Ministar je prijavljen u elektronskom sistemu, ne želi reč.
Ministar, inače, po Poslovniku, ima pravo da dobije reč kada god to zatraži i molim narodne poslanike da pročitaju odredbe Poslovnike koje se odnose na učesnike sednice.
Narodni poslanik Miletić Mihajlović ima reč. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i Poslanički klub SPS-JS-a smatra da je potrebno doneti zakon o jedinstvenom biračkom spisku, kojim će se na bolji način urediti evidencija svih birača u Srbiji, kako se određene greške, ili nedoslednosti, ili nešto teže od toga ne bi ponavljali u budućim izborima.
Po dosadašnjem načinu funkcionisanja biračkih spiskova, sigurno je da je bilo problema i 90-tih godina i posle 2000. godine, više ili manje.
Naravno, to je zavisilo od mnogo faktora, u krajnjoj liniji, sigurno ima ljudi koji su skloni zloupotrebi i takve vrste. Nepotrebno je da se kvalifikuje da su devedesete godine bile toliko crne, u smislu da su takvi birački spiskovi i takva evidencija birača u to vreme učinili da SPS, sa svojom koalicijom, vlada 10 godina…
(Zoran Krasić, s mesta: Replika.)
…i da je ta vladavina zasnovana samo na zloupotrebi i korišćenju takvih biračkih spiskova i takve evidencije, koja je učinila da budu takvi rezultati.
Gospodine Krasiću, staću da bih čuo šta vi kažete. Ako imate šta da kažete, recite posle.
Nemojte da me ometate, molim vas. Vrlo vas poštujem i ne ometam vas kada govorite, već slušam. Zahvaljujem.
Podsećam da su 90-tih godina, više od pet-šest godina itd., u mnogim gradovima i mnogim lokalnim samoupravama u to vreme vladali oni koji danas govore o tim 90-tim godinama u nekom negativnom kontekstu.
Znači li to da su takvu evidenciju birača u to vreme i oni koristili na takav način kao vladajuća stranka koja je vladala na republičkom nivou?
Mislim da je suludo govoriti o tome i skupljati političke poene neprekidno, i posle 10 godina, kada više nema ni Slobodana Miloševića, na vlasti, ni te koalicije koja je ranije bila, i da to sada bude predmet razgovora i nekog poentiranja u političkom smislu. Mi treba ovde da govorimo o onome što jeste nov kvalitet u vođenju evidencije birača, ustanovljavanjem jedinstvenog biračkog spiska koji će omogućiti što manje zloupotreba, što manje grešaka, što tačniji obuhvat birača u izražavanju narodne volje, kada dođemo na izbore.
Svakako da ovaj predlog zakona ima određenih kvaliteta i određenu logiku koja sledi.
Mnogo je važno da je Ministarstvo za državnu upravu zapravo subjekt koji je odgovoran za jedinstveni birački spisak, a da funkcionisanje celog sistema uspostavlja kroz poverene poslove gradskim i opštinskim upravama, izbegavajući da to čini na drugačiji način, kroz sačinjavanje posebne mreže, kao ekspoziture isturenih jedinica tog ministarstva, što bi uvećalo republičku administraciju, a kvalitet bi ostao isti.
Uz pretpostavku da će Ministarstvo vršiti valjan i stalan nadzor nad poverenim poslovima u lokalnim samoupravama i u gradskim samoupravama, taj posao će se odvijati na najbolji mogući način. Naravno, klub SPS-JS-a ima i određene dileme u pogledu zakonskih rešenja koja su ovde data, ne tvrdeći pri tom da takva rešenja ne valjaju, ali o nekim rešenjima valja popričati i dobiti razjašnjenje, kako bismo u potpunosti imali jasnu sliku o onome što je celovit sklop biračkog spiska koji treba da posluži za izbore.
Dakle, pitanje je koliko je dobro rešenje funkcionisanje izbora po mestu boravišta.
To jeste dobro rešenje u smislu toga da mi približavamo biračima mogućnost da izraze svoju volju u mestu boravka, uzimajući u obzir da su ti birači verovatno zauzeti i imaju neke svoje profesionalne i druge obaveze i da im je najjednostavnije da u mestu boravka ispolje svoju volju kroz glasanje na biračkom mestu.
To je lako sprovesti i nema nikakvih dilema kada su u pitanju izbori za predsednika Republike ili za poslanike u ovom narodnom domu, naravno, po važećem zakonu za republičke poslanike. Ali, ostaje velika dilema koliko je to dobro kada je reč o lokalnim izborima, jer ti ljudi koji se prijave da glasaju po mestu boravka treba da glasaju za one liste i one kandidate koji su kandidovani u mestu boravka u toj lokalnoj samoupravi.
Pitanje je – koliko su ti birači inkorporirani i prisutni u pravom smislu reči u rešavanju tih lokalnih problema i koliko su zainteresovani za sve to na lokalnom nivou, tamo gde borave? Možda su, ipak, više zainteresovani da urede stvari kroz svoj glas u mestu prebivališta?
Sledeće pitanje koje ne vidimo ovde jasno, mi iz Poslaničke grupe SPS-JS-a, jeste pitanje interno raseljenih lica za koja se u članu 6. stav 3. kaže – interno raseljena lica se upisuju u birački spisak prema mestu u kome su prijavljeni kao interno raseljena lica. Oni kroz ovaj stav postaju deo biračkog spiska, odnosno izvoda iz biračkog spiska u mestu gde su raseljeni.
Da li to znači da onda oni glasaju za one liste u tom mestu gde su raseljeni i da gube svaku sponu u smislu izražavanja svoje izborne volje tamo gde im je prebivalište, tamo gde su nekada bili? To znači da se, praktično, kidaju veze sa KiM-om i da onda više nema birača koji su odatle raseljeni i silom otišli, tako da tamo ostaje mnogo manje ljudi koji bi se pojavili u smislu izjašnjavanja i u funkciji biranja na tim prostorima.
Razmišljali smo o tome. Recimo, u članu 19. stoji da postoje posebni izvodi iz biračkih spiskova i to se odnosi na vojnike i na birače koji su na izdržavanju zavodskih sankcija. Da li je možda bilo bolje rešenje da još jedna kategorija posebnih biračkih spiskova bude upravo za ova lica koja su raseljena i da na takav način oni budu u prilici da glasaju za liste po mestu prebivališta, što ima i svoj duboki politički smisao?
Možda sva ova pitanja nismo u dovoljnoj meri shvatili, ali je potrebno da do toga dođemo kroz razgovor i da na pravi način to pitanje razjasnimo.
Kada je reč o biračima koji imaju prijavljen boravak u inostranstvu, mislim da je kvalitet u tome da se vodi kao stalan podatak u biračkom spisku da ti ljudi imaju boravište u inostranstvu, a ostaje njihovo pravo da se, po raspisivanju izbora, izjasne da li će glasati u mestu boravka u inostranstvu, što mogu da izraze preko diplomatsko- konzularnog predstavništva, ili u zemlji, u lokalnim samoupravama, odnosno u opštinskoj ili gradskoj upravi, i to sve do pet dana pre zaključenja biračkih spiskova.
Pitanje je – na koji način će birači ili lica koja imaju boravište u inostranstvu, a koji su se prijavili da tamo glasaju, da ostvare svoje biračko pravo na lokalnom nivou?
To su neka rešenja koja su ostala u opštem sistematizovanju i definicijama, opštim definicijama ovog zakona, koja ne daju jasan odgovor na ova veoma značajna pitanja, koja su od životnog interesa za ono što jeste izražavanje volje u Srbiji.
Smatramo da je predloženi zakon napredak u uređivanju jedinstvene evidencije birača i podržavamo ustanovljavanje takve jedne evidencije.
Međutim, smatramo da ima mesta za poboljšanje određenih odredaba, što će ova rasprava, verujem, i dati kao rezultat. Ako i ostanu neka pitanja koja nisu na najbolji mogući način rešena, bićemo u prilici da iniciramo u skoro vreme neke izmene, koje će, nadam se, biti podržane od većine u ovom parlamentu, naravno, ako uočimo da su one suštinske i ako doprinose boljitku ove materije i ovog veoma važnog dokumenta. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

        Naravno, gospođo Čomić, to je član 100. u vezi sa članom 103, pardon, 104. O čemu se radi? Da to objasnim. Ko koga poštuje, to je jedna dimenzija ovog našeg posla i ja poštujem gospodina Mihajlovića.
Međutim, ono što je rekao na početku stvarno vređa dostojanstvo svih narodnih poslanika, pogotovo moje dostojanstvo.
Znam kakvi su bili izbori maja 1992. godine, pa da preskočim decembarske, 1992. godine, da vam kažem kakvi su bili oni iz decembra 1993. godine, da vam kažem kakvi su bili izbori decembra 1996. godine, da vam kažem za četiri izborna kruga 1997. godine, da vam kažem kakvi su bili oni decembra 2000. godine, po odredbama ovog zakona o izboru narodnih poslanika.
Molim vas, pričati o tome da je bilo sve regularno, pa imate Veljka Odalovića, kreatora svih izbornih krađa na KiM-u. Da li ste gledali snimke šta se radilo s radikalima u Peći i lokalnim mestima 1997. godine?
Nije tu Petar Jojić, kome je zapaljen auto u Gnjilanu 1997. godine. I vi pričate o regularnim izborima.
Da li se vi sećate leks specijalisa 1996. godine? Molim vas, imajte malo dostojanstva. Uostalom, SRS je pisala ustavnu žalbu na preko 1.500 strana za sve nepravilnosti koje su se dešavale na biračkim mestima. I vi pričate o nekim stvarima.
Ne želim sada da otvaram temu o Predlogu zakona, pošto će doći vreme za to, ali, molim vas, vodite računa, ipak, o elementarnom poštovanju zdravog razuma kod ljudi koji imaju više od 50 godina, koji se sećaju šta je sve bilo.
Ne kritikujem samo vas, ovi su još sofisticiraniji u tim pitanjima. Oni su još gori od vas, apsolutno gori. Ali, vodite računa malo o dostojanstvu. Da vam ne pričam o tome kako izgledaju birački spiskovi na KiM-u danas. Osim imena i prezimena, gotovo da nema nijednog podatka. Sada pričate neke stvari. To možete da pričate nekima drugima.
Možete pričati na svom mesnom odboru, opštinskom odboru, ali nemojte da pričate ljudima iz SRS-a, koji vrlo dobro znaju, s obzirom na to da su i oni kreatori zakona...

Dva minuta. Zahvaljujem.
Gospodine poslaniče, nema povrede člana 104. Vas molim da u svojim polemikama i u govorima, koje imate i po osnovu člana 100, vodite računa upravo o poštovanju člana 104, da vodite računa o odgovornosti za javnu reč, jer ste, u pokušaju obrazloženja da je povređen član 104, načinili višestruke povrede iz tog člana.
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica. Izvolite.

Dame i gospodo, pred nama je danas Predlog zakona koji je, faktički, nastao tako što je iz jednog zakona kopirano 12 članova i preneto kao forma …

Narodni poslaniče, izvinite što vas prekidam, molim narodne poslanike da pogledaju član koji se odnosi na davanje prava na repliku, član 101. stav 3. Predsedavajući donosi odluku, to nije predmet povrede Poslovnika, nego je pravo i obaveza predsedavajućeg.
Narodni poslanik Zoran Krasić je upozoren i replika nema. Molim vas da ne kršimo Poslovnik dobacivanjem s mesta.
Izvolite, nastavite, narodni poslaniče, 30 sekundi više u odnosu na vreme koje vam je na raspolaganju.

Dakle, u osnovi nastao tako što je kopirano 12 članova Zakona o izboru narodnih poslanika, poglavlje 3. Glava III, i iz toga izveden kostur i osnov novog zakona.
Dato mu je i novo ime – zakon o jedinstvenom biračkom spisku, i kao takav bi trebalo da predstavlja dobro, lepo rešenje, prihvatljivo rešenje za pouzdane, sigurne, bezbedne i od svake krađe i od svakih nejasnoća i nepredviđenih okolnosti zaštićene birače.
Analizirajući to što je sada u 30 članova, otprilike, urađeno s onih 12 članova i, praktički, s copy-paste, teorijski to vraćeno nazad u onaj zakon, odnosno funkcionisaće kao novi, pa će se to shodno primenjivati u bivšem zakonu i u Zakonu o izboru predsednika Republike, na tragu smo informacije da zaključimo da ovaj zakon neće biti u tolikoj meri jedinstven koliko će to, možda, biti objedinjeni zakon.
Dakle, i ovde se, globalno gledano, u članu 26. i u članu 27, podrazumeva mogućnost da jedinice lokalnih samouprava, kao svoje poverene, do sada vršene poslove, ažuriraju svoje biračke spiskove, a onda to isto dostave nazad Ministarstvu i tako Ministarstvo inicijalno formira svoju bazu podataka, koja bi tada trebalo da bude pod njegovom kontrolom; tada bi to valjda bilo jedinstveno i ostalo bi nekoliko ostalih nadležnosti opštega tipa koje bi činile osnovu da se ovaj zakon proglasi takvim da čini jedinstvenost uvida i kontrole biračkog spiska.
Valjalo bi da zakon odista bude tako dobar da nam više nikada niko sa strane ne reguliše ni pravo na izbore, niti procenjuje izbornu krađu, ne kreira unutrašnje političke događaje. Valjalo bi da bude takav da ne budu oštećeni oni koji se tako osećaju zbog neizlaska birača, odnosno izlaska birača kojih u biračkom spisku nema, ili zbog ''mrtvih duša'', ili zbog bilo čega drugog. Nismo samo sigurni da je ovo pravo i jedinstveno rešenje.
Da li će to što je stavljen predznak „jedinstven“ odista omogućiti jedinstvenu evidenciju?
Naime, ako pogledamo da Ministarstvo propisuje sadržaj biračkog spiska, a ministar – da ga vodi Ministarstvo, šta oni, u osnovi, rade?
Oni analiziraju stanje u biračkom spisku, najveći deo svog interizbornog perioda između dva izbora, ili je možda na tragu informacije da će izbora biti, pa će brzo gradske uprave da izbace delove biračkih spiskova, a time građani sami stiču mogućnost da vide šta to nije ispravno u biračkom spisku, pa da to onda koriguju, ili će to odista sve biti na dugom štapu i dugom kanapu, pa će onda doći do izražaja efikasnost i ažurnost lokalnih organa u samoupravama, u opštinama gradskim, koje bi trebalo da te spiskove ažuriraju.
Druga vrsta delatnosti Ministarstva, unutar tog jedinstvenog delovanja, jeste vršenje promena, i to samo do 15 dana kada se izbori budu održali.
Da li će u tom periodu, prema nadležnosti koje Ministarstvo ima, ono biti do kraja ažurno?
To je prvi neposredni momenat u kome Ministarstvo preuzima funkciju neposrednog ažuriranja spiska. Ostatak posla koji se zove ažuriranje, koji de fakto to jeste, to je ono što i do sada Ministarstvo radi, analizira, vrši promene itd.
Ažuriranje, po definiciji, kaže – vrši promene. U odgovarajućem članu stoji isto u zagradi što stoji i kod obaveze lokalne samouprave, koja sada samo zove ažuriranjem unos novih birača, ispravku podataka, korekciju netačnosti, ispisivanje itd.
Da li će ta aktivnost, i na koji način, biti motivisana i popravljana samo činjenicom da će se uvesti moćni elektronski sistem, koji očigledno treba po vertikali da poveže Ministarstvo i jedinice lokalne samouprave, gradskih i opštinskih uprava, koje bi trebalo da budu organi koji u najvećem delu interizbornog vremena, u normalnim okolnostima, vrše taj posao, a Ministarstvo ih brzo, jednom vrelom linijom, servisira u vremenu u kome se nalazimo petnaestak dana do održavanja samih izbora?
To je jedna od grubih nejasnoća, koja dovodi pod upit da li smo opet na putu da dobijemo objedinjeni, umesto jedinstvenog biračkog spiska, što jeste bila globalna zamerka ne samo političkih partija, nego i tzv. nevladinih organizacija koje su se bavile analizom kvaliteta naših biračkih spiskova?
Kada se to gleda po članovima i po problemima na koje smo nailazili u periodu izbora prethodnih godina, sasvim je očigledno da možda ni na ovaj način nećemo neke od njih razrešiti bez dovoljne ažurnosti lokalnih organa, koji i taj posao rade kao povereni posao, koji im i dalje ostaje kao takav.
Hoćemo li odista biti u prilici da se više ne sretnemo sa činjenicom da se po pet ili šest godina umrlo lice nalazi na biračkom spisku? To je problem druge vrste; tamo gde je osoba preminula, nije to mesto njenog prebivališta. Ta komunikacija, nekad čak i dva susedna grada, 30-40 km daleko, nekoliko godina biva neažurna i svaki put stavlja građane, rodbinu koja tu biva, kad prima poziv za glasanje za svog preminulog člana, u jednu nepovoljnu situaciju. On to treba da uradi, da ode sam da pita, ali većina građana, tek kada dobije onaj papir, onaj poziv, onu pantljičaru od trake i vidi da je pozvana na izbore, krene ili ne krene da se angažuje oko toga.
Tu potpuno nedostaje komunikacija u horizontali. Znači li to da će sada i matične službe, druge vrste evidencija, druge službe i organi evidencije biti umreženi u horizontali u celoj Srbiji? Ako je to tako, onda se možda može razumeti da će to koštati 250 miliona dinara. Ostalo nam je malo ove godine, dva meseca, za godinu, dve godine. Toliki novac treba da bude uložen, što u hardvere, što u softverske programe. To će biti izvor mogućih različitih zloupotreba, pogađanja tenderskog, odlučivanja ko će šta uzeti i kako će to konačno funkcionisati. Jer, kada iščitavamo zakon, obično se u njemu nalaze posebno slabe tačke koje bi potencijalno mogle biti kamen spoticanja da ovo odista bude jedan zakon, kakvog ga želite prikazati, dobar, evropski itd.
Da li ćemo promenama koje su predviđene uspeti da ažuriramo jedinice lokalne samouprave, u kojima vrlo često, u polovini od njih, postoji samo jedan čovek, jedna osoba, jedan činovnik koji se bavi problemom evidencije? Da li će to značiti zapošljavanje novih ili preteranu odgovornost stavljenu na pleća tog jednog čoveka, ili šefa opštih poslova koji se time bavi? To bi značilo, da bi sve bilo ažurno, osobito u prilikama u kojima bi izbori došli brzo, da se mora zaposliti i novi broj izvršilaca, jer se ne tako često događa da masa ljudi izađe na izbore, a da se u biračkom spisku, na svom biračkom mestu, ne nađu u njemu, iako su na prethodnim izborima bili.
Objašnjenje koje kasnije dobiju je da se, recimo, napravila zgrada, pa se tu sada umesto jednog objekta nalazi stambeni objekat sa 4,5 spratova. Svi su oni promenili adrese, lamele, promenio se broj stanova i ti ljudi više nisu obuhvaćeni jedinstvenim biračkim spiskom, a to znači da i neke druge institucije, sem onih koje zakon predviđa moraju biti one koji su organi evidencije, koje će to dostavljati, recimo, Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Pitanje je hoće li svako potrčati da promeni ličnu kartu onda kada promeni mesto gde stanuje? Pitanje je hoće li odmah oni koji su stupili u brak, supruga, kada promeni prezime, ići da promeni i ličnu kartu, a time i adresu, pa da se to nađe u evidenciji?
Šta će od toga biti urađeno odmah, ekspresno, po službenoj dužnosti? Šta će Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje po zakonu sada ima direktnu komunikaciju s Ministarstvom uprave i lokalne samouprave, pa će te podatke slati direktno Ministarstvu, a ono vraćati jedinici lokalne samouprave, i u okolnostima u kojima to traje poslednjih petnaestak dana do izbora, kada se pojavi jedinstveni spisak i kada se zaključi, i u okolnostima regularnog funkcionisanja i dostave podataka, gde sada oni ne idu po horizontali – da matična jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova iste takve podatke šalje i lokalnoj samoupravi, odnosno onima koji su zaduženi, kao organi evidencije, da takve podatke proslede organu za donošenje rešenja?
Dakle, pitanje umrežavanja i gustine te mreže, hoće li biti i po vertikali i po korisnicima, onima koji će imati matične knjige?
Matične knjige rođenih i umrlih jesu osnovne; bitne su i matične knjige venčanih. Bitno je i to što će se naći u Zavodu za izvršavanje kaznenih sankcija, i određene socijalne institucije će imati svoje primedbe, za neke svoje štićenike koji se tamo nalaze, da će biti dislocirani sa svojih prebivališnih adresa, a nema ko za njih da se založi i da ih prijavi u biračkom spisku. Da li će oni biti obuhvaćeni posebnim spiskovima? Uopšte, termin „poseban“, „izdvojeni spiskovi'' – gubi smisao ta reč, ako se već pravi nekoliko vrsta, a čuli smo i za treću vrstu posebnosti, itd.
U vremenu kada su izbori proglašeni, lokalna samouprava je dužna da izađe s onim što trenutno poseduje, a to je birački spisak koji postoji i koji nije obavezan da sadrži jedinstveni matični broj građanina, da izbaci i proglasi preko medija način kako građani mogu da saznaju, i to je deo biračkog spiska i potpuno se razlikuje od izvoda koji će Ministarstvo kasnije, preko RIK-a, preko „Službenog glasnika“, proslediti svakoj jedinici lokalne samouprave, i po tačnom broju biračkih mesta, da se tačno znaju izvodi iz biračkog spiska. To je često razmak od, recimo, dva meseca.
Poseban problem predstavlja kad se istovremeno radi o izborima u lokalnoj samoupravi, republičkim i, recimo, izborima za predsednika. Dva osnovna izbora, koji važe za celu teritoriju, i oni koji su strogo specifični, kada je reč o lokalnim – kako će se u tim prilikama izvršiti korekcija onoga što se nalazi na delu biračkog spiska istaknutog u lokalnoj samoupravi, od jedinstvenog matičnog broja, da li će svi građani, ako im nije bio jedinstven matični broj u pređašnjem spisku, moći to da urade, a nemamo horizontalu, kada bi MUP to odmah poslao odgovarajućim službama, da se to automatski koriguje u spisku?!
Čl. 26. i 27. obavezuju lokalne samouprave da u taj posao krenu odmah nakon što se zakon proglasi važećim, nakon stupanja na snagu, nakon što ga Boris Tadić potpiše. Pitanje je, i s kaznama koje jesu, ali brojčano, i sa stepenom tehnološke povezanosti, da li će to moći sve da postignu?
Dalje, kada gledamo tehnologiju rešavanja po službenoj dužnosti ili po zahtevu građana, postoje procedure u kojima su nekakve forme, nekakve obaveze od onih koji su nosioci organa, nosioci evidencija. Dakle, neko želi promenu prezimena, promenu adrese itd. Potrebno je tri dana da organ koji daje takav papir, čini takvu uslugu, pošalje organu koji izdaje rešenje, a to je lokalna samouprava, pa tri dana do dobijanja rešenja građanina, plus ako je upleten MUP, taj posao će se sada produžiti. Često će onaj ko sam ide, dakle, po ličnom zahtevu građana, biti dužan da to sam obavlja. Pitanje je nužnosti postojanja elektronske komunikacije, koliko će njemu u tom trenutku to biti od koristi?
U dosadašnjim izbornim ciklusima sretali smo se i s pojavama da se osobe koje su bivale na izbornim mestima pojave na sasvim drugom izbornom mestu. To su verovatno bile mahinacije onih koji su na nivou lokalnih samouprava; često su to radili samo matičari, u 10% opština, kao posao koji im je naknadno dodeljivan u periodu izborne kampanje, dakle, kad se izbori proglase, retko kad pojedinačne i stručne službe i, po pravilu, zavisilo je od veličine opštine, od brojnosti njene administracije. Dakle, nisu se nalazili na ponovljenim izborima na svojim mestima.
Kako će osoba koja može da glasa, odlučujući da, osim svog prebivališta, u razumnom periodu iskaže potrebu da glasa u mestu boravišta, a istovremeno su prisutni i republički i lokalni izbori, moći da glasa za lokalne izbore? Npr, neko ko studira u Beogradu, pa je na opštini Zvezdara, šta on uopšte zna o tim kandidatima koji će tu biti i neće moći tog dana da glasa tamo gde se lokalni izbori u matičnoj opštini sprovode? Da li će razumeti potrebu ili će sama donositi odluku šta je preferencijalno za nju, da to mora da uradi tamo, samo na jednom mestu?
To je jedna od tehničkih nejasnoća koju nudi predloženo rešenje, tako da mislimo da tu ima nekih slabosti koje zakon nosi i koji, po samoj svojoj suštini, neće biti jedinstven i neće biti taj koji će omogućiti da izbegnemo nejasnoće koje su i ranije postojale.
Kada je reč o izborima na KiM-u, tu se gotovo nijednom rečenicom ne pominje ništa. Mi smo čuli od ljudi koji su već govorili, od poslanika, da će biti vrlo specifična situacija. Koliko je evidencija očuvana, koliko će biti upisano ljudi koji su odseljeni, koji su u postupku da se vrate dole ili ne, ali koji su definitivno privremeno napustili svoja prebivališta, došli u Srbiju, administrativno su vezani za pojedine opštine u Srbiji?
Recimo, Peć je vezana za Kragujevac i sada se neko tu prijavio u momentu kada se taj pogrom dešavao, sada živi u Beogradu, Aranđelovcu ili nekom drugom mestu.
Sada je poseban problem za deo onih informacija koje se smatraju informacijama organa evidencije, jer njihova opština je funkcionalno i tehnički vezana za drugi grad, drugu opštinu.
Tu će onda biti problema; ne samo što će odlučivati o lokalnim izborima u Beogradu, šta oni o tome uopšte znaju, nego i o tome da ostvare svoje pravo da glasaju za predsednika Republike ili na parlamentarnim izborima.
Dakle, postoji više razloga koji nam govore da ovo rešenje nije idealno, da do kraja neće razrešiti nejasnoće koje smo imali. Recimo, obaveštenja koja građani potraže u toku predizbornih radnji, dakle, u razumnom roku kada to mogu da urade, pa naiđu na arogantnost administracije, u kojoj jedan administrativni službenik nije u stanju da im odgovori šta se u njihovom spisku nalazi i šta treba promeniti.
Ne možemo dozvoliti, kod poslova prijave građanina, da on bude kažnjen i izložen šikaniranju, iako postoji predlog da kazne budu veće za one koji su u tome neažurni, a to bi možda trebalo da se odnosi samo na one koji su zaista organizovani tehnički, imaju dovoljan broj onih koji u tom poslu mogu da učestvuju, da bi mogli to adekvatno da reše…

Narodni poslaniče, za danas nismo produžili rad i u obavezi sam da odredim završetak popodnevnog dela u 18 časova, bez obzira na to što vi imate na raspolaganju još tri minuta i 30 sekundi da završite svoje izlaganje kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Dakle, za danas završavamo rad i nastavljamo sutra, u 10 časova, u utorak, 10. novembra. Rad u prepodnevnom delu počinje raspravom po članu 235, a nakon što se vratimo u raspravu o Predlogu zakona, narodni poslanik Mileta Poskurica će imati pravo da nastavi odmah, ako želi, ili nakon što završimo raspravu u načelu. Hvala vam.