Upozoravam vas, nemate više reč.
Upozoravam vas da se ponašate, što se sadržaja vašeg obraćanja Parlamentu tiče, kao da ste dobili pravo na repliku. Molim vas da to ne činite. Sadržaj vašeg kazivanja je bio takav.
Gospodin Šormaz reklamira Poslovnik. Koji član?

Član 27, gospođo predsedavajuća, s potpuno drugačijim obrazloženjem; sada se zaista obraćam vama.
Prvo, smatram da niste u pravu kada kažete da Poslovnik možete samo vi da prekršite i da ... Evo, poslušajte član 104. Ne mogu da znam na šta se poziva sve gospodin Todorović, kada vi ovde licitirate s njim dok vodite sednicu da li je Poslovnik. Evo, pogledajte sami stenogram, koji je član, da li je replika ili šta znam. Pogledajte član 104, narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Po tome sam se javio, jer smatram da niste vi prekršili Poslovnik, nisam rekao da ste ga vi prekršili, nego upravo gospođa Nada Kolundžija, obraćanjem i danas i onog dana kada se o tome govorilo.
I, 2. stav, ''narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem''. Ispadamo ovde maloumni kada se nešto izgovori, a ona nas ubeđuje da nije to rekla.
To je bilo ono zbog čega sam se javio po članu 104, a mislim da vi po članu 27, kada vodite sednicu, apsolutno niste u pravu kad kažete da samo vi možete. I ja mogu da ga prekršim i upozorili ste me da sam prekršio Poslovnik zato što sam po istom članu obrazlagao. Upozorili ste me, znači, mogu ja, ne možete da kažete da samo vi možete da prekršite Poslovnik. Svi mi ovde možemo da ga prekršimo. Ako vi mislite da nije prekršen, evo, tražim da se Skupština izjasni u danu za glasanje da je gospođa Nada Kolundžija prekršila član 104. Poslovnika ovakvim ponašanjem.

 Gospodine Šormaz, o dostojanstvu Narodne skupštine, ocenu o tome da li je ono narušeno, izgovaram ja. Vi imate pravo na replike, o kojima, takođe, predsedavajući odlučuje. Podsećam vas na član 100. stav 1: "Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, ukoliko smatra da ono nije u skladu s odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi.''
Zahvaljujem vam. Nadam se da ste me razumeli.
Obaveštavam da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, s redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe LDP-a, SPS – JS-a, DSS-a i SRS-a.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.
Izvolite, samo se prijavite, gospodine Andriću.

Hvala. Na početku, rekao bih nekoliko stvari o tome, probaću da se vratim posle ove burne rasprave na temu, kakav je pred nas poslanike stavljen, po drugi put zaredom, izbor. Mi, s jedne strane, ili glasamo za produženje pasoša, ili nam je objašnjeno da glasanjem protiv jedan deo naših građana neće imati putne isprave. Nije neki izbor, složićete se, tako da verujem da će, bez ikakve sumnje, svi prisutni u sali glasati za produženje.
Međutim, po drugi put zaredom ne dobijamo odgovor na nekoliko pitanja.
Prvo pitanje – čija je odgovornost za to što se po drugi put zaredom pasoši, odnosno rok za izdavanje pasoša produžava?
Prema raspravi na Odboru za bezbednost, koliko sam shvatio, našim građanima koji žive u inostranstvu, a koji ne pripadaju nekakvim konzulatima koji imaju sposobnost da sami izdaju pasoše, procedura za dobijanje pasoša traje i do 3 meseca. Po kakvoj logici će rok od godinu dana biti dovoljan da svi naši građani koji žive u inostranstvu to učine, s obzirom na to da je to jedan od razloga koji je naveden u obrazloženju predloga za produženje roka?
Danas vam opet kažemo – ne postoji nikakva, ni teoretska, šansa da svi građani koji žive u inostranstvu zamene svoje pasoše u toku sledeće godine. Imajući to u vidu, moje pitanje je logičko, ali i političko – zbog čega država Srbija ovim drugi put sebi ograničava trajanje tzv. plavih pasoša?
Podsetiću vas da je u seriji tih sastanaka, na kojima je insistirano da se dobije tzv. bela šengenska lista, odnosno vizne olakšice za građane Srbije, nekoliko članova Parlamenta EU, čak, ovde u ovoj skupštini, predložilo da ne postoji rok za izdavanje pasoša. Taj uslov ne dolazi s te strane.
Razumeli smo u prvoj godini produženje pasoša, taj psihološki preduslov, da ukoliko nema roka, građani neće pasoše ni menjati, ali ako je sada ta čuvena kvota od milion pasoša ispunjena, ako pitanje belog šengena više niko ne dovodi u sumnju i u narednih četiri ili pet, deset dana, svi očekujemo da se Srbija stavi na tzv. belu šengensku listu, zbog čega se sada unapred ograničavamo u toku sledeće godine i opet dovodimo sebe u situaciju da u Skupštini Srbije produžavamo rok?
Mislim da takvih razloga više nema ni u jednom segmentu u kome Vlada i ova skupština treba da rade.
Nismo podneli amandman, ostavili smo to vama, ali mislimo da više nijedan razlog ne postoji da plavi pasoši ne važe do svog normalnog isteka, pa kada ljudima budu isticali ti pasoši, oni će ih menjati i tako će se na prirodan način izvršiti zamena pasoša u Srbiji. Mislimo i dalje da postoji šansa da Vlada izmeni Predlog zakona u tom pravcu.
S druge strane, pošto je ovde već bilo reči, ako nije nametnuto od strane ministra ili potpredsednika Vlade, samo se nametnulo pitanje bele šengenske liste. Mislim da vi tu kao ministar unutrašnjih poslova imate razloga da budete zadovoljni, ali kao potpredsednik Vlade nemate uopšte razloga da budete zadovoljni.
Probaću samo u najkraćim crtama da podsetim da s ovom vladom nisu samo biometrijski pasoši bili na toj tzv. mapi puta za oslobađanje građana Srbije od viza. Bilo je tu još nekih stvari i vladajuća većina, u najmanje pet puta, nije mogla da ostvari ono što je želela, zahvaljujući tome što je u Skupštini Srbije veća podrška evropskim integracijama, nego što je to u Vladi Srbije.
Skupština Srbije je uspevala da donese zakone koji su bili tzv. uslov na ''mapi puta''. Podsetiću vas, to je bio Zakon protiv diskriminacije, Zakon o sprečavanju pranja novca i borbi protiv terorizma, to je bila sednica o reformi pravosuđa, na kojoj, takođe, niste imali kvorum, bila je, uslovno da kažem, drama. Ta sednica nije mogla da počne. Sve su to mesta na kojima je upravo LDP pomogao da se to uradi i s te strane nam to ne predstavlja problem. To nam je, uostalom, jedna od svrha postojanja – ubrzanje evropskih integracija, ali, s druge strane, mislim da kao potpredsednik Vlade nemate to pravo da budete zadovoljni.
Reći ću vam još, možda, i suštinsku političku ocenu. Ova tzv. mapa puta na kojoj je Srbija potpisala ugovor s EU, prvi, da kažem, tehnički politički ugovor, koji će doneti konkretnu korist građanima Srbije, taj ugovor je potpisan jako davno i to je prva stvar u kojoj je Srbija morala da dostigne standarde koji već postoje u ostalim zemljama da bi njeni građani mogli da uživaju neka od prava koja već imaju građani EU.
Koliko je muka i problema bilo potrebno da se taj prvi ugovor ostvari sa strane Srbije, koliko je samo afera, slušali smo i danas o tome, moralo da prođe! Prvi rok je bio prošle godine, da vas podsetim. Mi dobijamo sad, ako imamo to u vidu, sa godinu dana zakašnjenja, belu šengensku listu.
S druge strane, možemo da govorimo o desetinama godina zakašnjenja, o uzrocima zbog kojih su građani Srbije imali vize. Šta se sve tu desilo? Danas, sa toliko zakašnjenja, mislim da ova vlada nema pravo to da slavi ni na jedan način. To je prvi i verovatno jedan od najlošijih ugovora, s obzirom na to da podrazumeva samo tehničko usavršavanje sa strane Republike Srbije i ne podrazumeva nikakve promene koje bi duboko ušle u naše društvo.
Dakle, radi se o jednom civilizacijskom dostignuću koje se zove biometrijski pasoš. Neke zemlje to imaju jako dugo. Pitanje koje mi sada možemo da otvorimo ovde, kao poslanici, jeste pitanje savremenosti tih tehnologija danas, osam godina nakon što je ta tehnologija naručena. Ta tehnologija će verovatno uskoro morati da se promeni, ili na neki način osavremeni. Da li ćemo mi opet prolaziti kroz ove cikluse?
Pitanje, konkretno, za MUP, ali mislim da vi na to i kao potpredsednik Vlade morate da odgovorite – zašto je građanima, npr., koji žive u Beču, potrebno tri meseca da dobiju domaći pasoš?
Mislim da ne postoji nijedan razlog. Čak se i u vreme istorije, kada su dokumenta putovala na konjima, brže to moglo uraditi. Dakle, sigurno je da postoje nekakvi odnosi u toj vladi između ministarstava koji direktno utiču na brzinu sprovođenja ove procedure.
Ponavljam još jednom, mi nemamo, kao predstavnici građana, nikakav prostor da izrazimo, čak, ni protest, time što ćemo glasati protiv, pošto je direktna posledica toliko očigledna da niko od nas nema pravo na to. Dakle, biće produžen rok. Mi vas pitamo i molimo da nam odgovorite – zbog čega, uopšte, rok? To nije nijedan uslov, to zavisi samo od nas. Da li vi mislite da će taj rok dovesti do bržeg izdavanja pasoša?
Kažem vam da tehnički postoji problem. Nije više stvar u volji ljudi, sada je stvar u mogućnostima. Ko ima nov pasoš, putovaće za dve ili tri nedelje bez viza, čak, i u mnoge od zemalja u okruženju, ko nema, i dalje će mu trebati viza. Ono što je sigurno, to je da je ova skupština izgubila još jedan dan, izgubiće sigurno još jedan dan sledeće godine, opet na produžavanje ovog istog roka, a u ovom trenutku ne vidimo ikakvu svrhu toga. Niko nije izjavio, možda jeste neko, ali u nekim razgovorima koji nisu bili u javnosti.
Još jednom da ponovim tu političku ocenu da, bez obzira na MUP, Ministarstvo pravde, postoje mnoga ministarstva u ovoj zemlji koja nisu uradila svoj deo posla, na čelu s ministarstvom gospodina Đelića.
Podsetiću vas da je u procesu dobijanja statusa bele šengen liste Ministarstvo za nauku poslednje donelo strategiju koju je bilo dužno da donese prvo, s obzirom na to da je na čelu Ministarstva za nauku potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije. Nemušto je gospodin Đelić odgovarao na takva pitanja, ali to je odnos ove vlade u celini prema tom procesu. Po tome se meri odnos, a ne prema tome što će građani Srbije moći da putuju.
Mi mislimo, za razliku od nekih drugih opozicionih partija, da je jako važno da se do kraja sprovede tzv. mapa puta i da Srbija konačno, u roku koji dolazi, dobije belu šengen listu, ali, takođe, o tome ćemo govoriti na nekoj od narednih tačaka dnevnog reda, mislimo da je potrebno i da država Srbija učini neke stvari, a da bi građani Srbije mogli lakše da otputuju. Na primer, da ukine monopol JAT-a, da se dozvoli lou kost kompanijama da putuju iz Beograda i da na takav način i ta socijalna dimenzija dobije neki svoj smisao, tako da studenti mogu, za cenu jedne takse s Beogradskog aerodroma, da odu u neku od zemalja EU, za isti novac. To je nešto što je, takođe, dužnost ove vlade. Još jedanput, glasaćemo za ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Andriću. Vašoj poslaničkoj grupi ostalo je još četiri i po minuta.
Ima reč narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine zameniče premijera i ministre, poštovani saradnici MUP-a, dame i gospodo narodni poslanici, kada razgovaramo o važnim pitanjima u ovom visokom domu, kao što je i današnje pitanje, moguće je osvetliti problem, ili pitanje, iz više uglova i sa više strana. Naravno, s određenih aspekata možda i postoje razlozi za određene kritike koje smo ovde čuli, ali postoje i drugi aspekti, koji su veoma važni, u smislu vrednovanja postignutih rezultata na ovom i na drugim poslovima koje obavlja MUP, i to mora da se kaže.
Kada je reč o poslovima izdavanja putnih isprava, može se slobodno konstatovati da je u pitanju bio jedan ogroman posao, koji su pripadnici ovog ministarstva odradili na najbolji mogući način do sada. Izdati za ovo vreme milion i 250 hiljada putnih isprava jednom novom tehnologijom, nije tako jednostavno, a naročito nije jednostavno ako se uzme u obzir da uslovi u kojima pripadnici ove službe često rade nisu najidealniji i na najadekvatnijem nivou, tj. zbog krize ni materijalna baza nije dostigla onaj nivo koji je potreban u jednoj savremenoj tehnologiji.
Za svaku pohvalu je i činjenica da se izdavanje putnih isprava i lične karte može obaviti istovremeno, podnošenjem istog zahteva, uz to, podnošenjem iste dokumentacije, koja važi za izdavanje obe isprave, oba dokumenta, što znatno ubrzava proces izdavanja ovih dokumenata, s jedne strane a, s druge strane, to je jeftinije za građane.
Kada govorim o angažovanju službi prilikom izdavanja ovih dokumenata, vredno je poštovanja što svakodnevno, uključujući i subotu, službenici koji rade na ovim poslovima rade neprekidno, od osam do 20 časova. Bio sam u prilici i lično da vidim neke od prostora u Braničevskom okrugu u kojima ljudi rade na ovim poslovima; prenatrpani su zahtevima, papirima i zaista daju sve od sebe.
Naročito je veliko angažovanje u letnjem periodu, kada nam dolazi mnogo ljudi iz inostranstva, koji pre mogu da dobiju pasoš u zemlji nego u diplomatsko-konzularnom predstavništvu, kojih nema mnogo, koji nisu još opremljeni u takvom obimu i u takvom broju da bi bili na dohvat ruke građanima. Zato se ti ljudi češće opredeljuju da ovde vade svoja lična dokumenta, a i zakon kaže da je u diplomatsko-konzularnim predstavništvima rok 60 dana, dok je u zemlji 30 dana. U praksi se pokazalo da ti ljudi, čak, za nekoliko dana završe posao, zahvaljujući angažovanosti službi, odnosno ljudi koji rade u ovim službama.
Veliki broj građana koji rade u inostranstvu, a ima ih više desetina hiljada, naročito u istočnoj Srbiji, preko letnjih meseci možda i prave određena zagušenja na šalterima u MUP-u. Opet sam u prilici da ovde ukažem na činjenicu da ti naši građani zaslužuju veliku pažnju i veliko poštovanje. Oni s nostalgijom razmišljaju i rade daleko van naše zemlje i svaka pažnja koja im se ovde ukazuje je veoma značajna za njih. Na jedno takvo poštovanje, svakako, nailaze na šalterima MUP-a. S druge strane, u lokalnim samoupravama, isti ti ljudi, da bi podneli zahteve, pre toga moraju da izvade određena dokumenta u opštinskim upravama i reč je o građanima koji postoje.
U nekim drugim pitanjima, često se ti građani ne priznaju kao stalan broj stanovnika koji je važan pri određivanju visine transfera ili prilikom određenih pogodnosti koje su značajne za lokalne samouprave. To pitanje je veoma značajno i, konačno, mora se drugačije tretirati taj broj ljudi koji je angažovan i radi u inostranstvu, ali je neraskidivi i stvaran deo lokalnih zajednica gde žive i rade.
Verujem da neću biti pretenciozan ako pomenem i veoma značajnu saradnju nekih lokalnih samouprava koje su, zajedno s Ministarstvom unutrašnjih poslova, učinile da se poboljšaju uslovi rada u Ministarstvu na pitanjima izdavanja putnih isprava, kao i na drugim funkcijama u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Neka mi ne bude zamereno, u opštini Petrovac na Mlavi, lokalna samouprava je adaptirala poseban prostor i tehnički opremila taj punkt sa dva šaltera, gde građani dolaze za prijem i obradu zahteva za izdavanje pasoša.
Na ovom primeru se pokazuje velika povezanost. Naravno, ovo nije slučaj samo u Petrovcu na Mlavi, i Jagodina je, čini mi se, učinila određenu sponu, i mnogi drugi gradovi, o čemu su sredstva javnog informisanja izveštavala.
Kroz posao izdavanja putnih isprava i ličnih karata, pokazalo se da je MUP u potpunosti okrenut potrebama građana, a i druge akcije i poslovi koji se obavljaju u MUP-u, mnogo teže prirode, pokazuju da ovo ministarstvo vodi politiku u interesu države i u interesu građana, te je veliki broj građana u prilici, to se čuje, da pohvali takav način rada.
Nadamo se, mi iz SPS-JS-a, da će takav kurs MUP nastaviti i da će imati još značajnije i veće uspehe u svojim poslovima, u korist građana i države Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik, gospođa Donka Banović ima reč.

Gospođo predsednik, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je jedan veoma kratak predlog zakona, koji se sastoji svega iz tri člana, ali ta tri člana obuhvataju, praktično, dve značajne izmene važećeg zakona o putnim ispravama. Ministar je rekao da je ovaj zakon tehničke prirode. Moglo bi se tako posmatrati, međutim, priča o viznoj liberalizaciji, o biometrijskim pasošima, otvara čitavu temu naših evropskih integracija i toga gde se Srbija danas nalazi.
Prva značajna promena, ili izmena zakona, sastoji se u tome što se drugačije rešava rok važenja pasoša za lica koja su mlađa od 14 godina i od 14 godina. Naime, važeći zakon kaže da lica do 14 godina imaju pasoš s rokom važenja od dve godine. Dobra je ova izmena, zato što su dve godine isuviše kratak rok za važenje jedne putne isprave, tako da se ovom izmenom rešavaju neki problemi koje su roditelji imali, da moraju da obnavljaju pasoš za dete ispod 14 i 14 godina svake dve godine.
Vi ste u Predlogu to podelili, da lica do tri godine mogu imati putnu ispravu i da je rok važenja tri godine, a lica između tri i 14 godina imaju pasoš s rokom važenja od pet godina. Smatram da je ta izmena dobra.
Druga značajna izmena je da se rok važenja tzv. starih pasoša, ili plavih pasoša, produžava do 31. decembra 2010. godine. Dakle, ti tzv. stari pasoši će važiti još godinu dana.
Potpuno se slažem s nekim kolegama, koji su već diskutovali, da nije bilo potrebe da se opet određuje rok. Ovo nam je već treći put, odnosno drugi put da menjamo postojeći zakon.
Postoje neki problemi, kažete u obrazloženju, objektivne prirode, zašto se ne mogu svi pasoši zameniti i dobiti novi, biometrijski. Naravno, najveći problem sa zamenom pasoša imaju naši građani koji žive u inostranstvu, a imaju srpski pasoš, zato što, moraćete priznati, očigledno to nije dobro organizovano u diplomatsko- konzularnim predstavništvima.
Za svaku je pohvalu to što je MUP izdao više od milion biometrijskih pasoša. Moj kolega Dragan Šormaz je govorio o tome koliko su prethodne vlade zaslužne za taj uspeh, a MUP je taj deo svog zadatka dobro obavio. Međutim, očigledno je da građani koji žive u inostranstvu imaju problema i mi ne smemo dozvoliti da ti građani imaju putne isprave koje neće važiti posle 31. decembra sledeće godine.
Ne znam, gospodine ministre, da li ste upoznati da i u ovom trenutku građani koji koriste stare pasoše, bilo da su građanski, diplomatski ili službeni pasoši, na kojima piše SRJ, znate, to su oni stari obrasci, imaju problema na graničnim prelazima, da je zadržavanje duže, da se po 30 minuta proverava iz koje to države dolaze nosioci tih starih pasoša? Dakle, oni u svojoj evidenciji očigledno već imaju novi biometrijski pasoš, na kojem piše – Republika Srbija, tako da mislim da bi vaše ministarstvo i Ministarstvo inostranih poslova trebalo da obavesti sve države i granične prelaze, da nosioci starih pasoša ne bi imali problema.
Dakle, Evropska komisija smatra da je Srbija, zajedno s još nekoliko balkanskih država, ispunila sve uslove sa ''mape puta'' i da su se stekli uslovi da u decembru bude na beloj šengen listi, odnosno da građani Srbije ne moraju da čekaju na vize, da plaćaju troškove, da čekaju u redovima. Izgleda da će, konačno, bar jedno od obećanja Borisa Tadića i koalicije ZES i stranaka okupljenih oko ZES-a biti ispunjeno. Međutim, i to obećanje je ispunjeno delimično, odnosno uopšte nije ispunjeno. Vizna liberalizacija će se odnositi na one građane koji žive, da kažem, u severnoj pokrajini i u užoj Srbiji, ali se neće odnositi na one naše državljane koji žive u južnoj srpskoj pokrajini – Kosmetu.
Očigledno je ova vlada, kada je pristala na ovakav aranžman s Evropskom komisijom i evropskim zvaničnicima, rešila da njoj nije problem da diskriminiše svoje sopstvene građane. Moraćete priznati da jeste diskriminacija ukoliko vi ne možete da dobijete novi biometrijski pasoš zato što živite u Kosovskoj Mitrovici.
Ovde ću citirati Žaka Baroa, potpredsednika Evropske komisije, koji je izjavio tim povodom: „Srbija će preduzeti mere koje prave razliku između Srba u Srbiji i Srba koji žive na Kosovu“. Dakle, i Evropska komisija smatra da je ovakav aranžman diskriminacija. Kada pravite razliku, onda se to zove diskriminacija.
Dakle, i ovo jedno obećanje je delimično ispunjeno, zato što se odnosi samo na neke građane.
Kao što rekoh, ova tema otvara čitavu veliku temu oko evropskih integracija Srbija i gde smo mi danas. Činjenica je da čitav taj proces stoji, da se tu ništa ne pomera i da se čitava priča oko evropskih integracija Srbije svela na delimičnu viznu liberalizaciju.
Kao što znate, po potpisivanju SSP-a, to je bila jedna šarena laža za kampanju, čak i oni koji su učestvovali u tome su svesno ušli u tu priču zbog izbora, koji su brzo posle toga usledili, zato što je istog trenutka taj sporazum i blokiran. Dakle, nijedan evropski parlament nije ni ratifikovao ovaj sporazum, a zna se da sama ratifikacija traje oko tri godine.
Srbija je pre godinu dana počela jednostrano da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, koji je sastavni deo ovog SSP-a, naravno, na svoju štetu. Štete su bile prvo procenjene, kada smo kritikovali tu vašu odluku, na 300 miliona evra. Stručnjaci kažu da će šteta biti manja, zbog toga što se uvoz ionako smanjio, zato što je standard građana veoma loš i urušen, tako da će ta šteta, iskazana u brojkama, možda biti manja, ali ostaje činjenica da Srbija jednostrano primenjuje neki sporazum, a da čak nemamo garancije da će EU i zvaničnici uopšte smatrati da smo počeli da ga primenjujemo tim našim datumom. Znači, mi to možda radimo uzalud.
Formalno gledajući, Holandija je u ovom trenutku, mada znamo da je tu bilo još nekih zemalja koje su istaknute, ta članica EU koja blokira stupanje na snagu SSP-a. Razlog koji Holandija navodi jeste da Srbija ne sarađuje u potpunosti s Haškim tribunalom.
Nedavno je u Srbiji boravio Bramerc. Posle razgovora s njim, Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom i ministar u Vladi Srbije, kaže da je insistiranje Holandije na upotrebi sintagme ''puna saradnja'' u izveštaju glavnog tužioca Haškog tribunala izgovor, a ne suštinski razlog za blokadu evropskih integracija Srbije. Gospodin Ljajić dalje kaže da se Holandija krije iza izveštaja Bramerca. Dalje ne govori čemu služi taj izgovor i šta je suština.
Dakle, ministar u Vladi tvrdi da evropske zemlje koriste izgovore kako bi blokirale evropske integracije Srbije. Da li su pravi razlozi ti da je EU umorna od proširenja, da EU ne želi zemlje Balkana u svom sastavu? Ako jesu, mislim da bi trebalo da obavestite i građane, jer onda se kompletna Vlada dovodi u veliki problem. Jedna od glavnih parola koja prati ovu vladu jeste da Evropa nema alternativu. Šta ćemo onda, odnosno šta ćete vi?
Ovih dana se, takođe, čuju i izjave predsednika Borisa Tadića, ministra Jeremića i ministra Đelića kako Srbija namerava do kraja godine da podnese kandidaturu za članstvo, odnosno da aplicira za članstvo. Čim su se te izjave čule u našoj javnosti, usledile su izjave evropskih zvaničnika koji kažu da je to preuranjeno, da je to i nezrelo ponašanje, zato što ne postoji konsenzus o tom pitanju u EU. Dakle, kao da se manjak rezultata pokriva viškom nekakvih inicijativa.
Postoji inicijativa, Srbija će da aplicira za kandidaturu, da dobije status kandidata, a o tome se nisu prethodno dogovorili s predstavnicima EU.
Sve nas podsećam da Turska ima status kandidata skoro 20-30 godina. Dakle, pre 20-30 godina je aplicirala za kandidata EU, pa znamo da nije ništa bliže EU.
Kada sam već spomenula Tursku, ministre, hoću vas da pitam, ovo je pitanje za ministra inostranih poslova, ministra Jeremića, ali on jako retko svraća u ovaj dom, tako da ne postoji prilika, a vi ste, između ostalog, prvi potpredsednik u Vladi, pa vas hoću da pitam šta znači ova, da je nazovem diplomatska ofanziva Turske u Srbiji, odnosno u poslednjih šest meseci jako je puno zvaničnika iz Turske bilo u Srbiji – bio je načelnik Generalštaba, bili su članovi Generalštaba, bio je ministar inostranih poslova, bio je predsednik Turske Abdulah Gul?
Dobili smo poziv za saziv sednice na kojoj je predsednik Turske trebalo da se obrati ovom parlamentu, pa se u poslednjem trenutku odustalo od toga. Neću navoditi razloge kojih su se oni koji su zakazali sednicu posle setili, zašto do toga ne bi trebalo da dođe.
U medijima imate rečenice i Tadića i drugih zvaničnika da je saradnja i partnerstvo između Srbije i Turske strateško partnerstvo. Kaže se da dve zemlje imaju najbolje odnose u dosadašnjoj istoriji i ocenili su, i Tadić i Gul, da su odnosi dostigli nivo strateškog partnerstva. Da se nastavilo još malo, moglo se očekivati, iz usta Borisa Tadića, da će Srbija dobiti i ''peti stub''.
Pre toga, negde sredinom oktobra, ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu je boravio u Sarajevu i bio učesnik na jednoj konferenciji, odakle je poručio da će Turska obnoviti otomanski Balkan. „Napravićemo Balkan, Kavkaz, Srednji istok, zajedno sa Turskom, centrom svetske politike u budućnosti. To je cilj Turske svetske politike i mi ćemo to postići“, poručio je šef diplomatije na otvaranju konferencije, pod nazivom „Osmansko nasleđe i muslimanske zajednice Balkana danas“ .
On dalje kaže – želimo novi balkanski region, utemeljen na političkim vrednostima, ekonomskoj međuzavisnosti i saradnji i kulturnoj harmoniji. To je bio otomanski Balkan. Mi ćemo obnoviti ovaj Balkan. Otomanska stoleća Balkana bila su uspešna priča, a sada je treba obnoviti.
Ako sumnjate u ovo što citiram, otiđite na sajt sarajevskih novina „Dani“, gde imate kompletan tekst i sve što je izrekao ministar inostranih poslova Turske, nekoliko nedelja posle posete predsednika Turske.
Tu nije gotova priča, zato što je, izgleda, naša spoljna politika nekakva vrsta šok terapije. Imate toplo, pa posle dva dana dobijete hladno.
Ove poruke koje su poslate građane su apsolutno pozitivne. Gospodin Tadić smatra da je Turska veliki strateški partner Srbiji. Međutim, pre dva dana je ministar Jeremić govorio u Evropskom parlamentu, danas su novine pune izjava sa tih sastanaka, gde je rekao da u EU postoje snage koje se zalažu za pauzu u proširenju EU, posle ulaska Hrvatske, i da istovremeno postoji problem integracije Turske u EU. Gospodin Jeremić, pretpostavljam, to dobro zna. Dalje kaže – to bi bila vrlo loša poruka regionu, jer smo bili 500 godina pod Turcima i sada ćemo ponovo biti u čekaonici s njima. To nije dobra poruka za one koji su bili pod Turcima toliko vremena u prošlosti, rekao je Jeremić, samo sedam dana posle posete turskog predsednika Beogradu.
Mislim da ste shvatili zašto smatram da naša spoljna politika liči na nekakvu šok terapiju. Gospodine prvi potpredsedniče, s obzirom na to da nemamo priliku da gospodina Jeremića pitamo o tome šta su prioriteti srpske spoljne politike, molila bih da vi prokomentarišete ovo o čemu sam govorila. Hvala.

Zahvaljujem.       
Narodni poslanik Milorad Buha ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, gospodine ministre, počeću od osnovnih problema koje imaju naši građani, zbog toga što, na predlog MUP-a, i sami ograničavamo ljudska prava, odnosno prava u širem kontekstu značenja u pogledu dobijanja i produženja određenih isprava na temelju kojih građani putuju i vraćaju se iz inostranstva.
Naime, ovo je treće ograničenje, bez ičega izazvano. Nijedan međunarodni pravni akt, ni domaći akt ne teraju nas da to ubrzamo, da to ograničimo, a na predlog MUP-a ograničavate ljudska prava građana, jer onima koji to nisu ostvarili do 31.12.2008. godine protiče i ovaj rok, pa ga sada produžavamo još na godinu dana itd., stvaramo probleme građanima, izvlačimo im iz džepa sredstva, stvaramo nervozu kod domaćih građana, a i kod naših građana u inostranstvu, koji su prisiljeni, zbog toga što moraju putovati, da dolaze i odlaze, da dobiju naša dokumenta i ubrzaju taj postupak, premda nema realnih i objektivnih razloga za to.
Druga stvar, pitanje je cena produženja ovog pasoša, odnosno zamene pasoša, vađenja određenih dokumenata, koji su u nekim situacijama i nepotrebni, ali ih MUP, u upravnom postupku koji provodi za izdavanje putne isprave, traži, a za dobijanje tih dokumenata treba izgubiti vreme i dati finansijska sredstva.
Na temelju pravnih propisa Republike Srbije, pokušaću ukazati na određene stvari koje je SRS već iznosio u Skupštini i tražio intervenciju MUP-a, stručnih službi u Ministarstvu, ali, nažalost, to nije otklonjeno.
Radi se o obavezi građanina da u postupku dobijanja putnih isprava, ličnih dokumenata, priloži određene akte, u konkretnom slučaju je to izvod iz matične knjige rođenih. Na vašem sajtu, odnosno sajtu MUP-a jasno stoji, pod tačkom 2 – izvod iz matične knjige rođenih, ne stariji od šest meseci. To se odnosi na ličnu kartu, odnosno putnu ispravu, gde se, pod tačkom 5, kaže – kod istovremenog podnošenja zahteva za izdavanje lične karte i pasoša potrebno je priložiti izvod iz matične knjige rođenih.
S obzirom na to da sam i sam podnosio zahtev i za pasoš i za ličnu kartu, bio sam prisiljen da, shodno datom uputstvu MUP-a i vašem sajtu, izvadim izvod iz matične knjige rođenih, a moram ukazati na odredbe člana 84. Zakona o matičnim knjigama koji jasno kaže da je izvod iz matične knjige trajni dokument. Ne možemo ga ograničavati na šest meseci. Zašto to čini MUP, nije mi jasno.
S druge strane, proučavajući odredbe Zakona o državljanstvu, jer u ovom dokumentima, dokumentima na sajtu MUP-a, stoji da kada se prilaže uverenje o državljanstvu RS ne može da bude starije od šest meseci, to nigde u zakonu nije propisana obaveza. Ukazivali smo, tražili smo, insistirali smo da se to ispravi. Ne znamo zbog čega to nije učinjeno.
Moramo ukazati na određena pitanja koja muče izbeglice i ljude koji su napustili svoje domove, koji moraju odlaziti u druge države da bi ishodili ova dokumenta. Ako jednom, po odredbama Zakona o ličnoj karti, Zakona o državljanstvu i Zakona o putnim ispravama, priložite dokumentaciju koja uđe u centralni registar MUP-a, on je za vas trajni dokument. Svako ko zloupotrebljava ove isprave, ko ih falsifikuje, za to će odgovarati. Ne možete tražiti od ljudi ono što nije zakonska obaveza.
Kod izbeglih lica, problem je što ta dokumenta nabavljaju u stranoj državi. Da bi dobili ta dokumenta, znači, nema direktne pošte, direktne komunikacije, nema ex officio izdavanja tih dokumenata, oni odlaze u inostranstvo, imaju troškove putovanja, troškove administrativne takse u tim državama. Prilažu sve to što ne bi trebalo da prilažu i pokreću upravni postupak.
Moram se zadržati na upravnom postupku koji se provodi u MUP-u. U više navrata, Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu, a i članovi SRS-a i poslanici u Parlamentu RS, ukazivali su na probleme izbegličke populacije. Postupci su trajali tri, pet, pa čak i 10 godina i dan-danas u MUP imate podnete zahteve na koje niste odgovorili. Niste ispoštovali odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, koji vas obavezuje da u procesnom smislu odbijete, odbacite ili usvojite zahtev.
Navešću vam primer kršenja ljudskih prava, a to je zahtev koji je podnet 30. 3. 2009. godine. To je friški predmet, ali predmet koji jasno pokazuje zloupotrebu organa, odnosno nepreduzimanje zakonom predviđenih obaveza. Predmet je br. 204-2413.
Zahtev se odnosi na izdavanja uverenja, odnosno rešenja o državljanstvu i, kasnije, uverenja o državljanstvu. Naime, od četiri člana koja su podnela zahtev, tri člana su dobila, a četvrti nije dobio – bez ikakvog obrazloženja. Dalje, jedan predmet iz 2003. godine – dva člana dobiju, dva ne dobiju, pa se ponovo podnese, pa se opet ne odgovara. Šta to znači? Zbog čega ne primenjujemo Zakon o opštem upravnom postupku?
Zbog svih tih problema, ja sam 11. 06. 2009. godine postavio poslaničko pitanje, pa ću probati da ga pročitam u skraćenom obliku: "U upravnom postupku pred nadležnim državnim organima u okviru MUP-a Republike Srbije, pokrenuto je na desetine hiljada zahteva za dobijanje državljanstva Republike Srbije, a podnosioci su izbegla lica iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. Postupci traju mesecima i godinama, bez obzira na inovirane zakonske propise o državljanstvu i ličnoj karti. Izbegla lica ne mogu ostvariti mnogobrojna prava pred hrvatskim i srpskim državnim organima zbog ovih statusnih problema. Izbegla lica, u upravnom postupku, dostavljaju dokumentaciju iz Republike Hrvatske, koja ih mnogo košta, zbog visokih administrativnih taksa koje se plaćaju u postupku dobijanja tih dokumenata kod hrvatskih državnih organa.
Upravni postupak traje duže od predviđenog u odredbama Zakona o upravnom postupku, pa stoga postavljam sledeće pitanje – zašto se krše odredbe Zakona o upravnom postupku i Zakona o državljanstvu? Zašto se osiromašeno izbegličko stanovništvo prisiljava da ishodi dokumenta koja nisu predviđena zakonskim propisima Republike Srbije? Zašto se ova kategorija stanovništva, zbog vrlo loše finansijske situacije u kojoj se nalazi, ne oslobodi od plaćanja administrativnih taksa u postupku dobijanja osnovnih dokumenata, na temelju odredba Međunarodne konvencije o izbeglicama?"
U odgovoru na ovo pitanje, MUP kaže sledeće: "Primenom odredbe člana 23. stav 2. Zakona o državljanstvu Republike Srbije, moguće je da lice rođeno u drugoj republici, ranije SFRJ, koje je imalo državljanstvo te republike, ili je državljanin druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ, koje kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji Republike Srbije, ili je izbeglo u inostranstvo, bude primljeno u državljanstvo Republike Srbije ako je navršilo 18 godina života, ako mu nije oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.
U tom smislu, ovo ministarstvo, po zahtevima za sticanje državljanstva Republike Srbije po članu 23, sprovodi postupak provere ispunjenosti uslova za prijem u državljanstvo Republike Srbije, kojom prilikom se obraća nadležnim službama, koje s aspekta svoje nadležnosti obaveštavaju ovo ministarstvo o eventualnim smetnjama za prijem lica u državljanstvo Republike Srbije".
E, tu je kopča. Kaže se – Ministarstvo se obraća nadležnim službama, koje s aspekta svoje nadležnosti obaveštavaju ovo ministarstvo o eventualnim smetnjama za prijem lica u državljanstvo Republike Srbije. Na to nemate pravo. Zakon o državljanstvu vam to pravo ne omogućava, a to proizilazi iz odredaba člana 38, koji vam jasno kaže koje su obaveze Ministarstva. Znači, tu nema nikakvih "eventualnih smetnji". Smetnja može biti kada je zahtev podnelo lice mlađe od 18 godina i onda postupak, odnosno toga trenutka odbacujete zahtev.
Ako je oduzeta poslovna sposobnost, da li vi u postupku tražite uverenje od nadležnog državnog organa da lice ima ili nema poslovnu sposobnost? Ne tražite. Kakav je sada to dodatni postupak? To nije predviđeno ni Zakonom o državljanstvu, ni Zakonom o opštem upravnom postupku, niti bilo kojim drugim zakonskim propisom. To ste sami sebi ostavili kao jedan ventil da odbijete nekoga, ali ga po zakonu ne možete odbiti ako već ispunjava sve druge zakonom propisane uslove.
Dalje se kaže – u tom smislu, ovo ministarstvo, po zahtevima za sticanje... Pardon, trajanje postupka, od momenta podnošenja zahteva za prijem u državljanstvo Republike Srbije, do donošenja rešenja ovog ministarstva po tom zahtevu, u zavisnosti je od vrste provera koje vrši ovo ministarstvo i dužine trajanja tih provera.
Kakve provere? Provere vršite na temelju dokumenata koje je to lice donelo, nikakve druge provere ne možete vršiti.
Dalje, u svom odgovoru kažete – takođe, na dužinu trajanja postupka utiče činjenica da li je podnosilac zahteva priložio sva zakonom neophodna dokumenta, kao i da li je dokumentacija usaglašena ili je od podnosioca neophodno naknadno tražiti dopunu predmeta.
Vi to činite odmah – sprovodite postupak i odmah lice to zna. Zašto ih mučite i zašto to traje mesecima i godinama?
Prema tome, šta zahtevam? U ime Vlade Republike Srpske Krajine, u ime SRS-a, u ime napaćenih ljudi koji su izgubili sve što su imali i onda trpe još jedan zulum od strane vlastite države i vlastitog državnog organa, koji treba da odbaci, odbije ili da udovolji, tj. izda lični dokumenti koji se traži. Hvala.