Na osnovu člana 27, a u skladu sa članom 93, reč ima narodni poslanik Momir Marković, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije povodom razmatranja Predloga zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika. Izvolite.

Pre svega se zahvaljujem gospođi Čomić što mi je dala pravo na diskusiju po izdvojenom mišljenju, jer sam u trenutku kada sam prvi put prozvan bio odsutan. Hvala, jer ste mi omogućili da bar u ovih pet minuta kažem nešto o ovom zakonu.
U načelnoj raspravi ću mnogo toga još reći, a sada ću, s obzirom na kratkoću vremena, samo da se osvrnem na dve, odnosno tri stvari.
Prvo, ovo je jedan od retkih zakona koji nije donet iz inostranstva i preveden.
U inostranstvu mnogo više vode računa o svim stvarima, a ovde je domaća pamet, jer ovoliku koncentraciju pobrkanih nadležnosti, pobrkanih delatnosti, pobrkanih obaveza, pobrkanih subjekata, pravila ponašanja za one na koje se zakon odnosi može samo neka domaća pamet smisliti. Zakon je pisao neko (ili grupa) ko sa delatnošću ima veze samo toliko što koristi upaljače sa plinom.
Recimo, gospodine ministre, takav je jedan od segmenata, jedan od članova ovog zakona, koji se odnosi na katodnu zaštitu. Pretpostavljam da vi ovaj zakon niste ni pročitali, jer da ste ga pročitali sigurno ga ne biste pustili u raspravu; bar ne biste ovakav kakav jeste, jer je u nekim članovima u direktnoj suprotnosti sa nekim zakonima, recimo, sa Zakonom o energetici, a Zakon o energetici je, priznaćete, krovni zakon za kompletnu energetiku i morao je da se uklapa.
Član kojim zakon propisuje katodnu zaštitu za cevovodni transport, radi se o gasovodima, na primer, za celokupan cevovodni transport, dakle i za magistralni gasovod, rashladni gasovod, distributivne mreže i za široku potrošnju... Pri tom, nigde niste napomenuli (što znači da pisac ovog zakona to nije ni znao) da se gasovodi za široku potrošnju kroz naselja, recimo, rade od polietilenskih cevi i da tu katodna zaštita ne treba.
Zbog građana Srbije i poslanika da objasnim – katodna zaštita je zaštita gasovoda, odnosno cevovoda od lutajućih struja. Lutajuće struje nastaju od groma, tramvaja, vozova i na razne druge načine i kada dođu do provodnika (a cevovod je provodnik) idu tim provodnikom i na prvoj krivini elektroni izleću i odnose atome materije. Kada se katodnom zaštitom ta struja pokupi, gasovod ne mora čak ni da bude izolaciono zaštićen, on će mnogo duže trajati, jer ne dozvoljava ni koroziju. Na polietilenskim cevima ne treba katodna zaštita.
Na kraju imate u zakonu, u delu koji se odnosi na novčano kažnjavanje – novčanom kaznom od 200.000 kazniće se investitor... Pri tom niste vodili računa da investitor kod ovako velikih projekata može da bude i država Srbija, pa ćete primenjujući ovaj zakon kazniti državu Srbiju sa 200.000, a odgovorno lice, što će reći Borisa Tadića, sa 50.000, ni krivog ni dužnog. Investitor ne mora nužno da bude ni distributer, ni korisnik gasa, ne mora da bude ni izvođač radova. Oni koje bi u stvari kaznena politika iz ovog zakona trebalo da zakači uopšte nisu obuhvaćeni, jer obuhvatate samo investitora koji, u krajnjoj liniji, plaća izgradnju gasovoda za nekoga i za nečiji račun.
Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća, a u načelnoj raspravi ću imati dovoljno vremena da objasnim koliko je ovaj zakon neprimenljiv i koliku će konfuziju uneti u gasnu privredu onog trenutka kada bude stupio na snagu.
Da vas podsetim, gospodine Škundriću, već nekoliko desetina godina gas se koristi u Srbiji i postoji neko iskustvo i neka struka, koju ste morali da konsultujete prilikom pisanja ovog, odnosno ovakvog zakona; ne ovog, jer ovaj bih, da sam na vašem mestu, povukao iz procedure i doradio. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, predsednik Poslaničke grupe manjina.

Uvažena gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ovoj porodičnoj atmosferi, pošto je u sali 18 poslanika, ako sam dobro izbrojao, kažem nekoliko rečenica o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu ili, tačnije, da prezentiram jedan naš amandman podnet na ovaj predlog zakona.
Pre nego što to učinim, želeo bih da kažem da mi u Savezu vojvođanskih Mađara verujemo u parlamentarnu demokratiju i verujemo u to da je važno stvari baš tu, u Narodnoj skupštini inicirati, a ne na nekim drugim mestima. To kažem zbog toga što je prethodnih meseci nekoliko stranaka, odnosno predstavnici nekoliko stranaka su govorili o problemu rudne rente za eksploataciju nafte ili, skraćeno, o naftnoj renti, o tome da je nedopustivo da to bude svega 3% prihoda u Republici Srbiji. Sada, sem nas, niko nije podneo amandman za to rešenje. Jedino su još poslanici SRS podneli amandman kojim predlažu da naftna renta u Srbiji bude 4%, umesto tri koliko je sada. Mi smo podneli amandman da naftna renta bude 15%.
Mi smo, naravno, spremni da razgovaramo i sa vama, gospodine Škundriću, i sa predstavnicima Ministarstva. Ako vi smatrate da ne možete prihvatiti 15%, onda možemo da pogledamo da li nekako drugačije možemo to da formulišemo, ali da ipak ne ostane 3%. Smatramo da je to i suviše malo i zbog teške ekonomske situacije i zbog situacije u kojoj se nalaze naše lokalne samouprave, odnosno smatramo da bi ovu cifru od 3% svakako trebalo povećati.
U važećem Zakonu o rudarstvu ta naknada za korišćenje mineralnih sirovina koju plaća preduzeće koje vrši eksploataciju mineralnih sirovina za ugljovodonike u tečnom i gasovitom stanju, naftu i gas predviđena je u visini od 3% od ukupnog prihoda. Sredstva ostvarena na ime naknade u visini od 40% pripadaju Republici Srbiji, u visini od 10% su prihodi autonomne pokrajine, a u visini od 50% su prihodi opštine na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija.
Mi smatramo da je predlog za povećanje procenta na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina sa 3 na 15% opravdan iz više razloga. Ja ću nekoliko rečenica reći o tim razlozima. Kao prvi argument bi moglo da bude sledeće – eksploatacija mineralnih sirovina je kontinuirani proces, koji vodi trajnom odlivu bogatstva opštine, a povećanje naknade za korišćenje mineralnih sirovina bi značilo barem povraćaj dela tog bogatstva na teritoriju jedinice lokalne samouprave, na teritoriju opštine ili grada.
To povećanje prihoda po ovom osnovu nije samo u interesu lokalnih zajednica, lokalnih samouprava, nego i u interesu autonomne pokrajine i Republike Srbije u celini.
Značajan deo tih sredstava mogao bi se upotrebiti i za finansiranje, odnosno sufinansiranje razvojnih projekata dotične opštine ili grada čija je realizacija planirana, u oblasti obrazovanja, socijalne zaštite, kulture, sporta, komunalnih delatnosti, odnosno drugih delatnosti značajnih za stanovnike određene opštine ili grada.
Povećan iznos sredstava ostvarenih na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina bi se mogao upotrebiti za otklanjanje šteta na postojećoj infrastrukturi, odnosno putevima u opštini nastalih usled eksploatacije. Ja ću navesti primer opštine Kanjiža: u toj opštini eksploatacija nafte se vrši na teritoriji šest mesnih zajednica i ima mnogo puteva koji treba da se poprave zbog upotrebe u te svrhe.
Iskustva drugih država takođe idu u prilog inicijativi da se procenat naknade poveća. Naravno, znam da tu ima i suprotnih primera. Siguran sam da biste vi naveli primer Hrvatske ili Rumunije, gde je procenat te naftne rente još niži. Na primer, u Mađarskoj, koja je u dosta toga u sličnoj poziciji kao Srbija, jeste 12%, a u nekim državama Evrope dostiže čak 20 - 30% od ukupnog prihoda ostvarenog eksploatacijom mineralnih sirovina.
Prethodnih meseci se dosta govorilo, i ovde u Skupštini i generalno gledajući u medijima u Srbiji, o tome da treba promeniti izborni sistem u Republici Srbiji, pošto narodni poslanici ne predstavljaju one opštine iz kojih dolaze. Ja smatram, gospodine Škundriću, da to da li narodni poslanici zastupaju interese onih opština iz kojih dolaze ne zavisi od toga kakav je izborni sistem koji imamo u državi, odnosno da li je to proporcionalan sistem ili većinski. Kada bi svi oni narodni poslanici koji dolaze sa teritorije opština gde postoji eksploatacija nafte ili gasa insistirali i podržali ovaj amandman, onda bi ovaj amandman Saveza vojvođanskih Mađara sigurno prošao.
Apelujem na sve moje kolege koje dolaze iz opština gde se vrši ta eksploatacija da podrže naš amandman, jer bi to bilo u interesu tih opština, bez obzira na to ko je na vlasti, od kada je na vlasti i dokle će biti na vlasti u tim opštinama.
Ja sam pre nekoliko dana dobio pismo, kao i svi predsednici poslaničkih grupa, četrdeset najnerazvijenijih opština iz Republike Srbije. Oni se žale da su došli na prag bankrota i da ne mogu, usled smanjenja transfernih sredstava, da finansiraju svoje nadležnosti.
Među tim nerazvijenijim opštinama je, na primer, i opština Žitište. Ukoliko bi naftna renta umesto 3% bila 15%, ili barem 6, 7, 8, 10%, bilo koliko, samo da bude iznad 3%, siguran sam da bi problemi opštine Žitište bili smanjeni, jer bi dobili dodatna sredstva za finansiranje svojih nadležnosti.
Taj problem, naravno, ima i Zrenjanin, taj problem ima i Kanjiža, taj problem ima i Pančevo. Te opštine, te jedinice lokalne samouprave su razvijenije u odnosu na Žitište, ali ne bi bilo loše da i u tim opštinama ti prihodi opštine ili grada budu veći. Radi se o iznosima od nekoliko desetina miliona dinara na godišnjem nivou. Ta sredstva za budžet jedne republike, jedne države ništa ne znače, a jako, jako mnogo znače za budžet jedinica lokalne samouprave.
Ovo što sam malopre rekao dobija na značaju kada imamo u vidu da još uvek nije donet zakon o javnoj svojini i da u Srbiji lokalne samouprave još uvek nemaju svoju imovinu, odnosno skoro da uopšte nemaju svoje izvorne prihode. Mi se nadamo da će zakon o javnoj svojini vrlo brzo biti usvojen u Narodnoj skupštini. Nacrt, odnosno radna verzija ovog zakona je izrađena još u oktobru prošle godine i od tada se nije ništa desilo, a lokalne samouprave se nalaze u ovako teškoj situaciji.
Ovo stanje dodatno pogoršava činjenica što je još uvek na snazi Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Taj zakon u potpunosti onemogućava lokalne samouprave da imaju svoju imovinu, da imaju svoje izvorne prihode.
Kada je već takva situacija, onda smatramo da bi svakako bilo celishodno i opravdano da rudna renta, naftna renta ne bude 3%, nego da bude viša. Nadam se da u Ministarstvu za rudarstvo postoji razumevanje za ovu inicijativu.
Siguran sam, gospodine Škundriću, da vi u potpunosti osećate koliko bismo zajednički pomogli jedinicama lokalne samouprave kada bi ovaj amandman bio usvojen. S druge strane, u budžetu Republike Srbije ovi iznosi su samo kap u moru. Znači, ništa neće naškoditi budžetu Republike Srbije.
Nadam se da će ovaj amandman biti prihvaćen. Moram još jednom da kažem, spremni smo da razgovaramo o ovom amandmanu, spremni smo da ovu cifru promenimo, ali ako ne naiđemo na razumevanje, onda nećemo moći da glasamo za ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu.
Ostale zakone koji su danas na dnevnom redu ćemo podržati.

Zahvaljujem. Pre nego što nastavimo rad, dozvolite da vas obavestim da je deo današnje sednice sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine pratio gospodin Miloš Milošević, koji je pomogao narodnoj poslanici Biljani Hasanović-Korać u trenutku kada je bila fizički napadnuta. Izrazio je želju da sa galerije vidi salu u kojoj radimo, odnosno svoju kuću, jer ova Narodna skupština je kuća građanki i građana Srbije, taman toliko koliko je i naše radno mesto.

Nadam se da u ime svih nas... Pozivam sve građane da u sličnim situacijama pokažu solidarnost i hrabrost, građansku revnost, da pomognemo jedni drugima, bez obzira na to što se ne poznajemo na ulici, ali da pokažemo da smo u nevolji bliski jedni drugima.

Hvala vam što ste u poseti i nadam se da će ova vaša poseta, sa svima nama zajedno, dati jasnu poruku da smo sa građanima Srbije, jasni i odlučni u borbi svih oblika nasilja i kriminala na ulici, radi sigurnosti i bezbednosti svih građana. Narodni poslanici... Zahvaljujem se narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću, jer mi je pomogao da kažem – i građanki. Svima nama.

U ovom trenutku određujem pauzu i kraj našeg prepodnevnog rada, u 14.20 časova.

Rad nastavljamo u 15.20 časova, po članu 93, raspravom u kojoj učestvuju predsednici i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa. Reč će imati narodni poslanik Slobodan Maraš. Hvala vam.

(Posle pauze – 15.35)

Gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Gospodin Nebojša Ranđelović, replika. Pre nego što vam dam da iskoristite pravo na repliku, samo da još jedanput kažem, pošto smo bili još u oskudnijem sastavu kada sam prvi put to rekla – htela bih da vas obavestim da ćemo danas raditi i nakon 18.00 časova po tački dnevnog reda koja bude na dnevnom redu u 18.00 časova, a u skladu sa članom 85.
Gospodine Ranđeloviću, izvolite.

Uvažena gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, želim da iskoristim pravo na repliku. Naime, moje ime je pomenuto danas u toku prepodnevnog zasedanja, u kontekstu objašnjenja nemogućnosti sazivanja Zakonodavnog odbora. Svoje službene obaveze sam završio, došao sam sa službenog puta, dakle, tu sam i ne postoji nijedna smetnja da se Zakonodavni odbor sazove.
Za sazivanjem Zakonodavnog odbora postoje i te kakve potrebe zato što je raspravi o zakonu o kome danas raspravlja Skupština mesto i u Zakonodavnom odboru, jer je u suprotnosti sa Zakonom o eksproprijaciji, sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji i sa članom 87. Ustava Republike Srbije.
Naravno, svoje neslaganje sa ovakvim nasiljem nad pravom želim da iskažem i kao poslanik LDP-a, i kao član Zakonodavnog odbora i kao profesor Pravnog fakulteta i, konačno, kao rođeni Nišlija, jer na osnovu ovog zakona će mojim sugrađanima duž 160 km biti eksproprisana zemlja u korist jedne strane kompanije. Zahvaljujem.

Gospodin Đorđe Milićević ima reč. Izvolite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti za gasovod MG-11, najpre želim da kažem da eksproprijacija u užem smislu predstavlja gubitak prava svojine na nepokretnim stvarima za jednog subjekta i istovremeno sticanje, nastanak prava na istim objektima za drugog subjekta, državu, odnosno pravno lice koje vrši neki javni interes. Eksproprijacija u širem smislu predstavlja nepotpunu ili delimičnu eksproprijaciju, odnosno ograničavanje sadržine prava svojine u većem ili manjem obimu, koje nije praćeno potpunim gubitkom prava svojine. U tom smislu, mogu se konstituisati i stvarne službenosti.
Da bi se sprovela stvarna eksproprijacija potrebno je da postoji javni interes. Uobličavanje javnog interesa za eksproprijaciju određeno je potrebama planskog i privrednog razvoja. Donošenjem ovog zakonskog predloga stvaraju se uslovi za utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti za izgradnju gasovoda MG-11 u korist „Jugorosgasa“ i sprovođenje postupka eksproprijacije na trasi navedenog gasovoda.
U skladu sa programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, predviđena je izgradnja magistralnog gasovoda MG-11 Niš - Leskovac - Vranje, koji će omogućiti gasifikaciju južnog dela Republike. Investitor ovog projekta je mešovito rusko-srpsko preduzeće „Jugorosgas“. U toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije, koju za „Jugorosgas“ izrađuje JP „Srbijagas“. Završetkom izgradnje navedenog gasovoda u dužini od 123 km obezbediće se snadbevanje gasom nekoliko opština na jugu Srbije, čime bi se stvorili uslovi za izgradnju distributivnih gasnih mreža za snadbevanje domaćinstava, toplana, bolnica i industrijskih potrošača.
Pored industrijskog rasta, koji je veoma značajan za ove srednje razvijene opštine, i stepen zagađenosti bi se značajno smanjio nakon završetka gasifikacije ovog regiona.
Kada je reč o Predlogu zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika, važno je na samom početku reći da se ovim zakonskim predlogom uređuju uslovi za bezbedan i nesmetan cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciju gasovitih ugljovodonika, zatim, projektovanje i izgradnju, održavanje i korišćenje cevovoda i unutrašnjih gasnih instalacija, koji obuhvataju projektovanje i izgradnju, ispitivanje i puštanje u rad, korišćenje i održavanje, stručnu osposobljenost, mere zaštite, unutrašnje gasne instalacije i inspekcijski nadzor.
Razlozi za donošenje ovog zakona su opravdani ako se ima u vidu da je to neophodno, pre svega, u cilju regulisanja bezbednog korišćenja, održavanja i izgradnje gasovoda u tehničkom smislu.
S druge stane, zakon koji je na snazi, iz 1996. godine, svakako je neophodno terminološki uskladiti sa Zakonom o energetici, kao i sa terminologijom Evropske unije, kada je reč o ovoj oblasti.
Takođe želim da istaknem da je danom stupanja na snagu Zakona o energetici Republike Srbije prestao da važi Zakon o transportu, distribuciji i korišćenju prirodnog gasa, usled čega su pojedina pitanja koja su bila regulisana ovim zakonom ostala bez pravne regulative.
U cilju povezivanja energetskih subjekata u regionu, ostvarivanja njihovog ravnopravnog položaja na tržištu energije, kao i približnog stepena zaštite kupaca energije, neophodni su akti koji se odnose na regionalno tržište. Donošenje ovog zakona je svakako potrebno i radi usaglašavanja našeg zakonodavstva u oblasti energetike sa propisima EU koji se odnose na sektor energetike.
Dakle, donošenjem ovog zakona procesi regionalne integracije u prenosu, transportu i trgovini energijom odvijaće se nesmetano, a ujedno će se stvarati uslovi za uključivanje u evropske ekonomske tokove.
Takođe, mora se istaći značaj donošenja ovog zakona, jer on predstavlja pravni osnov za donošenje niza podzakonskih akata kojima će se u potpunosti regulisati oblast sigurnosti izgradnje i bezbednosti korišćenja gasovoda. Time će se rešiti mnogi problemi koji postoje u ovoj oblasti, a koji su prouzrokovani, pre svega, nepostojanjem odgovarajućih propisa.
Kako su, po našem mišljenju, razlozi potpuno jasni, Poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Pred nama se nalazi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu. Osnovni razlozi za donošenje ovog zakona nalaze se u neophodnosti unapređenja postojećeg teksta zakona i ogledaju se u nekoliko ključnih elemenata: preciznije uređenje uslova i načina eksploatacije mineralnih sirovina; jednostavniji obračuni; efikasnija realizacija naknade za korišćenje mineralnih sirovina; stvaranje zakonskih preduslova za uređenje i izdavanje svih vrsta licenci za prava lica iz oblasti rudarstva do početka rada agencije za rudarstvo; pooštravanje sankcija za nelegalnu eksploataciju mineralnih sirovina; bliže uređenje svih neophodnih postupaka pri zatvaranju rudnika i pravne mere za podsticaj određenih delova rudarske industrije.
Kako osnovna načela na kojima se zasniva postojeći zakon ostaju nepromenjena, kao što su odobrenje za eksploataciju, odobrenje za izvođenje rudarskih radova, upotrebna dozvola, inspekcijski nadzor, tekst izmena i dopuna Zakona o rudarstvu ne predstavlja sistemski iskorak u reformi rudarskog sektora, već niz praktičnih mera za unapređenje postojećeg zakonskog okvira.
Samim izmenama i dopunama se omogućava da pored privrednih društava i preduzetnici mogu obavljati određene poslove vezane za eksploataciju i rudarstvo, sa osnovnim motivom uvođenja ravnopravnosti u obavljanju privrednih delatnosti.
Podvukao bih par značajnih stvari zaokruženih ovim izmenama. One se odnose na menjanje visine naknade za korišćenje određenih mineralnih sirovina, uvođenje pojma zaštitnog prostora oko postojećeg eksploatacionog polja, uvođenje obaveza za javna preduzeća da pre zatvaranja rudnika donesu poseban program za rešavanje socijalnih i ekoloških pitanja i slično.
Kada govorimo o Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, na početku bih istakao da je JUGEL osnovan radi obezbeđivanja i ostvarivanja urednog i nesmetanog funkcionisanja jugoslovenskog elektroenergetskog sistema, ali otcepljenjem bivših republika SFRJ došlo je do istupanja udruženih elektroprivrednih preduzeća iz Zajednice. Sve elektroprivrede bivše SFRJ uskladile su zakonsku regulativu u ovoj oblasti elektroenergetike na potpuno novim principima, tako da oni funkcionišu kao sistemi u nezavisnom režimu unutar svoje teritorije.
Treba imati u vidu da po Ustavu Republike Srbije i Zakonu o energetici ne postoji osnov za dalje važenje ovog zakonskog predloga. Takođe, status zajednica osnovanih na istim principima, kao što su Zajednica jugoslovenskih železnica, Zajednica jugoslovenskih pošta itd., rešen je donošenjem zakona o prestanku važenja, te ne bih dalje da komentarišem razloge za usvajanje, odnosno podršku ovom zakonskom predlogu.
Oni su, po našem mišljenju, sasvim jasni i nedvosmisleni. Prema tome, na samom kraju želim da kažem da će Poslanička grupa SPS - JS u danu za glasanje podržati i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Milićeviću i dajem reč gospodinu Slobodanu Marašu.