoprivreda naglo krenuti onoga trenutka kada budemo mogli, kroz određene implementacione programe, uzeti učešće u IPA programu, zatim, kada postanemo kandidat, jer ćemo dobiti ogromna sredstva itd.
Pročitaću jednu naučnu analizu profesora Hansa Hofbauera, koju je objavio u knjizi "Proširenje EU na istok", gde je kroz određene podatke ukazao, u fazi kada jedna država postaje kandidat i kada primi punopravno članstvo, koje su reperkusije učešća poljoprivrede u BDP-u, spoljnotrgovinskoj razmeni i sve druge pokazatelje poljoprivredne proizvodnje.
Odmah da kažem da se radi o ozbiljnom ekonomskom teoretičaru, profesoru ekonomije na Bečkom univerzitetu, profesoru demografske istorije itd., koji je objavio dvadesetak ozbiljnih knjiga o ekonomiji, poljoprivredi itd., znači, radi se o kompetentnom čoveku.
Ovo nisu podaci SRS-a, ovo su podaci čoveka koji se bavi ozbiljno ovom materijom, koji je ukazao na ozbiljne probleme s kojima se suočavaju države koje su ušle u EU. Tržišta EU bila su zatvorena za istočnoevropske poljoprivredne proizvode, dok su seljaci na Zapadu mogli nesmetano da izvoze u istočnu Evropu svoje i dalje veoma visoko subvencionisane proizvode. Tako je došlo do situacije u kojoj su subvencije za svinjske polutke iz EU u Poljskoj jeftinije nego što iznose proizvodni troškovi za svinjsko meso u samoj Poljskoj. Znači, proizvodi sa Zapada su preplavili supermarkete u skoro svim zemljama kandidatima za ulazak u EU.
Istovremeno, mađarski i poljski seljaci moraju da se bore za plasman svojih vlastitih proizvoda. Bugarski paradajz i mađarska paprika, koji su u doba komunizma na zapadnim tržištima ne samo bili zastupljeni, već i veoma cenjeni, ni deceniju posle preokreta, nemaju nikakve izglede da se nađu na tržištima EU.
Ovo uveliko podseća na situaciju u kojoj se mi trenutno nalazimo. Zatrpani smo prisustvom poljoprivrednih proizvoda iz gotovo svih zapadnoevropskih zemlja, iz drugih zemalja, tako da domaći seljak ne može svoj proizvod, koji u svojoj manufakturi, u svom radu proizvede, uz vrlo skupu proizvodnju, uz skup repromaterijal, koji kupuje na domaćem tržištu i ulaže u taj proizvod i iznosi na tržište, prodati, zato što imamo obilje jeftinije hrane, ali ne hrane koja je rezultat ekonomske utakmice, nego subvencija koje daju zapadnoevropske države za svoje proizvođače u poljoprivredi.
Zanimljivo je pročitati jednu njegovu analizu koja se odnosi na subvencije koje imaju kandidati za ulazak u EU u periodu samog pristupanja, kao kandidati i ravnopravni članovi EU.
Kaže – na kraju se došlo do toga da Brisel za 2004. godinu, prvu godinu prijema, misli se na deset država koje su ušle u EU, za jednog seljaka na Istoku uplaćuje samo četvrtinu onog iznosa koji prima njegov zapadnoevropski kolega.
U 2005. godini, izdvajanje će biti 30%, u 2006. godini, 35% i sve do 2013. godine, kada će njihovo učešće biti 100%, znači, biće punopravni u smislu dobijanja subvencija. To jasno govori kroz šta će proći srpska poljoprivreda.
Srpski seljak u ovim uslovima ne može očekivati ništa dobro, zbog zanemarivanja od strane aktuelne vlasti i drugih protekcionističkih mera EU. Hvala.
Ovo je idealna prilika da dobijemo temeljne podatke o zločinu koji je izvršen nad Srbima. Nažalost, republički organi u Srbiji nemaju sumarni pregled svih ljudskih gubitaka, broj ubijenih, broj ranjenih, broj proteranih. Nemamo podatke o materijalnoj šteti koja je naneta Srbima. S druge strane, nemamo podatke ni o oduzetim stanarskim pravima, o uskraćenim penzijama, o finansijskim iznosima koji se odnose na penzije, na akcije, na ostalu oštećenu, uništenu i zapaljenu imovinu.
Analizirajući ovaj predlog zakona i Predlog zakona o poljoprivredi, došli smo do zaključka da je zgodna prilika da se to učini sada, jer, istorijski gledano, propustićemo šansu da dobijemo prave podatke.
Nažalost, Republika Srbija ovog trenutka nema podatke o materijalnim štetama, o ljudskim gubicima u NATO bombardovanju 1999. godine. Sve ono što je popisano, to je osporeno, s obrazloženjem tadašnje vlasti DOS-a da su iznosi koji su navedeni napumpani i da stvarna šteta nije tolika. Evo prilike da dobijemo prave podatke, koji će nam ukazati koliko vredi u finansijskom smislu ono što je u toku NATO bombardovanja uništeno.
S druge strane, pogubno je da Republika Srbija nema sumarne podatke ni o žrtvama i materijalnim štetama u toku Drugog svetskog rata. Istoričari koji se bave ovom problematikom su u više navrata ukazivali državnim organima Republike Srbije da je to neophodno.
Evo zgodne prilike, imamo sada popis stanovništva, da uz adekvatne podatke, adekvatna pitanja u tom upitniku, dobijemo sve te sumarne podatke. Pre mesec dana smo usvojili Zakon o dijaspori i konstatovali da nemamo podatke o broju naše dijaspore. Evo zgodne prilike da o istom trošku, uz dva-tri dodatna pitanja, ili pet novih pitanja, dobijemo podatke o broju dijaspore, o imovini kojom raspolaže ta dijaspora i o svemu onome što je bitno s aspekta državnih interesa Republike Srbije.
Pored toga, imamo i određene druge kategorije stanovništva koje, takođe, neće biti obuhvaćene ovim popisom, ili ćemo duplirati određene stvari. To se, prevashodno, odnosi na oblast poljoprivrede.
U obrazloženju i jednog i drugog zakona ste rekli da ćemo kroz popis stanovništva, domaćinstava i stanova dobiti određene podatke koje ćemo komparativno koristiti kod popisa poljoprivrede. To je u svakom slučaju dobro, ali nije prihvatljivo s aspekta SRS-a da to bude odvojen proces. Ne može to biti odvojen proces. Jednom kada uđete u kuću, u domaćinstvo, onda morate uzeti sve podatke, nema potrebe dolaziti dva ili pet puta. I s finansijskog aspekta ako pogledamo, ogromni su troškovi ovog drugog popisa koji se odnosi poljoprivredu. Milijardu i po, ili negde oko 17 miliona evra su ogromna sredstva za nešto što možemo učiniti u jednom potezu. Zašto opterećivati budžet, koji nam je inače prazan, sa dva odlaska, dva izlaska, dva formulara, dva popisivača itd., sve ono što će biti teret ovog popisa poljoprivrede?
Ono što želim da ukažem, poslanici SRS-a su to već dobro načeli, vezano za poljoprivredu i podatke koje ćemo dobiti u oblasti poljoprivrede, jeste da je bolje ne iznositi te podatke, jer su oni katastrofalni. Samo u nekoliko finansijskih pokazatelja pokazaću zašto su oni jako loši.
Učešće poljoprivrede u BDP-u u 2005. godini bilo je 13,5%, sledeće godine, 2006, 12,6%, a 2007. godine – 10,8%. Godine 2008 – 11,8%, a 2009. godine, prema podacima koje možemo videti na sajtu Ministarstva poljoprivrede, ukupni obim poljoprivredne proizvodnje biće povećan za 2%, ali je zbog depresijacije cena u oblasti poljoprivrede odnos 2008/2009 godina, ili sezona 2008/2009, misli se na poljoprivrednu proizvodnju, odnos 1:0,80. Znači, imaćemo smanjenje od 20%. Ako tome dodamo fizički obim porasta od 2%, znači da će stvarno umanjenje biti 18% u oblasti poljoprivrede.
Učešće poljoprivrede u BDP-u u 2009. godini biće negde na nivou 10%. To jasno ukazuje da poslednje četiri godine, kalendarski gledano, učešće u BDP-u pada sa 13,5, na negde oko 10%.
Zabrinjava i mora da zabrine, i seljake to sigurno brine, učešće subvencija u našem budžetu. U 2008. godini je to bilo 4,2%, a ove godine je 2,2%.
Dodajmo tome podatke koje ima EU, kojoj težimo, koja izdvaja više od 40% u poslednjih 20 godina; za ovu godinu, rashodna strana budžeta EU je 116 milijardi evra. Za poljoprivredu će izdvojiti 56 milijardi, što predstavlja 48% učešća. I drugi pokazatelji moraju da nas zabrinu, zbog toga što smo ostavili selo i seljaka i rezultati će biti sve gori i gori, bez obzira na obećanja aktuelne vlasti da će poljoprivreda naglo krenuti onoga trenutka kada budemo mogli, kroz određene implementacione programe, uzeti učešće u IPA programu, zatim, kada postanemo kandidat, jer ćemo dobiti ogromna sredstva itd.
Pročitaću jednu naučnu analizu profesora Hansa Hofbauera, koju je objavio u knjizi "Proširenje EU na istok", gde je kroz određene podatke ukazao, u fazi kada jedna država postaje kandidat i kada primi punopravno članstvo, koje su reperkusije učešća poljoprivrede u BDP-u, spoljnotrgovinskoj razmeni i sve druge pokazatelje poljoprivredne proizvodnje.
Odmah da kažem da se radi o ozbiljnom ekonomskom teoretičaru, profesoru ekonomije na Bečkom univerzitetu, profesoru demografske istorije itd., koji je objavio dvadesetak ozbiljnih knjiga o ekonomiji, poljoprivredi itd., znači, radi se o kompetentnom čoveku.
Ovo nisu podaci SRS-a, ovo su podaci čoveka koji se bavi ozbiljno ovom materijom, koji je ukazao na ozbiljne probleme s kojima se suočavaju države koje su ušle u EU. Tržišta EU bila su zatvorena za istočnoevropske poljoprivredne proizvode, dok su seljaci na Zapadu mogli nesmetano da izvoze u istočnu Evropu svoje i dalje veoma visoko subvencionisane proizvode. Tako je došlo do situacije u kojoj su subvencije za svinjske polutke iz EU u Poljskoj jeftinije nego što iznose proizvodni troškovi za svinjsko meso u samoj Poljskoj. Znači, proizvodi sa Zapada su preplavili supermarkete u skoro svim zemljama kandidatima za ulazak u EU.
Istovremeno, mađarski i poljski seljaci moraju da se bore za plasman svojih vlastitih proizvoda. Bugarski paradajz i mađarska paprika, koji su u doba komunizma na zapadnim tržištima ne samo bili zastupljeni, već i veoma cenjeni, ni deceniju posle preokreta, nemaju nikakve izglede da se nađu na tržištima EU.
Ovo uveliko podseća na situaciju u kojoj se mi trenutno nalazimo. Zatrpani smo prisustvom poljoprivrednih proizvoda iz gotovo svih zapadnoevropskih zemlja, iz drugih zemalja, tako da domaći seljak ne može svoj proizvod, koji u svojoj manufakturi, u svom radu proizvede, uz vrlo skupu proizvodnju, uz skup repromaterijal, koji kupuje na domaćem tržištu i ulaže u taj proizvod i iznosi na tržište, prodati, zato što imamo obilje jeftinije hrane, ali ne hrane koja je rezultat ekonomske utakmice, nego subvencija koje daju zapadnoevropske države za svoje proizvođače u poljoprivredi.
Zanimljivo je pročitati jednu njegovu analizu koja se odnosi na subvencije koje imaju kandidati za ulazak u EU u periodu samog pristupanja, kao kandidati i ravnopravni članovi EU.
Kaže – na kraju se došlo do toga da Brisel za 2004. godinu, prvu godinu prijema, misli se na deset država koje su ušle u EU, za jednog seljaka na Istoku uplaćuje samo četvrtinu onog iznosa koji prima njegov zapadnoevropski kolega.
U 2005. godini, izdvajanje će biti 30%, u 2006. godini, 35% i sve do 2013. godine, kada će njihovo učešće biti 100%, znači, biće punopravni u smislu dobijanja subvencija. To jasno govori kroz šta će proći srpska poljoprivreda.
Srpski seljak u ovim uslovima ne može očekivati ništa dobro, zbog zanemarivanja od strane aktuelne vlasti i drugih protekcionističkih mera EU. Hvala.
Demokratska stranka
Gordana Čomić
Za evropsku Srbiju
| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.
Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 16 minuta.
Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS-a je 16 minuta.
Milorad Krstin
Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama se nalaze četiri zakona koja su, opet, objedinjena u jedan zakon, a to su Predlog zakona o klasifikaciji delatnosti, Predlog zakona o zvaničnoj statistici, Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini i Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2011. godini.
S obzirom na to da Poslaničkoj grupi SRS-a nije ostalo još mnogo vremena, baziraću se samo na jedan od ova četiri zakona, a to je Predlog zakona o popisu poljoprivrede.
Naime, poslednji put je ovako nešto urađeno 1960. godine i ovaj zakon je, kako vi kažete, došao na vreme, jer, zajedno sa zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini, dolazi do koordinacije aktivnosti između popisa stanovništva i popisa poljoprivrede, što treba da doprinese uštedi u finansijskim sredstvima, kako vi u članu 2. stav 3. kažete.
Ja ću da građanima Srbije da kažem da će njima opet iz džepa biti uzeto 1.498.680.546 dinara, iz prostog razloga što je neko osmislio da se ova dva zakona, odnosno popisa, urade u novembru, tj. jedan u aprilu, jedan u novembru, pa je, recimo, od 1. do 15. novembra popis poljoprivrede, kada će doći do jedne kontradiktornosti. Narod će izdvojiti ogroman novac zato što nešto nije moglo da se objedini i da se sve to uradi, recimo, u novembru 2011. godine.
Da prepustimo vama da vi to odradite, ali me interesuje kako ćete to uraditi, kako ćete objasniti narodu, kada ste nama izneli troškovnik od tih 1.498 miliona.
Kažete – troškovi pripreme za sprovođenje popisa su 35 miliona, pripremni spiskovi jedinica posmatranja u popisu – 4.188.000, štampa i distribucija popisnog materijala i nabavka pribora je 33 miliona, instruktaža popisivača i drugih neposrednih učesnika popisa je 272 miliona, troškovi marketinga, izrada reklamnog materijala je 8 miliona, popisivanje – 878 miliona, kontrola kvaliteta popisa na uzorku je 10 miliona, obrada popisne građe i automatska obrada podataka je 171 milion, sumiranje rezultata popisa je 24 miliona i ostali troškovi su 58 miliona, interesantno, što ukupno čini 1.496.680.546 dinara.
Mene nešto drugo interesuje, na kakav ćete naići na prijem kod pojedinih domaćinstava, ili, kako se kaže, kod porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kada su se registrovali u 2009. godini, početkom januara, februara, marta, i nisu dobili obećane subvencije? Kako reče ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – nije profesionalni seljak. Kako će vas dočekati 90 hiljada poljoprivrednih gazdinstava koji nisu dobili subvencije od 12 hiljada po hektaru?
Kako mislite da od njih dobijete određene podatke, bar što se tiče podataka o poljoprivrednim gazdinstvima, jer član 5. ovako kaže: ''U popisu se prikupljaju podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava: lokacija, zemljišni fond i kategorija korišćenja poljoprivrednog zemljišta, površine pod usevima, površine voćnjaka i broj stabala, površine vinograda i broj čokota vinove loze?''
Da li mislite da onolika stara gazdinstva, ljudi koji sačinjavaju ta gazdinstva, mislim na stare ljude koji su ostali, da li po jedno od preko 65 godina, ili po dvoje u domaćinstvu, znaju koliko imaju čokota vinove loze? Vinogradi se suše.
''Navodnjavanje, upotreba organskih i mineralnih đubriva, kao i sredstava za zaštitu bilja, broj stoke po vrstama i kategorijama'', mislite li da to znaju? Mislite li da znaju sve vrste i sve kategorije?
Dalje, ''broj živine, broj ostalih životinja, košnica pčela, podaci o poljoprivrednoj mehanizaciji i objektima, radnoj snazi, prodaji poljoprivrednih proizvoda, organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, dopunskim delatnostima, kao i podaci o ribnjacima i površinama pod šumama''.
Kada ste spomenuli podatke o poljoprivrednoj mehanizaciji, samo bih da vam kažem sledeće. Poljoprivredno zemljište u Srbiji se obrađuje sa 475.000 dvosaoničkih i 261.000 jednosaoničkih traktora, 25.000 kombajna i više od tri miliona priključnih mašina. Nedovoljno je razvijena saobraćajna struktura, a poljoprivredne mašine i oprema su amortizovani. Prosečna starost traktora je 18 godina, a kombajna, minimum 15 godina. Da li to dovoljno pokazuje kako Vlada Srbije, evo već devet godina, vodi ovu poljoprivredu, ili srpski agrar u sunovrat?
Kako ćete popisati jedno poljoprivredno porodično gazdinstvo, kada čovek bude rekao da mu stoje dve staje prazne? Da li će taj popis biti adekvatan kada vam bude pokazao farmu svinja koja je prazna? Ko je doveo do ove propasti srpskog agrara?
Kada kažem „srpski agrar“, mislim i na onog ko se bavi ratarstvom i na onog ko se bavi povrtarstvom, na onog ko se bavi stočarstvom, voćarstvom, vinogradarstvom, da ne nabrajam druge grane poljoprivrede. Poljoprivreda je jača grana privrede. Jedina je u 2009. godini, unazad, imala suficit – jedina. Lošom politikom nećete uraditi ništa a da je u interesu srpskog paora.
Izneću vam još neke činjenice. U 2009. godini, agrarni budžet je bio 2,2% od ukupnog budžeta Vlade Republike Srbije i to je činilo oko 15 milijardi dinara. Međutim, SRS vam kaže – ako taj budžet ne budete povećali na 6% ukupnog budžeta Vlade Republike Srbije, što će činiti oko 30 milijardi dinara, za jedinu granu u ovoj državi koja još nije uništena, vi ćete je uništiti. Vi ćete je uništiti, jer srpski paor više ne može da se saginje. Srpski paor je istrpeo i one sankcije, pa je uspeo nekako da preživi, ali ove godine ne, s ovim cenama koje su odredili tajkuni i finansijski moćnici, s kojima vi niste mogli da izađete na kraj, i ne možete da izađete na kraj, jer oni sastavljaju ovu vladu, oni diktiraju kako ona treba da radi.
Evo, ja ću vam reći da je srpsko stočarstvo u poslednjih devet godina upropašćeno, ruinirano i opustošeno. Kada ovo govorim, govorim argumentovano. Šta je to što još treba reći? Trebalo je da ovaj popis bude zajedno s popisom stanovništva, da se umanji ovih milijardu i po dinara, koliko ste ovde izdvojili.
Reći ću vam i nešto što se tiče ovih subvencija. Rekao sam da ste, nekim pravilima, profesionalnog seljaka i neprofesionalnog seljaka doveli do toga da 90.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava nije dobilo subvencije. MMF sada traži od vas da smanjite subvencije u 2010. godini, da ne budu ni tih 12.000 dinara, dok se u okruženju Srbije kreću od 300 do 400 evra po jednom hektaru.
Šta reći o cenama poljoprivrednih proizvoda u ovoj godini? Evo, krenuću redom. Koja je samo razlika bila u ceni stočnog ječma – prošle godine, 2008, cena je bila 14,5 dinara, a ove godine je stočni ječam osam dinara. Razlika je 6,5 dinara. Pšenica je bila pre godinu i po dana i 24 dinara. Prošle godine je bila 15 do 16 dinara. Rečeno je individualnom proizvođaču registrovanog gazdinstva da će dobiti 9,5 dinara. Danas je na berzi pšenica 8,60 i niko je neće. Pogledajte kolika je to razlika samo po jednom kilogramu od prošle ili pretprošle godine. Izvinjavam se, pšenica još nije isplaćena. Isplata suncokreta – isplaćeno je po 14,70 dinara, a prošle godine je njegova cena bila 24 dinara.
Četiri čoveka ovde odlučuju o ceni. Četiri čoveka. Vi njih zadovoljavate i ne možete da im stanete na put – Mišković, Todorić (vlasnik Uljare u Zrenjaninu), Peconi, ''Viktorija grup'', Popović, a vi znate ko je još do Popovića vlasnik ''Viktorija grup'', bolje da ne govorim za govornicom, nema smisla.
Ali, ima nešto što je ministar svojevremeno rekao, ne mogu da ne spomenem, a u vezi je đubriva. Sad dolazimo do te ''Viktorija grupe''. Kaže ministar – problem s upotrebom veštačkog đubriva u Srbiji jeste u kontroli kvaliteta đubriva.
Trenutno, prava kontrola ne postoji, a inspekcija je mahom korumpirana. Ovo dovodi do toga da čak i kada naš seljak koristi đubrivo, njegovi efekti su sasvim mali.
Sada ću vam ja reći. Za 100.000 tona je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdvojeno 10.000 dinara po jednoj toni, da bi bilo prihvatljivo srpskom paoru, a nesubvencionirano đubrivo, rusko đubrivo 3 h 16 je iste cene kao i ovo subvencionirano, ''Fertilovo'', koje drži ''Viktorija grupa''.
Vidite sada, gospodo, građani Srbije, koliko je ''Viktorija grupa'' dobila – 100.000 puta 10.000 dinara, i prodaje se po istoj ceni po kojoj je uvezeno iz Rusije ili iz Austrije, po istoj ceni. U toj ''Viktorija grupi'' je gospodin Popović i uveliko se priča po Srbiji da je vlasnik gospođa Đinđić.
Prema tome, gospodo, znači, ''Fertil'' đubrivo, pomešano, 11 h 50 h 0, ili 18,46 nula je ista cena za tri šesnaestice uvezene iz Rusije. To znači da je sada 3.500, a u maloprodaji 3h16 možemo kupiti za 2.730 dinara kod pojedinih zadruga.
Pogledajte, gospodo, šta se radi u ovoj državi, a kažemo – evo, subvencionišemo poljoprivredu! Ma, vi subvencionišete pojedince. Vas nije briga za hiljade registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Vas je briga kako da se dodvorite tim sedam, osam, 10 ljudi koji su finansijski moćnici, koji rukovode ovom državom, koji sastavljaju Vladu i koji rade s vama šta hoće.
To sa SRS-om, da vodi ovu Srbiju, ne bi mogli da rade – ni Mišković, ni Todorić, ni Peconi, ni Micović, ni Popović ''Viktorija grup''. To je 100.000 tona po 10.000 dinara i to đubrivo se prodavalo do pre mesec i po dana po 3.250 dinara, pa je otišlo na 3.300, a danas je 3.500. Rusko, 3 h 16, kod nas se proizvodilo 3 h 15, 3 h 16 je, znači, jače đubrivo, možete kupiti u pojedinim zadrugama, ne bih da reklamiram za ovom govornicom, za 2.730 dinara.
Dok budete radili kao što radite, sumrak srpskog agrara je uveliko pao i srpski paor neće više moći da se izvuče, jer mu vi ne dozvoljavate da se uspravi. Hvala.
S obzirom na to da Poslaničkoj grupi SRS-a nije ostalo još mnogo vremena, baziraću se samo na jedan od ova četiri zakona, a to je Predlog zakona o popisu poljoprivrede.
Naime, poslednji put je ovako nešto urađeno 1960. godine i ovaj zakon je, kako vi kažete, došao na vreme, jer, zajedno sa zakonom o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini, dolazi do koordinacije aktivnosti između popisa stanovništva i popisa poljoprivrede, što treba da doprinese uštedi u finansijskim sredstvima, kako vi u članu 2. stav 3. kažete.
Ja ću da građanima Srbije da kažem da će njima opet iz džepa biti uzeto 1.498.680.546 dinara, iz prostog razloga što je neko osmislio da se ova dva zakona, odnosno popisa, urade u novembru, tj. jedan u aprilu, jedan u novembru, pa je, recimo, od 1. do 15. novembra popis poljoprivrede, kada će doći do jedne kontradiktornosti. Narod će izdvojiti ogroman novac zato što nešto nije moglo da se objedini i da se sve to uradi, recimo, u novembru 2011. godine.
Da prepustimo vama da vi to odradite, ali me interesuje kako ćete to uraditi, kako ćete objasniti narodu, kada ste nama izneli troškovnik od tih 1.498 miliona.
Kažete – troškovi pripreme za sprovođenje popisa su 35 miliona, pripremni spiskovi jedinica posmatranja u popisu – 4.188.000, štampa i distribucija popisnog materijala i nabavka pribora je 33 miliona, instruktaža popisivača i drugih neposrednih učesnika popisa je 272 miliona, troškovi marketinga, izrada reklamnog materijala je 8 miliona, popisivanje – 878 miliona, kontrola kvaliteta popisa na uzorku je 10 miliona, obrada popisne građe i automatska obrada podataka je 171 milion, sumiranje rezultata popisa je 24 miliona i ostali troškovi su 58 miliona, interesantno, što ukupno čini 1.496.680.546 dinara.
Mene nešto drugo interesuje, na kakav ćete naići na prijem kod pojedinih domaćinstava, ili, kako se kaže, kod porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kada su se registrovali u 2009. godini, početkom januara, februara, marta, i nisu dobili obećane subvencije? Kako reče ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – nije profesionalni seljak. Kako će vas dočekati 90 hiljada poljoprivrednih gazdinstava koji nisu dobili subvencije od 12 hiljada po hektaru?
Kako mislite da od njih dobijete određene podatke, bar što se tiče podataka o poljoprivrednim gazdinstvima, jer član 5. ovako kaže: ''U popisu se prikupljaju podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava: lokacija, zemljišni fond i kategorija korišćenja poljoprivrednog zemljišta, površine pod usevima, površine voćnjaka i broj stabala, površine vinograda i broj čokota vinove loze?''
Da li mislite da onolika stara gazdinstva, ljudi koji sačinjavaju ta gazdinstva, mislim na stare ljude koji su ostali, da li po jedno od preko 65 godina, ili po dvoje u domaćinstvu, znaju koliko imaju čokota vinove loze? Vinogradi se suše.
''Navodnjavanje, upotreba organskih i mineralnih đubriva, kao i sredstava za zaštitu bilja, broj stoke po vrstama i kategorijama'', mislite li da to znaju? Mislite li da znaju sve vrste i sve kategorije?
Dalje, ''broj živine, broj ostalih životinja, košnica pčela, podaci o poljoprivrednoj mehanizaciji i objektima, radnoj snazi, prodaji poljoprivrednih proizvoda, organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, dopunskim delatnostima, kao i podaci o ribnjacima i površinama pod šumama''.
Kada ste spomenuli podatke o poljoprivrednoj mehanizaciji, samo bih da vam kažem sledeće. Poljoprivredno zemljište u Srbiji se obrađuje sa 475.000 dvosaoničkih i 261.000 jednosaoničkih traktora, 25.000 kombajna i više od tri miliona priključnih mašina. Nedovoljno je razvijena saobraćajna struktura, a poljoprivredne mašine i oprema su amortizovani. Prosečna starost traktora je 18 godina, a kombajna, minimum 15 godina. Da li to dovoljno pokazuje kako Vlada Srbije, evo već devet godina, vodi ovu poljoprivredu, ili srpski agrar u sunovrat?
Kako ćete popisati jedno poljoprivredno porodično gazdinstvo, kada čovek bude rekao da mu stoje dve staje prazne? Da li će taj popis biti adekvatan kada vam bude pokazao farmu svinja koja je prazna? Ko je doveo do ove propasti srpskog agrara?
Kada kažem „srpski agrar“, mislim i na onog ko se bavi ratarstvom i na onog ko se bavi povrtarstvom, na onog ko se bavi stočarstvom, voćarstvom, vinogradarstvom, da ne nabrajam druge grane poljoprivrede. Poljoprivreda je jača grana privrede. Jedina je u 2009. godini, unazad, imala suficit – jedina. Lošom politikom nećete uraditi ništa a da je u interesu srpskog paora.
Izneću vam još neke činjenice. U 2009. godini, agrarni budžet je bio 2,2% od ukupnog budžeta Vlade Republike Srbije i to je činilo oko 15 milijardi dinara. Međutim, SRS vam kaže – ako taj budžet ne budete povećali na 6% ukupnog budžeta Vlade Republike Srbije, što će činiti oko 30 milijardi dinara, za jedinu granu u ovoj državi koja još nije uništena, vi ćete je uništiti. Vi ćete je uništiti, jer srpski paor više ne može da se saginje. Srpski paor je istrpeo i one sankcije, pa je uspeo nekako da preživi, ali ove godine ne, s ovim cenama koje su odredili tajkuni i finansijski moćnici, s kojima vi niste mogli da izađete na kraj, i ne možete da izađete na kraj, jer oni sastavljaju ovu vladu, oni diktiraju kako ona treba da radi.
Evo, ja ću vam reći da je srpsko stočarstvo u poslednjih devet godina upropašćeno, ruinirano i opustošeno. Kada ovo govorim, govorim argumentovano. Šta je to što još treba reći? Trebalo je da ovaj popis bude zajedno s popisom stanovništva, da se umanji ovih milijardu i po dinara, koliko ste ovde izdvojili.
Reći ću vam i nešto što se tiče ovih subvencija. Rekao sam da ste, nekim pravilima, profesionalnog seljaka i neprofesionalnog seljaka doveli do toga da 90.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava nije dobilo subvencije. MMF sada traži od vas da smanjite subvencije u 2010. godini, da ne budu ni tih 12.000 dinara, dok se u okruženju Srbije kreću od 300 do 400 evra po jednom hektaru.
Šta reći o cenama poljoprivrednih proizvoda u ovoj godini? Evo, krenuću redom. Koja je samo razlika bila u ceni stočnog ječma – prošle godine, 2008, cena je bila 14,5 dinara, a ove godine je stočni ječam osam dinara. Razlika je 6,5 dinara. Pšenica je bila pre godinu i po dana i 24 dinara. Prošle godine je bila 15 do 16 dinara. Rečeno je individualnom proizvođaču registrovanog gazdinstva da će dobiti 9,5 dinara. Danas je na berzi pšenica 8,60 i niko je neće. Pogledajte kolika je to razlika samo po jednom kilogramu od prošle ili pretprošle godine. Izvinjavam se, pšenica još nije isplaćena. Isplata suncokreta – isplaćeno je po 14,70 dinara, a prošle godine je njegova cena bila 24 dinara.
Četiri čoveka ovde odlučuju o ceni. Četiri čoveka. Vi njih zadovoljavate i ne možete da im stanete na put – Mišković, Todorić (vlasnik Uljare u Zrenjaninu), Peconi, ''Viktorija grup'', Popović, a vi znate ko je još do Popovića vlasnik ''Viktorija grup'', bolje da ne govorim za govornicom, nema smisla.
Ali, ima nešto što je ministar svojevremeno rekao, ne mogu da ne spomenem, a u vezi je đubriva. Sad dolazimo do te ''Viktorija grupe''. Kaže ministar – problem s upotrebom veštačkog đubriva u Srbiji jeste u kontroli kvaliteta đubriva.
Trenutno, prava kontrola ne postoji, a inspekcija je mahom korumpirana. Ovo dovodi do toga da čak i kada naš seljak koristi đubrivo, njegovi efekti su sasvim mali.
Sada ću vam ja reći. Za 100.000 tona je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdvojeno 10.000 dinara po jednoj toni, da bi bilo prihvatljivo srpskom paoru, a nesubvencionirano đubrivo, rusko đubrivo 3 h 16 je iste cene kao i ovo subvencionirano, ''Fertilovo'', koje drži ''Viktorija grupa''.
Vidite sada, gospodo, građani Srbije, koliko je ''Viktorija grupa'' dobila – 100.000 puta 10.000 dinara, i prodaje se po istoj ceni po kojoj je uvezeno iz Rusije ili iz Austrije, po istoj ceni. U toj ''Viktorija grupi'' je gospodin Popović i uveliko se priča po Srbiji da je vlasnik gospođa Đinđić.
Prema tome, gospodo, znači, ''Fertil'' đubrivo, pomešano, 11 h 50 h 0, ili 18,46 nula je ista cena za tri šesnaestice uvezene iz Rusije. To znači da je sada 3.500, a u maloprodaji 3h16 možemo kupiti za 2.730 dinara kod pojedinih zadruga.
Pogledajte, gospodo, šta se radi u ovoj državi, a kažemo – evo, subvencionišemo poljoprivredu! Ma, vi subvencionišete pojedince. Vas nije briga za hiljade registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Vas je briga kako da se dodvorite tim sedam, osam, 10 ljudi koji su finansijski moćnici, koji rukovode ovom državom, koji sastavljaju Vladu i koji rade s vama šta hoće.
To sa SRS-om, da vodi ovu Srbiju, ne bi mogli da rade – ni Mišković, ni Todorić, ni Peconi, ni Micović, ni Popović ''Viktorija grup''. To je 100.000 tona po 10.000 dinara i to đubrivo se prodavalo do pre mesec i po dana po 3.250 dinara, pa je otišlo na 3.300, a danas je 3.500. Rusko, 3 h 16, kod nas se proizvodilo 3 h 15, 3 h 16 je, znači, jače đubrivo, možete kupiti u pojedinim zadrugama, ne bih da reklamiram za ovom govornicom, za 2.730 dinara.
Dok budete radili kao što radite, sumrak srpskog agrara je uveliko pao i srpski paor neće više moći da se izvuče, jer mu vi ne dozvoljavate da se uspravi. Hvala.
Demokratska stranka
Gordana Čomić
Za evropsku Srbiju
| Predsedava
Hvala. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić. Izvolite.
Hoćete li se još jednom prijaviti?
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić. Izvolite.
Hoćete li se još jednom prijaviti?
Izvolite.
Velimir Ilić
Nova Srbija
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, videli ste i sami, ova tema danas je izuzetno ozbiljna i mi smo očekivali da dođu ministri koji su dali uvodno izlaganje i da se, dok rasprava traje, to proprati. To se svakodnevno ponavlja u ovom parlamentu. Imali smo ministra Dinkića koji je održao ovde slovo čitav sat i onda je imao neka preča posla, izašao je iz sale i više se nije vratio do kraja tačke koju je izlagao.
Da li postoji uopšte interes Vlade za ovaj parlament, a videli ste i sami sa je premijer Cvetković nedavno rekao – pohvaliću Parlament. Da li ovaj parlament treba da pohvali premijera, ili da traži možda njegovu ostavku, ako ne radi dobro? Kako može ministar ili premijer da pohvali rad Parlamenta, da je zadovoljan radom Parlamenta koji ga je izabrao na tu funkciju i koji ga kontroliše? To znači da ste vi sve okrenuli naopako.
Jednostavno, Parlament kao institucija gubi svoju funkciju. Iz dana u dan se sve više omalovažava. Imali smo ministra za dijasporu koji brani finansijske zakone. Imali ste, sećate se dobro, ministra vera koji je branio zakone, umesto ministarke Dragutinović, iz oblasti finansija.
To je izuzetna neozbiljnost. Kao narodni poslanik, nisam hteo da reklamiram povredu Poslovnika i da to kritikujem, ali kažem – ne ide ovo na dobro. Nije dobro za Srbiju da se ovako ponašamo, da jednostavno dođemo u Parlament i da satima čekamo resornog ministra da dođe. Dva puta u poslednjih sedam dana nismo imali sednicu. Sednica je prekinuta zato što nije bilo nikog iz Vlade u Parlamentu.
Gde je sada neka kritika koliko to košta i na koji način možemo obmanuti poslanike da ovde, po hodnicima, čekaju ministra da li će se pojaviti ili neće?
Želeo bih da vam objasnim jednu stvar koja je izuzetno važna. Statistika služi da se narodom manipuliše. Statistika zato i postoji u nekim državama koje su neozbiljne i u vladama koje su izuzetno neozbiljne. Ispada, po statistici, da svi dobro živimo. Uzmite jedno preduzeće, imali smo, kako se zvao onaj nesrećni direktor imao je dva miliona platu, a neki tamo mučenik 20.000. U proseku, super. Svi u proseku dobro žive, nema gladnih. U proseku, sve je zadovoljavajuće.
Međutim, gospodo, čega vi vršite popis 2011, 2012. itd.? Pitanje je da li će u pojedinim krajevima uopšte biti stanovništva.
Nedavno sam posetio opštinu Kuršumlija. Meni je jako žao, ne znam da li ima nekog od poslanika tu, 17 sela opštine Kuršumlija nema nijednog đaka. Nijedna škola ne radi u pograničnoj zoni. Najverovatnije, u zimskom periodu, nema nijednog stanovnika, nijedan dimnjak se ne puši. Šta to znači? Šta ćete tamo da popisujete, gospodo iz Vlade? Koga ćete da popisujete, kada tamo ljudi nema?
Na Goliji, nema naroda. Škole koje su imale po 300 đaka, Devići – 320 đaka, 50 godina, koliko ih je sad? Svi sede u jednoj učionici, nema ih, u jednom ćošku, s jednom učiteljicom. Koga da popišete? Gledam, u Brezovicama, dva đaka. To je srce Srbije. Dva đaka u osnovnoj školi, gospodo. U mnogim školama nema dece. Čim nema dece, nema života.
Sad kada dobijemo beli šengen, pola omladine će pući po svetu i nema, selo se isprazni, ostaće dede i babe. Vi se radujete belom šengenu, ali stvorimo uslove da naša deca ostanu da žive i da rade ovde, a da putuju kao turisti po svetu, ne da odlaze trbuhom za kruhom.
Nedavno smo ovde podsticali jednu temu za raspravu, da li je tačno, evo, B 92 vodi akciju da 700.000 ljudi u Srbiji gladuje, a najrodnija je godina u poslednjih 30 godina? Zašto je to tako? Zato što imamo nesposobnu Vladu, ljude nesposobne da organizuju, da prehrane stanovništvo. Kako može neko da gladuje u Srbiji, gospodo iz Vlade, kada je cena pšenice osam dinara, najjeftinija je u poslednjih 12 godina, kada je kilogram jabuke tri dinara? Mi kažemo da je to sramota. To znači da nema ko da organizuje otkup i da doturi do onih kojima treba da se prehrane. Zašto? Niste se organizovali. Sramota je, pričate ovde o popisu poljoprivrede. Kakav popis poljoprivrede? Šta ćete da popišete? Tri dinara je kilogram jabuke sad u otkupu. Pored svakog seoskog puta stoje gomile, brda džakova jabuka, a nema ko da kupi. Dolazi zima, došao je mraz. Sve će to da potruli, smrzne i da propadne.
Zašto? Gde je onaj ministar poljoprivrede koji je ovde izneo da će biti ta državna i javna skladišta, da će sve viškove da uskladište i da budu tamo zbrinuti, da bi mogli građani da ih koriste? Nema od toga ništa. Pola Srbije nije obralo kukuruz. Sneg pada. Zašto? Nafta je poskupela. Tu je i ministar energetike. Poskupela je 35 dinara od Nove godine do danas, a kukuruz pojeftinio duplo. Kako da se opstane? Ko će ostati na selu da živi i gde ćete popisivati to stanovništvo?
Prema tome, veliki su problemi u Srbiji, a vi ih uopšte ne shvatate, jer ste se odmakli od naroda. Ne putujete Srbijom, ne razgovarate s najobičnijim ljudima. Ovde predstavnici naroda iz vladajuće koalicije, jednostavno, ne obraćaju pažnju. Dođu ovde kada je dan za glasanje, izglasaju, ishvale se kako njihove opštine rade super. Sve je super, sve je u najboljem redu, i odu kući. Provedu taj jedan dan mesečno i sve se završi.
Nemamo šanse da opstanemo. Zaduženja su velika. Dnevno se zadužujete, gospodo, 6,5 miliona evra. Samo stižu krediti. Samo stižu zaduženja. Jutros, udarna vest, MMF odobrio tri milijarde. Nazdravlje. To je dobro. Ali, kuda ćemo više s tim dugovima? Ko će da vrati?
Privreda ne radi, gospodo. Poljoprivreda je u haosu. Koje preduzeće je proradilo? Da li se sećate "Prve petoletke"? To je bila u velikoj Jugoslaviji najbolja firma. Umetnost je bila uništiti takvog giganta, takvu firmu. Uništiti jedan "Magnohrom", uništiti jedan "Bor", uništiti mnoge firme.
Vi ćete reći - pa, i vi ste bili u Vladi. Da, ali nisam bio ministar za finansije i privredu. Vi imate tamo neke štetočine koje sede devet godina u Vladi, koje su potpuno uništile banke, bankarski sistem, finansijsko tržište razbili itd.
Kako može privreda da opstane s ovolikim kamatama, s kreditnim linijama koje se teško dobijaju? Sve je pod hipotekama. Znate da privreda duguje dve milijarde, dve hiljade milijardi dinara, trenutno, a i država duguje, otprilike, nešto više od toga, da su godišnje kamate privrede Srbije 200 milijardi dinara. To ne može da se vrati. Kako? Koje su to firme koje će da pune budžet?
Ove godine ste uzimali komercijalne kredite za punjenje budžeta i izguraćete nekako ovu godinu, a sa čime iduću? Koje su to firme koje će iduće godine da pune budžet, kada ih je ovoliko pred stečajem, ili u stečaju, danas hiljade, a očekujemo nova otpuštanja? Oni koji budu otpušteni neće davati doprinose, neće davati određene obaveze, smanjiće kupovnu moć i doći ćemo u još težu situaciju, što se budžeta tiče.
Idemo ka velikim zaduživanjima. Kaže se – nismo zaduženi u odnosu na zemlje u okruženju, ali one bar neku privredu forsiraju; zadužili, napravili put, naplaćuju, vratiće. Vi, gospodo, niste dali koncesiju koja donosi čist novac, niste je dali zato što je jedan od političara iz Vojvodine rekao da neće podržati Vladu ako se ne sruši koncesija. Preda mnom je rekao, i vi ste zato srušili koncesiju, jer je to bila volja Nenada Čanka.
Putujte malo Srbijom, vidite. Evo, bio sam u rodnom mestu Mome Markovića, našeg poslanika ovde, kod Aleksinca, Kulini, kako se zove. Nema naroda, brate. Ne puši se odžak nijedan u velikim zaseocima. Zašto nema? Zato što je dobar život na selu, dobar u poljoprivredi. Vi ćete doći da im popisujete stanovništvo.
Da ne pričamo o Arilju, gospodin Nikolić zna. Šta ćete tamo da popišete kada ljudi režu malinjake, režu šljivike? Mladi zasadi, stariji, šest-sedam godina, porezani su ovih dana, umesto da se reže voće za iduću sezonu; motorke samo rade i sve će kroz furunče da se proturi. Zašto? Zato što šljivu nismo mogli da prodamo ove godine ni po deset dinara, a gajba i branje je bilo 11 dinara. Kako da preživi seljak?
Da li je moguće da ste dozvolili da se uveze za pet miliona evra svinjskog mesa iz Nemačke? Tačno je, podatak je tačan. Uvezli smo meso svinjsko iz Holandije, uvezli smo piletinu iz Brazila. Zašto? Gde su farme piladi? Koliko smo ih imali pre nekoliko godina? Nema ih danas, nema ih, pogasili ste.
Morate drugačije da razmišljate, morate da radite na drugi način, morate da se organizujete na drugi način, gospodo. Morate da dovedete iskusne privrednike, ljude sposobne da pokrenu ovu Srbiju, da bismo imali šta da popišemo, da ostane narod da živi na ovim prostorima.
Nedavno sam bio frapiran kada sam čuo u Ivanjici, sad u nedelju, kažu – nas pozivaju sad na sastanke u Novi Pazar, tako su se dogovorili, I predsednici opština idu u Novi Pazar na sastanke.
Pa, dokle? Dajte da Novi Pazar bude ... Beograd je do Topole, pa dajte da spojimo Beograd i Novi Pazar. Ne treba ništa da bude između. Imate dva ministra iz Novog Pazara koji vam drže Vladu i sada ćete da im date, mislim ... još malo će i preko Jelice da traže da bude njihov atar, i Prijepolje, i Priboj, sad i Ivanjica, idemo redom. Čačak ćete, naravno, Rudnički kraj i Milanovac, da spojite sa Šapcem, jer je tako neko rekao.
Mi tamo ni na ekskurzije nismo išli, samo smo išli ono – boj na Mišaru. Ne vodi nas put. Kako tamo da nas privedete? Na primer, da cela Ivanjica živi u Čačku, razdvajate.
Narod ne može da podnese ovo i seli se. Svi vam dolaze ovde u Beograd. Još malo, u Beogradu će biti pet miliona ljudi. Evo, juče sneg pao santimetar, kolaps u saobraćaju. Da li verujete, bilo je juče stotine udesa, ljudi. To je nenormalno. Pošli ljudi na groblje, Lešće, na sahranu, niko nije mogao da izađe satima.
Da li je moguće da u 21. veku sneg od pola santimetra parališe jedan grad od 2,5 miliona? Da li je moguće da Brankov most stoji dva sata juče potpuno blokiran i ne može da funkcioniše saobraćaj?
Fali vam organizacija. Hajde da vas mi iz opozicije organizujemo. Davaćemo vam časove iz organizacije besplatno, svakog radnog dana, sat pre početka sednice, da vas naučimo da radite, da vas nateramo da radite.
Vi imate ljude. Svaka čast profesorima, sva čast asistentima. Mi vas cenimo, poštujemo, ali ko je od vas proveo pet dana u privredi? Ko je od vas pripremio jednu platu? Ko je od vas bio upravnik poljoprivrednog dobra?
Niko, gospodo. Nađite bar jednog iz zemljoradničke zadruge. Nekada ste imali, kada sam bio poslanik u onim davnim godinama, direktore zemljoradničkih zadruga. Sada nijednog, ni njega nemate. Sve ste to pogasili, uništili, potpuno rasturili.
Ne možete, gospodo, da funkcionišete na ovakav način. Možete da pričate šta hoćete. Davaće vam ovi vaši prijatelji iz sveta kredite još malo, ali i oni će stati.
Mislite li da predstavnici EU ne komuniciraju s opozicijom, svakodnevno, da ne komunicira Svetska banka s nama, EBRD? Svi sa nama pričaju, gospodo, i ambasade, i oni se čude što nešto ne uradite.
Neće da vam kažu, jer ste im potrebni, završili ste Euleks, završili ste Ahtisarijev plan, sad treba statut Vojvodine da im rešite i niz drugih problema. Uzimate kredite, dovodite njihove banke, pravite im promet.
Sve super radite na našu štetu. Poštujete jednostrani sporazum sa EU. Pa, da dovedete nekoga, ne znam, iz Padinske Skele, i on bi rekao da to nije u redu.
Hajde da proberemo, odakle god hoćete, ali, gospodo, vi ste nas naterali ovde, ne nas iz opozicije, nego većinu, da izglasa taj jednostrani sporazum s EU, koji je potpuno sahranio srpsku privredu, posebno poljoprivredu.
Na početku mandata vaše vlade sam govorio, kada sam video cene – nemate vi perspektivu u poljoprivredi, selo će da se razbeži, da nestane, da odumre. Džak veštačkog đubriva koštao je dva ara pomoravsko-šumadijske zemlje. Danas je došlo do tri ara, gospodo, a možda bude iduće godine i pet ari. Za jednu vreću đubriva kupite plac za kuću u selu, gde hoćete. To nigde na svetu nema.
Budzašto se prodaje zemlja. Zašto? Da bi ljudi preživeli. Kako da školuju decu, kako da prežive? Stočni fond je uništen. Šta ćete ovde da popišete?
Zamislite, u jednom selu u kojem je izgrađeno desetinu tovilišta, danas nemate jedno june za klanje. Da li verujete da nema Srbija sada da zakolje po jedno jagnje i prase za Božić u čestitim domaćinskim kućama? Kakva domaćinstva da popisujete? Nema, uništen stočni fond, potpuno. Potrebne su godine da se zanovi.
Vidite da se ne isplati nikakav rad, a šta da radimo, kako da preživimo? Opet ćete reći – dobićemo kredit, pa ćete nam reći – idemo u Kinu, pobijamo neke stubove. Koliko ste ono stubova pobili? Neki dan sam čuo od poslanika ovde, ishvalio se, već četiri velika stuba srpske politike su u svetu pobijena. Želim vam – pobijte vi i 20 stubova, ali dajte da Srbija živi, da radi, da gradi.
Koliko je stanova izgrađeno u ovoj vladi, gospodo? Koliko je kilometara Koridora 10, dve građevinske sezone su prošle, izgrađeno? Vrlo malo, ni deset niste završili, a mislim da je ovde Halimi ... dole ste pustili nešto, još nije završeno.
Sada se trudite ovo u ravnici, gde nema ... a kritikovali ste prethodno neku vladu, kao, nije uradila. Uradila je 48 kilometara Koridora, od toga, 24 pun profil, od Leskovca do Vlasotinačke petlje, pun profil autoputa.
Morate raditi organizovanije, a ne samo se hvaliti, pričati nam prazne priče.
Izađe Dinkić i ishvali se kako će ljudi biti otpušteni, kako on želi administraciju, nisu potrebna tri papira, treba jedan papir, a sada u popisu treba stotine papira. Koliko košta popis? Da mislite dobro ovoj Srbiji, ne biste radili sve popise posebno. Jedan posebno, pa drugi posebno, pa treći posebno.
Kad jednom uđete u jednu kuću, popišite šta ima. Šta da popišete, ako čovek kaže – nemam prase, nemam tele, nemam kravu, nemam više voćnjak, imam dvoje dece i ovu ženu i ne znamo ni mi kuda ćemo? Popišite nas odjednom i idite dalje. Ulažemo milijarde u neke nove popise, kako ćete vi to da radite, koliko sam primetio.
Prema tome, ovo ne vodi na dobro. Evo, neki dan sam bio u ''Porečju'' – Vučje, kod Leskovca, 600 hektara voća je u korovu, korov je veći od voća. Ako ne verujete, pogledajte.
Pitam – zašto? Kažu – Dinkić nije odobrio privatizaciju koja je bila i 600 hektara stoji; niti je brano, niti prskano. Ova država je uložila u to, dala kredite, tamo propada i niko to ne radi i nema ničega od toga.
(Predsedavajuća: Zahvaljujem, narodni poslaniče, 20 minuta. Vreme koje vam je na raspolaganju kao predstavniku grupe iskorišćeno je.)
Zato će Zavod za statistiku dobiti neke podatke, vi ćete biti zadovoljni i mahaćete da ste uradili veliki posao…
Da li postoji uopšte interes Vlade za ovaj parlament, a videli ste i sami sa je premijer Cvetković nedavno rekao – pohvaliću Parlament. Da li ovaj parlament treba da pohvali premijera, ili da traži možda njegovu ostavku, ako ne radi dobro? Kako može ministar ili premijer da pohvali rad Parlamenta, da je zadovoljan radom Parlamenta koji ga je izabrao na tu funkciju i koji ga kontroliše? To znači da ste vi sve okrenuli naopako.
Jednostavno, Parlament kao institucija gubi svoju funkciju. Iz dana u dan se sve više omalovažava. Imali smo ministra za dijasporu koji brani finansijske zakone. Imali ste, sećate se dobro, ministra vera koji je branio zakone, umesto ministarke Dragutinović, iz oblasti finansija.
To je izuzetna neozbiljnost. Kao narodni poslanik, nisam hteo da reklamiram povredu Poslovnika i da to kritikujem, ali kažem – ne ide ovo na dobro. Nije dobro za Srbiju da se ovako ponašamo, da jednostavno dođemo u Parlament i da satima čekamo resornog ministra da dođe. Dva puta u poslednjih sedam dana nismo imali sednicu. Sednica je prekinuta zato što nije bilo nikog iz Vlade u Parlamentu.
Gde je sada neka kritika koliko to košta i na koji način možemo obmanuti poslanike da ovde, po hodnicima, čekaju ministra da li će se pojaviti ili neće?
Želeo bih da vam objasnim jednu stvar koja je izuzetno važna. Statistika služi da se narodom manipuliše. Statistika zato i postoji u nekim državama koje su neozbiljne i u vladama koje su izuzetno neozbiljne. Ispada, po statistici, da svi dobro živimo. Uzmite jedno preduzeće, imali smo, kako se zvao onaj nesrećni direktor imao je dva miliona platu, a neki tamo mučenik 20.000. U proseku, super. Svi u proseku dobro žive, nema gladnih. U proseku, sve je zadovoljavajuće.
Međutim, gospodo, čega vi vršite popis 2011, 2012. itd.? Pitanje je da li će u pojedinim krajevima uopšte biti stanovništva.
Nedavno sam posetio opštinu Kuršumlija. Meni je jako žao, ne znam da li ima nekog od poslanika tu, 17 sela opštine Kuršumlija nema nijednog đaka. Nijedna škola ne radi u pograničnoj zoni. Najverovatnije, u zimskom periodu, nema nijednog stanovnika, nijedan dimnjak se ne puši. Šta to znači? Šta ćete tamo da popisujete, gospodo iz Vlade? Koga ćete da popisujete, kada tamo ljudi nema?
Na Goliji, nema naroda. Škole koje su imale po 300 đaka, Devići – 320 đaka, 50 godina, koliko ih je sad? Svi sede u jednoj učionici, nema ih, u jednom ćošku, s jednom učiteljicom. Koga da popišete? Gledam, u Brezovicama, dva đaka. To je srce Srbije. Dva đaka u osnovnoj školi, gospodo. U mnogim školama nema dece. Čim nema dece, nema života.
Sad kada dobijemo beli šengen, pola omladine će pući po svetu i nema, selo se isprazni, ostaće dede i babe. Vi se radujete belom šengenu, ali stvorimo uslove da naša deca ostanu da žive i da rade ovde, a da putuju kao turisti po svetu, ne da odlaze trbuhom za kruhom.
Nedavno smo ovde podsticali jednu temu za raspravu, da li je tačno, evo, B 92 vodi akciju da 700.000 ljudi u Srbiji gladuje, a najrodnija je godina u poslednjih 30 godina? Zašto je to tako? Zato što imamo nesposobnu Vladu, ljude nesposobne da organizuju, da prehrane stanovništvo. Kako može neko da gladuje u Srbiji, gospodo iz Vlade, kada je cena pšenice osam dinara, najjeftinija je u poslednjih 12 godina, kada je kilogram jabuke tri dinara? Mi kažemo da je to sramota. To znači da nema ko da organizuje otkup i da doturi do onih kojima treba da se prehrane. Zašto? Niste se organizovali. Sramota je, pričate ovde o popisu poljoprivrede. Kakav popis poljoprivrede? Šta ćete da popišete? Tri dinara je kilogram jabuke sad u otkupu. Pored svakog seoskog puta stoje gomile, brda džakova jabuka, a nema ko da kupi. Dolazi zima, došao je mraz. Sve će to da potruli, smrzne i da propadne.
Zašto? Gde je onaj ministar poljoprivrede koji je ovde izneo da će biti ta državna i javna skladišta, da će sve viškove da uskladište i da budu tamo zbrinuti, da bi mogli građani da ih koriste? Nema od toga ništa. Pola Srbije nije obralo kukuruz. Sneg pada. Zašto? Nafta je poskupela. Tu je i ministar energetike. Poskupela je 35 dinara od Nove godine do danas, a kukuruz pojeftinio duplo. Kako da se opstane? Ko će ostati na selu da živi i gde ćete popisivati to stanovništvo?
Prema tome, veliki su problemi u Srbiji, a vi ih uopšte ne shvatate, jer ste se odmakli od naroda. Ne putujete Srbijom, ne razgovarate s najobičnijim ljudima. Ovde predstavnici naroda iz vladajuće koalicije, jednostavno, ne obraćaju pažnju. Dođu ovde kada je dan za glasanje, izglasaju, ishvale se kako njihove opštine rade super. Sve je super, sve je u najboljem redu, i odu kući. Provedu taj jedan dan mesečno i sve se završi.
Nemamo šanse da opstanemo. Zaduženja su velika. Dnevno se zadužujete, gospodo, 6,5 miliona evra. Samo stižu krediti. Samo stižu zaduženja. Jutros, udarna vest, MMF odobrio tri milijarde. Nazdravlje. To je dobro. Ali, kuda ćemo više s tim dugovima? Ko će da vrati?
Privreda ne radi, gospodo. Poljoprivreda je u haosu. Koje preduzeće je proradilo? Da li se sećate "Prve petoletke"? To je bila u velikoj Jugoslaviji najbolja firma. Umetnost je bila uništiti takvog giganta, takvu firmu. Uništiti jedan "Magnohrom", uništiti jedan "Bor", uništiti mnoge firme.
Vi ćete reći - pa, i vi ste bili u Vladi. Da, ali nisam bio ministar za finansije i privredu. Vi imate tamo neke štetočine koje sede devet godina u Vladi, koje su potpuno uništile banke, bankarski sistem, finansijsko tržište razbili itd.
Kako može privreda da opstane s ovolikim kamatama, s kreditnim linijama koje se teško dobijaju? Sve je pod hipotekama. Znate da privreda duguje dve milijarde, dve hiljade milijardi dinara, trenutno, a i država duguje, otprilike, nešto više od toga, da su godišnje kamate privrede Srbije 200 milijardi dinara. To ne može da se vrati. Kako? Koje su to firme koje će da pune budžet?
Ove godine ste uzimali komercijalne kredite za punjenje budžeta i izguraćete nekako ovu godinu, a sa čime iduću? Koje su to firme koje će iduće godine da pune budžet, kada ih je ovoliko pred stečajem, ili u stečaju, danas hiljade, a očekujemo nova otpuštanja? Oni koji budu otpušteni neće davati doprinose, neće davati određene obaveze, smanjiće kupovnu moć i doći ćemo u još težu situaciju, što se budžeta tiče.
Idemo ka velikim zaduživanjima. Kaže se – nismo zaduženi u odnosu na zemlje u okruženju, ali one bar neku privredu forsiraju; zadužili, napravili put, naplaćuju, vratiće. Vi, gospodo, niste dali koncesiju koja donosi čist novac, niste je dali zato što je jedan od političara iz Vojvodine rekao da neće podržati Vladu ako se ne sruši koncesija. Preda mnom je rekao, i vi ste zato srušili koncesiju, jer je to bila volja Nenada Čanka.
Putujte malo Srbijom, vidite. Evo, bio sam u rodnom mestu Mome Markovića, našeg poslanika ovde, kod Aleksinca, Kulini, kako se zove. Nema naroda, brate. Ne puši se odžak nijedan u velikim zaseocima. Zašto nema? Zato što je dobar život na selu, dobar u poljoprivredi. Vi ćete doći da im popisujete stanovništvo.
Da ne pričamo o Arilju, gospodin Nikolić zna. Šta ćete tamo da popišete kada ljudi režu malinjake, režu šljivike? Mladi zasadi, stariji, šest-sedam godina, porezani su ovih dana, umesto da se reže voće za iduću sezonu; motorke samo rade i sve će kroz furunče da se proturi. Zašto? Zato što šljivu nismo mogli da prodamo ove godine ni po deset dinara, a gajba i branje je bilo 11 dinara. Kako da preživi seljak?
Da li je moguće da ste dozvolili da se uveze za pet miliona evra svinjskog mesa iz Nemačke? Tačno je, podatak je tačan. Uvezli smo meso svinjsko iz Holandije, uvezli smo piletinu iz Brazila. Zašto? Gde su farme piladi? Koliko smo ih imali pre nekoliko godina? Nema ih danas, nema ih, pogasili ste.
Morate drugačije da razmišljate, morate da radite na drugi način, morate da se organizujete na drugi način, gospodo. Morate da dovedete iskusne privrednike, ljude sposobne da pokrenu ovu Srbiju, da bismo imali šta da popišemo, da ostane narod da živi na ovim prostorima.
Nedavno sam bio frapiran kada sam čuo u Ivanjici, sad u nedelju, kažu – nas pozivaju sad na sastanke u Novi Pazar, tako su se dogovorili, I predsednici opština idu u Novi Pazar na sastanke.
Pa, dokle? Dajte da Novi Pazar bude ... Beograd je do Topole, pa dajte da spojimo Beograd i Novi Pazar. Ne treba ništa da bude između. Imate dva ministra iz Novog Pazara koji vam drže Vladu i sada ćete da im date, mislim ... još malo će i preko Jelice da traže da bude njihov atar, i Prijepolje, i Priboj, sad i Ivanjica, idemo redom. Čačak ćete, naravno, Rudnički kraj i Milanovac, da spojite sa Šapcem, jer je tako neko rekao.
Mi tamo ni na ekskurzije nismo išli, samo smo išli ono – boj na Mišaru. Ne vodi nas put. Kako tamo da nas privedete? Na primer, da cela Ivanjica živi u Čačku, razdvajate.
Narod ne može da podnese ovo i seli se. Svi vam dolaze ovde u Beograd. Još malo, u Beogradu će biti pet miliona ljudi. Evo, juče sneg pao santimetar, kolaps u saobraćaju. Da li verujete, bilo je juče stotine udesa, ljudi. To je nenormalno. Pošli ljudi na groblje, Lešće, na sahranu, niko nije mogao da izađe satima.
Da li je moguće da u 21. veku sneg od pola santimetra parališe jedan grad od 2,5 miliona? Da li je moguće da Brankov most stoji dva sata juče potpuno blokiran i ne može da funkcioniše saobraćaj?
Fali vam organizacija. Hajde da vas mi iz opozicije organizujemo. Davaćemo vam časove iz organizacije besplatno, svakog radnog dana, sat pre početka sednice, da vas naučimo da radite, da vas nateramo da radite.
Vi imate ljude. Svaka čast profesorima, sva čast asistentima. Mi vas cenimo, poštujemo, ali ko je od vas proveo pet dana u privredi? Ko je od vas pripremio jednu platu? Ko je od vas bio upravnik poljoprivrednog dobra?
Niko, gospodo. Nađite bar jednog iz zemljoradničke zadruge. Nekada ste imali, kada sam bio poslanik u onim davnim godinama, direktore zemljoradničkih zadruga. Sada nijednog, ni njega nemate. Sve ste to pogasili, uništili, potpuno rasturili.
Ne možete, gospodo, da funkcionišete na ovakav način. Možete da pričate šta hoćete. Davaće vam ovi vaši prijatelji iz sveta kredite još malo, ali i oni će stati.
Mislite li da predstavnici EU ne komuniciraju s opozicijom, svakodnevno, da ne komunicira Svetska banka s nama, EBRD? Svi sa nama pričaju, gospodo, i ambasade, i oni se čude što nešto ne uradite.
Neće da vam kažu, jer ste im potrebni, završili ste Euleks, završili ste Ahtisarijev plan, sad treba statut Vojvodine da im rešite i niz drugih problema. Uzimate kredite, dovodite njihove banke, pravite im promet.
Sve super radite na našu štetu. Poštujete jednostrani sporazum sa EU. Pa, da dovedete nekoga, ne znam, iz Padinske Skele, i on bi rekao da to nije u redu.
Hajde da proberemo, odakle god hoćete, ali, gospodo, vi ste nas naterali ovde, ne nas iz opozicije, nego većinu, da izglasa taj jednostrani sporazum s EU, koji je potpuno sahranio srpsku privredu, posebno poljoprivredu.
Na početku mandata vaše vlade sam govorio, kada sam video cene – nemate vi perspektivu u poljoprivredi, selo će da se razbeži, da nestane, da odumre. Džak veštačkog đubriva koštao je dva ara pomoravsko-šumadijske zemlje. Danas je došlo do tri ara, gospodo, a možda bude iduće godine i pet ari. Za jednu vreću đubriva kupite plac za kuću u selu, gde hoćete. To nigde na svetu nema.
Budzašto se prodaje zemlja. Zašto? Da bi ljudi preživeli. Kako da školuju decu, kako da prežive? Stočni fond je uništen. Šta ćete ovde da popišete?
Zamislite, u jednom selu u kojem je izgrađeno desetinu tovilišta, danas nemate jedno june za klanje. Da li verujete da nema Srbija sada da zakolje po jedno jagnje i prase za Božić u čestitim domaćinskim kućama? Kakva domaćinstva da popisujete? Nema, uništen stočni fond, potpuno. Potrebne su godine da se zanovi.
Vidite da se ne isplati nikakav rad, a šta da radimo, kako da preživimo? Opet ćete reći – dobićemo kredit, pa ćete nam reći – idemo u Kinu, pobijamo neke stubove. Koliko ste ono stubova pobili? Neki dan sam čuo od poslanika ovde, ishvalio se, već četiri velika stuba srpske politike su u svetu pobijena. Želim vam – pobijte vi i 20 stubova, ali dajte da Srbija živi, da radi, da gradi.
Koliko je stanova izgrađeno u ovoj vladi, gospodo? Koliko je kilometara Koridora 10, dve građevinske sezone su prošle, izgrađeno? Vrlo malo, ni deset niste završili, a mislim da je ovde Halimi ... dole ste pustili nešto, još nije završeno.
Sada se trudite ovo u ravnici, gde nema ... a kritikovali ste prethodno neku vladu, kao, nije uradila. Uradila je 48 kilometara Koridora, od toga, 24 pun profil, od Leskovca do Vlasotinačke petlje, pun profil autoputa.
Morate raditi organizovanije, a ne samo se hvaliti, pričati nam prazne priče.
Izađe Dinkić i ishvali se kako će ljudi biti otpušteni, kako on želi administraciju, nisu potrebna tri papira, treba jedan papir, a sada u popisu treba stotine papira. Koliko košta popis? Da mislite dobro ovoj Srbiji, ne biste radili sve popise posebno. Jedan posebno, pa drugi posebno, pa treći posebno.
Kad jednom uđete u jednu kuću, popišite šta ima. Šta da popišete, ako čovek kaže – nemam prase, nemam tele, nemam kravu, nemam više voćnjak, imam dvoje dece i ovu ženu i ne znamo ni mi kuda ćemo? Popišite nas odjednom i idite dalje. Ulažemo milijarde u neke nove popise, kako ćete vi to da radite, koliko sam primetio.
Prema tome, ovo ne vodi na dobro. Evo, neki dan sam bio u ''Porečju'' – Vučje, kod Leskovca, 600 hektara voća je u korovu, korov je veći od voća. Ako ne verujete, pogledajte.
Pitam – zašto? Kažu – Dinkić nije odobrio privatizaciju koja je bila i 600 hektara stoji; niti je brano, niti prskano. Ova država je uložila u to, dala kredite, tamo propada i niko to ne radi i nema ničega od toga.
(Predsedavajuća: Zahvaljujem, narodni poslaniče, 20 minuta. Vreme koje vam je na raspolaganju kao predstavniku grupe iskorišćeno je.)
Zato će Zavod za statistiku dobiti neke podatke, vi ćete biti zadovoljni i mahaćete da ste uradili veliki posao…
Demokratska stranka
Gordana Čomić
Za evropsku Srbiju
| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe LDP-a.
(Momir Marković: Replika.)
Narodni poslanik Velimir Ilić nije dao nikome osnova za repliku.
Molim vas da ne dobacujete.
Izričem upozorenje narodnim poslanicima Zoranu Nikoliću, Miroslavu Markićeviću i Momiru Markoviću za ometanje reda na sednici Narodne skupštine.
Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika.
Izvolite.
(Momir Marković: Replika.)
Narodni poslanik Velimir Ilić nije dao nikome osnova za repliku.
Molim vas da ne dobacujete.
Izričem upozorenje narodnim poslanicima Zoranu Nikoliću, Miroslavu Markićeviću i Momiru Markoviću za ometanje reda na sednici Narodne skupštine.
Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika.
Izvolite.
Srpska radikalna stranka
Vjerica Radeta
Srpska radikalna stranka
Gospođo Čomić, član 104. stav 3. Poslovnika kaže da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Istina je da gospodin Velimir Ilić nije koristio uvredljive izraze kada je pominjao kolege Momira Markovića i Milana Nikolića, ali je, takođe, istina da je privatna stvar Momira Markovića to da je rođen u Kulini, kao što je privatna stvar Milana Nikolića da živi u Arilju. Jedino oni o tim svojim privatnim stvarima mogu da govore.
Kada sam juče iznela stav Poslaničke grupe SRS-a da poslanici DS-a ne sede u sali jer, po našoj oceni, nisu zainteresovani za činjenicu da država namerava da podeli deset hiljada otkaza državnim službenicima i službenicima u lokalnoj samoupravi, vi ste mi rekli: „Gospođo Radeta, nemate pravo da iznosite činjenice iz privatnog života narodnih poslanika“.
To što sam rekla odnosilo se na narodne poslanike kojima je posao da, između ostalog, sede u ovoj sali i učestvuju u radu. Vi ste procenili da je to iznošenje činjenica iz njihovog privatnog života.
Onda me zaista čudi da danas niste ocenili to što je gospodin Velimir Ilić, govoreći o problemima koji danas postoje u Srbiji, pomenuo Momira Markovića i Milana Nikolića, jer bi građani koji prate rad ovog parlamenta mogli da pomisle da su Momir Marković i Milan Nikolić odgovorni za ovako loše stanje i u privredi i u poljoprivredi, a Velimir Ilić je jasno rekao da je za to odgovoran režim koji je trenutno na vlasti u Srbiji.
Istina je da gospodin Velimir Ilić nije koristio uvredljive izraze kada je pominjao kolege Momira Markovića i Milana Nikolića, ali je, takođe, istina da je privatna stvar Momira Markovića to da je rođen u Kulini, kao što je privatna stvar Milana Nikolića da živi u Arilju. Jedino oni o tim svojim privatnim stvarima mogu da govore.
Kada sam juče iznela stav Poslaničke grupe SRS-a da poslanici DS-a ne sede u sali jer, po našoj oceni, nisu zainteresovani za činjenicu da država namerava da podeli deset hiljada otkaza državnim službenicima i službenicima u lokalnoj samoupravi, vi ste mi rekli: „Gospođo Radeta, nemate pravo da iznosite činjenice iz privatnog života narodnih poslanika“.
To što sam rekla odnosilo se na narodne poslanike kojima je posao da, između ostalog, sede u ovoj sali i učestvuju u radu. Vi ste procenili da je to iznošenje činjenica iz njihovog privatnog života.
Onda me zaista čudi da danas niste ocenili to što je gospodin Velimir Ilić, govoreći o problemima koji danas postoje u Srbiji, pomenuo Momira Markovića i Milana Nikolića, jer bi građani koji prate rad ovog parlamenta mogli da pomisle da su Momir Marković i Milan Nikolić odgovorni za ovako loše stanje i u privredi i u poljoprivredi, a Velimir Ilić je jasno rekao da je za to odgovoran režim koji je trenutno na vlasti u Srbiji.