Upozoravam vas, a onda sledi opomena u skladu sa članom 106. Rekla sam da se ne možete pozivati na povredu onog člana koji je već bio reklamiran.

Član 113. niko nije pomenuo, gospođo Đukić-Dejanović.
Vi mene ne slušate. Vi ste nas marta meseca ove godine izbacili iz Skupštine upravo da bi prošla osnova za ovakav zakon. Mi vas čekamo od marta. Zato ste celu poslaničku grupu izbacili, da biste progurali neke vaše privatne interese.
Da li mogu da čitam, gospođo Đukić? Hvala. Povodom zakona o eksproprijaciji, evo pitanja unapred, mene interesuje, to kažem ovoj vašoj gospođi, konkretno pitanje: NIS je na neki način privatizovan, 51% je ruski partner, 49% se vodi u vlasništvu Republike Srbije. Ukoliko se jave kao korisnici eksproprijacije radi postavljanja gasovoda i kažemo da će to biti službeno, treba da prođe trasa, ko podnosi zahtev, ko je korisnik eksproprijacije? Predstavnik Vlade kaže – ne može NIS više.
Samo da napravimo jednu razliku, transportom nafte, jer vi pričate o gasovodu... Za gas u Srbiji, koliko znam, zadužen je „Srbijagas“. Kada je NIS pretvoren u akcionarsko društvo, 100% u vlasništvu Republike, iz njega je izdvojeno preduzeće „Transnafta“. To je javno preduzeće koje se bavi transportom nafte po Srbiji. U tom smislu, bilo kakav gasovod ili naftovod kroz Srbiju bi gradili, za sada, JP „Srbijagas“ ili „Transnafta“.
Napred idem, ne čitam vam prethodni deo gde ta gospođa kaže: „Tri su uporišta za izmenu Zakona o eksproprijaciji: 1) da se omogući da se kao korisnik eksproprijacije javi zavisno preduzeće u okviru javnog preduzeća od republičkog značaja, pa ja uzet primer NIS-a i „Kolubare“...

Vreme. Zahvaljujem. Nema povrede ovog člana, s obzirom na to da on govori o tome da se na sve prisutne u sali, a ne samo na poslanike, odnose odredbe Poslovnika.
Dakle, gospodin Škundrić nije povredio nijedan član Poslovnika, niti dostojanstvo.
Vas lično? Da li ste nezadovoljni ovim odgovorom i da li hoćete da se Skupština izjasni u danu za glasanje? Po mojoj oceni, nema povrede Poslovnika.
Gospodin Tomislav Nikolić se javio zbog povrede Poslovnika.

Ukazao bih na odredbe članova 98. i 111. Poslovnika zato što je gospodin Škundrić pokušao da prebaci odgovornost na Narodnu skupštinu ukoliko zakoni koji su korisni za Srbiju i njene građane ne budu doneti.
Gospodine Škundriću, ne sporim vam da će realizacija ovih projekata doneti dobro Srbiji, sporim vam način donošenja tih zakona. Pokušavam da odbranim Srbiju, da joj se ne desi 1945. godina, kada je vlada eksproprisala, kada je vlada utvrđivala javni interes.
Vi ste malopre izrekli jednu opasnu rečenicu. Rekli ste da pola hektara zemlje nije bitno ako se radi o gasovodu. Tom seljaku je tih pola hektara važnije nego gasovod. On ima svoj privatni interes da odbrani svojih pola hektara zemlje. Ne može Vlada da mu oduzme tu zemlju, nego može Skupština zakonom, koji je u skladu sa Ustavom. Dakle, to morate potpuno u svojoj glavi da očistite. Nema otimanja zemlje, nema dobre namere.
Prošlog petka su mi javili iz sela da mi je iscurela neka komina od dunje. Požurio sam da spasavam svoju štetu, vozio sam brže nego što je dozvoljeno i policija me je zaustavila. Kada sam rekao da imam tamo neku štetu, on je rekao: „Ali, vi kršite zakon.“
Zamolio bih gospodina Momira Markovića da veliku nuždu obavlja na drugom mestu.
Znači, nema tog interesa koji Vlada može da ustanovi na privatnoj svojini. Ne može. Time se brani ceo razvijeni svet. Time svet brani privatnu svojinu.
Još jednom vas molim, razmislite vi, u vas imam poverenja, vi ne sabotirate ovaj sporazum sa Rusijom, vi ste podlegli savetnicima, saradnicima, koalicionim partnerima.
(Predsednik: Zahvaljujem, gospodine Nikoliću. Po mojoj oceni, nema povrede Poslovnika, ali ako niste zadovoljni ...)
Ja sam mislio da prekinete sednicu, to je član 98. stav 3.

Ne mogu nijednu vašu sugestiju da prihvatim.
Gospodin Čedomir Jovanović ima reč.

Gospođo predsednice, reagovao sam u skladu sa članom Poslovnika koji ne dopušta gospodinu Škundriću da se nama obrati sa konstatacijom da mi nešto podvaljujemo.
To ste rekli malopre. Pogledajte stenogram, pa ćete videti da ste rekli da mi ovde podvaljujemo kako bismo sabotirali Vladu u njenim nastojanjima da posle 13 godina nešto uradi po hitnom postupku. Pomenuli ste pola hektara, a radi se o magistralnom gasovodu u dužini od 166 kilometara.
Pošto ste tvrdili da govorim neistinu kada sam rekao da je naša saradnja u oblasti energetike sa Ruskom Federacijom obeležena isključivo skandalima, da to nije tačno, evo vam prvog skandala: odluka, 13. maj 2005. godine – Upravni odbor Naftne industrije Srbije zadužio je Milutina Prodanovića, direktora „NIS – Energogasa“ da preuzme 25% akcija „Progresa“ kako bi Srbija sačuvala 50% vlasništva „Jugorosgasa“. Odluka, 7. jun 2005. godine, u Moskvi – potvrđuje se, ruska strana je potvrdila pravo, nema ništa protiv da umesto „Progresa“ NIS bude vlasnik tih 25%.
Zapisnik sa sastanka, Koštunica, Naumov, Dinkić, Bubalo, 10. januar – informacija da se to uradi.
Dvadeseti januar – Upravni odbor „Srbijagasa“, dostavljeno Vladi, ministarstvu, generalnom direktoru „Srbijagasa“, izvršnim direktorima, dokumentaciji i arhivi, da se to uradi.
A sada, predlog zakona, leks specijalis koji stavlja van snage naš pravni poredak zbog toga što to nije urađeno. Da li je neko odgovarao za to? Nije niko. Ne možete da menjate pravni poredak zemlje ...

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Na osnovu člana 37. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će predstavnik Poslaničke grupe ZES biti narodna poslanica Branka Karavidić.
Da li predstavnik Odbora za finansije, narodni poslanik Milan Vučković želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za industriju, narodni poslanik Milorad Buha želi reč?
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije želi reč?
Da li žele reč narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje, gospodin Momir Marković i Radica Jocić, na sednici Odbora za evropske integracije, povodom razmatranja ovih predloga zakona? (Ne.)
Ko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa želi reč? Gospodin Siniša Stamenković ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, savetnici i saradnici ministra, na današnjem zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije u ovom objedinjenom setu zakona raspravlja se o dva posebna interesa naše države, vezana za kapitalnu izgradnju, odnosno za megastrukture naše energetike i o dva zakona koji imaju neobičnu važnost za svakodnevni rad i život naših građana.

O zakonu o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11 nećemo se izjašnjavati danas, dok ne dobijemo mišljenje Zakonodavnog odbora.

Na Predlog zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika, koji je Vlada podnela parlamentu, stavljen je veliki broj amandmana, što nas je, kao Poslaničku grupu PUPS, obavezalo da dodatne rasprave i tehnička usaglašavanja vršimo u vezi sa pojedinim rešenjima koja su ponuđena.

Ako se ima u vidu da zakon treba da reguliše i bude pravni osnov za donošenje podzakonskih akata, kojima će se u potpunosti regulisati oblast sigurnosti izgradnje i bezbednosti korišćenja gasovoda, onda mi iznosimo opravdanu bojazan da se deo javne zakonodavne materije iz nadležnosti isključivo Narodne skupštine Republike Srbije ne izmešta u deo neopravdane nadležnosti ministarstva, odnosno u nejavni deo sprovođenja nižeg podzakonskog akta, odnosno uredbe kojom bi se regulisala tako važna oblast opšte javne sigurnosti.

Činjenica da se ovaj zakon i terminološki i pravno i suštinski mora uskladiti sa Zakonom o energetici („Službeni glasnik RS“ 84/04 iz 2004. godine), a sada i sa terminologijom EU, još više nas uverava da i taj nejavni deo zakona, odnosno uredba o tehničkim uslovima za obavljanje transporta gasovitih i tečnih ugljovodonika, mora biti potpuno javan; i ne samo to, već nadasve obavezujući, do krivične odgovornosti investitora, projektanata, izvođača radova i korisnika te megastrukture naše energetike. Navodimo neslaganje u vezi s tim da tek treba da se uredi oblast unutrašnjih gasnih instalacija kroz utvrđivanje obaveze donošenja opšteg akta preduzeća, jer ovo ne može biti, po nama, pravo i zakon preduzeća kojim se uređuje postupak i način korišćenja gasovoda, već pravo i zakon parlamenta koji ga donosi i ministarstava koja ga sprovode, odnosno obavezuje preduzeća da ga izvršavaju.

Zakon o energetici ne može samo da utvrđuje obavezu donošenja pravila rada preduzeća za transport ili distribuciju prirodnog gasa, već da najstrože utvrdi uslove i način za izričito korišćenje gasovoda po svim pravilima rada i po svim pravilima zaštite posebne, opšte i javne bezbednosti.

Ovim novim zakonom konačno moraju biti regulisana sva pitanja koja do sada nisu bila obuhvaćena pravnom i tehničkom regulativom, čime bi svi energetski subjekti dobili istu pravnu sigurnost, uz stroge tehničke, tehnološke i organizacione radnje, primenjive u procesu regionalne proizvodnje i integracije, kao i u prenosu i trgovini energijom i inputima za proizvodnju te energije.

Smeta nam, kao poslaničkoj grupi, to što nije sprovedena javna rasprava neophodna za donošenje ovako značajnih zakona kojima se, istina, ne menjaju uređena pitanja iz ovog zakona, ali se jednom zasvagda postiže uniformna, potpuno pravna i tehničko-tehnološki opravdana regulativa za cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika.

Poslanička grupa PUPS smatra da se kroz ovaj zakon definiše i status energenata koji su od vitalnog interesa za grejanje građana, ali posebno za rad privrede, pa u smislu racionalnog korišćenja tih energenata i smanjenja emisije štetnih gasova predlaže da se skrati rok za primenu ovog propisa i time uskladi sa brzom gasifikacijom Srbije.

Ovaj zakon mora garantovati potpunu zaštitu ljudi i objekata, uz stručno rukovanje, te potpunu automatizaciju sistema praćenja, upravljanja i nadzora nad transportom gasovitih i tečnih ugljovodonika, pa je neophodno isti dopuniti korektnim amandmanima kojima se predlaže regulisanje tih pitanja.

Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, uz dobru amandmansku popravku nekoliko nedovoljno definisanih tehničkih rešenja.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu je, sigurni smo, zakon koji je izazvao najširu javnu raspravu zbog činjenice da duboko zadire u odnose između lokalnih samouprava i Republike, odnosno u odnose koji proističu iz naplate nadoknada za korišćenje mineralnih sirovina.

Ovim zakonom se, na osnovu člana 97. stav 1, tač. 6 - 8. Ustava Republike Srbije, uređuju svojinski i obligacioni odnosi, kao i zaštita svih oblika svojine, te pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih delatnosti, zaštita na radu i drugo.

Takođe, Ustavom je u članu 87. određeno da se prirodna bogatstva nalaze u svojini države. Tu nacionalnu imovinu i prirodna bogatstva mogu koristiti pravna i fizička lica, pod uslovima utvrđenim zakonom.

Član 84. Ustava u stavu 2. zabranjuje donošenje akata kojima se omogućuje monopolski ili dominantni položaj tih istih pravnih ili fizičkih lica koja to koriste.

Zakonodavac se donošenjem ovog zakona obavezuje da bliže i preciznije uredi uslove i način eksploatacije rudnog blaga, koji mora biti efikasan, a kroz koji bi se podsticao razvoj rudarstva i energetike i, posebno, sprečavale i otklanjale štetne posledice nastale eksploatacijom mineralnih sirovina.

Prihodi države, odnosno autonomne pokrajine i, u krajnjem, jedinice lokalne samouprave, koji su od izuzetnog značaja za životni standard stanovništva koje sada živi na eksploatisanim područjima, ali i prihodi od naknade za već iskorišćene energetske i rudarske potencijale, ovim zakonom se kontumiraju i oduzimaju od onih na čijoj se teritoriji stvaraju enormno velika bogatstva.

Podsećamo narodne poslanike da je odredbom člana 1. Zakona o plaćanju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije i proizvodnji nafte i gasa („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 16/90) bilo propisano: „Radi obezbeđivanja materijalnih i drugih uslova za zaštitu, korišćenje i unapređenje dobara od opšteg interesa i prirodnih i radom stvorenih vrednosti čovekove sredine u opštini na čijoj teritoriji se upotrebljavaju odnosno iskorišćavaju ta dobra, preduzeća koja obavljaju delatnost proizvodnje električne energije, proizvodnje uglja, površinske eksploatacije i proizvodnje nafte i gasa dužna su da, u skladu sa ovim zakonom, plaćaju naknadu za korišćenje uglja, vode, nafte i gasa.“

Navedimo samo primer naše najveće hidroelektrane, HE „Đerdap“ iz Kladova: proizvela je 2007. godine 7.486 gigavat-sati električne energije, godine 2008. proizvela je 7.064 gigavat-sati električne energije, 2009. godine, do današnjeg dana, 7.154 gigavata.

U tom istom periodu su opštine, koje ćemo kasnije pobrojati a koje su direktno vezane za eksploataciju vode odnosno za proizvodnju električne energije, izgubile osnovni prihod od 300.000.000 dinara, raspoređenih na četrdesetak opština.

U skladu sa odredbom člana 2. pomenutog zakona, visina naknade obračunavala se po 0,45 para po kilovat-času električne energije proizvedene u Hidroelektrani „Đerdap“, a i u drugim hidroelektranama.

Činjenica je da se odredbom člana 3. propisuje da se sredstva ostvarena od naknade koja se plaća po merilima iz člana 2. ovog zakona koriste za finansiranje i izgradnju objekata i izvođenje drugih radova radi sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica od izvedenih radova na izgradnji hidroelektrana, odnosno termoelektrana ili otvaranja eksploatacionih polja i štetnih posledica korišćenja tih objekata.

Da li nešto može biti jasnije? Jasno je da se sredstva iz stava 1. ovog člana usmeravaju ka opštinama na čijoj teritoriji se nalazi hidroelektrana, termoelektrana ili eksploataciona polja mineralnih sirovina, odnosno opštinama na čijoj teritoriji je potopljeno zemljište za potrebe hidroelektrana i drugih objekata.

Od 1990. godine pa do 26. aprila 2006. godine ovako konstituisanu obavezu izvršavale su hidroelektrane i drugi elektroenergetski objekti prema opštinama koje su pretrpele najveće štete gubitkom obradive, kvalitetne zemlje, gubitkom egzistencije ili zanimanja građana kroz gubitak privrednih delatnosti kao što su ribarstvo, brodarstvo, povrtarstvo, saobraćaj, poljoprivreda itd.

Opštine koje su najviše pogođene, i kojima je priznato, i dan-danas trpe ogromne štete zbog eksploatacije vode i drugih mineralnih sirovina, odnosno zbog uspora vode na Dunavu i drugim rekama, a za potrebe hidroenergetskih sistema, kao što su Kladovo, Negotin, Majdanpek, Golubac, Veliko Gradište, Požarevac, Zemun, Bela Crkva, Kovin, Pančevo, Stara Pazova, Inđija, Novi Sad, Titel, Žabalj, Novi Bečej, Zrenjanin, Pećinci, Ruma, Vladimirci, Šabac, Obrenovac, Lazarevac, Vlasotince, Surdulica, Pirot, Vladičin Han, Čačak, Bajina Bašta, Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Zubin Potok i neke druge.

Naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije, nafte i gasa u periodu od 1990. do 2007. godine isplaćivala se, u mesečnim iznosima, od 42.568 dinara opštinama Pirot i Surdulica, pa do 3.439.467 dinara opštini Kladovo, pri čemu su sredstva strogo usmeravana isključivo mesnim zajednicama koje su trpele najveću štetu. Prema tome, ova sredstva nisu išla u budžet lokalnih uprava.

Ovom prilikom PUPS ukazuje na to da je Zakonom o vodama propisana obaveza plaćanja naknade za korišćenje voda, a Uredbom o visini naknada za korišćenje voda, naknada za zaštitu vode i naknada za izvađeni materijal iz vodotoka propisane su visine naknade i utvrđeno je ko su obaveznici plaćanja naknade po rešenju obračuna i zaduženju obveznika plaćanja naknade za korišćenje vode.

Ova uredba i ovaj zakon odnose se samo na potrošne vode, ali njima nije utvrđena naknada za proizvod, odnosno kilovat-čas nastao korišćenjem tih voda, koji se iznosi na tržište, pa prema tome stoji i obaveza da se nadoknadi po osnovi svih šteta koje proizvodnja stvara prilikom eksploatacije dobara. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je vodoprivrednu dozvolu za HE „Đerdap 1“, sa rokom važenja do 9. 5. 2012. godine i za HE „Đerdap 2“, sa rokom važenja do 30. 8. 2015. godine, kojima su obuhvaćene sve izvršene obaveze, specificirani izgrađeni hidrotehnički objekti sa upotrebnim dozvolama, a utvrđen je i način praćenja uticaja uspora vode na priobalje.

Obaveze izvršene po osnovu ovog rešenja takođe ne tangiraju Zakon o praćenju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije i proizvodnji nafte i gasa, odnosno ne amnestiraju ni „Đerdap“ ni ostale hidroelektrane, niti bilo koga ko vlada eksploatacionim poljem od obaveze plaćanja utvrđene naknade. Mišljenje Poslaničke grupe PUPS je da predlagač zakona o rudarstvu, tj. Ministarstvo energetike nema pravo da sada iz ovog zakona izbaci tu obavezu plaćanja naknade i da je prebacuje drugim ministarstvima, jer se u oba slučaja radi o Vladi, koja predstavlja državu Srbiju a koja je po Ustavu pravi titular svojine, odnosno nacionalnog blaga iz koga se stvara energija, ubiru ogromni prihodi, ali i ostaju ogromne štete po stanovništvo koje živi na tim prostorima.

Pokrenuta je najšira društvena rasprava i podnet je amandman na član 5. Predloga zakona a isti je podržalo 36 od 40 opština i gradova koje tangira ovakav predlog zakonskog rešenja. U eri navodne decentralizacije u Srbiji to se smatra značajnim smanjenjem transfernih sredstava iz Republike prema opštinama i gradovima. U okruženju otpuštanja radnika iz administracije i javnih preduzeća i značajnog smanjenja izvornih sredstava lokalnih samouprava, kroz novi set zakona o zaštiti životne sredine i održivom razvoju, te i ovim zakonom, načinio bi se ozbiljan, nepromišljen, težak i neracionalan udar na izvorna sredstva lokalnih samouprava, a vezano za hidroelektrane i za korisnike eksploatacionih polja.

Da li je potrebno reći da bi izostanak prihoda kojima su rešavani komunalni i infrastrukturni problemi u mesnim zajednicama i lokalnim sredinama doveo do potpunog nezadovoljstva i neartikulisane reakcije stanovništva, a da uz sve to ostaju i štetne posledice nastale usporom površinskih i podzemnih voda, narušavanjem životne sredine i, što je najgore, trajnim gubitkom zanimanja i privrednih delatnosti kojima se stanovništvo bavi.

Raspodela sredstava ostvarenih na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina u odnosu: 40% za Republiku, 10% za autonomnu pokrajinu, a 50% za opštinu na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija, po našem mišljenju, nije ravnopravna jer favorizuje Republiku, a problemi koji treba da se rešavaju ostaju opštinama, sa posebnom napomenom da je eksploatacija mineralnih sirovina proces njihovog trajnog i nepovratnog korišćenja i da se ne finansiraju novi razvojni projekti, odnosno urušava se prateća infrastruktura, a eksploataciona polja se ne dovode u pređašnje stanje.

Zakon nije pravilno rešio pitanje ovlašćenih subjekata za vršenje eksploatacije mineralnih sirovina, jer definiše privredno društvo, preduzeće i druga pravna lica, a ne definiše se i titular kakav je preduzetnik u našem zakonodavstvu.

Mere za zaštitu životne sredine u oblasti rudarstva su delom regulisane u zakonima iz ekologije, a ne smeta da se i ovim zakonom utvrdi kontinuirana potreba za zaštitom pre, za vreme korišćenja i po zatvaranju eksploatacionih polja mineralnih sirovina. Činjenica je da do sada Republika Srbija nije uspela da iskorišćena eksploataciona polja rekultiviše i natera pređašnje korisnike da iste dovedu u pređašnje stanje, iz ko zna kojih razloga. Ovim zakonom ova obaveza ne samo da mora biti utvrđena, već i konačno primenjivana na sve korisnike mineralnih sirovina.

Poslanička grupa PUPS se nada da Vlada i nadležno ministarstvo iskreno predlažu donošenje godišnjih programa kojima će se utvrđivati radovi, uslovi i način raspodele i korišćenja sredstava namenjenih za podsticaj razvoja rudarstva, ali i za sprečavanje i otklanjanje svih štetnih posledica nastalih eksploatacijom mineralnih sirovina.

Opominjemo na činjenicu da je rudarstvo u većini ruralnih sredina osnovna privredna delatnost, npr. borski basen sa prahovskim basenom (veštačka đubriva), ili kolubarski, ili svilajnačko-despotovački, čijim bi se podsticajem stimulisalo značajno otvaranje novih radnih mesta.

Ako je budžet Srbije najveći priliv ostvario iz poljoprivrede i korišćenja mineralnih sirovina, onda je pravo da se istima transferiše i najveći izvor podsticajnih sredstava.

Posebna obaveza Republike iz ovog zakona vezana je za sirovine za dobijanje građevinskih materijala, kao što su laporac, krečnjak, glina, pesak, šljunak, kamen i druge. Njihovom oplemenjenom preradom Srbija se vrlo brzo može od sirovinske baze pretvoriti u dobrog prerađivača, sa značajnim mestom i u EU.

Novi zakon treba da omogući brže pribavljanje saglasnosti kojima se poverava obavljanje delatnosti za eksploataciju mineralnih sirovina javnim preduzećima, zavisnim preduzećima, kao i privrednim društvima i preduzetnicima, jer se ovi poslovi slobodno mogu proglasiti poslovima od opšteg interesa i morali bi da se brzo sprovode, uz pošten, pravno korektan postupak eksproprijacije.

Ako se ima u vidu da su mineralne sirovine potrošno bogatstvo i da nisu obnovljiva kategorija, po našem mišljenju je potrebno da se ovim zakonom odredi pravilan i regularan pristup otklanjanju posledica po prestanku eksploatacije određene mineralne sirovine, bilo da se radi o ljudskim resursima i daljem upošljavanju kadrova, bilo da se radi o zatvaranju ekpsloatacionih polja po najvišim ekološkim standardima, rekultivaciji istih do njihove upotrebljivosti i za druge proizvodne svrhe.

Ukoliko ne bude prihvaćen amandman Poslaničke grupe PUPS kojim se za 40 opština vraća pravo iz Zakona o plaćanju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije i proizvodnji nafte i gasa, Poslanička grupa PUPS nema pravo da podrži ovaj zakon u danu za glasanje.

Ustavom Republike Srbije u članu 97. stav 1. tačka 17) utvrđeno je uređenje i obezbeđivanje drugih odnosa od interesa za Republiku sa osnivačima i drugim zajednicama. Republika Srbija je svojevremeno, radi obezbeđivanja ostvarivanja urednog i nesmetanog funkcionisanja tadašnjeg jugoslovenskog elektroenergetskog sistema, Zakonom o udruživanju osnovala Zajednicu, prvu zajednicu, jugoslovenske elektroprivrede. Tadašnja Zajednica jugoslovenske elektroprivrede imala je smisao. Današnja agencija za elektroprivredu koja bi se stvarala od celovitosti elektroenergetskog sistema, kao i od sistema od interesa za celu zemlju...

Jasno je da ova Zajednica jugoslovenske elektroprivrede nije nikada zaživela u smislu u kome je osnovana, a da je samo trpela sve društvene promene koje su pratile otcepljenje bivših republika SFRJ, zatim prestanak postojanja državne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i potpunu samostalnost Srbije.

Poslaničkoj grupi PUPS nisu poznate mnoge činjenice što se tiče očekivanog rezultata poslovanja ove zajednice, a te nejasnoće povećane su time što je Zakon o udruživanju jugoslovenske elektroprivrede trebalo da se uskladi sa Ustavom RS do kraja 1995. godine, a to nije učinjeno. Neverovatno je da postoji takva zajednica – bez nadležnosti, bez bilo kakvih aktivnosti, bez bilo kakvih pravnih nadležnosti, ali sa državnim platama i velikim brojem izvršilaca, do današnjeg dana!

Po našem mišljenju, nije dovoljno samo proglasiti da ova zajednica više ne postoji, a da prethodno nisu poznati svi elementi definitivne sukcesije i konsolidovanog računa između Srbije i ostalih članica tadašnje SFRJ i nije dovoljno samo konstatovati da će pravni sledbenik ove zajednice biti Elektroprivreda Srbije, koja će preuzeti prava, obaveze, sredstva, imovinu, dokumentaciju i zaposlene.

Mislimo da je neophodno da se u obrazloženju za donošenje ovog zakona, a u skladu sa sporazumom o načinu preuzimanja prava, obaveza, dokumentacije, definišu podaci o iznosima tih sredstava, o tekućim i umirovljenim ugovorima i obavezama koje su u konsolidovanom izveštaju i potraživanju dugovanja između članica te zajednice i da se o tome obavesti nadležni odbor, odnosno Skupština Srbije.

Poslanička grupa PUPS je ovaj set zakona shvatila kao zakone od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, od značaja za veliki broj privrednih delatnosti, preko kojih se uspostavlja i održava neophodni socijalni mir, a istovremeno izvršavaju teške ekonomske reforme, vrlo složeno privredno recikliranje i uspostavljanje pravnog režima, ali takođe smatramo da se ovom prilikom ne sme ispustiti istorijska šansa za ispravku pogrešnih tehničko-tehnoloških rešenja, radi donošenja pravih, konsolidovanih i tehnički prihvatljivih rešenja, pa će saglasno tome u danu za glasanje, ukoliko bude potrebno, prihvatiti ove zakone. Hvala.

 

Na osnovu člana 27, a u skladu sa članom 93, reč ima narodni poslanik Momir Marković, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije povodom razmatranja Predloga zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika. Izvolite.

Pre svega se zahvaljujem gospođi Čomić što mi je dala pravo na diskusiju po izdvojenom mišljenju, jer sam u trenutku kada sam prvi put prozvan bio odsutan. Hvala, jer ste mi omogućili da bar u ovih pet minuta kažem nešto o ovom zakonu.
U načelnoj raspravi ću mnogo toga još reći, a sada ću, s obzirom na kratkoću vremena, samo da se osvrnem na dve, odnosno tri stvari.
Prvo, ovo je jedan od retkih zakona koji nije donet iz inostranstva i preveden.
U inostranstvu mnogo više vode računa o svim stvarima, a ovde je domaća pamet, jer ovoliku koncentraciju pobrkanih nadležnosti, pobrkanih delatnosti, pobrkanih obaveza, pobrkanih subjekata, pravila ponašanja za one na koje se zakon odnosi može samo neka domaća pamet smisliti. Zakon je pisao neko (ili grupa) ko sa delatnošću ima veze samo toliko što koristi upaljače sa plinom.
Recimo, gospodine ministre, takav je jedan od segmenata, jedan od članova ovog zakona, koji se odnosi na katodnu zaštitu. Pretpostavljam da vi ovaj zakon niste ni pročitali, jer da ste ga pročitali sigurno ga ne biste pustili u raspravu; bar ne biste ovakav kakav jeste, jer je u nekim članovima u direktnoj suprotnosti sa nekim zakonima, recimo, sa Zakonom o energetici, a Zakon o energetici je, priznaćete, krovni zakon za kompletnu energetiku i morao je da se uklapa.
Član kojim zakon propisuje katodnu zaštitu za cevovodni transport, radi se o gasovodima, na primer, za celokupan cevovodni transport, dakle i za magistralni gasovod, rashladni gasovod, distributivne mreže i za široku potrošnju... Pri tom, nigde niste napomenuli (što znači da pisac ovog zakona to nije ni znao) da se gasovodi za široku potrošnju kroz naselja, recimo, rade od polietilenskih cevi i da tu katodna zaštita ne treba.
Zbog građana Srbije i poslanika da objasnim – katodna zaštita je zaštita gasovoda, odnosno cevovoda od lutajućih struja. Lutajuće struje nastaju od groma, tramvaja, vozova i na razne druge načine i kada dođu do provodnika (a cevovod je provodnik) idu tim provodnikom i na prvoj krivini elektroni izleću i odnose atome materije. Kada se katodnom zaštitom ta struja pokupi, gasovod ne mora čak ni da bude izolaciono zaštićen, on će mnogo duže trajati, jer ne dozvoljava ni koroziju. Na polietilenskim cevima ne treba katodna zaštita.
Na kraju imate u zakonu, u delu koji se odnosi na novčano kažnjavanje – novčanom kaznom od 200.000 kazniće se investitor... Pri tom niste vodili računa da investitor kod ovako velikih projekata može da bude i država Srbija, pa ćete primenjujući ovaj zakon kazniti državu Srbiju sa 200.000, a odgovorno lice, što će reći Borisa Tadića, sa 50.000, ni krivog ni dužnog. Investitor ne mora nužno da bude ni distributer, ni korisnik gasa, ne mora da bude ni izvođač radova. Oni koje bi u stvari kaznena politika iz ovog zakona trebalo da zakači uopšte nisu obuhvaćeni, jer obuhvatate samo investitora koji, u krajnjoj liniji, plaća izgradnju gasovoda za nekoga i za nečiji račun.
Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća, a u načelnoj raspravi ću imati dovoljno vremena da objasnim koliko je ovaj zakon neprimenljiv i koliku će konfuziju uneti u gasnu privredu onog trenutka kada bude stupio na snagu.
Da vas podsetim, gospodine Škundriću, već nekoliko desetina godina gas se koristi u Srbiji i postoji neko iskustvo i neka struka, koju ste morali da konsultujete prilikom pisanja ovog, odnosno ovakvog zakona; ne ovog, jer ovaj bih, da sam na vašem mestu, povukao iz procedure i doradio. Hvala.