Ne mogu vam odgovoriti, tema su izmene i dopune Zakona o putnim ispravama.
Molim da se držimo teme, a reč ima gospođa Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, postala je praksa u ovom parlamentu da kada se vrše izmene i dopune nekog zakona, ili se usvaja neki novi zakon, u praktičnoj primeni zaista bude onako kako su predstavnici SRS-a, u raspravi o tim zakonima, upozoravali da bi moglo biti.
Tako je bilo i kada je prošle godine činjeno isto što se ovim predlogom o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama čini i sada, tj. produžuje rok važenja pasoša na starom obrascu za još jednu godinu.
Ovo je još jedna u nizu potvrda da se u proces izdavanja novih biometrijskih pasoša ušlo nespremno i da je u trenutku donošenja ovog zakona jedino bila bitna politička priča o belom šengenu, o putovanjima. Bilo je potrebno reći građanima ono što su želeli da čuju.
Podsećam samo građane da je to bilo u vreme pred izbore i da je to bio glavni adut DS-a, a to što nije bilo spremnosti, niti tehničke, niti druge da se ispoštuje ono što je propisano Zakonom o putnim ispravama, to i nije mnogo važno.
U Srbiji se već naviklo da se donose zakoni a da se ne poštuju. Nas iz SRS-a to ne iznenađuje nimalo, jer smo svedoci da se čak i u ovom parlamentu ne poštuje niti zakon, niti Ustav, niti Poslovnik. Naime, 31. avgusta ove godine, predsedniku Narodne skupštine predate su moja i ostavka gospođice Elene Božić-Talijan na mandat narodnog poslanika. Kršeći najgrublje i Poslovnik, i Ustav, i zakon, Administrativni odbor Narodne skupštine nije ispoštovao našu volju, uz obrazloženje da, navodno, ne postoje uslovi za prestanak mandata. Neke nepostojeće odredbe Poslovnika primenjuju se jedino kada se radi o narodnim poslanicima SRS-a.
Bilo bi dobro da nam predsednik Narodne skupštine, kao neko ko je odgovoran za poštovanje Poslovnika, mada gospođe predsednika trenutno nema, ali očekujem da će doći do kraja današnjeg zasedanja, kaže zbog čega se Poslovnik primenjuje selektivno i kada će podnete ostavke biti prihvaćene.
Sad ću se vratiti na ono što se tiče druge izmene Predloga zakona o putnim ispravama, kojom su predloženi drukčiji rokovi važenja pasoša za lica mlađa od 14 godina. U obrazloženju je navedeno da su razlog ovome, pored uštede i poboljšanja bezbednosti građana, i sprečavanje trgovine ljudima.
Pre, otprilike, godinu dana sam, koristeći pravo koje je bilo predviđeno tadašnjim poslovnik, a koje je ovim novim poslovnikom redukovano, tražila obaveštenje od svih ministara koji su članovi Saveta za borbu protiv trgovine ljudima o merama koje Savet preduzima, a posebno odgovor od ministra pravde na pitanje – da li su okončani sudski procesi pokrenuti zbog krivičnih dela trgovine ljudima, naročito procesi u kojima su žrtve maloletna lica?
Tada sam navela podatke koji govore da je u periodu od 2004. do 2005. godine, ilegalnim kanalima, vršeno prebacivanje ljudi, za šta je podneto ukupno 66 krivičnih prijava, 52 zbog trgovine ljudima i 14 zbog nedozvoljenog prelaska državne granice. U toku 2006. godine, podneto je 37 krivičnih prijava protiv 84 lica za krivično delo trgovine ljudima. Među identifikovanim žrtvama ima maloletne dece. Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije, približno 12% od ukupnog broja žrtava trgovine ljudskim bićima čine deca.
Odgovore sam dobila jedino od ministra zdravlja i ministra unutrašnjih poslova. Ovog puta izražavam zahvalnost ministru unutrašnjih poslova, jer je retkost da nas ministri udostoje odgovorom. Odgovor sadrži uglavnom mere koje Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzima u borbi protiv trgovine ljudima.
Međutim, odgovor ministra pravde na konkretno pitanje – da li su okončani sudski procesi u kojima su žrtve maloletna lica, nije stigao.
To je veliki problem kod nas, nesprovođenje zakona. Da bi ovi sudski procesi bili pokrenuti, policija je morala da uradi svoj deo posla, ali uzalud je sve ako i pravosudni organi ne urade svoj deo posla, jer ukoliko oni koji čine ovakva krivična dela ne budu sankcionisani, zalaganje za borbu protiv trgovine ljudima gubi svaki smisao. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Vladan Jeremić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su 22. decembra prošle godine, dakle, u poslednjem trenutku, usvojene izmene Zakona o putnim ispravama, kojima je važenja starih pasoša produženo do kraja 2009. godine, nekima se možda i učinilo da ova vlada stvarno hvata priključak evrointegracijama. Podsećam da je ovaj, uz zakone o azilu, o državnoj granici i o strancima, proglašen prioritetnim u procesu evrointegracija.
Mogli ste tokom današnje rasprave da čujete koliko smo ispravnu procenu imali prilikom podnošenja amandmana u vezi s ovim zakonom, jer danas Zakon o putnim ispravama, kao jedan od sistemskih propisa za uvođenje Srbije na tzv. belu šengen listu, dočekuje svoje izmene i dopune.
Kao razlog za donošenje zakona se upravo navodi to da bi sada propisani rok – kraj 2009. godine, iz već navedenih razloga, doveo do pravne nesigurnosti i ugrozio status i interes naših građana u inostranstvu, koji ne bi mogli u roku da dobiju tražene pasoše. Dakle, predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku.
Da ovaj posao, baš kao i celokupan posao evrointegracija Srbije, ide prilično nespretno, pokazuje možda i jedan od krucijalnih problema koji je pratio celu ovu priču o putnim ispravama, a tiče se, pre svega, vremena i načina sprovođenja procedure obaveštavanja stranih zemalja.
Zarad javnosti, podsetiću samo da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, još kada su izdata ona čuvena 204 prva, tzv. počasna pasoša, poslalo informativnu notu kojom su vlade i nadležna ministarstva svih zemalja obavešteni o promeni zvanične putne isprave Srbije. Šta se dalje dešava? Ponosni vlasnici nove putne isprave su, međutim, odmah upozoreni da ih ne koriste naredna dva do tri meseca, dok se ne završi postupak obaveštavanja svih zemalja.
Drugi put je poslata diplomatska nota sa specimenom, odnosno uzorkom novog pasoša – izgled, boja, broj stranica i drugi detalji, svim zemljama u kojima Srbija ima diplomatska predstavništva, pa čak i onima gde je zastupljena na nerezidencijalnoj osnovi. Dakle, nota je sadržala zahtev da se o promenama obaveste sve granične službe i carine i navedeno je da će novi pasoš od 1. januara 2009. godine biti jedina važeća putna isprava Republike Srbije.
Elem, stvari su se zakomplikovale kada je utvrđeno da je neko ko je za to bio nadležan, po svoj prilici, pogrešno izračunao neophodno vreme da svi koji to žele stare pasoše zamene novima, a iz čega je, očigledno, proistekla neophodnost da se postojećim ''plavim'' putnim ispravama važnost produži za barem još godinu dana.
Pojedini vlasnici ovih novih, crvenih, pasoša su, istini za volju, imali problema upravo zbog brzine tog prosleđivanja informacija o promenama do najudaljenijih ispostava, što nije u nadležnosti Srbije. Imali smo tako primer, odnosno slučaj jedne državljanke Srbije koja je imala problem da u Ujedinjene Arapske Emirate uđe s novim srpskim pasošem i važećom vizom, starom, jugoslovenskom. Njoj su po sletanju u Dubai oduzeta oba pasoša, jer su u njima navedena imena različitih zemalja. Tada je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić objasnio da problem nisu naše službe, jer su sve zemlje, a njih je 191, adekvatno obaveštene o novim pasošima Srbije, ali da neke verovatno nisu na vreme obavestile svoje policijske i carinske ispostave.
Celu ovu priču prati sajt Ministarstva spoljnih poslova Srbije, gde nije bilo apsolutno nikakvih informacija o problemu koji je iskrsao sa pasošima. Iako je na stranici o putnim ispravama pisalo da će blagovremeno obavestiti građane o zameni postojećih, nije o tome bilo ni reči, jer unos, očigledno, nije odavno ažuriran, pa je tako pisalo i da se u dogledno vreme planira zamena postojećih putnih isprava, iako je, kao što je verovatno većini nas poznato, izdavanje novih dokumenata tada već uveliko bilo u toku.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, evidentno je da mnogo toga škripi u ovoj celoj priči. Između ostalog, i u Ministarstvu za dijasporu, koje očigledno nije uslišilo ozbiljne potrebe naših ljudi u dijaspori sa srpskim državljanstvom da im se obezbedi efikasan način zamene putnih isprava u svim ambasadama Republike Srbije širom sveta. Pomenuto ministarstvo kao da nije kompatibilno s Ministarstvom spoljnih poslova i Ministarstvom unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije, u cilju realizovanja profesionalnog izdavanja putnih isprava u prihvatljivom roku van Srbije, a posebno van Evrope.
Nema druge ocene osim da pomenuta ministarstva pokazuju nesposobnost za jedan relativno jednostavan posao koji bi trebalo obaviti, a sve pod izgovorom da nisu imali sredstava za nabavku potrebne opreme.
Ovaj izgovor je posebno neprihvatljiv uzimajući u obzir činjenicu da oni koji malo bolje poznaju opremu mogu da ustanove da je tu dovoljno, recimo, svega dva foto-reflektora, digitalni fotoaparat, čitač otisaka prstiju, uređaj za potpisivanje, skener, štampač, PS računar, Internet konekcija do MUP-a i to je to.
Dakle, jednim jedinim tenderom bi to ispalo još jeftinije, pogotovo ako se uzme u obzir bacanje mnogo većih sredstava poreskih obveznika Srbije na zadovoljavanje nekih unutrašnjih potreba državnih funkcionera.
Pomenuo sam da, što se tiče ljudi van Evrope samo sa srpskim putnim ispravama, oni su u obavezi da putuju u Srbiju najkasnije do 31. decembra 2009. godine i da imaju više od 14 slobodnih dana. Zašto to kažem? Zato što toliko traje hitni postupak kako bi sačekali novu putnu ispravu. Kako će biti ljudima koji specijalno dolaze sa drugih kontinenata i budu primorani na izuzetno strpljenje, gde čak ni gubitak posla nije isključen, ne želim ni da zamislim. Tek, lista onih država u kojima se može podneti zahtev za novu srpsku biometrijsku putnu ispravu nije tako velik, a s obzirom na to da državu, samim tim i proces izdavanja putnih isprava, treba shvatiti, pretpostavljam, profesionalno i odgovorno, nameće se pitanje – da li će neko od nadležnih i odgovarati za posledice koje građani imaju zbog ovakvog obavljanja posla?
Drugi problem se tiče novih pasoša koje Srbija izdaje za građane KiM-a, problem koji je, kako bar ističu, veliki problem na putu Srbije ka ukidanju viza za putovanje u zemlje EU. Jedna od opcija koja se razmatra u EU je da novi biometrijski pasoši koji se izdaju građanima Kosova ipak moraju imati vizu, pa su čak i vlastima u Beogradu neke članice EU koje se protive nezavisnosti Kosova ranije preporučile da Srbija ne izdaje pasoše kosovskim Albancima.
Ovakva je bila poruka, između ostalog, i Španije, koja, barem politički posmatrano, ima stav o kosovskoj državnosti na linije srpskih vlasti. Međutim, sve članice EU, pa i one naklonjene kosovskoj nezavisnosti, takođe se protive da građani Kosova putuju bez viza. Najveći, možda i jedini veliki problem za viznu liberalizaciju Srbije, prema predstavnicima vlasti, jeste taj problem sa KiM-om.
Očigledno da je vlast, kada je reč o pasošima za građane južne srpske pokrajine, uhvaćena u jednom raskoraku, jer bi neizdavanjem pasoša, praktično, priznala da te građane ne smatraju svojima, a jedan od uslova, kako je to saopšteno, na putu vizne liberalizacije jeste da MUP može privesti pravdi određeno lice, što je za građane sa KiM-a, zbog položaja u koji je dovedena ova država, zahvaljujući ovoj vlasti, u ovom trenutku neizvodljivo.
Naravno, veliki je problem ilegalnih imigranata, tako da se vlast u Beogradu i država Srbija u velikoj meri mora pozabaviti njime. Imali ste situaciju da je pre izvesnog vremena prištinski list "Koha ditore" objavio da je Kosovo u najvećoj meri izolovano od Evrope, a ono što se ovde može čuti jeste da će u Srbiji, ukoliko uskoro dođe na belu šengensku listu, u šta čisto sumnjam, mnogi Albanci moći da zatraže srpski pasoš, s kojim će lako moći da putuju po Evropi.
Poznato je da je Kosovo izvor različitih vrsta organizovanog kriminala, šverca, krijumčarenja ljudi, robe i, praktično, čvorna stanica za trgovinu drogom, kao i da bi to moglo da stvori problem državi Srbiji. Dakle, povodom činjenice da je jedan od uslova za beli šengen integrisano upravljanje granicom, što podrazumeva i njenu efikasnu kontrolu, eto otuda novog problema.
Kada bih, recimo, mogao da budem maliciozan, a nemam tu nameru, očigledno da Vlada Republike Srbije uvek sa zakašnjenjem reaguje na određene stvari. Bio je takav slučaj i sa svetskom ekonomskom krizom, ali očigledno da ćemo i na belu šengen listu sačekati bar još godinu dana, ili do sledećeg Svetog Nikole, a valjda ćemo u tom roku znati gde su granice države Srbije, ili će nam, sa statutom Vojvodine koji će uskoro biti u skupštinskoj proceduri, to tek tada biti velika nepoznanica. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Reč ima gospodin Zoran Krasić.
Vreme preostalo za Poslaničku grupu SRS-a je 16 minuta i 30 sekundi.

Radi javnosti koja prati prenos, pokušaću da prikažem kako je tekla hronologija donošenja novog zakona o putnim ispravama, u skladu s Ustavom Republike Srbije, koji je usvojen pre tri godine.
Zakon je donet 2007. godine. U onoj staroj zgradi smo kritikovali neka rešenja. Moram da kažem da je dosta naših amandmana i usvojeno. Tada je rečeno – ne treba menjati rok koji je propisan, a ticao se nekog datuma u 2008. godini.
Znate i sami da je maja formirana, po nalogu sa Zapada, ova trula koalicija, koja ima zadatak da donese smrtonosan udar Srbiji. Sećate se decembra prošle godine, pred Novu godinu, stvorena je medijska slika – eto, mora da se produži važnost starih pasoša, izmenama i dopunama Zakona, a vi, radikali, ako ne budete glasali, vi ste protiv da se naš narod muči, da pati, a jedva čeka da ide u inostranstvo.
Tada smo vam rekli, a to je danas ponovio i Todorović, pre podne, podneli smo jedan amandman da se malo ubrza, podneli smo drugi amandman da se malo produži rok; oba amandmana ste odbacili i rekli – nepravilno ste procenili, još samo jedna godina.
Sada treba građanima objasniti o čemu se radi. Radi se o najobičnijoj manipulaciji, želi se javnosti predstaviti nešto kao korisnost, da je ovo neophodno, da nema drugog rešenja, da je država zapela, ali da nije uspela da završi posao, ali pošto ova vlast obožava građane, oni sad, nešto mesec dana ranije, predlažu da se ponovo produži važnost starih isprava za još godinu dana.
Setimo se, oprema obezbeđena u vreme ''Lutre'', skupo plaćena, samo što se nije pokvarila od neupotrebe, pa jedna vlast pokrenula postupak, druga, nova, koja je došla, posvađala se oko toga ko će da štampa pasoš, pa izračunajte – dve hiljade dinara puta broj pasoša, doći ćete do jedne cifre, pa uzmite neka bude pola posto provizije za nekoga, pa ćete doći do nekih podataka.
Ne mogu da tvrdim da zbog nula posto provizije ovo selimo, ne selimo zbog toga, selimo zato što imamo nesposobnu vlast, vlast koja ne zna šta je država. Država nije igračka, država je ozbiljna institucija, ali kada je uzmu neozbiljni ljudi, gospođo Grubješić, onda nastupa katastrofa, kao kada majmun uđe u tenk. Da pitate sve ove iz vlada od 2000. godine do danas gde su granice ove države, niko ne bi znao da vam kaže.
Gospođo Grubješić, 2001. godine nas obasja sunce, dobismo Božidara Đelića, čuvenog čoveka sa "lapa-tapa". Njegov savetnik bio je Nikola Gruevski, ovaj predsednik Vlade Makedonije. Vidite, čak ni prijateljski odnosi između ta dva čoveka nisu rodila neku korist za Republiku Srbiju. Gruevski potpisa sporazum s nepostojećom državom Kosovo oko regulisanja granične linije. Srbija vodi diplomatsku akciju da se na Savetu bezbednosti, u Generalnoj skupštini UN-a otvori debata, da krene postupak i pred Međunarodnim sudom pravde, doneta je Rezolucija, a sutradan Crna Gora i Makedonija priznale nezavisno Kosovo.
Niko vas ne poštuje. Pogrešili ste pravac. Smeškajte se do mile volje, ali državu vodite u ambis.
Zašto sada nema one medijske akcije kao što je bila decembra prošle godine? Zato što više to nije vest, ne mogu politički poeni da se skupljaju na pasošu, na belom šengenu, na evroatlanskim integracijama. Sve manje i manje pričate o tome, ali još gore po vas, na to se više niko ne pali u ovoj zemlji. Oni koji su imali volju da putuju u inostranstvo, sada su izgubili tu volju, jer to inostranstvo i taj zapad ih očekuje kao potrošače. Da se zaposle, da se spasu od te vaše vlasti, ne mogu, ograničeno je. Znači, ako ste smanjili, upropastili socijalni položaj građana, sasvim je normalno da više niko ne kliče tom novom pasošu i novim odnosima.
Setite se prve kampanje za izbor predsednika Srbije, kada se Boris Tadić muvao po onim redovima ispred ambasada i rekao – da, da, čekate, ali ako mene izaberete za predsednika do Nove godine, neće biti ovih redova, to ćemo sve da rešimo. Nego, mnogo godina prođe od tada. Osede jadnik.
Sećate li se šta je rekao prošle godine – zaposliće 300 hiljada ljudi. Moguće je, ali prvo mora da otpusti 500 hiljada. Koje je izborno obećanje delimično ostvareno? Sve minusi.
Sada neko kaže da je korisno usvojiti izmene i dopune ovog zakona. Postoje dve vrste razloga. Jedan je koliko važi pasoš za decu. Drugi je ovih 11 država gde nije došlo do izdavanja naših novih pasoša. To ovde niko ne osporava. To jeste opravdani razlog. Ovde se postavlja mnogo značajnije pitanje – dokle očekujete da se legalizuje svaka brljotina koju napravite? Vlada je s ovim predlogom zakona došla da se ovde izvrši svojevrsna legalizacija, da se da neka zakonska ljuštura za nešto što je za osudu.
Kako funkcioniše vaša vlast? Sada pokušavate da izaberete tužioce i sudije, a dva najvažnija organa koja učestvuju u tome su krnji, i Savet sudstva nema jednog člana, i ovo veće tužilaca nema jednog člana, i neće biti izabrani jer vi to ne želite. Ne želite čist račun. Svaku temu koju otvarate, ne zatvarate, nego je držite otvorenom da bi mogla da se primeni ona vaša osnovna maksima – što gore, to bolje. Kome je bolje? Pojedincima, ne vama koji sedite u ovoj sali, nego onima iz budžaka koji povlače ove poteze.
Evo, da vas podsetim na jednu stvar, da li znate da je Komisiji za hartije od vrednosti istekao mandat? Pre šest meseci je traženo da se dostavi predlog za novi sastav. Nema, nema. Znate šta je jedna od poslednjih odluka te komisije za hartije od vrednosti? Omogućila je internu kupovinu akcija nove ''Razvojne banke Vojvodine''. Zamislite, glavni deponent te banke bio je pre nekoliko godina Fond za razvoj Vojvodine, pa su na Pajtićev mig povučena ta sredstva i u drugoj polovini 2008. godine ta banka, „Metals banka“, pokazivala je neku, sumnjalo se u njenu likvidnost. Kad su uvedene privremene mere, kad je Demokratska stranka zavladala, akcije, nove emisije i internu raspodelu koju je dobila Komisija za hartije od vrednosti kupio je Pajtić.
Vidite kako vi funkcionišete? Ne birate sredstva da završite najprljavije poslove koji postoje. Da li to od vas traže građani Republike Srbije? Ne traže, traže potpuno drugo, ali vi to morate tako da uradite, zato što ste izabrali taj put. Vodite računa, obično se kaže – da se banka da se uđe u kolo, a dve banke da se izađe. Vi ste jači za to iskustvo, pošto je Demokratska stranka bila glavna stranka od 2001. do 2003. godine. U novembru 2003. godine isto ste ovako bili rastureni i podeljeni u frakcije, ali to je vaš problem. Ne interesuje me vaša frakcionaška borba. Trljajte glavu, radite šta znate, ali ne smeju da trpe građani zbog toga. To je taj problem. Zato mi s ovog mesta poručujemo građanima Republike Srbije, da znaju kakva je Demokratska stranka.
Uvek kad ste vi na vlasti, haos je u državi, ne postoje državni organi. Ne postoje u smislu nadležnosti, poštovanja zakona, ispunjavanja zakonom propisanih obaveza, već samo lični interesi pojedinaca iz DS-a. Cela Srbija je vaša žrtva, zatočenici vaše politike. Vama ništa ne smeta, vi možete sve.
Imali ste prilike malopre da čujete Nadu Kolundžiju, ona nikad to nije rekla, a kada je čovek citirao, ućutala je. Kada bismo se bavili citatima, šta ste sve rekli i šta ste sve uradili, znate li koliko vremena bismo mogli da izgubimo ovde?
Vodite državu u pogrešnom smeru. Šta vam je ostalo? Da proglasite epidemiju, da sprečite rebalans budžeta, da sprečite novi budžet, da idete na privremeno finansiranje. Otvara vam se 1. decembar kao vrlo važna tačka, pošto kreće suđenje u Međunarodnom sudu pravde, da bi se došlo do savetodavnog mišljenja o tome da li je samoproglašena nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim standardima.
Neke početne dobre rezultate sa Rusima, kao što možemo da primetimo, oko ovog kredita vezanog za milijardu dolara, upropastili ste. Gde? Šta dalje? Od 40 opština, 25 potpisnika su predsednici opština, članovi DS-a, koji više ne mogu da istrpe pritisak na lokalu i traže pomoć od Vlade.
Ova vlada je na dobrom putu da ujedini i vlast i opoziciju protiv sebe. Zašto? Medijski može donekle, a posle neke crte, sve to ide kontra. Vi se sada nalazite u situaciji kada sve ide kontra. Ne pomaže to što ste u Vrbasu, u jednom selu, zaposlili 16 momaka, računajući da će jedna od vaših stranaka da dobije neki veći procenat. Koliko ste otpustili da bi se tih 16 zaposlilo?
Više vam niko neće uzeti one vaše plave i žute pakete, pogotovo u vreme virusa. Taj hepatitis B.
Tema su pasoši. Tema je to što držite u zatočeništvu građane Republike Srbije; svi su zatočenici vaše politike. Vaša politika drži građane u blokadi. Vi ste na vlasti od 1991, 1992. godine. Vi ste na vlasti bili sa Panićem. U svim vladama ste vi.
Ko je najduže na vlasti u Beogradu, osim DS-a? Niko. Gde su vaši efekti? Kakva je ta vaša politika? Gde je hiljadu evra besplatno? Gde je život sa onih reklama televizijskih iz 2001. godine? Danas ste zaboravili i gde je granica. Sada ste se ujedinili oko statuta AP Vojvodine. Ima veze, zato što postoji opasnost da i tamo bude potreban pasoš.
Ko vama može da veruje? Kada se zakunete u nešto, znam da će biti sve suprotno. Sve mora da bude suprotno. Šta ste od izbornih obećanja ostvarili? Srbija je u minusu. Niko vam ne veruje u inostranstvu. Inostranstvo ste predstavili kao svoje partnere. Kakvi crni partneri? Niko vas ne poštuje. Ostalo je još nekoliko televizija i novina. Sve ste uzeli u ruke i sve ste upropastili. Čega ste se dohvatili, to se osušilo.
Zašto građani Srbije da budu zatočenici politike DS-a? Vrlo je opasno kada vas neko nagrađuje ordenjem iz inostranstva. Zašto vas nagrađuju? Za štetu koju pričinjavate Srbiji. Zato nemate našu podršku, ma koliko neke stvari prikazivali.
Građanima Srbije je svanulo. Jasno im je kojim putem ide ova zemlja. Jasno im je da niste kvalifikovani vozač tog autobusa koji se zove Srbija. Put kojim vodite Srbiju jeste ambis i zato treba što pre da siđete sa vlasti, kako bi se predupredile dalekosežne posledice po ovaj narod.
Niste zatvorili pitanje Kosova. Izgubili ste bitku…
(Isključen mikrofon.)

Vreme predviđeno za SRS je isteklo.
Reč ima narodni poslanik dr Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ime DHS-a podržaću Predlog ovog zakona i on je jedino moguće racionalno rešenje.
Čudim se brojnim izlaganjima koja potiču i od one političke opcije koja je godinama bila na vlasti kada pasoš nije služio ničemu. Mogla je da se uhvati prašina, mogla je da se uhvati paučina, moglo je da se putuje u Belorusiju, na Kubu, možda u Irak, u zemlje omiljenih prijatelja, ali nije moglo da se putuje nigde u civilizacijski svet, sem časnih izuzetaka.
Ako bih bio zlurad, mogao bih da iznesem primedbe da će neki naši sugrađani do kraja iduće godine u inostranstvo putovati s pasošima pretprošle države, SRJ, ima onih koji imaju pasoš SCG, kao i ovih koji imaju biometrijski pasoš Republike Srbije. To izaziva malu pometnju. Lično sam se suočio s tom činjenicom na pojedinim aerodromima, pojedinim graničnim prelazima, gde lokalna policija nema u spisku država više pretprošlu državu SRJ. Šta je, tu je.
Da nisam tradicionalista, rekao bih da na naslovnoj strani pasoša, pored ćiriličnog naziva, treba da bude i engleski ili francuski i latinični naziv, jer pasoš nije dokument za unutrašnju upotrebu, nego za putovanje u inostranstvo. Ja sam, ipak, tradicionalista.
Takođe, čini mi se da zvuči malo čudno da je potrebno dve godine da svi građani ove zemlje imaju jednoobraznu putnu ispravu. S druge strane, mnogo je važnije od svega toga da građani imaju važeći pasoš i nadam se da će od Nove godine putovati bez viza u inostranstvo, pre svega, u zemlje šengena.
Ne čujem nešto da mnogi ljudi teže da putuju u Irak, nisam primetio, bez obzira na bratske, prijateljske i tradicionalne odnose s Irakom. Ponavljam još jednom, moramo biti krajnje racionalni.
Gospodine ministre, apelujem da budemo brzi, hitni i efikasni kada se izdaju putne isprave našim građanima koji žive u inostranstvu. Donosimo zakon o dijaspori, to je lepo i neophodno, i nužno, i hvala Bogu da je tako, ali će se odnos prema dijaspori manifestovati na konkretnim stvarima, između ostalog, i na vremenu za dobijanje pasoša.
Ja sam apelovao na MIP da malo pretrese mrežu naših DKP, jer ona postoje na bazi neke matrice koja nema više nikakve svrhe. Ako vam kažem da 3.000 naših sunarodnika živi u Dubaiju a da je njima konzularno predstavništvo u Kairu, tri sata leta, to nema nikakvog smisla i mi ih pretvaramo u građane drugog reda. Uzalud onda priče da poštujemo, volimo i cenimo našu dijasporu; to se dokazuje konkretnim činjenjem.
Slična je ili ista situacija, a to ponavljam više puta, nadam se da me čuo ministar inostranih poslova, a dobio sam obećanja da će se to izmeniti, s Maltom. Tu je, takođe, 3.000 naših građana. U glavnoj ulici u La Valeti, na svakih 100 metara sretnete nekog našeg čoveka. Znam da je poginuo neki naš radnik na nekoj građevini. To je bila patnja da se skupe dokumenta i da se uradi šta treba.
Moj je apel da se maksimalno ubrza postupak za naše ljude koji žive u inostranstvu na dobijanju novih biometrijskih pasoša.

Pošto na listi poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam – da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne)
Ima reč ministar, gospodin Ivica Dačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam dugo godina bio poslanik, od 1992. godine neprekidno, u ovoj sali i u sali nekadašnje Republičke skupštine, naravno, žao mi je što ne mogu sada direktno da odgovorim nekima koji su me pitali, i pošto sam ispoštovao sve vas i ostao do kraja ove rasprave, evo, odgovoriću vam na ovaj način.
Smatram da nema razloga da dodatno obrazlažem ono o čemu sam govorio. Želim da kažem samo jednu stvar, potpuno iskreno. Budimo do kraja otvoreni i korektni. Ja nisam pisao Zakon o putnim ispravama, niti Zakon o ličnim kartama, već ih je pisala i donela prethodna vlada, Vlada Vojislava Koštunice, u kojoj su bile različite političke stranke, između ostalog, ministar je bio iz DSS-a. Ako je reč o tome, ja sam odgovoran za ono što se desilo 7. jula prošle godine od kada sam ministar unutrašnjih poslova.
Kada govorimo o rokovima, budite toliko korektni i recite da je u prvom, u Predlogu zakona koji je donet 2007. godine predviđeno da počne izdavanje novih pasoša u aprilu, je li tako, Zorice, 2008. godine, a da se završi do 31. decembra iste godine? O čemu pričate? Da li je to uopšte bilo realno? S kojim kapacitetima?
Budimo korektni, želim svima da kažem da ne mogu da prihvatim kritike za ono što je bilo. Od decembra prošle godine, ne ovde, nego u drugoj sali, tamo, ljudi koji rade u MUP-u, rade na upravnim poslovima, a ima ih oko 300, znači, manje od 300, izdali su milion pasoša.
Ja želim svima njima da zahvalim na tome što su uradili ovaj težak posao sa samo dve mašine za personalizaciju koje smo tada imali, a sada imamo tri. Kakav nas posao čeka? Samo pretpostavljamo, jer do sada je negde oko milion i 200-300 hiljada ljudi u Srbiji imalo pasoš, a očekuje se da će, otprilike, dva i po do tri miliona ljudi imati novi biometrijski pasoš do kraja ovog procesa.
Slažem se da neki rok mora da postoji. Žao mi je što gubimo dane na ovakvim temama, koje možda nisu uopšte sporne. Mislimo da je ipak neophodno da ostane neki rok, kako ne bismo došli u situaciju kao sa ličnim kartama. Naime, kada je donet Zakon 2006. godine, ostavljena je mogućnost da se lične karte izdaju do 2011. godine, i to je više od šest miliona ličnih karata, a do sada ih je izdato svega milion. Isti ljudi koji rade upravne poslove u MUP-u će morati sada da izdaju pasoše, lične karte, moraće da izdaju nove vozačke dozvole, saobraćajne dozvole itd.
Apsolutno mora da se ostavi neki rok, da ne bismo došli u situaciju da proces zamene pasoša traje bezgranično. Nema više opasnosti po viznu liberalizaciju u smislu belog šengena, zato što je bilo 200.000 izdatih pasoša u decembru prošle godine. Znači, 200.000 pasoša pet dana pre isteka zakonskog roka koji smo utvrdili godinu dana pre toga u Skupštini Srbije.
Želim da kažem da smo se trudili da rokovi koji su dati u zakonu budu nadmašeni, u smislu da se pasoši izdaju pre tih zakonskih rokova. Tako, danas izdavanje pasoša traje od tri do 15 dana, uglavnom. Kada je reč o hitnim postupcima i kada neko dolazi iz inostranstva, zaista se trudimo da to bude veoma brzo.
S druge strane, postoji objektivni problem ljudi koji žive u inostranstvu. Ne bih želeo ovde da me neko pogrešno shvati. Do sada je izdato 40 i nešto hiljada pasoša za naše građane koji žive u inostranstvu, a ima ih dosta, i vi to dobro znate. Ne predstavlja više problem samo da li će pasoši važiti još godinu-dve, ili pet godina, u formalnom smislu, u smislu da li će se dobiti vizna liberalizacija ili ne. Mnoge zemlje koje su prešle na biometrijske pasoše dale su rok i od tada više nema produžetaka. Zato smo se opredelili da ovaj rok važi do kraja sledeće godine, kako bismo imali neki realan podsticaj da ljudi što pre završavaju sve te stvari.
Imamo drugi, mnogo veći problem – to su lične karte. Do sada je izdato milion i 100.000 ličnih karata. Taj proces treba da se završi, po zakonu koji je, takođe, predložen i donet od strane prethodne vlade – do 2011. godine. Ljudi, to je za dve godine. Za dve godine treba izdati još pet miliona ličnih karata. Da li neko o tome razmišlja, da li je realno ili nije realno? Hoću da kažem da sve ovo što je do sada urađeno zaslužuje pohvalu, kada je reč o organizacionim stvarima.
Nije Srbija izmislila biometrijske pasoše, oni su izmišljeni u svetu, jesu jedan od uslova za viznu liberalizaciju.
Prvi blok pitanja je bezbednost dokumenata. Bezbednost dokumenata podrazumeva bezbedne pasoše i druga lična dokumenta. Sigurno je da su ovakvi pasoši mnogo teži za bilo kakav oblik falsifikata nego što su ovi prethodni pasoši. Sigurno je da je to jedan od uslova za viznu liberalizaciju. Zato, kada govorite, pošto su ovde, izgleda, neki zaboravili ko je bio vlast, ko je bio opozicija u nekom periodu, nemojte meni da se obraćate. Nisam ja tada obrazlagao zašto treba da bude donet ovaj zakon. Obrazlagali su ga neki drugi, a sada ti koji su ga obrazlagali meni, kao, nešto postavljaju pitanja. Molim vas, samo želim da vas podsetim da ja sprovodim zakon koji ste vi predložili i doneli.
(Dragan Todorović, s mesta: ...uz manjinsku podršku.)
Tada to nije bila, to je bila Vlada koja je bila... Gospodine Todoroviću, molim vas.
(Predsedavajući: Molim vas, bez dobacivanja.)
Molim vas, do sada sam veoma pažljivo pratio šta ste vi govorili.
U svakom slučaju, nisam tvrdio da se ovaj zakon donosi zbog vizne liberalizacije, tvrdili su oni koji su ga obrazlagali. Nisam ja povukao izdavanje pasoša sa KiM-a i ličnih karata, nego upravo vi u prethodnom mandatu Vlade. Znači, otkad je došlo do izdavanja novih biometrijskih pasoša i ličnih karata, pasoši se više ne izdaju na KiM.
Dame i gospodo, to je istina i nemojte drugačije da govorite. Molim sve vas koji o tome govorite da to imate u vidu, a vi to dobro znate, vi koji dolazite sa KiM-a.
Prema tome, politizaciju svega toga ne želim da prihvatim, zato što je to jedno tehničko pitanje. Znači, kada je reč o izdavanju pasoša, ranije su primani zahtevi na KiM-u, sada ne, ali to nije počelo mojim dolaskom, počelo je ranije, dame i gospodo.
Kada je reč o tome ko ima pravo na pasoše – svi imaju pravo na pasoše, svi građani Srbije, bez obzira na to u kom delu Srbije imaju prebivalište. Ali, odlukom, ili predlogom Evropske komisije, odluka još nije doneta, ali predlogom te odluke, za koju se očekuje da će biti doneta 30. novembra ove godine, za građane Srbije će važiti vizna liberalizacija. Svi građani Srbije imaju pravo na srpski pasoš, bez obzira na nacionalno poreklo i na prebivalište, ali za građane Srbije kojima je pasoš izdat u tzv. koordinacionoj upravi, neće važiti vizna liberalizacija.
To je činjenično stanje. Da li sam ja kao ministar i zamenik premijera zadovoljan time? Ne. Srbija u ovom slučaju nije u situaciji da nešto prihvata ili ne prihvata, to je jednostrana odluka Evropske komisije.
A kada smo već kod toga, dame i gospodo, nije ovo jedini primer gde se nešto ne odnosi na teritoriju KiM-a, o čemu ste vi razgovarali svih ovih godina unazad. Znači, i kada je reč o tom sporazumu o readmisiji s EU, ne odnosi se na teritoriju KiM-a. Od novembra 2002. godine, Kosovo je dobilo svoj tehnički dijalog s EU, mehanizam za praćenje procesa stabilizacije i pridruživanja. Od novembra 2006. godine, Evropska komisija objavljuje izveštaj o napretku i za KiM, u skladu s Rezolucijom 1244, kao i za Srbiju. Sporazum o tekstilu, koji je usvojen, ne odnosi se na teritoriju koja je pod Rezolucijom 1244, pa i parafiranje čuvenog sporazuma o asocijaciji i pridruživanju je to podrazumevalo.
CEFTA, znači, Ugovor o slobodnoj trgovini, koji je bio u Parlamentu, takođe. Tada ja nisam bio u vladajućoj strukturi. Prema tome, to je isto kao što piše i za viznu liberalizaciju, znači, ne odnosi se na teritoriju KiM-a, po Rezoluciji 1244.
Što se mene tiče, mislim da Srbija treba da insistira na tome da za sve naše građane važi vizna liberalizacija, ali u ovom slučaju, u skladu s tim prethodnim stavovima, predlog je takav da ta teritorija koja je pod Rezolucijom 1244 nije prošla kriterijume za, da tako kažem, sve pravne mehanizme, da može postojati vizna liberalizacija.
U svakom slučaju, želim da kažem nekoliko detalja. Za ovih desetak godina, oko 400.000 ljudi je dobilo državljanstvo Srbije, reč je o izbeglicama. Od 2005. godine, ima 473 nerešena slučaja. Pozivam gospodina Buhu da zajedno s MUP-om vidimo šta sve treba da se uradi kada je reč o pravnim procedurama, jer je to za sve nas prioritet. Takođe, ukoliko postoje bilo kakvi drugi predlozi izmena i dopuna postojećeg zakona ili Zakona o ličnim kartama, treba raditi na pojednostavljenju procedure, kako ne bismo imali ovakve situacije.
Mi ćemo se umrežiti s drugim državnim organima, tako da od decembra, gospodine Buha, počinje i primena ovog zakona, gde će izvod iz matičnih knjiga biti stalan i onda neće biti kasnije potrebno da se na ovakav način, na svakih šest meseci, obnavlja.
Kada je reč o načinu na koji se izdaju danas pasoši, sve što je vezano za pasoše utvrđeno je prethodnim zakonom, koji je donet u Narodnoj skupštini Republike Srbije. U svakom slučaju, tada je definisan i način izdavanja pasoša i izrada pasoša. Još jednom ponavljam, ono što sam rekao i pre godinu dana, smatram da nije najbolje rešenje da MUP ne učestvuje u procesu izrade pasoša, ali je to rešenje, po zakonu, dato NBS, odnosno Zavodu za izradu novčanica. Čuli ste malopre, gospodin Šormaz je, u želji da prikaže kako je sve to završeno u to vreme, rekao da je kada sam došao sve bilo gotovo. To je tačno. U svakom slučaju, to je doneto u to vreme, način na koji je donet taj zakon, s tom odredbom, takav je kakav jeste. Znači, MUP izdaje pasoše, a pasoš kao pasoš izrađuje NBS, odnosno Zavod za izradu novčanica, u skladu sa svim procedurama koje tamo postoje.
Imajući u vidu neke novinske napise i ono o čemu ste vi govorili, do sada nije utvrđeno, bilo kakvim analizama, ili procesima, ili prijavama, da je bilo nekakvih nepravilnosti u tom komercijalnom procesu kod NBS u izradi pasoša. S te strane, moguće je razgovarati o promeni ovog, pošto je i gospođa Tabaković predložila to, znači, da li će NBS ili MUP to raditi, ali mislim da u ovom trenutku ne smemo da idemo na taj potez, jer bismo dinamiku izdavanja pasoša narušili. U svakom slučaju, to je rešenje, to je jedno zatečeno stanje.
Za nas je važno da je pasoš kvalitetan. Nema problema u njegovoj verifikaciji kada je reč o drugim državama. Znači, do sada se nije desilo, gotovo da se nije desilo da neko u svetu ima neki problem, kao naš državljanin, s novim biometrijskim pasošem.
Želim samo još jednu stvar da dodam – da će 1. decembra, najverovatnije, krenuti novi sistem, o čemu je ovde neko govorio. Znači, unapređenje ovog našeg sistema za izdavanje biometrijskih pasoša, o tome sam već pričao, ali samo još da objasnim, otisak prsta će biti na našem pasošu. U EU je to od ove godine standard, standard za neku budućnost. Srbija ne treba da kaska za EU, već treba da ide u korak s EU, tako da će Srbija biti među prvih deset zemalja u svetu koja će imati ovu tehnologiju, koja će omogućiti građanima da tamo gde postoje takve identifikacione granične ili kontrolne jedinice, praktično, bez kontrole graničnog policajca, prolaze širom sveta.
U svakom slučaju, da ne širim sada dalje temu, pošto će verovatno biti prilike i kada se bude raspravljalo o amandmanima, ovde nije reč ni o kakvom pitanju da li neko pogrešno određuje vreme dokle će svi zameniti pasoše ili ne, ovde je reč samo o tome da više ne predstavlja problem sam taj rok, ali da ipak moraju postojati određeni rokovi dokle će neki pasoši, neki dokumenti, biti u javnoj upotrebi. Zaista mislim da Srbija treba što pre da prestane da bude država čiji će građani nositi pasoše države koja više ne postoji i gde naši ljudi imaju problema širom sveta da ih neko identifikuje iz koje države uopšte dolaze.
Možemo bez ikakvih problema da prihvatimo i amandmane da to bude šest meseci duže, ili godinu dana duže, ali se moraju neki rokovi postaviti, da bi ljudi znali u kom periodu treba da zamene svoje dokumente.
Zahvaljujem na pažnji i ne želim da sada polemišem u smislu ko je sada više zaslužan i zašto. Vizna liberalizacija, ako bude pozitivna po građane Srbije, biće prvi praktični, možda, benefit koji će građani moći da vide od evropskih integracija. Naravno, želim da zahvalim svima koji su u tome učestvovali svih ovih godina, da li su bili u jednoj, drugoj, trećoj ili četvrtoj vladi, apsolutno je nebitno. Čini mi se da ogromna većina naših građana ima pozitivan stav prema ovom pitanju, bez bilo kakve druge politizacije.
Nikakvih drugih uslova za viznu liberalizaciju nije bilo, osim četiri bloka pitanja iz ''mape puta'' – to je bezbednost dokumenata, to je pitanje granica, migracije i azila, pitanje borbe protiv kriminala i korupcije, pitanje ljudskih prava i sloboda. Apsolutno, nikakvih drugih dodatnih uslova koji su vezani za politička pitanja uopšte u ovim razgovorima o viznoj liberalizaciji nije bilo. Uostalom, to najbolje znaju svi oni koji su u tome učestvovali, a kao što znate, to je započeto još pre nekoliko godina. Još u vreme prethodnog ministra, Jočića, MUP je bio na čelu tzv. radne grupe za beli šengen. To je sada odvojeni blok pitanja od ovoga o čemu danas govorimo. Sigurno ne radimo ovo zbog EU, nego radimo zbog nas i zbog naših građana. Naši građani zaslužuju da imaju pasoše Srbije, države u kojoj žive i čiji su građani i državljani. Hvala.