Gospođo predsednik, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je jedan veoma kratak predlog zakona, koji se sastoji svega iz tri člana, ali ta tri člana obuhvataju, praktično, dve značajne izmene važećeg zakona o putnim ispravama. Ministar je rekao da je ovaj zakon tehničke prirode. Moglo bi se tako posmatrati, međutim, priča o viznoj liberalizaciji, o biometrijskim pasošima, otvara čitavu temu naših evropskih integracija i toga gde se Srbija danas nalazi.
Prva značajna promena, ili izmena zakona, sastoji se u tome što se drugačije rešava rok važenja pasoša za lica koja su mlađa od 14 godina i od 14 godina. Naime, važeći zakon kaže da lica do 14 godina imaju pasoš s rokom važenja od dve godine. Dobra je ova izmena, zato što su dve godine isuviše kratak rok za važenje jedne putne isprave, tako da se ovom izmenom rešavaju neki problemi koje su roditelji imali, da moraju da obnavljaju pasoš za dete ispod 14 i 14 godina svake dve godine.
Vi ste u Predlogu to podelili, da lica do tri godine mogu imati putnu ispravu i da je rok važenja tri godine, a lica između tri i 14 godina imaju pasoš s rokom važenja od pet godina. Smatram da je ta izmena dobra.
Druga značajna izmena je da se rok važenja tzv. starih pasoša, ili plavih pasoša, produžava do 31. decembra 2010. godine. Dakle, ti tzv. stari pasoši će važiti još godinu dana.
Potpuno se slažem s nekim kolegama, koji su već diskutovali, da nije bilo potrebe da se opet određuje rok. Ovo nam je već treći put, odnosno drugi put da menjamo postojeći zakon.
Postoje neki problemi, kažete u obrazloženju, objektivne prirode, zašto se ne mogu svi pasoši zameniti i dobiti novi, biometrijski. Naravno, najveći problem sa zamenom pasoša imaju naši građani koji žive u inostranstvu, a imaju srpski pasoš, zato što, moraćete priznati, očigledno to nije dobro organizovano u diplomatsko- konzularnim predstavništvima.
Za svaku je pohvalu to što je MUP izdao više od milion biometrijskih pasoša. Moj kolega Dragan Šormaz je govorio o tome koliko su prethodne vlade zaslužne za taj uspeh, a MUP je taj deo svog zadatka dobro obavio. Međutim, očigledno je da građani koji žive u inostranstvu imaju problema i mi ne smemo dozvoliti da ti građani imaju putne isprave koje neće važiti posle 31. decembra sledeće godine.
Ne znam, gospodine ministre, da li ste upoznati da i u ovom trenutku građani koji koriste stare pasoše, bilo da su građanski, diplomatski ili službeni pasoši, na kojima piše SRJ, znate, to su oni stari obrasci, imaju problema na graničnim prelazima, da je zadržavanje duže, da se po 30 minuta proverava iz koje to države dolaze nosioci tih starih pasoša? Dakle, oni u svojoj evidenciji očigledno već imaju novi biometrijski pasoš, na kojem piše – Republika Srbija, tako da mislim da bi vaše ministarstvo i Ministarstvo inostranih poslova trebalo da obavesti sve države i granične prelaze, da nosioci starih pasoša ne bi imali problema.
Dakle, Evropska komisija smatra da je Srbija, zajedno s još nekoliko balkanskih država, ispunila sve uslove sa ''mape puta'' i da su se stekli uslovi da u decembru bude na beloj šengen listi, odnosno da građani Srbije ne moraju da čekaju na vize, da plaćaju troškove, da čekaju u redovima. Izgleda da će, konačno, bar jedno od obećanja Borisa Tadića i koalicije ZES i stranaka okupljenih oko ZES-a biti ispunjeno. Međutim, i to obećanje je ispunjeno delimično, odnosno uopšte nije ispunjeno. Vizna liberalizacija će se odnositi na one građane koji žive, da kažem, u severnoj pokrajini i u užoj Srbiji, ali se neće odnositi na one naše državljane koji žive u južnoj srpskoj pokrajini – Kosmetu.
Očigledno je ova vlada, kada je pristala na ovakav aranžman s Evropskom komisijom i evropskim zvaničnicima, rešila da njoj nije problem da diskriminiše svoje sopstvene građane. Moraćete priznati da jeste diskriminacija ukoliko vi ne možete da dobijete novi biometrijski pasoš zato što živite u Kosovskoj Mitrovici.
Ovde ću citirati Žaka Baroa, potpredsednika Evropske komisije, koji je izjavio tim povodom: „Srbija će preduzeti mere koje prave razliku između Srba u Srbiji i Srba koji žive na Kosovu“. Dakle, i Evropska komisija smatra da je ovakav aranžman diskriminacija. Kada pravite razliku, onda se to zove diskriminacija.
Dakle, i ovo jedno obećanje je delimično ispunjeno, zato što se odnosi samo na neke građane.
Kao što rekoh, ova tema otvara čitavu veliku temu oko evropskih integracija Srbija i gde smo mi danas. Činjenica je da čitav taj proces stoji, da se tu ništa ne pomera i da se čitava priča oko evropskih integracija Srbije svela na delimičnu viznu liberalizaciju.
Kao što znate, po potpisivanju SSP-a, to je bila jedna šarena laža za kampanju, čak i oni koji su učestvovali u tome su svesno ušli u tu priču zbog izbora, koji su brzo posle toga usledili, zato što je istog trenutka taj sporazum i blokiran. Dakle, nijedan evropski parlament nije ni ratifikovao ovaj sporazum, a zna se da sama ratifikacija traje oko tri godine.
Srbija je pre godinu dana počela jednostrano da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, koji je sastavni deo ovog SSP-a, naravno, na svoju štetu. Štete su bile prvo procenjene, kada smo kritikovali tu vašu odluku, na 300 miliona evra. Stručnjaci kažu da će šteta biti manja, zbog toga što se uvoz ionako smanjio, zato što je standard građana veoma loš i urušen, tako da će ta šteta, iskazana u brojkama, možda biti manja, ali ostaje činjenica da Srbija jednostrano primenjuje neki sporazum, a da čak nemamo garancije da će EU i zvaničnici uopšte smatrati da smo počeli da ga primenjujemo tim našim datumom. Znači, mi to možda radimo uzalud.
Formalno gledajući, Holandija je u ovom trenutku, mada znamo da je tu bilo još nekih zemalja koje su istaknute, ta članica EU koja blokira stupanje na snagu SSP-a. Razlog koji Holandija navodi jeste da Srbija ne sarađuje u potpunosti s Haškim tribunalom.
Nedavno je u Srbiji boravio Bramerc. Posle razgovora s njim, Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom i ministar u Vladi Srbije, kaže da je insistiranje Holandije na upotrebi sintagme ''puna saradnja'' u izveštaju glavnog tužioca Haškog tribunala izgovor, a ne suštinski razlog za blokadu evropskih integracija Srbije. Gospodin Ljajić dalje kaže da se Holandija krije iza izveštaja Bramerca. Dalje ne govori čemu služi taj izgovor i šta je suština.
Dakle, ministar u Vladi tvrdi da evropske zemlje koriste izgovore kako bi blokirale evropske integracije Srbije. Da li su pravi razlozi ti da je EU umorna od proširenja, da EU ne želi zemlje Balkana u svom sastavu? Ako jesu, mislim da bi trebalo da obavestite i građane, jer onda se kompletna Vlada dovodi u veliki problem. Jedna od glavnih parola koja prati ovu vladu jeste da Evropa nema alternativu. Šta ćemo onda, odnosno šta ćete vi?
Ovih dana se, takođe, čuju i izjave predsednika Borisa Tadića, ministra Jeremića i ministra Đelića kako Srbija namerava do kraja godine da podnese kandidaturu za članstvo, odnosno da aplicira za članstvo. Čim su se te izjave čule u našoj javnosti, usledile su izjave evropskih zvaničnika koji kažu da je to preuranjeno, da je to i nezrelo ponašanje, zato što ne postoji konsenzus o tom pitanju u EU. Dakle, kao da se manjak rezultata pokriva viškom nekakvih inicijativa.
Postoji inicijativa, Srbija će da aplicira za kandidaturu, da dobije status kandidata, a o tome se nisu prethodno dogovorili s predstavnicima EU.
Sve nas podsećam da Turska ima status kandidata skoro 20-30 godina. Dakle, pre 20-30 godina je aplicirala za kandidata EU, pa znamo da nije ništa bliže EU.
Kada sam već spomenula Tursku, ministre, hoću vas da pitam, ovo je pitanje za ministra inostranih poslova, ministra Jeremića, ali on jako retko svraća u ovaj dom, tako da ne postoji prilika, a vi ste, između ostalog, prvi potpredsednik u Vladi, pa vas hoću da pitam šta znači ova, da je nazovem diplomatska ofanziva Turske u Srbiji, odnosno u poslednjih šest meseci jako je puno zvaničnika iz Turske bilo u Srbiji – bio je načelnik Generalštaba, bili su članovi Generalštaba, bio je ministar inostranih poslova, bio je predsednik Turske Abdulah Gul?
Dobili smo poziv za saziv sednice na kojoj je predsednik Turske trebalo da se obrati ovom parlamentu, pa se u poslednjem trenutku odustalo od toga. Neću navoditi razloge kojih su se oni koji su zakazali sednicu posle setili, zašto do toga ne bi trebalo da dođe.
U medijima imate rečenice i Tadića i drugih zvaničnika da je saradnja i partnerstvo između Srbije i Turske strateško partnerstvo. Kaže se da dve zemlje imaju najbolje odnose u dosadašnjoj istoriji i ocenili su, i Tadić i Gul, da su odnosi dostigli nivo strateškog partnerstva. Da se nastavilo još malo, moglo se očekivati, iz usta Borisa Tadića, da će Srbija dobiti i ''peti stub''.
Pre toga, negde sredinom oktobra, ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu je boravio u Sarajevu i bio učesnik na jednoj konferenciji, odakle je poručio da će Turska obnoviti otomanski Balkan. „Napravićemo Balkan, Kavkaz, Srednji istok, zajedno sa Turskom, centrom svetske politike u budućnosti. To je cilj Turske svetske politike i mi ćemo to postići“, poručio je šef diplomatije na otvaranju konferencije, pod nazivom „Osmansko nasleđe i muslimanske zajednice Balkana danas“ .
On dalje kaže – želimo novi balkanski region, utemeljen na političkim vrednostima, ekonomskoj međuzavisnosti i saradnji i kulturnoj harmoniji. To je bio otomanski Balkan. Mi ćemo obnoviti ovaj Balkan. Otomanska stoleća Balkana bila su uspešna priča, a sada je treba obnoviti.
Ako sumnjate u ovo što citiram, otiđite na sajt sarajevskih novina „Dani“, gde imate kompletan tekst i sve što je izrekao ministar inostranih poslova Turske, nekoliko nedelja posle posete predsednika Turske.
Tu nije gotova priča, zato što je, izgleda, naša spoljna politika nekakva vrsta šok terapije. Imate toplo, pa posle dva dana dobijete hladno.
Ove poruke koje su poslate građane su apsolutno pozitivne. Gospodin Tadić smatra da je Turska veliki strateški partner Srbiji. Međutim, pre dva dana je ministar Jeremić govorio u Evropskom parlamentu, danas su novine pune izjava sa tih sastanaka, gde je rekao da u EU postoje snage koje se zalažu za pauzu u proširenju EU, posle ulaska Hrvatske, i da istovremeno postoji problem integracije Turske u EU. Gospodin Jeremić, pretpostavljam, to dobro zna. Dalje kaže – to bi bila vrlo loša poruka regionu, jer smo bili 500 godina pod Turcima i sada ćemo ponovo biti u čekaonici s njima. To nije dobra poruka za one koji su bili pod Turcima toliko vremena u prošlosti, rekao je Jeremić, samo sedam dana posle posete turskog predsednika Beogradu.
Mislim da ste shvatili zašto smatram da naša spoljna politika liči na nekakvu šok terapiju. Gospodine prvi potpredsedniče, s obzirom na to da nemamo priliku da gospodina Jeremića pitamo o tome šta su prioriteti srpske spoljne politike, molila bih da vi prokomentarišete ovo o čemu sam govorila. Hvala.