Hvala. U ime svoje Poslaničke grupe Napred Srbijo, Srpske napredne stranke, govoriću samo o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11, i to dajući, pre svega, načelne primedbe na jednu lošu praksu dostavljanja zakona Skupštini. Nadam se da će se gospodin ministar Škundrić sa mnom složiti ovog puta da kritikujem pravog krivca zbog toga što je ovakav dokument došao u Skupštinu.
Čudi me da to niko nije hteo da vidi, a čitav dan svi drže ovaj predlog, materijal u rukama, gde se na drugoj strani obrazloženja Predloga zakona lepo može pročitati da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine svojim aktom, broj taj i taj, od 31. avgusta 2009. godine, utvrđujući prostorne planove itd. za ovaj projekat dostavilo da podržava sve aktivnosti u vezi sa realizacijom projekta izgradnje magistralnog gasovoda. Ono što je meni posebno bitno kao poslaniku, u smislu povrede Ustava, za ovaj postupak kaže „i predlaže“, znači Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, „da se utvrdi javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti“, a onda politički nekorektno, ali vrlo vešto određuje „ukoliko to i Vlada Republike Srbije smatra prihvatljivim“.
Znači, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je uradilo svoj deo posla, dostavlja Vladi da utvrdi javni interes, ali ako i Vlada smatra to prihvatljivim, ne prihvatajući odgovornost za sve dalje nezakonite predloge kako da se taj javni interes utvrdi.
Ono što je nesporno, to je investicija koju čekamo, od koje očekujemo mnogo i koja u svakom smislu ima strateški značaj i zbog energetske sigurnosti i nekog uvažavanja mesta na kojem se nalazimo, kao kuća na raskrsnici koju ne možemo da pomerimo, ali nam od svetoga Save do danas treba da u toj kući nemamo promaju, nego da imamo prijatelje i ovakve strateške projekte koji će nas čuvati. Ali, dolazimo u situaciju da se čitav projekat kompromituje i, sada ću otvoreno reći, birokratskim propustima nedovoljno lojalnih saradnika, a neka se oni prepoznaju koji su.
Vi ste profesor univerziteta, poznajete svoju struku. Vama nisu smeli da dostave ovakav predlog zakona u kojem je definisano koliko je neosnovano odlukom Vlade tražiti utvrđivanje javnog interesa za privredno društvo koje ne zadovoljava uslove koje je propisao zakon na koji se poziva, čak ni odredbe Ustava koje su ovde decidno navedene, gde je precizno navedeno da je taj osnovni uslov struktura kapitala od 25%.
Nemam nameru da vas svađam sa vašim koalicionim partnerima, ali želim da podsetim građane: kada je država odustala da u Nacionalnoj štedionici sačuva svoj ulog, ali ga je dala svojevremeno i uplatila da bi prijatelji tih koji su uplatili zaradili ogroman novac, za to se našlo novca, poštovani su rokovi i u trenutku kada je država trebalo da izađe iz toga, da bi prihodovali pojedinci sa kojima je zamišljen čitav projekat, kojima je poklonjen prostor bivšeg SDK, davan ekskluzivni posao stare štednje, nikome nije smetalo i niko ne pominje da je Vlada radila na štetu Srbije, građana Srbije, budžeta i njene dugogodišnje imovine.
U već osetnoj finansijskoj krizi, kada se održava učešće kapitala u Komercijalnoj banci, gde Međunarodna banka za obnovu i razvoj ima deo svog kapitala, takođe se nalaze sredstva u budžetu da se očuva struktura kapitala od kojeg država Srbija ima interesa.
Meni ne treba nacrtati, građani treba da čuju. Onaj ko drži ključeve od trezora, u bukvalnom i prenesenom smislu, i oni kojima je bio interes da se ovo ne realizuje ili da se i dan-danas kompromituje, koji su svoje strukture ostavili i u Poreskoj upravi, i u organima i organizacijama itd. stvorili su praksu propuštanja rokova, ispuštanja udela u kapitalu, ali su vas, gospodine ministre, ostavili odgovornim pred nama.
Ja prosto ne želim da samo vas okrivim za ovaj i ovakav, ne nesavršen nego predlog za koji ne mogu da kažem kreativno možemo da ga tumačimo, ili je dvosmislen pa hajde da nađemo način da realizujemo investiciju koja nas zanima. Ne, ovde nema ni rupe u zakonu, ovde je očigledno da je ovaj akt koji je predložen neustavan, ne zato što ste ga vi takvim predložili, nego zato što ste ga pripremili u skladu sa zakonom koji je neustavan. To je Zakon o eksproprijaciji, koji u jednom delu poštuje Ustav u članu 1, a u članu 2. ga ne poštuje jer ograničava pravo privatne svojine odlukom izvršnog organa. Ima vaše delimične krivice, ali nema apsolutne.
Ono što u principu jeste loš manir i zašto intervenišem, ne smemo da kažemo – Nacionalna štedionica je pljačka veka koja je omogućena sredstvima države, pa hajde da sada i mi napravimo propuste ili nekome učinimo korisno delo, a na štetu države i budžeta i da sada ovu manju štetu pravdamo onom većom. Ne možemo to da radimo zato što to što je neko iskoristio u Nacionalnoj štedionici, ili to što Komercijalna banka ne potpada ni pod kakvu kontrolu države, iako tamo imamo članove Upravnog odbora... Direktor Agencije za privatizaciju je po funkciji član Upravnog odbora Komercijalne banke. Imate li izveštaj, gospodine ministre, kao član Vlade, kolika su primanja i plate u toj banci gde država ima značajno učešće? Nemate.
Nećemo na lošim primerima da uzimamo pelcere za lošu praksu. Taj slučaj, kao društvo, kao parlament, i vi kao Vlada pre svega treba da stavite u okvire zakona i da ne dozvolite da se i u privrednom društvu od kojeg zavisi ovo ovde ponavljaju greške tipa sniženog učešća i nezakonitog korišćenja državnih prava. Kako je to moguće?
Sada smo usvajali zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u organima republičke, centralne administracije i lokalne. Lepo se kaže da se odnosi na organe uprave i javne agencije. Onda imamo Zakon o javnim agencijama koji kaže u članu 7. da se na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih odnosi Zakon o radu i onda ide ta famozna rečenica, koja ruši sve okvire zakona, sve okvire Ustava, sve barijere, koja kaže – ako ovim ili posebnim zakonom nije što drugo određeno.
Ta formulacija se toliko zloupotrebljava da se u slučaju Zakona o eksproprijaciji potpuno urušava suština samog zakona, u smislu pravne sigurnosti, svojine, privatne, državne i svake, da se eksproprijacija kod privatne vrši samo zakonom.
Posao za pravnike, koji ovo ne rade slučajno – šta vredi leks specijalis koji poništava zakon? Svakog zasedanja donosimo dva leks specijalisa; kada se oni budu sukobili, koji će važiti? Ranije donet, stariji, pisan boldovanim slovima ili objavljen u ovom ili onom glasniku? Neka pravna sigurnost mora da postoji, i predmet za ismevanje poslanika, Zakonodavnog odbora dužnog da utvrdi ustavnost zakona, nas koji ne treba da pocrvenimo za nezakoniti akt, ne sme da na ovakvoj, jednoj od najznačajnijih stvari, bude doveden u pitanje, a to je projekat MG-11.
Molim vas, verovatno ste se, s pravom, nakupili gneva slušajući od nas sve i svašta, ali ono što ste neopravdano primili od nas kao kritiku prenesite na one koji opravdano zaslužuju kritiku za to što je ovaj zakon ovde došao neustavan, iako ste mogli to sami da uradite i smatrali da vam neustavan zakon omogućava, nije trebalo da budete izloženi ovoj, najjednostavnije mogu reći, poruzi pred kamerama danas.
U ime Skupštine, zakonitosti i ugleda Srbije pred svojim građanima, pred Rusima, pred onima koji ne žele da se ovakav projekat realizuje, molim vas da ovaj akt i ovaj posao od sada pa nadalje uredite tako da se time ponosimo svi, bez obzira na to što ste danas vi vlast a mi opozicija. Hvala.

Zahvaljujem. Potpredsednica Skupštine Nataša Jovanović ima reč. Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na problem srpske elektroprivrede, jer je četvrta tačka ove objedinjene rasprave prestanak važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede.
Mogla bih da se vratim na poslovanje elektroprivrede Srbije 20 godina unazad, čak i na period funkcionisanja u okviru SFRJ. Ako bih govorila o tome, to ću samo u uvodu kratko, onda moram da napomenem da je do prestanka važenja ovog zakona, kao što ste u obrazloženju rekli, došlo zbog činjenice da se raspala bivša Jugoslavija, da je globalistička politika Amerike i zapadnih sila bila da rasture, pre svega, etnički, nacionalni, kulturni, verski prostor na kome živi srpski narod.
U tom kontekstu mogu da kažem ono što i vi znate, gospodine Škundriću, kao raniji visoki funkcioner vlasti u periodu od devedesetih godina, kao funkcioner SPS-a, svedok ste razaranja naše države i otimanja srpskih teritorija, da je u procesu sukcesije, ako uopšte možemo tako da je nazovemo, Srbija najviše postradala i kada je u pitanju elektroprivreda, jer smo kao jedna od šest republika u toj federalnoj državi najviše ulagali u elektroenergetski potencijal i u izgradnju svih postrojenja.
To stanje se nije završilo time što je razbijena najpre SFRJ, pa uništena SRJ, državna zajednica SCG, već smo danas suočeni sa najvećom katastrofom, a to je da elektroprivredom u našoj južnoj pokrajini upravlja šiptarska okupatorska vlast, a ne Srbija, koja je učestvovala u izgradnji Termoelektrane „Obilić“, koja u bloku A poseduje 500 megavata snage, a u bloku B 700 megavata. Blok A i blok B se snabdevaju ugljem iz površinskih kopova „Dobro selo“ i „Belaćevac“, a rezerve lignita, odnosno uglja, poslanici su ovih dana spekulisali tim podatkom, a ovo je zaista tačan podatak, iznose trinaest milijardi tona. To je u apsolutnom, nominalnom iznosu ogromna vrednost, neprocenjiva, a sada je pod upravom okupatora, uz pomoć NATO snaga i Euleksa, koji je aktuelna vlast, na čelu sa Borisom Tadićem, legalizovala.
Objekat Termoelektrane „Obilić“ je izgrađen isključivo srpskim novcem, bez ijednog dinara bivših republika. Od ukupne snage elektroprivrede Srbije tamo je instalirana snaga od 20%.
Ako krenemo od stradanja naših sunarodnika u južnoj srpskoj pokrajini, od progona, pogroma koji se desio, poslednji pre tri godine, i sada potpune okupacije, suočeni smo sa činjenicom da meštani kosovsko-metohijskih sela (čuveni je slučaj sela Šilovo kod Gnjilana) nemaju struje po 20 časova.
Oni će i ove godine sa teškom mukom i zebnjom da dočekaju hladne zimske dane, a onda ne mogu da funkcionišu ni bolnice, škole zbog činjenice da je takva situacija.
Pošto razgovaramo o sistemu Elektroprivrede Srbije, da vam kažem, možda niste čuli, jutros je vaš kolega, ministar ekonomije Mlađan Dinkić, gostujući u jednoj televizijskoj emisiji govorio o budućoj, eventualnoj privatizaciji, odnosno pronalaženju strateškog partnera Elektroprivrede Srbije i procesu restrukturiranja.
U ime naše poslaničke grupe SRS vam kažem, a to je naš stav od osnivanja naše stranke, da se protivimo privatizaciji Elektroprivrede Srbije. Jedan tako veliki sistem, koji je sistematski upropašćavan, a naročito pljačkom mafije (odnosno, dvojica - Hamović i Lazarević) u periodu od 2001. do 2004. godine, potpuno je osakaćen i ojađen.
Krivci ni dan-danas nisu izvedeni pred lice pravde, iako su trojica inspektora savesno obavljajući svoj posao išli tragom rada Anketnog odbora, koji je predvodio onaj koji je izdao SRS, Aleksandar Vučić. Zato nikada nije ni objavio tu svoju najavljivanu knjigu, niti je ikada izveštaj Anketnog odbora došao pred narodne poslanike, jer su u međuvremenu tajkuni i njega uzeli pod svoje, a kasnije, već znate taj scenario – strane obaveštajne službe, Cane Žabac i svi oni koji su mu doturali novac u džep.
To ne znači da se vi kao ministar u ovoj vladi sada ne bavite tim slučajem. Naravno, to rade pravosudni organi, ali morate da znate kako je ojađena elektroprivreda i kolika je šteta koja je merljiva ili nemerljiva.
Oni su ustanovili, trojica inspektora policije, Dejan Svilar, Predrag Pavlica i Petar Damjanac, koji su brzopotezno smenjeni i degradirani, jedan je poslat u penziju, druga dvojica na niža radna mesta, da je šteta za Elektroprivredu Srbije od tog ugovora sa preduzećem „EFT“ i „Interfejs“, čime se bavio Anketni odbor, da su tim „partnerima“, Hamoviću i Lazareviću, tako u džep stavljena najmanje 22 miliona, pa čak i fantastičnih 50 miliona dolara novčane koristi, protivpravne. Oni su, iako su poslali u okružno javno tužilaštvo, nekoliko dana posle njenog podnošenja, kao što rekoh, smenjeni.
Mene zanima da li vi znate, s obzirom na to da se okružni javni tužilac u Beogradu oglasio i rekao da ne može da daje nikakve informacije, posle toliko vremena i godina, da li vi znate dokle se stiglo sa tim slučajem? Novinari i dan-danas pokušavaju da idu tragom tih krivičnih prijava i onoga što je utvrdio Anketni odbor, a on je utvrdio da su Hamovićeva i Lazarevićeva firma, poslujući pod tim povlašćenim uslovima... Tako je to pljačka veka, kojom je najviše oštećena Elektroprivreda, koja sada posluje sa gubicima zbog činjenice da u nju nije ulagano 20 - 30 godina apsolutno ništa, gotovo ništa, zbog činjenice da nema jasnog koncepta od strane novog upravnog odbora i menadžmenta kako će tako veliki sistem da se restrukturiše i kako će da dođe do novih investicija da bi obnovio svoje pogone i izgradio nove elektrane, pre svega na Drini, o kojima se toliko priča.
Javnosti radi, moram da kažem i večeras u ovoj raspravi da najveću pomoć u obnavljanju „Đerdapa 1“ zapravo daje Ruska Federacija, da iz Nacionalnog investicionog plana, koji je pod patronatom Dinkića, odnosno Kalanovićke, ni jedan jedini dinar nije uložen u proces obnavljanja, odnosno pomoći Elektroprivredi.
Postavlja se pitanje zašto postoji tako veliki gubitak, koji se čak meri procentima između 13 i 18, a u nekim periodima godine i do 20%, od procesa proizvodnje električne energije do distribucije?
Ako smo suočeni sa tom pljačkom i aferom veka, koja do sada nije do kraja procesuirana od strane naših pravosudnih organa, iako znamo da su Hamović i Lazarević, odnosno njihove firme, deponujući električnu energiju u letnjem periodu za dva centa po kilovat-satu, a zatim prodajući je Elektroprivredi Srbije u zimskom periodu po ceni od 4,2 do čak šest centi po kilovat-satu, zaradili enormne iznose, ko će onda da nam stavi do znanja sada i ko će uopšte da uveri zaposlene u Elektroprivredi Srbije da njih čeka neka svetla budućnost kada znaju da je njihovo preduzeće opljačkano?
Mi imamo, kao stranka, rešenje za taj problem i mi ga neprestano nudimo. Dakle, izričiti smo protivnici privatizacije Elektroprivrede Srbije, zbog činjenice da su francuska elektroprivreda i češka, koja uglavnom u Evropi svima služi kao uzor, očiti primeri da ni te zemlje koje su članice EU ne žele da privatizuju preduzeća koja su u državnom vlasništvu i koja mogu profitabilno da posluju. Treba da se osmisli neki način, što ova vlast nije sposobna, niti želi, kako bi se poboljšalo stanje u Elektroprivredi Srbije.
Godine 2015, ako želimo da imamo dovoljno energenata, zdrav vazduh i zemlju Srbije, potrebno je, po proceni stručnjaka, oko devet milijardi evra. Ako pogledate kako vas ovih dana ucenjuje Međunarodni monetarni fond, ne samo sada, nego svih godina unazad, i prethodnu Vladu i sve dosmanlijske vlasti od 2000. godine, kada je sistematski upropaštavan elektroprivredni sistem, pljačkana Srbija, vi ćete videti da MMF ništa ne nudi za infrastrukturu (negde ponešto, ne samo Srbiji, nego svim zemljama kojim skupo prodaju novac), već uglavnom za popunjavanje oslabljenih deviznih rezervi ili za kupovanje socijalnog mira od meseca do meseca, sa neizvesnošću kakva će sudbina zateći naše penzionere i zaposlene u školstvu i zdravstvu.
Neusaglašenost cena sa prosečnom cenom u okruženju, to je takođe vaš problem, i problem vašeg ministarstva, danas su neke kolege poslanici govorili zbog čega.
Evo, mi ćemo vam reći zbog čega. Mi srpski radikali neprestano upozoravamo da tarifni sistem koji je uveden dolaskom DOS-a na vlast uopšte ne prati stvarne tokove, dakle, ovo tarifiranje po zonama, koje je inače protivustavno. Pojedine kategorije su zbog toga oštećene, a u sistemu cena koji je tako loše napravljen uglavnom stradaju naši najsiromašniji građani.
Taj konstantan gubitak, o čemu sam malopre govorila, prilikom distribucije električne energije, na svim naponskim nivoima, prosto je neverovatan kada se ima u vidu da Srbija ima izgrađen prstenasti model transporta, odnosno tranzita električne energije. Onda je problem i u vama, odnosno u Ministarstvu koje vodite, i u menadžmentu Elektroprivrede.
Evo, na primer, ako uzmemo u obzir, a veoma je važno da građani Srbije to znaju, vezujem se onda i za ovu drugu tačku dnevnog reda, da Rusi u NIS ove godine, po izjavi gospodina Kirila Kravčenka, treba da ulože 136.000.000 evra, a ukupno će to biti 548.000.000 evra... Kompanija „Gasprom njeft“ očekuje da NIS ovu godinu završi sa uspešnim poslovanjem, a prošle godine taj dug je iznosio blizu trideset miliona evra.
U kontekstu izjave gospodina Vladimira Putina, predsednika ruske vlade, pre nekoliko dana, ako, ne daj bože, ponovo dođe do gasne krize, koja je kulminirala prošle godine 6. januara, recite nam, gospodine Škundriću, da li vi mislite da li je Elektroprivreda Srbije, koja je preživela besomučnu NATO agresiju i sve što se desilo posle te agresije od strane NATO pakta, a jedan jedini dinar odštete nismo dobili, sposobna i spremna da na sebe preuzme odgovornost za napajanje elektrosistema Srbije u slučaju da dođe do te gasne krize?
Mnogo je pitanja, ali zaista je red da pod hitno pred Narodnu skupštinu Republike Srbije Vlada izađe sa idejom kako zamišlja Elektroprivredu Srbije, zbog toga što bi (time završavam) proces restrukturiranja, ali i eventualni pokušaj privatizacije, čemu se mi odlučno protivimo, potpuno upropastio naš elektroprivredni sistem. Protiv toga se borimo i protiv toga su i zaposleni, odgovorni ljudi koji znaju svoj posao i koji vide da je ovakva sudbina Elektroprivrede zapravo posledica pljačke, „mafijašluka“ unazad devet godina i činjenice da se apsolutno ništa od strane države u Elektroprivredu Srbije ne ulaže. Hvala.

 Zahvaljujem. Vašoj poslaničkoj grupi je ostalo još 40 minuta. Gospodin Mićo Rogović ima reč. Vama je ostalo sedam minuta i nešto malo više, desetak sekundi.

Zahvaljujem, gospođo predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja ću u okviru ovih nekoliko minuta koliko je ostalo poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke akcenat u izlaganju staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu.
Pre nego što bilo šta kažem, moram da iznesem konstataciju – verovatno se vi nećete složiti sa tim, gospodine ministre, ali to ne govorim pro forme, već na osnovu konsultacija sa stručnjacima iz ove oblasti – da za ove izmene i dopune zakona, kao i za mnoge zakone koji tako ulaze u skupštinsku proceduru, nije postojala kvalitetna stručna i javna rasprava. S obzirom na činjenicu kakvom se problematikom bavi ova materija i da predviđene promene i dopune ovoga zakona bitno remete neke prethodne odredbe važećeg zakona, predlažemo da ovaj zakon povučete iz procedure i da on doživi ono što treba da doživi, tj. konkretnu i zvaničnu stručnu i javnu raspravu.
Čak se i u razlozima za donošenje ovog zakona koji su navedeni u obrazloženju pojavljuju neke kontradiktorne činjenice, i te činjenice nisu razrešile nameru preduzimanja odgovarajućih izmena i dopuna ovog zakona. To ćemo konkretno, kada bude priča o amandmanima, pokušati da vam dokažemo. Neću se vraćati ni u kakvu prošlost, hoću samo da konkretno krenem od određenih članova. Nešto je u okviru načelne rasprave kolega Stefan Zankov izneo, ali s obzirom na to da ste rekli da nema potrebe za zabrinutošću, a niste rekli ništa konkretnije od toga, ja još jednom moram da podvučem neke stvari.
Prvo se kao razlog za donošenje ovog zakona postavlja, što je i gospodin Zankov rekao, to da je u većini evropskih zemalja zatvaranje podzemne eksploatacije, tj. rudnika rešeno zakonom o zatvaranju rudnika. U Predlogu ovog zakona to se ostavlja javnim preduzećima, odnosno izradiće se tzv. projekti kojima će ta javna preduzeća u okviru kojih rudnik posluje biti zatvorena. Najveća zabrinutost vezana za ovaj zakon i najveći problem koji izmene i dopune Zakona o rudarstvu mogu u praksi da izazovu odnose se na to. Naslušali smo se priča na temu nekih drugih zakona da se to tako neće desiti. Međutim, zaista je sva stručna javnost uznemirena zbog te situacije.
Dosadašnjim, odnosno važećim zakonom u članu 13. ističe se da eksploataciju mineralnih sirovina mogu da obavljaju privredna društva, preduzeća, odnosno druga pravna lica. U članu 2. Predloga zakona, koji se odnosi na promene postojećeg zakona u članu 13, dodaje se i reč „preduzetnik“.
Pre godinu dana uputio sam vašem ministarstvu pitanje vezano za teritoriju opštine Prijepolje, gde su bila raznorazna ispitivanja na području koje se zove Čadinje i Kamena gora. Zna se da to područje poseduje određene kapacitete u smislu rudnih bogatstava. Da li se mislilo, prilikom dodavanja reči „preduzetnik“ u Predlog zakona... Jer, na teritoriji te opštine su posle svih tih eksploatacionih istraživanja ostale ogromne rupe, koje nisu zatrpane. Povodom tog pitanja nikada nisam dobio nikakav odgovor. Molim vas i predstavnike vašeg ministarstva da do rasprave o amandmanima dobijem odgovor na ovo pitanje. Da li ovo unošenje preduzetnika, u smislu novih predloga, dopuna i izmena Zakona, znači da će se po Srbiji istraživati i rešavati situacije slične onoj koja se desila na području opštine Prijepolje?
Složio bih se sa gospodinom Poturkom, vezano za rudnik Štavalj, teritoriju opštine Sjenica i tu situaciju oko nadmorske visine. Zaista podržavam tu ideju, ali je rudnik Štavalj, na teritoriji opštine Sjenica, mnogo bliži opštinama Ivanjica i Nova Varoš nego Tutinu, pa ako već razmišljate o predlogu svog koalicionog poslanika, onda neka se ova ideja proširi na teritoriju opština koje su zaista mnogo bliže rudniku Štavalj nego što je opština Tutin.
Kada se govori o ovoj temi dodavanja preduzetnika onda se vidi konstatacija da su kaznene odredbe po pitanju ovog zakona različite za preduzeća i za druga privredna društva u odnosu na preduzetnike, tako da su one od šest do dvadeset puta manje za preduzetnike, a oni mogu da sudeluju u svemu ovome što ste naveli isto kao i svi drugi privredni subjekti, odnosno preduzeća.
Sve navedeno govori o načinu i potrebi favorizovanja jednih privrednih subjekata u odnosu na druge, što je zaista u kontradiktornosti sa Ustavom.
To se naročito vidi u Predlogu zakona kada se govori o eksploataciji sirovina za dobijanje građevinskog materijala, gde se u nepovoljniji položaj u odnosu na ostala preduzeća stavljaju preduzeća koja eksploatišu nemetalične sirovine i otvara mogućnost da Vlada paušalno određuje godišnje za svaku godinu, bez jasnih kriterijuma, kolike će te nadoknade biti.
Prema Predlogu zakona, država, s jedne strane, naplaćuje naknadu, a s druge strane... jedino ako niste nameravali da ukinete subvencije u ovoj oblasti, odnosno oblasti podzemne eksploatacije uglja, tako da su ti stavovi kontradiktorni.
Članom 8. stav 4. javna preduzeća stavljate, kao i preduzetnike u prethodnom slučaju, u povlašćeni položaj u odnosu na druge subjekte, što, moraćete priznati, nije u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije. To se isto odnosi na član 14, gde kažete da tehničku kontrolu može da uradi neko ko je napravio projekat. U praksi se zaista ne poznaje takav primer da tehničku kontrolu može vršiti lice ili deo organizacione jedinice, recimo, javnog preduzeća, koje je pravilo projekat, tako da su ovi članovi, mimo toga što su u kontradiktornosti sa važećim Ustavom, u suprotnosti jedni sa drugima.
Na kraju, najbitnija stvar, najveća sumnja vezana za ovo, to je što pokušavate da ovim zakonom regulišete program zatvaranja...
(Predsednik: Vreme.)
... podzemnih eksploatacija. I, vezano za te migracije koje će se desiti u rudarskim krajevima, ja bih, da nije previše ozbiljna ova tema, mogao da pomislim da će se taj problem rešiti izgradnjom metroa u većim centrima. Zahvaljujem.

Gospodin Momir Marković ima reč. Izvolite.

Gospodine ministre, da ste u članu 1. napisali ovako: Ovim zakonom uređuju se uslovi za: alineja jedan - bezbedan i nesmetan cevovodni transport, alineja dva - distribuciju gasovitih ugljovodonika, alineja tri - projektovanje i izgradnja, alineja četiri - održavanje i korišćenje cevovoda, ovaj član bi imao smisla. Ovako ste sve strpali pod jedan koš.
Ovako definisano, da bi građani Srbije lakše shvatili, vi ste od Đerdapa, dalekovod, preko razvodnih dalekovoda, do niske mreže, pa preko niske mreže, jer vidim ovde i unutrašnje gasne instalacije, do zadnjeg utikača u vašem stanu strpali sve u isti koš.
Unutrašnje gasne instalacije, kao i elektroinstalacije u stanu, privatno su vlasništvo korisnika i nikako im ovde nije mesto. Ali, istovremeno ste zaboravili jedan važan segment koji se odnosi na gasovode, odnosno na cevovode i niste ga ovde stavili. Radi se o sabirnim gasovodima koji od gasnih bušotina vode do sabirnih stanica ili do degazolinaže, gde se dalje ti gasovi prerađuju, čiste, vade se, recimo, u degazolinaži tečne frakcije i to se dalje pušta u gasovodni sistem. Ovih sabirnih gasovoda u ovom zakonu nema.
Tačka 5), naftovod, lepo ste to opisali i dali mi šlagvort da vam postavim jedno pitanje – šta ste vi kao Vlada, šta ste vi kao ministar, šta je vaš prethodnik uradio da se zaštiti ogromna imovina države Srbije koja je svojevremeno ugrađena u tzv. JUNA projekat, jugoslovenski naftovod od Omišlja na Krku do rafinerije Pančevo i rafinerije Novi Sad. Koliko se sećam, preko 30% ukupnih sredstava uloženih u tadašnji jugoslovenski naftovod je iz Srbije, tačnije iz NIS-a, iz ondašnjeg „Naftagasa“. Ogromna smo sredstva uložili u to, a sada po paprenim cenama plaćamo transportovanje nafte od Omišlja na Krku do naših rafinerija. Ili nam se često dešava da dobijemo lošiju naftu od one nafte koju tamo usisaju u naftovod; dešava nam se da se zaglavi čep koji odvaja naftu, pa da nafta ne stigne onda kada je Srbiji najpotrebnija.
Na kraju ćete mi odgovoriti na ovo pitanje, jer sam vrlo zainteresovan, ne samo ja, nego i građani Srbije – šta će država Srbija konačno učiniti da zaštiti tu svoju imovinu? Da ne govorim o drugoj imovini koja je vezana za gasnu i naftnu privredu a nalazi se u drugim republikama.
U članu 2. tačka 1) kaže: „Distribucija je prenos gasovitih ugljovodonika od gasovoda...“. Hteo sam da se vratim za trenutak samo još na član 1; transport je jedna delatnost, distribucija je druga delatnost i te dve delatnosti moraju i u zakonu biti odvojene. Ovde se to ne vidi.
Jedan, po meni, nelogičan stav u članu 2: „Cevovodni transport je transport gasovitih tečnih ugljovodonika u naftovodima, produktovodima i gasovodima radnog pritiska većeg od 16 bara, kao i cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika radnog pritiska od 6 do 16 bara“.
Ovde se radi o magistralnom gasovodu, radi se o transportnom sistemu, radi se o gasovodu koji ima od 50 do 16 bara. Svi pritisci ispod 16 bara ne mogu biti u transportnom sistemu, osim da sistem prestane da radi.
Zato i postoje kompresorske kuće na svakih, recimo, 100 ili 200 kilometara, gde podižu pritisak sa 16 na 50 bara, i tako dalje ide. Pritisci ispod 16 bara su pritisci koji pripadaju distributivnoj mreži i razvodnim gasovodima i nikako ne mogu biti u delu koji se odnosi na cevovodni transport. Dakle, pritisci od 16 i niži, do 6 bara, pripadaju distributivnoj mreži.
Sledeća zamerka na ovaj zakon nalazi se u članu 3, gde ste prevideli nešto što je mnogo bitno. Po meni, ovaj zakon je takoreći neprimenjiv. Kaže: „Cevovodi se projektuju i grade u koridoru utvrđenom prostornim planom na trasi za koju se utvrdi da je u pogledu prirodnih...“ itd. „Utvrđenom prostornim planom“? Šta ćemo sa cevovodima koji pripadaju razvodnim gasovodima, cevovodima koji pripadaju distributivnoj mreži, cevovodima koji ulaze u naseljena mesta? Tu ne može biti samo prostorni plan, nego tu moraju da budu i regulacioni planovi, jer naseljena mesta izgradnju svih, pored ostalog i gasovodnih, sistema regulišu regulacionim planom. Prostorni plan kroz nenaseljena mesta, kroz polja, regulacioni plan u naseljenim mestima.
U članu 2. stav 4, čitav ovaj deo može biti... Kaže: „... zaključno sa unutrašnjom gasnom instalacijom kupca“. Unutrašnja gasna instalacija kupca nije deo transportnog i distributivnog sistema. Unutrašnja instalacija kupca počinje od regulacionog ili merno-regulacionog seta, pa završava kod trošila. Da li se radi o domaćinstvu ili se radi o manjim proizvodnim kapacitetima ili se, u krajnjoj liniji, radi o bilo kojim proizvodnim kapacitetima, unutrašnja gasna instalacija je vlasništvo korisnika. Može biti samoregulacioni sistem, jer kod velikih potrošača merni sistem dolazi kod samog trošila.
U članu 7. ste napravili jedan previd koji ne može da se prihvati: „Prirodni gas, tečni naftni gas i biogas za propisane vidove potrošnje...“. Baš bih voleo da mi neko objasni šta su to propisani vidovi potrošnje. Ne postoje propisani i nepropisani vidove potrošnje. Radi se o odorisanju gasa. Gospodine ministre, odorizacija gasa se koristi samo za široku potrošnju. Bilo bi apsolutno nepotrebno i prilično glupo da se gas odoriše za velike potrošače kao što je, recimo, toplana Novi Beograd, koja povuče za jedan sat toliko prirodnog gasa koliko, recimo, za celu široku potrošnju, za korišćenje u domaćinstvima u Beogradu treba za 24 sata.
Kad smo već kod odorisanja, niste propisali u jednom članu, da ga sad ne tražim, nešto što ste morali. Do sada su se prirodni gas i tečni naftni gas odorisali tzv. etil-merkaptanom, koji ima izvesna kancerogena svojstva. Odoriše se da bi se gas osećao ako izlazi, a ne ide preko trošila, da ne kažem - smrdi. Etil-merkaptan je sredstvo koje, pored tog svojstva da poseban miris daje tom gasu, ima kancerogena svojstva.
U današnje vreme, gotovo po istoj ceni, ako ne malo skuplje, novi odoransi koji nisu kancerogeni se koriste svuda u svetu, osim kod nas. Kod nas se i dalje koristi etil-merkaptan. Ovim zakonom biste morali da propišete da se koriste odoransi nove generacije.
Ne postoji propisani rok za puštanje u rad cevovoda koji su privremeno isključeni iz upotrebe. To je član 13. i to je malo nespretno; gotovo da ovaj član i ovaj deo zakona postaje neupotrebljiv. „Cevovodi ili delovi cevovoda i njihovih uređaja i postrojenja koji su privremeno isključeni iz upotrebe, kao i novi ili rekonstruisani cevovodi koji nisu pušteni u rad u propisanom roku, mogu se pustiti u rad nakon ponovo izvršenog ispitivanja, u skladu sa članom 9. ovog zakona.“
Ne postoji propisani rok, gospodine ministre. Neka je cevovod isključen dva dana i neka je izvršena određena rekonstrukcija na njemu, on mora ponovo biti ispitan. Nema propisanog roka - od šest meseci, dva meseca, 15 dana. Svako isključenje dela gasovoda kod ponovnog uključenja mora biti ponovo ispitano. Time se štiti i imovina onoga u čijoj se blizini taj gasovod nalazi, a i sam gasovodni sistem.
U članu 16. tražite stručnu osposobljenost lica koja se bave transportom, distribucijom, manipulacijom, rukovođenjem gasovodnim sistemima i pri tom zaboravljate da mi već nekoliko decenija imamo gas u upotrebi. Odavno su otišli u penziju oni koji su počeli da uvode gas u industriju, u široku potrošnju itd. Ti ljudi su polagali nekakve stručne ispite. Garantujem vam da svako lice koje se bavi ovim poslovima posle određenog vremena, godinu ili dve stečenog iskustva, polaže stručni ispit. Ovde niste regulisali da ta lica koja već imaju položen stručni ispit ne moraju ponovo izlaziti. Šta će se desiti ako, ne daj bože, počnu i naše vlade, kao italijanske svojevremeno, na svakih šest meseci da padaju? Moraće ti ljudi svakih šest meseci kod novog ministra energetike da polažu stručne ispite. Mislim da u ovom članu mora da bude definisano: lica koja su već položila stručni ispit smatraju se licima sa položenim stručnim ispitom.
Još jedna stvar, time ću završiti, da ostavim vreme i kolegama. „Cevovodi ili delovi cevovoda koji se više neće koristiti moraju se fizički odvojiti od cevovodnog sistema, uređaja ili postrojenja, očistiti od ugljovodonika, zapaljivih smesa...“.
Pardon, član 18: „Prilikom korišćenja i održavanja cevovoda može se iz cevovoda povremeno, na propisanim mestima, ispuštati u okolinu ili spaljivati...“. Ne može se, ministre, ispuštati u okolinu. Do sada se nije desilo na teritoriji Srbije da su preduzeća koja se bave ovim poslom ispuštala u okolinu makar koliku količinu gasa, odnosno ugljovodonika koji se transportuje. Uvek postoji baklja i uvek se na baklju ispusti, pali ta količina, ne samo zbog zagađivanja okoline, nego i zbog toga što se radi o vrlo eksplozivnoj materiji.
U pojedinostima ću mnogo štošta reći, o amandmanima, a ovo vreme ću ostaviti da moje kolege koje su se prijavile takođe kažu neku reč.

Hvala vam, gospodine Markoviću.
Za reč se javio narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su predlozi nekoliko zakona iz oblasti energetike i ja ću u svom govoru najviše obratiti pažnju na zakon koji se odnosi na cevovodni transport, jer osim mog kolege Momira Markovića gotovo da niko u ovoj sali nije govorio o ovom zakonu, a rasprava se o ovome vodi još od jutros, od 10 sati, kao što ste sami svedoci.
Naravno, kao i svi zakoni koji nam stižu od ove vlade, i ovaj zakon je nedorečen, neprecizan. Ako se samo malo stručnije pogleda i uđe u suštinu ovog zakona, moguće je primetiti da je ovaj zakon pisao neko ko ne poseduje ozbiljna znanja pre svega iz tehničkih nauka, a bogami, ni iz pravnih nauka.
Nešto ću da kažem o pojmovima koji se definišu u ovom zakonu. Prvi pojam u ovom zakonu odnosi se na cevovodni transport. Definicija ovoga cevovodnog transporta je apsolutno neprecizna, nepotpuna, čak bi se moglo reći i na određeni način netačna. Ova definicija sigurno ne bi mogla dobiti prelaznu ocenu ni kod jednog profesora u srednjoj školi, a da ne govorimo o profesorima na fakultetu. Znate, ovo je ipak tehnička struka, a tehnika je nauka gde sve mora biti jasno, precizno definisano, jer ako postoje neke premise i aksiomi na kojima nešto počiva i ako je to pogrešno, onda je cela nauka i sve ono što ona izučava badava i to sve pada u vodu.
Kada je u pitanju definicija cevovoda, ovde je još gora stvar. Jednostavno, izgleda da predlagač zakona nije čuo da je odavno izmišljena topla voda i da se cevovodom, pored ovih stvari koje je ovde naveo u zakonu, može transportovati, dopremati i topla voda; i ne samo topla voda, nego i neke druge materije, kao što su sitnozrnaste materije, praškaste materije itd. Naravno, trebalo bi da se zna makar toliko da kroz radijatore u našim stanovima, kojima se grejemo u ova zimska vremena, ide topla voda i da je ta topla voda došla cevovodima, a da nije došla iz nekog lavora ili ne znam na koji drugi način.
Kad sam već počeo u ovom tonu, moram da naglasim da, bukvalno, za koji god se pojam, definiciju uhvatite, sve vrvi od nepreciznosti. Recimo, na jednom mestu se kaže – gasovodi su međudržavni sistem cevovoda za transport gasa itd. Zamislite, ako se vrši transport gasa od „Banatskog dvora“ do Niša, Leskovca, Vranja ili drugih delova Srbije, onda se po ovome može zaključiti da se taj gas ne dostavlja gasovodima, jer to nisu međudržavni gasovodi, prolaze kroz teritoriju Srbije.
S obzirom na to da vi spremate statut Vojvodine, da ga usvojite u ovom parlamentu, možda ste imali to u vidu, pa će možda, recimo, jedan takav gasovod biti, ne daj bože, neki put i međudržavni.
Da ne ispadne da samo kritikujem, ali to mi je osnovna namera, jer, ipak, opozicija je tu da kritikuje zakone, ima i jedna dobra stvar koju ste ovde uradili. Recimo, definicija naftovoda je dobro urađena, nemam nikakvu zamerku, ali ako se tu malo pogleda može se zaključiti da je ovo pisao, izgleda, neko drugi; nekako, stil pisanja i reči odudaraju od prethodnih definicija. Verovatno je zakonodavac ovo prepisao iz seminarskog rada nekog studenta, jer očigledno je da ono što o čemu sam gore govorio ništa ne vredi i ništa ne valja.
Nisu samo u pitanju tehnički pojmovi. Naravno, ja sam inženjer, tehničko lice, pa sam obratio pažnju na to, ali u pitanju su i druge stvari. Recimo, ako se osvrnemo i na pravno-tehničke i leksičke termine, videćemo da ovaj zakon vrvi od određenih nepravilnosti. Recimo, na jednom mestu, kad definišete pojam kupca, vi kažete: „Kupac je pravno ili fizičko lice koje kupuje gasovite i tečne ugljovodonike.“ Smatram, i sa lingvistima sam se konsultovao, valjda je logičnije i ispravnije da se kaže – kupac gasovitih i tečnih ugljovodonika je pravno i fizičko lice. Voleo bih da ministar na kraju mog izlaganja odgovori ko je pisao ovaj zakon.
Podsetio me je moj kolega Momir Marković, na jednom mestu stoji da se cevovodi projektuju i grade u koridoru koji je utvrđen prostornim planom. To je u suštini, kada se gleda na papiru, sve u redu, međutim, ovo jednostavno nije tačno kada ste vi u pitanju, jer se ovo ne poštuje. Recimo, još se ne zna da li će trasa gasovoda „Južni tok“ koja dolazi iz Bugarske proći kroz Niš ili Zaječar. Predstavnici lokalne samouprave u Zaječaru tvrde da će proći kroz Zaječar. Predstavnici lokalne samouprave u Nišu ne smeju da izađu pred Nišlije, kažu – znate šta, nije to baš još konačno, ipak se Niš neće zaobići. Znači, stavili ste jednu stvar koja bukvalno ne odgovara realnom stanju i onome što će se desiti na terenu.
Dalje, u jednom članu, mislim da je član 4, stoji, recimo: ministar nadležan za energetiku (to ste, naravno, vi u ovom slučaju, gospodine Škundriću) treba da pribavi mišljenje od ministra unutrašnjih poslova za mnoga tehnička pitanja, kao što su pitanje trase, građevinskih materijala, parametara cevovoda itd. Zaista smatram da je ovo jedna velika glupost, da ovo stoji u Predlogu zakona, jer kada sam slušao predavanja i polagao ispite iz predmeta Mehanika fluida, Termodinamika mišljenje su davali pre svega redovni profesori tehničkih nauka, a ne predstavnici SUP-a, odnosno MUP-a. Ovde ispada da su praktično predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova ti bez kojih neće moći da se odradi nijedna stvar vezana za ove cevovode.
Stvarno mi nije jasno kako je neko mogao da napiše nešto ovako. Razgovarao sam sa mnogim svojim kolegama inženjerima i ljudi su se čudili, zaista nisu mogli da veruju da je praktično dominantniji ministar unutrašnjih poslova od ministra energetike kada su ove, isključivo stručne, stvari u pitanju.
Ima tu još mnogo stvari koje takođe ne stoje i koje bi trebalo promeniti. Već sam rekao da nauku ipak ne smemo zaobilaziti. Znam da Skupština, skupštinska većina, ministri, da su to sve politička tela i da oni priređuju i daju zakone, ali ipak, ovo je jedan izričito stručni zakon.
Znači, moramo poštovati struku, moramo poštovati nauku. Tehnička nauka je ipak nešto što se razlikuje od ekonomije, na primer. U ekonomiji neko od ministara može da mazne i milijardu dinara i to pokrije nekim papirima ili na neki drugi način, da se to ne vidi, da se to ne sazna, ali ako jedna cev, jedan cevovod koji je neko projektovao i napravio ima i jednu manu, to će se odmah videti i mogu nastati veliki problemi.
Dalje stoji u zakonu da se vrši odorisanje, odorizacija gasa. Zaista se čudim zbog čega baš ovaj izraz.
Moj kolega Moma, da ga opet pomenem, objasnio je šta je to odorisanje, ali to nije reč iz srpskog jezika i ja verujem da puno ljudi, i obrazovanih, a ne običnih ljudi, ne zna u prvi mah šta znači ovaj izraz.
Oni koji rade na ovim poslovima, koji ih izvode, nemaju u džepu Vujaklijin rečnik stranih reči i izraza, pa po potrebi – vadi, gledaj, prevodi itd. Jednostavno, ovde je moglo da se uprosti i da se kaže – dodavanje određenog, predviđenog, potrebnog mirisa, i sve bi bilo kako treba.
Pošto treba da ostavim vreme za moje kolege, na ovaj način bih završio, ali zaista, verujte da onaj ko vam je pisao ovaj zakon ne vlada ni približno dobro ovom materijom. Hvala.

Hvala vama, gospodine Saviću.
Reč ima poslednji prijavljeni govornik, narodni poslanik gospodin Zoran Krasić. Preostalo vreme Poslaničke grupe SRS, gospodine Krasiću – šesnaest i po minuta. Izvolite.