Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, predsednik Poslaničke grupe manjina.

Uvažena gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ovoj porodičnoj atmosferi, pošto je u sali 18 poslanika, ako sam dobro izbrojao, kažem nekoliko rečenica o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu ili, tačnije, da prezentiram jedan naš amandman podnet na ovaj predlog zakona.
Pre nego što to učinim, želeo bih da kažem da mi u Savezu vojvođanskih Mađara verujemo u parlamentarnu demokratiju i verujemo u to da je važno stvari baš tu, u Narodnoj skupštini inicirati, a ne na nekim drugim mestima. To kažem zbog toga što je prethodnih meseci nekoliko stranaka, odnosno predstavnici nekoliko stranaka su govorili o problemu rudne rente za eksploataciju nafte ili, skraćeno, o naftnoj renti, o tome da je nedopustivo da to bude svega 3% prihoda u Republici Srbiji. Sada, sem nas, niko nije podneo amandman za to rešenje. Jedino su još poslanici SRS podneli amandman kojim predlažu da naftna renta u Srbiji bude 4%, umesto tri koliko je sada. Mi smo podneli amandman da naftna renta bude 15%.
Mi smo, naravno, spremni da razgovaramo i sa vama, gospodine Škundriću, i sa predstavnicima Ministarstva. Ako vi smatrate da ne možete prihvatiti 15%, onda možemo da pogledamo da li nekako drugačije možemo to da formulišemo, ali da ipak ne ostane 3%. Smatramo da je to i suviše malo i zbog teške ekonomske situacije i zbog situacije u kojoj se nalaze naše lokalne samouprave, odnosno smatramo da bi ovu cifru od 3% svakako trebalo povećati.
U važećem Zakonu o rudarstvu ta naknada za korišćenje mineralnih sirovina koju plaća preduzeće koje vrši eksploataciju mineralnih sirovina za ugljovodonike u tečnom i gasovitom stanju, naftu i gas predviđena je u visini od 3% od ukupnog prihoda. Sredstva ostvarena na ime naknade u visini od 40% pripadaju Republici Srbiji, u visini od 10% su prihodi autonomne pokrajine, a u visini od 50% su prihodi opštine na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija.
Mi smatramo da je predlog za povećanje procenta na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina sa 3 na 15% opravdan iz više razloga. Ja ću nekoliko rečenica reći o tim razlozima. Kao prvi argument bi moglo da bude sledeće – eksploatacija mineralnih sirovina je kontinuirani proces, koji vodi trajnom odlivu bogatstva opštine, a povećanje naknade za korišćenje mineralnih sirovina bi značilo barem povraćaj dela tog bogatstva na teritoriju jedinice lokalne samouprave, na teritoriju opštine ili grada.
To povećanje prihoda po ovom osnovu nije samo u interesu lokalnih zajednica, lokalnih samouprava, nego i u interesu autonomne pokrajine i Republike Srbije u celini.
Značajan deo tih sredstava mogao bi se upotrebiti i za finansiranje, odnosno sufinansiranje razvojnih projekata dotične opštine ili grada čija je realizacija planirana, u oblasti obrazovanja, socijalne zaštite, kulture, sporta, komunalnih delatnosti, odnosno drugih delatnosti značajnih za stanovnike određene opštine ili grada.
Povećan iznos sredstava ostvarenih na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina bi se mogao upotrebiti za otklanjanje šteta na postojećoj infrastrukturi, odnosno putevima u opštini nastalih usled eksploatacije. Ja ću navesti primer opštine Kanjiža: u toj opštini eksploatacija nafte se vrši na teritoriji šest mesnih zajednica i ima mnogo puteva koji treba da se poprave zbog upotrebe u te svrhe.
Iskustva drugih država takođe idu u prilog inicijativi da se procenat naknade poveća. Naravno, znam da tu ima i suprotnih primera. Siguran sam da biste vi naveli primer Hrvatske ili Rumunije, gde je procenat te naftne rente još niži. Na primer, u Mađarskoj, koja je u dosta toga u sličnoj poziciji kao Srbija, jeste 12%, a u nekim državama Evrope dostiže čak 20 - 30% od ukupnog prihoda ostvarenog eksploatacijom mineralnih sirovina.
Prethodnih meseci se dosta govorilo, i ovde u Skupštini i generalno gledajući u medijima u Srbiji, o tome da treba promeniti izborni sistem u Republici Srbiji, pošto narodni poslanici ne predstavljaju one opštine iz kojih dolaze. Ja smatram, gospodine Škundriću, da to da li narodni poslanici zastupaju interese onih opština iz kojih dolaze ne zavisi od toga kakav je izborni sistem koji imamo u državi, odnosno da li je to proporcionalan sistem ili većinski. Kada bi svi oni narodni poslanici koji dolaze sa teritorije opština gde postoji eksploatacija nafte ili gasa insistirali i podržali ovaj amandman, onda bi ovaj amandman Saveza vojvođanskih Mađara sigurno prošao.
Apelujem na sve moje kolege koje dolaze iz opština gde se vrši ta eksploatacija da podrže naš amandman, jer bi to bilo u interesu tih opština, bez obzira na to ko je na vlasti, od kada je na vlasti i dokle će biti na vlasti u tim opštinama.
Ja sam pre nekoliko dana dobio pismo, kao i svi predsednici poslaničkih grupa, četrdeset najnerazvijenijih opština iz Republike Srbije. Oni se žale da su došli na prag bankrota i da ne mogu, usled smanjenja transfernih sredstava, da finansiraju svoje nadležnosti.
Među tim nerazvijenijim opštinama je, na primer, i opština Žitište. Ukoliko bi naftna renta umesto 3% bila 15%, ili barem 6, 7, 8, 10%, bilo koliko, samo da bude iznad 3%, siguran sam da bi problemi opštine Žitište bili smanjeni, jer bi dobili dodatna sredstva za finansiranje svojih nadležnosti.
Taj problem, naravno, ima i Zrenjanin, taj problem ima i Kanjiža, taj problem ima i Pančevo. Te opštine, te jedinice lokalne samouprave su razvijenije u odnosu na Žitište, ali ne bi bilo loše da i u tim opštinama ti prihodi opštine ili grada budu veći. Radi se o iznosima od nekoliko desetina miliona dinara na godišnjem nivou. Ta sredstva za budžet jedne republike, jedne države ništa ne znače, a jako, jako mnogo znače za budžet jedinica lokalne samouprave.
Ovo što sam malopre rekao dobija na značaju kada imamo u vidu da još uvek nije donet zakon o javnoj svojini i da u Srbiji lokalne samouprave još uvek nemaju svoju imovinu, odnosno skoro da uopšte nemaju svoje izvorne prihode. Mi se nadamo da će zakon o javnoj svojini vrlo brzo biti usvojen u Narodnoj skupštini. Nacrt, odnosno radna verzija ovog zakona je izrađena još u oktobru prošle godine i od tada se nije ništa desilo, a lokalne samouprave se nalaze u ovako teškoj situaciji.
Ovo stanje dodatno pogoršava činjenica što je još uvek na snazi Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Taj zakon u potpunosti onemogućava lokalne samouprave da imaju svoju imovinu, da imaju svoje izvorne prihode.
Kada je već takva situacija, onda smatramo da bi svakako bilo celishodno i opravdano da rudna renta, naftna renta ne bude 3%, nego da bude viša. Nadam se da u Ministarstvu za rudarstvo postoji razumevanje za ovu inicijativu.
Siguran sam, gospodine Škundriću, da vi u potpunosti osećate koliko bismo zajednički pomogli jedinicama lokalne samouprave kada bi ovaj amandman bio usvojen. S druge strane, u budžetu Republike Srbije ovi iznosi su samo kap u moru. Znači, ništa neće naškoditi budžetu Republike Srbije.
Nadam se da će ovaj amandman biti prihvaćen. Moram još jednom da kažem, spremni smo da razgovaramo o ovom amandmanu, spremni smo da ovu cifru promenimo, ali ako ne naiđemo na razumevanje, onda nećemo moći da glasamo za ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu.
Ostale zakone koji su danas na dnevnom redu ćemo podržati.

Zahvaljujem. Pre nego što nastavimo rad, dozvolite da vas obavestim da je deo današnje sednice sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine pratio gospodin Miloš Milošević, koji je pomogao narodnoj poslanici Biljani Hasanović-Korać u trenutku kada je bila fizički napadnuta. Izrazio je želju da sa galerije vidi salu u kojoj radimo, odnosno svoju kuću, jer ova Narodna skupština je kuća građanki i građana Srbije, taman toliko koliko je i naše radno mesto.

Nadam se da u ime svih nas... Pozivam sve građane da u sličnim situacijama pokažu solidarnost i hrabrost, građansku revnost, da pomognemo jedni drugima, bez obzira na to što se ne poznajemo na ulici, ali da pokažemo da smo u nevolji bliski jedni drugima.

Hvala vam što ste u poseti i nadam se da će ova vaša poseta, sa svima nama zajedno, dati jasnu poruku da smo sa građanima Srbije, jasni i odlučni u borbi svih oblika nasilja i kriminala na ulici, radi sigurnosti i bezbednosti svih građana. Narodni poslanici... Zahvaljujem se narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću, jer mi je pomogao da kažem – i građanki. Svima nama.

U ovom trenutku određujem pauzu i kraj našeg prepodnevnog rada, u 14.20 časova.

Rad nastavljamo u 15.20 časova, po članu 93, raspravom u kojoj učestvuju predsednici i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa. Reč će imati narodni poslanik Slobodan Maraš. Hvala vam.

(Posle pauze – 15.35)

Gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Gospodin Nebojša Ranđelović, replika. Pre nego što vam dam da iskoristite pravo na repliku, samo da još jedanput kažem, pošto smo bili još u oskudnijem sastavu kada sam prvi put to rekla – htela bih da vas obavestim da ćemo danas raditi i nakon 18.00 časova po tački dnevnog reda koja bude na dnevnom redu u 18.00 časova, a u skladu sa članom 85.
Gospodine Ranđeloviću, izvolite.

Uvažena gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, želim da iskoristim pravo na repliku. Naime, moje ime je pomenuto danas u toku prepodnevnog zasedanja, u kontekstu objašnjenja nemogućnosti sazivanja Zakonodavnog odbora. Svoje službene obaveze sam završio, došao sam sa službenog puta, dakle, tu sam i ne postoji nijedna smetnja da se Zakonodavni odbor sazove.
Za sazivanjem Zakonodavnog odbora postoje i te kakve potrebe zato što je raspravi o zakonu o kome danas raspravlja Skupština mesto i u Zakonodavnom odboru, jer je u suprotnosti sa Zakonom o eksproprijaciji, sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji i sa članom 87. Ustava Republike Srbije.
Naravno, svoje neslaganje sa ovakvim nasiljem nad pravom želim da iskažem i kao poslanik LDP-a, i kao član Zakonodavnog odbora i kao profesor Pravnog fakulteta i, konačno, kao rođeni Nišlija, jer na osnovu ovog zakona će mojim sugrađanima duž 160 km biti eksproprisana zemlja u korist jedne strane kompanije. Zahvaljujem.

Gospodin Đorđe Milićević ima reč. Izvolite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti za gasovod MG-11, najpre želim da kažem da eksproprijacija u užem smislu predstavlja gubitak prava svojine na nepokretnim stvarima za jednog subjekta i istovremeno sticanje, nastanak prava na istim objektima za drugog subjekta, državu, odnosno pravno lice koje vrši neki javni interes. Eksproprijacija u širem smislu predstavlja nepotpunu ili delimičnu eksproprijaciju, odnosno ograničavanje sadržine prava svojine u većem ili manjem obimu, koje nije praćeno potpunim gubitkom prava svojine. U tom smislu, mogu se konstituisati i stvarne službenosti.
Da bi se sprovela stvarna eksproprijacija potrebno je da postoji javni interes. Uobličavanje javnog interesa za eksproprijaciju određeno je potrebama planskog i privrednog razvoja. Donošenjem ovog zakonskog predloga stvaraju se uslovi za utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti za izgradnju gasovoda MG-11 u korist „Jugorosgasa“ i sprovođenje postupka eksproprijacije na trasi navedenog gasovoda.
U skladu sa programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, predviđena je izgradnja magistralnog gasovoda MG-11 Niš - Leskovac - Vranje, koji će omogućiti gasifikaciju južnog dela Republike. Investitor ovog projekta je mešovito rusko-srpsko preduzeće „Jugorosgas“. U toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije, koju za „Jugorosgas“ izrađuje JP „Srbijagas“. Završetkom izgradnje navedenog gasovoda u dužini od 123 km obezbediće se snadbevanje gasom nekoliko opština na jugu Srbije, čime bi se stvorili uslovi za izgradnju distributivnih gasnih mreža za snadbevanje domaćinstava, toplana, bolnica i industrijskih potrošača.
Pored industrijskog rasta, koji je veoma značajan za ove srednje razvijene opštine, i stepen zagađenosti bi se značajno smanjio nakon završetka gasifikacije ovog regiona.
Kada je reč o Predlogu zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika, važno je na samom početku reći da se ovim zakonskim predlogom uređuju uslovi za bezbedan i nesmetan cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciju gasovitih ugljovodonika, zatim, projektovanje i izgradnju, održavanje i korišćenje cevovoda i unutrašnjih gasnih instalacija, koji obuhvataju projektovanje i izgradnju, ispitivanje i puštanje u rad, korišćenje i održavanje, stručnu osposobljenost, mere zaštite, unutrašnje gasne instalacije i inspekcijski nadzor.
Razlozi za donošenje ovog zakona su opravdani ako se ima u vidu da je to neophodno, pre svega, u cilju regulisanja bezbednog korišćenja, održavanja i izgradnje gasovoda u tehničkom smislu.
S druge stane, zakon koji je na snazi, iz 1996. godine, svakako je neophodno terminološki uskladiti sa Zakonom o energetici, kao i sa terminologijom Evropske unije, kada je reč o ovoj oblasti.
Takođe želim da istaknem da je danom stupanja na snagu Zakona o energetici Republike Srbije prestao da važi Zakon o transportu, distribuciji i korišćenju prirodnog gasa, usled čega su pojedina pitanja koja su bila regulisana ovim zakonom ostala bez pravne regulative.
U cilju povezivanja energetskih subjekata u regionu, ostvarivanja njihovog ravnopravnog položaja na tržištu energije, kao i približnog stepena zaštite kupaca energije, neophodni su akti koji se odnose na regionalno tržište. Donošenje ovog zakona je svakako potrebno i radi usaglašavanja našeg zakonodavstva u oblasti energetike sa propisima EU koji se odnose na sektor energetike.
Dakle, donošenjem ovog zakona procesi regionalne integracije u prenosu, transportu i trgovini energijom odvijaće se nesmetano, a ujedno će se stvarati uslovi za uključivanje u evropske ekonomske tokove.
Takođe, mora se istaći značaj donošenja ovog zakona, jer on predstavlja pravni osnov za donošenje niza podzakonskih akata kojima će se u potpunosti regulisati oblast sigurnosti izgradnje i bezbednosti korišćenja gasovoda. Time će se rešiti mnogi problemi koji postoje u ovoj oblasti, a koji su prouzrokovani, pre svega, nepostojanjem odgovarajućih propisa.
Kako su, po našem mišljenju, razlozi potpuno jasni, Poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Pred nama se nalazi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu. Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona nalaze se u neophodnosti unapređenja postojećeg teksta zakona i ogledaju se u nekoliko ključnih elemenata: preciznije uređenje uslova i načina eksploatacije mineralnih sirovina; jednostavniji obračuni; efikasnija realizacija naknade za korišćenje mineralnih sirovina; stvaranje zakonskih preduslova za uređenje i izdavanje svih vrsta licenci za prava lica iz oblasti rudarstva do početka rada agencije za rudarstvo; pooštravanje sankcija za nelegalnu eksploataciju mineralnih sirovina; bliže uređenje svih neophodnih postupaka pri zatvaranju rudnika i pravne mere za podsticaj određenih delova rudarske industrije.
Kako osnovna načela na kojima se zasniva postojeći zakon ostaju nepromenjena, kao što su odobrenje za eksploataciju, odobrenje za izvođenje rudarskih radova, upotrebna dozvola, inspekcijski nadzor, tekst izmena i dopuna Zakona o rudarstvu ne predstavlja sistemski iskorak u reformi rudarskog sektora, već niz praktičnih mera za unapređenje postojećeg zakonskog okvira.
Samim izmenama i dopunama se omogućava da pored privrednih društava i preduzetnici mogu obavljati određene poslove vezane za eksploataciju i rudarstvo, sa osnovnim motivom uvođenja ravnopravnosti u obavljanju privrednih delatnosti.
Podvukao bih par značajnih stvari zaokruženih ovim izmenama. One se odnose na menjanje visine naknade za korišćenje određenih mineralnih sirovina, uvođenje pojma zaštitnog prostora oko postojećeg eksploatacionog polja, uvođenje obaveza za javna preduzeća da pre zatvaranja rudnika donesu poseban program za rešavanje socijalnih i ekoloških pitanja i slično.
Kada govorimo o Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, na početku bih istakao da je JUGEL osnovan radi obezbeđivanja i ostvarivanja urednog i nesmetanog funkcionisanja jugoslovenskog elektroenergetskog sistema, ali otcepljenjem bivših republika SFRJ došlo je do istupanja udruženih elektroprivrednih preduzeća iz Zajednice. Sve elektroprivrede bivše SFRJ uskladile su zakonsku regulativu u ovoj oblasti elektroenergetike na potpuno novim principima, tako da oni funkcionišu kao sistemi u nezavisnom režimu unutar svoje teritorije.
Treba imati u vidu da po Ustavu Republike Srbije i Zakonu o energetici ne postoji osnov za dalje važenje ovog zakonskog predloga. Takođe, status zajednica osnovanih na istim principima, kao što su Zajednica jugoslovenskih železnica, Zajednica jugoslovenskih pošta itd., rešen je donošenjem zakona o prestanku važenja, te ne bih dalje da komentarišem razloge za usvajanje, odnosno podršku ovom zakonskom predlogu.
Oni su, po našem mišljenju, sasvim jasni i nedvosmisleni. Prema tome, na samom kraju želim da kažem da će Poslanička grupa SPS - JS u danu za glasanje podržati i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Milićeviću i dajem reč gospodinu Slobodanu Marašu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre svega moram da kažem da je prepodnevno angažovanje Liberalno-demokratske partije oko ovog zakona koji je pred nama bilo upućeno ka tome da se zaštiti javni interes, da se zaštiti zakonitost u ovoj skupštini.
Pokušali smo, zaista, na sve načine da skrenemo pažnju i vama, gospođo predsednice, a i samom ministru kao predstavniku vlasti da je potpuno necelishodno, potpuno nenormalno donositi zakon kada već postoji Zakon o eksproprijaciji, odnosno donositi lex specialis, i to samo za jednog privrednog subjekta, koji nije u većinskom vlasništvu Republike Srbije.
Zbog toga moram da kažem da ovaj zakon koji je pred nama, a to je zakon o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11, protiv kog, naravno, LDP nema ništa... Naravno da smo za to da se izgradi gasovod, kao što je normalno da smo za to da postoji „Južni tok“ koji će prolaziti kroz Srbiju, ali sve u skladu sa javnim interesom Srbije, da Srbija ima interes od toga, i građani i građanke Srbije.
Mi imamo Zakon o eksproprijaciji, koji u članu 2. utvrđuje šta je opšti interes i kaže – opšti interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje se ovim zakonom ili odlukom Vlade, koja je u saglasnosti sa Zakonom o eksproprijaciji. Imamo član 8, na koji se i sam predlagač poziva. I sam predlagač pozivajući se na član 8. kaže da se eksproprijacija može vršiti za potrebe Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, opštine itd. ako u zakonu nije drugačije određeno, kao i privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća i za potrebe privrednih društava sa većinskim državnim kapitalom.
Zbog toga je bilo neophodno donositi ovaj lex specialis, pošto preduzeće AD „Jugorosgas“ kojem se daje pravo na eksproprijaciju zemljišta u dužini od, koliko sam shvatio, 166 kilometara, prema makedonskoj granici, nije u većinskom vlasništvu Republike Srbije.
Takođe imamo član 70, o kome se, gospodine Škundriću, vi malopre niste izjasnili. Pokušavao sam pre podne da dobijem reč, ali predsednica Skupštine mi nije dala tada priliku da to kažem. Gospodin Čedomir Jovanović je govorio šta je opšti interes u članu 70. Kaže ovako – prava na nepokretnosti u državnoj i društvenoj svojini mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti, preneti na drugog nosioca prava na nepokretnosti u društvenoj, državnoj svojini i ako to zahteva opšti interes. Opšti interes iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na način koji je zakonom određen za eksproprijaciju nepokretnosti.
Mislim da ovde takođe leži suština, ali moram da se vratim na firmu koja je dobila pravo na eksproprijaciju ove zemlje, AD „Jugorosgas“, za koje u obrazloženju koje je poslato poslanicima greškom stoji da je osnivanjem Srbija imala, odnosno „Srbijagas“ - 25%. Tu je zaboravljena jedna činjenica, da je osnivanjem 1996. godine firma „Jugorosgas“ bila 50% u vlasništvu ruskog „Gasproma“, 50% u vlasništvu što „Srbijagasa“, što ostalih srpskih firmi.
Šta se desilo u međuvremenu? U međuvremenu „Progresgas trejding“ pokušava da proda svoj udeo, koji je tada bio 25%, u „Jugorosgasu“ i po pravu preče kupovine dogovara se sa „Srbijagasom“. Ovde pred sobom imam dokumenta, a pretpostavljam da i vi imate, mada ste u odgovoru koji ste nam dali u toku 2008. godine rekli da takav dopis nikada nije stigao u Ministarstvo energetike i rudarstva.
Znači, 13. maj 2005. godine, sednica Naftne industrije Srbije, Upravni odbor, potpisano od predsednika Upravnog odbora i doneta je odluka – odobrava se zaključenje ugovora o kupovini akcija „Progresgas trejdinga“ Beograd na iznos od 4.800.000 dolara. U tački 5 – za realizaciju ove odluke i za zaključenje ugovora o kupovini akcija sa „Progresgas trejdingom“ i „Beobankom“ u stečaju zadužuje se Milutin M. Prodanović, diplomirani mašinski inženjer, tada direktor NIS „Energogasa“. Dostavljeno: 1. Ministarstvu rudarstva i energetike.
U pismu, odnosno u odgovoru na naše poslaničko pitanje koji ste nam uputili, gospodine Škundriću, u toku 2008. godine naveli ste da tako nešto nikada nije stiglo u Ministarstvo energetike. I tada sam na Odboru za industriju pokušao da vam kažem zbog čega nije stiglo. Zato što je taj ko je bio ovlašćen da sprovede odluku Upravnog odbora NIS-a i da 25% od „Progresgas trejdinga“ kupi „Srbijagas“ u međuvremenu postao pomoćnik ministra energetike. Pošto nije izvršio svoju obavezu za koju je bio zadužen, verovatno je taj dopis sklonio, ali to je, kao što sam vam i onda rekao, za neke druge organe, koji to treba da istraže.
Dalje, imamo odluku skupštine AD „Jugorosgasa“ održane u Moskvi 7. juna 2005. godine, potpisao je zamenik predsednika skupštine „Jugorosgasa“, gospodin Željko Popović. Kaže ovako – prihvata se informacija da je Upravni odbor NIS-a doneo odluku o povećanju uloga Naftne industrije Srbije u kapitalu „Jugorosgasa“; odobrava se zaključenje ugovora o kupovini akcija „Progresgas trejdinga“ i „Beobanke“ u stečaju od strane Naftne industrije Srbije.
Nakon toga nastaje tajac. Nakon toga niko iz Vlade, odnosno sama Vlada ne reaguje, jer NIS nije mogao bez odluke Vlade da izvrši ovu kupovinu. Prolazi zakonom predviđeni rok u kome je moglo da se interveniše, odnosno da se kupi, ponavljam, za 4.800.000 dolara 25% jedne firme koja u međuvremenu postaje posrednik u kupovini gasa između Srbije i Rusije.
Šta dobija tim posredništvom? Sada ću vam pokazati finansijski izveštaj za 2006. godinu: „Jugorosgas“, Zmaj Jovina 8-10, 11000 Beograd, gubitak u 2006. godini, dok nisu bili posrednici, preko trista miliona dinara. Ovde imam godišnji finansijski izveštaj za 2008. godinu iste te firme, koja je u međuvremenu postala posrednik – kada se odbije porez, profit je dve milijarde dinara, dvadeset miliona evra.
Mi smo u prethodnom periodu pokušavali, a vi to dobro znate, da vam ukažemo na sve one koje su doveli do tog propusta. Spomenuo sam vam malopre gospodina Prodanovića, čoveka koji je bio zadužen ispred Upravnog odbora NIS-a da sprovede ovu odluku, tada direktora „Energogasa“, koji je prešao da radi u Ministarstvo energetike. Bio je jedno vreme i vaš pomoćnik, jednom je došao na Odbor za industriju i više nije smeo da se pojavi.
To je osoba koja je u toku 2006. i 2007. godine davala različite izjave. Prva izjava je bila da je krivica zbog toga što nije kupljeno 25% u „Jugorosgasu“, odnosno tih 25% „Progresgas trejdinga“, na Vladi. Kada je postao pomoćnik ministra izjavio je da je krivica do Upravnog odbora NIS-a.
Šta se dešavalo u međuvremenu? Smenjen je direktor „Srbijagasa“, odnosno predsednik Upravnog odbora, mislim da je bio direktor „Srbijagasa“, gospodin Miloš Tomić i doveden je novi čovek iz G17 plus, Miloš Milanković. Taj dopis sam tokom prošle godine podelio novinarima i vi ste upoznati sa tim njegovim obaveštenjem koje je dao tada ministru Naumovu (dok je Naumov bio ministar energetike), gde je on ovako upoznao ministra – nije bilo pritisaka za uvođenje posrednika u prometu gasa. Takođe, uvođenje posrednika je u interesu „Gasproma“. To je naveo Milanković u svom dopisu, i da nije bilo pritisaka sa ruske strane za sklapanje nepovoljnijeg ugovora od postojećeg. Sklapanje ugovora sa „Jugorosgasom“ obrazlože se ekonomskim razlozima i, pazite sad ovo, zaštitom velikog ulaganja „Gasproma“ u kapitalne energetske objekte u Srbiji.
U to vreme taj Milanković je bio direktor „Srbijagasa“ i imao je platu tri hiljade evra. U to isto vreme je bio pomoćnik, odnosno potpredsednik „Jugorosgasa“, firme o kojoj sada pričamo. Tamo je imao platu devet hiljada evra.
I tada sam postavio pitanja i sada postavljam pitanje – kako može direktor „Srbijagasa“ da bude u firmi delegiran, u skladu sa pravilima koja važe u ovoj zemlji, u firmi gde ima tri puta veću platu? Čije interese će braniti? Kao što nije branio ni gospodin Milanković, ne verujem da će iko.
Šta se dešava dalje? Jedanaesti januar 2006. godine, sastanak kome prisustvuju: Vojislav Koštunica, tada premijer, Miroljub Labus, tada potpredsednik Vlade, Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi, Predrag Bubalo, ministar privrede u Vladi, Vladimir Naumov, ministar rudarstva i energetike u Vladi, zapisnik je vodila Zorana Milanović, savetnik za energetiku potpredsednika Vlade. Između ostalog, gospodine Škundriću, na tom sastanku se raspravljalo o starom dugu koji Srbija ima prema Rusiji. Različite cifre su ovde navođene. U principu je bilo oko dvesta miliona evra. Govorilo se o puštanju u funkciju podzemnog skladišta „Banatski dvor“, ali isto tako i o statusu mešovitog preduzeća „Jugorosgas“.
Tada su svi ovi ljudi, koji su bili najodgovorniji u zemlji, prihvatili konstataciju da Vlada nije reagovala, nije sprovela odluku Upravnog odbora NIS-a i da je vlasništvo nad 25% „Progresgas trejdinga“ u „Jugorosgasu“ prešlo u ruke firme koja se zove „Centreks“.
Sedište je u Beču, kontroliše je „Gasprom“, pošto je to ćerka firma „Gasproma“. U ranijem periodu smo spominjali ko je sve u toj firmi i ko ima kakve veze sa tom firmom. Takođe se govorilo i o izgradnji magistralnog gasovoda Niš - Dimitrovgrad itd.
Hteo sam, između ostalog, da vas pitam (onog dana mi niko nije odgovorio, kada je tu bio ministar) da li ste ijedan jedini put kada ste razgovarali sa ruskom stranom ili sad kada je bio ruski predsednik Medvedev postavili pitanje zbog čega Rusija taj dug za gas ne otpiše Srbiji? Godine 2003. Đelić se hvalio da je to rešeno, pa nije bilo tako. Sada je 2009. godina, koliki je naš dug prema Rusiji za gas? Taj stari dug, koji Rusi nikako da nam otpišu, iako imamo tako dobre odnose sa njima?
Godine 2006, 20. januara, predsednik Upravnog odbora „Srbijagasa“ Svetislav Krstić, tada član vaše partije, konstatuje i prihvata informaciju o aktivnostima na usaglašavanju poslovanja i organizovanja „Jugorosgasa“; prihvata da je prešlo na „Central energy and Gas“, Vijena, odnosno Beč, Austrija itd. iz grupe „Gaspromnjeft“ Moskva.
Imamo veliki problem. Firma „Jugorosgas“, koja u vlasništvu ima 25% svega, odnosno 25% udela ima Srbija, ostvaruje godišnje, videli smo po ovom izveštaju iz 2008. godine potpuno jasno, da ne licitiramo, profit od dve milijarde, kada se odbije porez. Ko je odgovoran, gospodine Škundriću, za to što je uveden posrednik, što tog posrednika više ne možemo da kontrolišemo, jer imamo svega 25%? Ko je odgovoran za to što od tih dvadeset miliona, kada je već morao biti uveden posrednik ili je neko odavde intervenisao, za to što od tih dvadeset miliona evra, ili dve milijarde, imamo samo 25%, odnosno „Srbijagas“, a nemamo 50%?
Moram dalje da navedem da smo mi vama, gospođo predsednice, 20. oktobra 2008. godine, kao Poslanička grupa LDP, uputili pismo, dostavili vam dokumente koji pokazuju da je Srbija ratifikovanjem sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne industrije sa Ruskom Federacijom, koji smo uradili u toku 2008. godine... Pre toga, pre nego što smo poslali, spomenuli smo vam i upozorili vas da mi već imamo sporazum sa istom državom, koji je potpisan 1996. godine i koji je na snazi narednih 25 godina.
Gospodine Škundriću, vi dobro znate, kada je 1996. godine potpisan sporazum sa Ruskom Federacijom i osnovan „Jugorosgas“, „Jugorosgas“ je dobio koncesiju na 25 godina. Šta da uradi? Da gasifikuje jug Srbije. Da li je gasifikovan jedan santimetar dole od strane „Jugorosgasa“? Nije. Vi sada očekujete da ćemo poverovati da će neko ko 13 godina nije ništa uradio po tom pitanju, ko je beležio gubitke dok nije postao posrednik, sada, nakon ovoga što uradimo u ovoj skupštinskoj sali, odnosno što vladajuća većina podrži... A nadam se da neće, zbog svoje savesti, jer, pod jedan, krši se zakon.
Vi veoma dobro znate da je trebalo da urade gasifikaciju dole. Ništa nisu uradili. Sada treba da im verujemo da će uraditi, sada kada na grbači građana Srbije...
Ne želim da zvuči patetično, govorili smo i prošle godine, ukinite posrednika i nećete morati da dižete cenu gasa 60%, koliko je podignuta. Znači, na grbači građana Srbije neko zarađuje 20.000.000 evra godišnje.
Znam da je opasno to što mi pričamo, nekom zadiremo u džep, ali je to u interesu građana Srbije. Znači, građani Srbije, jedna firma dobija dvadeset miliona evra godišnje zato što je posrednik, posrednik koji je uveden 2006. godine. Moram da podsetim, 2001. godine je posrednika ukinula Vlada Zorana Đinđića. Pre toga posrednik je bio „Progresgas trejding“ Mirka Marjanovića. Ali, da vam kažem, tada je provizija bila 0,2%. Sada je provizija 5%. To neko plaća. Plaćaju građani Srbije.
Gospodine Škundriću, hteo sam da vam kažem još nešto. O tome je govorio predsednik LDP, predsednik našeg poslaničkog kluba. Tiče se direktno vas, odnosno rešenja o davanju saglasnosti za ulaganje kapitala Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, koje je donela Vlada.
Hoću da mi objasnite kako sada funkcioniše Vlada. Ako Vladi nije bilo dovoljno vreme koje je predviđeno zakonom 2005. godine... Znam da tada niste bili u njoj, ali verovatno, kao što volite da kažete, doći će sutra neki novi ministar, i pre vas je bio, znači, Vlada funkcioniše po određenim principima.
Ako stigne predlog „Srbijagasa“, kao što je stigao predlog NIS-a 2005. godine, da se otkupi 25% i Vlada ćuti i prođe rok, kako je moguće da se sada na zahtev „Srbijagasa“ u roku od dva dana Vlada sastane i donese odluku da daje saglasnost na odluku o sticanju običnih akcija pete emisije, bez javne ponude, radi povećanja osnovnog kapitala „Informatike“ AD Beograd, koju je doneo Upravni odbor JP „Srbijagas“ na sednici od 15. septembra?
Građani Srbije, 15. septembra „Srbijagas“ donosi odluku, a već 17. reaguje Vlada. Koji je to interes da „Srbijagas“, koji je gubitaš, jedan od najvećih gubitaša među javnim preduzećima, ima interes da kupi za tri miliona evra beogradsku „Informatiku“, a pre četiri godine nije bio interes da se za 4,8 miliona dolara kupi 25% učešća u „Jugorosgasu“?
Sve vreme pokušavamo da zaštitimo javni interes. Suština je da oni koji u određenim momentima odlučuju o ovoj državi očito štite svoje interese, lične, partijske. Nažalost, mogu da kažem da neki u ovim slučajevima više štite interese druge države nego svoje države.
Liberalno-demokratska partija nikako ne može da podrži ovaj zakon, ali nije ni poenta u tom podržavanju. Liberalno-demokratska partija vas moli da još jednom razmislite, da prvo izvršite promene Zakona o eksproprijaciji, da sve uradimo u skladu sa zakonom.
Nismo protiv partnerstva sa Rusijom, ali smo protiv partnerstva sa bilo kojom zemljom ukoliko joj nešto poklanjamo, ukoliko nešto ne radimo u skladu sa zakonom i, što je najvažnije, ukoliko nešto radimo protiv građana Srbije, odnosno protiv države Srbije.
Znam da se slažete sa ovim što sam rekao, bar što se tiče ove poslednje tri stvari, da imamo tu isti interes. Zbog toga vas molim da se na Vladi dogovorite i povučete ovo iz procedure, da prvo govorimo o Zakonu o eksproprijaciji, pa da onda radimo ovako nešto. Smejaće nam se svi, a niko ne voli da za partnera ima onoga ko je spreman da bez ikakvog pogovora da sve što se od njega traži, mnogo toga. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Maraš.
Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov.