DRUGA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.11.2009.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

9. dan rada

10.11.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 21:40

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
16 minuta i 30 sekundi.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam – da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93.
Za reč se javio ministar Milan Marković.
Pre nego što mu dam reč, obaveštavam Narodnu skupštinu, na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i posle 18 časova, raspravom o tački koja u tom trenutku bude predmet našeg rada.
Reč ima ministar Milan Marković. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Drago mi je da smo relativno brzo došli do kraja ove diskusije u načelu i da je većina poslaničkih grupa odustala od korišćenja svog vremena, što mi govori o tome da je zakon zaista dobro urađen i da nema tu mnogo razloga za polemiku.
Što se tiče ovih insinuacija da mi u Vladi ne znamo, nestručni smo itd., to važi za poslednjih devet godina. Nekoliko hiljada akata je bilo u proceduri, za svih nekoliko hiljada akata SRS je rekla da smo neuki, da ne znamo, ko god da ih je predlagao, bila ova većina, ili neka druga većina.
Morate da razumete da smo mi ljudi skromnog znanja, izgleda, i skromne pameti i da smo vaše vanvremensko i vanprostorno dostignuće, taj pravnički domet koji je oličen u gospođi Radeti, uskraćeni da razumemo, tj. da se, prosto, pomirimo s tim da nismo pametni kao radikali. Šta da radimo, tako nam je kako nam je.
Nisam očekivao da vam se ovaj, od tih nekoliko hiljada zakona, svidi. Ako vam se nije svidelo prethodnih 3000-4000 akata, ne može ni ovaj da vam se svidi. Kada je prethodnih 50 ministara, u različitim vladama, koji su se pojavljivali pred vama, bilo neuko, nestručno i šta već, nisam očekivao ni ja da budem stručan.
Ubeđen sam zaista da ste vi iznad nas. To je nešto što mi obični smrtnici ne možemo da razumemo, tako da ću se obratiti, pre svega, onima koji razumeju ovaj niži nivo diskusije koji mogu da pružim.
Dakle, ovaj zakon je veoma važan. Ovaj zakon pruža sigurnost svim biračima sutra. Ovaj zakon nas zaista uvodi u jednu novu eru u našem izbornom pravu. Osnov za ovaj zakon je u onom delu Ustava koji govori o evidencijama građana, jer ovo nije izborni zakon, ovo je zakon čija je suština evidencija. Prema tome, potpuno je jasno zašto je, po našem skromnom znanju, ustavni osnov u onom delu Ustava koji govori o evidencijama građana. Država, na osnovu tog člana Ustava, ima pravo da pravi ovakve evidencije.
Ovom zakonu, svakako, nije mesto u izbornim zakonima. Potpuno je neozbiljno izabrati jedan od nekoliko izbornih zakona i staviti deset odredaba o biračkom spisku u taj neki zakon.
Ono što je važno za građane, što treba da znaju, to je da će, kada se uspostavi ovaj centralni birački spisak, svaki građanin, preko svog računara, vrlo jednostavno uvek moći da proveri gde glasa, kada glasa, koje je biračko mesto, da li je upisan, ili nije upisan. To je veoma važno. Šifra za svaki pristup će biti matični broj, to je razlog zbog čega matične brojeve ne smemo davati političkim strankama.
Druga stvar, koja je veoma važna, ovaj spisak će biti stopostotno ažuran. Ponavljam, da ne bi zbog neodgovornih izjava naši građani mislili nešto drugačije, u Republici Srbiji izbori su bili i legitimni i legalni kada je u pitanju birački spisak. Birački spisak je 98,5% ispravan i to je pokazala analiza koju smo izvršili. Nemojte da u građane unosimo nemir i da im govorimo da birački spisak nije ažuran, on je dosta ažuran. Naravno, to nije potpuna ažurnost. Potpunu ažurnost možemo postići samo jedinstvenim biračkim spiskom.
Šta je još dobro za građane što se donosi ovim zakonom? To je da će moći da glasaju prema mestu svog boravišta. Zašto terati ljude da idu u mesto svog prebivališta? Zamislite studenta iz Medveđe koji studira u Beogradu, treba da putuje autobusom 6 sati da bi otišao da glasa i da se vrati kući?
Zašto ne pustiti mladog čoveka da glasa u mestu svog boravišta? Njegovo je samo da se prijavi. S obzirom na to da je jedinstvena baza, da se direktno radi u centralnoj aplikaciji, odmah će biti unesena njegova želja da glasa prema svom boravištu.
Bilo je pitanje da li je moguće da nekom ostane i po prebivalištu boravište. Očigledno je da je nemoguće, jer u centralnom se vodi jedno prezime – Marko Marković, njegovi podaci i napomena da li glasa u boravištu ili ne glasa u boravištu, tako da je nemoguće da se u dva izvoda pojavi taj čovek. To je prosto nemoguće. Zato i jeste jedinstvena elektronska baza.
Zamislite situaciju, to je koleginica iz G 17 govorila, osoba s invaliditetom. Zamislite koliko imamo lica u staračkim domovima, to su sve lica s boravištem. Vi znate da je birački odbor obavezan da za ona lica koja objektivno nisu u mogućnosti da izađu na glasanje obezbedi glasanje. Da li neko zaista misli da će birački odbor iz Medveđe doći u Beograd i obezbediti glasanje do 11 sati licu koji se nalazi ovde, u domu koji zbrinjava takva lica?
Prema tome, dajte da omogućimo svim našim građanima ono što smo omogućili svim našim građanima u inostranstvu. Svaki naš građanin u inostranstvu glasa po mestu boravišta, nakon što prijavi da će glasati. Zašto to ne bi mogao i naš građanin koji živi unutar Srbije? Zar smo toliko nesposobni?
Mislim da nismo, to možemo da uradimo i tu neće biti nikakvih problema.
Što se tiče inostranstva, imali smo 55.000, 56.000 lica u posebnoj evidenciji koja se vodi za glasače u inostranstvu. To je broj koji je verovatno daleko manji od broja ljudi koji imaju pravo glasa, da glasaju u inostranstvu. Imali smo 56.000, a na poslednjim izborima je glasalo samo 18.000. Sada više takvih problema nećemo imati, jer se primenjuje ista odredba i za njih, da oni, u zavisnosti od svoje želje, prijave da li će glasati po boravištu ili prebivalištu, tako da ćemo tačno znati. Praktično, to dolazi, ne znam tačno koliko pre izbora, da sada ne računam rokove. Tačno ćemo znati koliko će lica glasati u inostranstvu. Dvadeset dana pre toga ćemo tačno znati broj lica koji će glasati u inostranstvu. Tačno ćemo znati gde su ta lica, na kojim biračkim mestima će glasati, pa se neće desiti da otvorimo birački odbor negde a da niko ne glasa.
Pitanje – ko vodi ovo? Ovo je prvi zakon koji jasno definiše ko vodi, kako vodi. Vodi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Kako se vrši povezivanje? Vrši se definisanjem ovog zakona.
Neko je pitao – zašto sada zakon? Zato što ga niko pre nas nije usvojio. Zašto ranije nije usvojen, ne znam. Zašto niko ranije nije radio, takođe, ne znam. Neko je pitao – zašto u prethodnom mandatu nije?
Pa, zato što je u prethodnom mandatu Ministarstvo imalo osam zakona pred ovom skupštinom za osam meseci. Prosto, došlo mu je vreme. Dobro je da ga uradimo. Mnogo bi loše bilo da ga ne uradimo ni sada i da ostane situacija kao što je do sada bila.
Pominjane su matične knjige. Napreduje sasvim dobro. Matične knjige će imati elektronsku bazu. To će sutra biti elektronska baza svih građana. Malopre sam govorio o tome. Očekujem da će već u aprilu, recimo, neko iz Leskovca, ako se igrom slučaja nađe u Kragujevcu, moći da ode u gradsku upravu u Kragujevcu i da uzme svoj izvod iz matične knjige.
Očekujem da ćemo na proleće imati taj sistem. Kada uzme taj izvod, više nikada neće imati potrebe da ga uzima. On će biti trajan, zaštićen, na posebnom formularu koji radi Zavod za izradu novčanica. To će biti do proleća, a u roku od dve godine, nadam se, i za svaku opštinu i svakog građanina u Srbiji.
Svi ćemo biti u jednom registru i onda će se otvoriti mogućnost za ono što se često pominje, kada dođemo na neki šalter i kažemo da hoćemo nešto da uradimo, podnesemo zahtev, nema potrebe da taj sa šaltera kaže – donesi izvod iz matičnih knjiga, pa još ne starije od ne znam koliko. Ne, jer onda svojom šifrom ulazi u centralnu bazu i povlači moje podatke, moj zahtev, moje odobrenje da može da povuče moje podatke iz centralne baze, i to ide izuzetno dobro i hvala onim kolegama koje su to pomenule.
Što je Koridor 10 u realnoj infrastrukturi, Koridor 10 u državnoj upravi i suštinska reforma je Zakon o matičnim knjigama. On je prošao dosta nezapaženo i potpuno je razumljivo da ljudima nije interesantna materija, ali verujte, to je buduća E uprava za 21. vek.
U suštini, to je to. Žao mi je što je diskusija u određenim momentima išla van teme.
Ovo je zaista zakon gde je očigledno maksimalan mogući konsenzus, kažem, maksimalan konsenzus. Ne verujem da je išta više moguće da se postigne. Ovo je jedan od onih zakona koji su dobili najveći mogući konsenzus, u smislu generalne sadržine zakona.
Naravno, poštujem određene drugačije ideje. Neke su za puno poštovanje. Pitanje je da li su sprovodive u ovom momentu. Imamo različita mišljenja o tim stvarima. O tome ćemo kada budu bili amandmani.
U svakom slučaju, ako se izuzme jedan deo diskusije, mislim da smo imali vrlo lepu diskusiju i da su građani mogli da čuju šta je ono što ih očekuje i šta je dobrobit za njih uvođenjem jedinstvenog biračkog spiska.
Dakle, birački spisak kao jedinstvena evidencija za sve birače. Hvala vam na pažnji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pravo na repliku, narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Hvala. Ministar je opet rekao da želi da se obrati samo jednom broju narodnih poslanika, kaže – onima koji ga razumeju.
Pretpostavljam, ministre, da ste mislili na one koji će glasati za vaš zakon, pa vas podsećam da pogledate da imate trenutno u sali samo osam onih koji će glasati za ovaj predlog zakona. Naravno, to je vaš problem.
Nije tačno, gospodine ministre, da bezrazložno kritikujemo predloge zakona. Istina je da ne glasamo za Vladine predloge, jer mi smo opozicija, ali sami ste više puta doživeli da govorimo pozitivno o nekim delovima vaših zakona, predloga koji ste ovde zastupali, kao i o vašem ponašanju u Narodnoj skupštini.
Gospodine ministre, naš narod kaže – prema svecu i tropar. Da li mislite da ćemo da dozvolimo da nas vređate i da onda kao uvređena mlada pobegnete iz sale, a mi ćemo skrušeno da hvalimo nešto što ne liči na zakon. Ovo je uredba, gospodine ministre, dopalo se to vama ili ne.
Gospodine ministre, pre nego što pobegnete tako bezobrazno, kažite nam – od tih nekoliko hiljada zakona koje ste doneli, samo ne znam u kojoj zemlji, koliko ih se primenjuje, koliko je primenljivih zakona doneto u ovom parlamentu?
Ovo što reče gospodin ministar da se može glasati u mestu boravišta, između ostalog, zato da bi studenti mogli da glasaju u mestu gde trenutno studiraju, nije pravi razlog.
Pravi razlog je manji trošak DS-a. Demokratska stranka Milana Markovića je ta koja kupi ljude, plaća prevoz, plaća sendviče, plaća sokove za poneki glas ljudi koje odvezu u mesto prebivališta. To je jedini razlog zbog kojeg će ovo da se omogući.
Priča o glasanju u inostranstvu. Ako ministar malopre kaže da je trebalo da glasa 50.000 ljudi, a da je samo 18.000 ljudi imalo mogućnost da glasa u inostranstvu, zar to ne baca senku na dosadašnje izbore i legitimnost dosadašnjih izbora?
Nije tačno da je svaki građanin Srbije koji živi privremeno u inostranstvo mogao da glasa. Mogli su da glasaju samo oni koji su zaposleni u konzularno-diplomatskim predstavništvima i oni za koje se unapred znalo da su glasali za DS. To je javna tajna. To svi znaju. Ministar sada pokušava da nam priča bajke, kao da smo mi Trnova Ružica, pa smo se malopre probudili iz dubokog sna.
Znamo vas, gospodo demokrate, odlično.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Tri minuta. Zahvaljujem.
U obavezi sam, na osnovu člana 27, da otklonim svaku zabludu u odnosu na izgovoreno u ovoj sali. Legitimnost izbora ne može se dovoditi u vezu s izlaznošću i molim vas da pažljivo biramo reči kada govorimo o legitimnosti izbora.
Izlaznost može biti razlog za proglašavanje izbora neuspelim jedino i samo ako u zakonu stoji odredba da je potreban određeni procenat od ukupnog upisanog biračkog tela.
Smatram važnim da ovo ponovim, zbog toga što su, ako nigde drugde, u ovoj kući, u Narodnoj skupštini, Zakon o izborima i Jedinstveni birački spisak važne teme.
Ovim završavamo rad u prepodnevnom delu.
(Narodna poslanica Vjerica Radeta, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Nastavljamo rad u 15.35 časova, prelaskom na načelnu raspravu o sledećoj tački dnevnog reda. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.35.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, prelazimo na 23. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O RAVNOPRAVNOSTI POLOVA (rasprava u načelu)
Obaveštavam da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike u Vladi Republike Srbije, pozvala da sednici prisustvuju i Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, i Natalija Mićunović, direktor Uprave za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada i socijalne politike.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ravnopravnost polova i Odbora za evropske integracije.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jednom, do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ako to već niste učinili, da podnesete prijave za reč, s redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju sledeći narodni poslanici: Nikola Krpić – Poslaničku grupu PUPS-a, Elvira Kovač – Poslaničku grupu manjina, Nataša Mićić – Poslaničku grupu LDP-a, Miletić Mihajlović – Poslaničku grupu SPS-JS-a, Milica Vojić-Marković – Poslaničku grupu DSS-a, Jelena Travar-Miljević – Poslaničku grupu G17 plus, Dragan Stevanović – Poslaničku grupu SRS-a, Bojana Stanojević – Poslaničku grupu ZES-a, kao i Milan Knežević – Poslaničku grupu Napred Srbijo.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Ljajiću.

Rasim Ljajić

Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što danas mogu da predstavim Predlog zakona o ravnopravnosti polova, upravo u godini kada obeležavamo 30 godina od donošenja Konvencije o uklanjanju svih oblika diskriminacije žena, koju je ratifikovalo do sada 185 zemalja, među kojima je i Srbija. Već dve i po godine Ministarstvo radi na izradi ovog zakona, u koji su uključeni i predstavnici civilnog društva, kao i socijalni partneri, s osnovnim ciljem da se postigne što veći stepen saglasnosti oko odredaba ovog važnog zakona, koji spada u grupu tzv. antidiskriminacionih zakona.
Donošenjem i ovog zakona, upotpunjujemo pravni osnov za dalju borbu protiv diskriminacije različitih društvenih grupa, a to je i dovoljan osnov za zaštitu i unapređenje ljudskih prava u Srbiji. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članovima 15, 21. i 97. Ustava Republike Srbije, koji govore o ravnopravnosti žena i muškaraca, kao i o zabrani svake diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito na osnovu pola.
Postoji više razloga zašto ovaj zakon donosimo. U njima leži i osnovni smisao samog zakona. Naime, Vlada Republike Srbije je u februaru ove godine donela Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti i u toj strategiji je izričito naglašeno da je donošenje ovakvog zakona jedan od preduslova da sama strategija bude operativna i konkretizovana u svakodnevnom životu.
Drugi razlog leži u činjenici da je ovo deo harmonizacije našeg zakonodavstva, posebno u oblasti ljudskih prava, s međunarodnim standardima i ovaj zakon sadrži nešto što je duh nekoliko važnih međunarodnih konvencija. Spomenuo sam Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, Konvenciju protiv rasne diskriminacije, kao i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Osim toga, Komitet UN-a za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena, u svojoj preporuci, u tački 14, jasno je pozvao Srbiju da što pre donese i usvoji zakon o ravnopravnosti polova.
Na kraju, ali ne najmanje važno, čak bih rekao da je to i osnovni razlog za donošenje ovog zakona, to su poražavajući podaci i pokazatelji koji govore da imamo značajnu neravnopravnost u svakodnevnom životu između žena i muškaraca, da su te društvene razlike i te kako ispoljene.
Primera radi, u svim sektorima delatnosti, muškarci imaju veće prosečne zarade od žena za nekih 16-17%. Stopa zaposlenosti muškaraca je 63, a žena 44%. Prema podacima Agencije za privredne registre, muškarci čine ogromnu većinu među direktorima, čak 79,2%, likvidacionim upravnicima – 71,6%, zatim osnivačima preduzeća – 75,4%, predsednicima upravnih odbora – 8,57% i stečajnim upravnicima –86,4%.
Svi ovi podaci govore o neophodnosti da se dispariteti koje smo istakli uklone i donošenje ovog zakona je samo početak jednog procesa. Iluzorno je očekivati da će sam zakon, u jednom kratkom vremenskom periodu, ispraviti sve ovo o čemu sam do sada govorio.
Ono što jeste osnovna svrha ovog zakona i što se želelo postići njegovim odredbama jeste stvaranje uslova za uvođenje politike jednakih mogućnosti, jednakih mogućnosti ostvarivanja prava žena i muškaraca, preduzimanja posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije koja bi bila zasnovana na polu, kao i postupka zaštite lice izloženih diskriminaciji.
Vrlo kratko ću reći šta su novine u Predlogu ovog zakona. Mislim da će tokom rasprave biti prilike da se govori i o amandmanima koji su predloženi, sa ciljem da se poboljša kvalitet ovog zakona.
Ono čime se zakon posebno bavi, a što bih hteo da istaknem, tiče se zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite. Naime, oblast zapošljavanja je centralni i najvažniji deo Predloga zakona o ravnopravnosti polova. Predlog zakona bliže određuje sadržaj politike jednakih mogućnosti u oblasti rada i zapošljavanja i propisuje konkretne mere za postizanje ravnopravnosti polova u procesu rada.
Novo rešenje se odnosi na obavezu poslodavaca, onih koji zapošljavaju više od 50 radnika. U prvobitnom predlogu je bilo reči o 500 radnika, a, na predlog poslanika, taj broj je sada smanjen na 50 i to će Vlada prihvatiti.
Dakle, poslodavci koji zapošljavaju više od 50 radnika imaju obavezu da sačine plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova i dostave ga republičkom organu uprave nadležnom za ravnopravnost polova.
Smisao ove posebne mere koju preduzima sam poslodavac, o njoj podnosi izveštaj, jeste obezbeđivanje ravnomerne zastupljenosti polova prilikom zapošljavanja i u procesu rada.
Predlog zakona bliže definiše način ostvarivanja prava na jednakost i dostupnost poslova i položaja i utvrđuje obavezu organa Republike Srbije, autonomnih pokrajina, gradova i opština, kao i javnih službi i preduzeća čiji je osnivač Republika, AP, grad i opština, da nastoje da obezbede, kroz politiku zapošljavanja, da najmanje 30% lica manje zastupljenog pola bude u organizacionoj jedinici, kao i na rukovodećim mestima i organima upravljanja i nadzora.
Predlogom zakona se, takođe, zabranjuje davanje prednosti licima, s obzirom na pripadnost polu, prilikom javnog oglašavanja i izbora zaposlenih.
Posebno se garantuje pravo na jednako plaćanje za isti rad. Pravo na jednako plaćanje za jednak rad vezuje se za rad kod istog poslodavca.
Ovo pravilo ima za cilj da onemogući nejednako plaćanje žena i muškaraca za istovrsni rad kod istog poslodavca i na taj način otklanja mogućnost diskriminacije po osnovu pripadnosti određenom polu, koja je u praksi, nažalost, prisutna.
Novina je i da se najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola uključi u sastav odbora za pregovore, koji Predlog zakona predviđa, kako bi u procesu kolektivnog pregovaranja bila obezbeđena mogućnost ravnomernog učešća predstavnika oba pola. Kako se u procesu zaključenja kolektivnih ugovora opredeljuju veoma osetljiva pitanja, kao što su uslovi rada i cena rada, u ovom procesu moraju postojati jednake mogućnosti za učešće svih zaposlenih, kako bi mogli da iskažu svoje potrebe i ostvare svoje legitimne interese bez diskriminacije i pod jednakim uslovima.
U oblasti socijalne zaštite, pored izričite zabrane neravnopravnog tretmana po osnovu pola, prilikom ostvarivanja prava iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite posebno se predviđa mogućnost da se u budžetu Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, predvide posebna sredstva za poboljšanje materijalnog položaja samohranih roditelja i nezaposlenih majki. Mogućnost da se u budžetima predvide posebna sredstva za ove namene predstavlja osnov za preduzimanje posebnih mera i u ovoj oblasti, kojima bi se štitio položaj samohranih roditelja i nezaposlenih majki.
Takođe, u oblasti obrazovanja, novina je načelo da je obrazovanje o ravnopravnosti polova sastavni deo celokupnog sistema obrazovanja. Predlog zakona je predvideo da nastavni planovi i programi obrazovanja treba da imaju i ove sadržaje.
Ostvarivanju tog cilja namenjena je i obaveza organa državne uprave nadležnih za obrazovanje da u postupku donošenja nastavnih planova i programa, udžbenika, studijskih programa, nastavnih metoda i normativa, školskih prostora i opreme, predvide takve činioce koji će omogućiti sprovođenje politike jednakih mogućnosti žena i muškaraca.
Ovo zakonsko rešenje predstavlja novinu u odnosu na dosadašnja rešenja, sadržana u odgovarajućim zakonima. Ima za cilj da politiku jednakih mogućnosti i ravnopravnosti polova učini sastavnim delom obrazovnog procesa, kako bi se otklonile predrasude o društvenom položaju žena i muškaraca.
Što se tiče političkog i javnog života, garantovane su jednake mogućnosti za učešće žena i muškaraca u političkom i javnom životu, što je uslov i pretpostavka za ostvarivanje ravnopravnosti polova prilikom korišćenja političkih prava građana.
Ova prava i instrumenti za njihovo ostvarivanje i posebne mere, čiji je cilj ostvarivanje ravnopravnosti polova u političkom i javnom životu, kao i obaveze organa vlasti da stvore uslove za efektivno korišćenje prava u ovoj oblasti, predstavljaju međunarodne standarde, čiji sadržaj definišu međunarodne konvencije, čiji je potpisnik i naša država.
Predloženim rešenjima određene su oblasti u kojima se preduzimaju posebne mere za postizanje ravnopravnosti polova – organi vlasti u Republici Srbiji, AP, gradu, opštini, političke stranke, sindikati, udruženja građana, međunarodna saradnja. Precizirane su obaveze organa vlasti, organizacija koje vrše javna ovlašćenja, ustanova, kao i organizacija i institucija čiji je osnivač Republika Srbija, AP, grad ili opština, i posebne mere koje preduzimaju u okviru svojih nadležnosti. Pri tom, zakon utvrđuje obavezu političkih stranaka i sindikata da svake četiri godine utvrđuju plan delovanja na unapređenju ravnopravnosti polova, kao i posebne mere za podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u organima političke stranke, odnosno sindikata, a posebno prilikom kandidovanja za izbor poslanika i odbornika.
Takođe, tu je i ravnomerna zastupljenost oba pola u sastavu skupština na svim nivoima, koju obezbeđuje grupa posebnih mera. Posebne mere se odnose na proces kandidovanja i izbora za predsednika Republike, poslanike i odbornike u skupštinama.
Predlog zakona precizira posebne mere u cilju obezbeđivanja ravnomerne zastupljenosti polova u organima izvršne vlasti na svim nivoima, kao i organima uprave na svim nivoima. To je novo rešenje u našem zakonodavstvu, jer su do sada posebne mere bile utvrđene samo za izbor predstavničkih tela, a ne i za organe izvršne vlasti.
Uslov za efektivno ostvarivanje prava žena i muškaraca da ravnopravno i bez diskriminacije sudeluju u međunarodnoj saradnji koja se ostvaruje u okviru spoljne politike jeste preduzimanje posebnih mera u ovoj oblasti. Predloženo rešenje je novo i u dosadašnjem pravnom sistemu nije postojalo.
Međunarodni dokumenti i uporedno zakonodavstvo predviđaju posebne mere za postizanje ravnomerne zastupljenosti polova i u domenu međunarodne saradnje. Predlog zakona predviđa da organ nastoji, u zavisnosti od objektivnih mogućnosti, da obezbedi zastupljenost najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola u sastavu međunarodnih delegacija.
I tamo gde se politika ravnopravnosti polova naročito ostvaruje, na lokalnom nivou, predviđene su neke novine. Naime, prihvaćen je predloženi amandman poslanika o formiranju posebnog tela koje će se baviti unapređivanjem rodne ravnopravnosti i na lokalnom nivou.
Na predlog zakona je podnet veliki broj amandmana. O tome će biti prilike da razgovaramo u danu kada se o tome bude diskutovalo. Sasvim sigurno, bićemo spremni da i u nastavku rasprave prihvatimo svaki amandman koji će poboljšati tekst ovog zakona.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine ministre.
Da li izvestioci odbora, gospođa Mojović i gospodin Varga, žele reč? Da, ima reč gospođa Mojović. Izvolite.

Gorica Mojović

Za evropsku Srbiju
Poštovana gospođo predsednice, gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije je na sednici održanoj 27. oktobra, većinom glasova, podržao zakon o ravnopravnosti polova u načelu.
Zašto su podržali ovaj zakon i zašto nam je potreban zakon o ravnopravnosti polova? Zato što je, to je i sam ministar Ljajić u svom uvodnom izlaganju rekao, politika jednakih mogućnosti, rodna ravnopravnost i razvoj strateškog partnerstva između žena i muškaraca osnovni faktor koji doprinosi ukupnoj modernizaciji i evropeizaciji Republike Srbije. Unapređenje rodne ravnopravnosti, koja osnažuje ulogu žena u društvu, nije zahtev za posebnim privilegijama, već predstavlja uspostavljanje ravnoteže među polovima i izgradnju harmoničnih odnosa kao uslova za ostvarivanje dobrobiti čitavog društva.
Primedbe koje su se na ovaj zakon mogle čuti na sednici Odbora, a i u javnim debatama i diskusiji povodom ovog zakona, odnose se uglavnom na deklarativnost pojedinih odredaba, na opštost pojedinih članova zakona, na to da su pojedine odredbe zakona date u formi preporuka, na blagu kaznenu politiku i na nesankcionisanje nekih mera, koji ugrožavaju principe rodne ravnopravnosti.
Sasvim sam uverena da će usvajanjem pojedinih amandmana, kako je to ministar već naglasio, neke od ovih primedaba biti otklonjene.
Kada govorimo o opštosti zakona i o tome da on ne pokriva čitavu materiju rodne ravnopravnosti, treba da imamo u vidu da su ova skupština, kao i Vlada Republike Srbije, donele čitav niz zakona i propisa kojima se oblast ravnopravnosti polova reguliše; mislim na zakone i propise u oblasti rada i zapošljavanja, zdravstva, obrazovanja, na zakone koji se odnose na porodicu, brak, ali i na sve propise antidiskriminatorske prirode. Ovim zakonom formira se osnova za sveobuhvatnu politiku jednakih mogućnosti za ostvarivanje prava na ravnopravnost, za preduzimanje posebnih mera u odnosu na žene, za bolje korišćenje stručnosti i kreativnosti i, naravno, za zaštitu od diskriminacije.
U odnosu na postojeće zakone, o kojima je bilo reči u uvodnom izlaganju, koje sam i ja pomenula govoreći o oblastima u kojima su doneti, ovaj zakon donosi neke bitne novine.
Neću pominjati one koje je pominjao ministar Ljajić, ukazaću samo na još dve-tri. Predviđene su posebne mere i garancije zaštite od diskriminacije na osnovu pripadnosti određenom polu, posebno zbog trudnoće, roditeljstva, a naročito mere zaštite od seksualnog uznemiravanja. Utvrđene su, kao što smo već čuli, mere socijalne i zdravstvene zaštite i potvrđen je još jednom, i u ovom zakonu, ravnopravni tretman u pravima i obavezama supružnika i vanbračnih partnera.
Ono što je bitno u oblasti i kulture i sporta, to je obaveza, koja se prvi put uvodi ovim zakonom, da se u sastavima upravnih i nadzornih odbora nađe 30% članova manje zastupljenog pola. Naravno, ova obaveza se odnosi i na druge javne službe.
Bez obzira na primedbu koja se odnosi na blagonaklonu, da kažem, kaznenu politiku, koja je u izvesnom smislu i ovim zakonom regulisana, ali i drugim propisima iz oblasti pravosuđa, deo zakona koji se na taj deo odnosi, u najvećem delu se tiče građansko-pravne zaštite. Posebno su predviđeni uslovi za ostvarivanje neophodne brzine u postupanju, naročito kada je reč o nasilju u porodici, ali i druge mere efikasne zaštite od diskriminacije.
Da zaključim, donošenjem ovog zakona, Srbija će biti korak bliže ostvarivanju jednog od osnovnih kriterijuma demokratije, a to je ravnopravnost žena i muškaraca. Taj cilj je prepoznala i većina u Odboru za ravnopravnost, a sasvim sam sigurna da će to učiniti i većina poslanika u Narodnoj skupštini. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem izvestiocu Odbora za ravnopravnost polova, gospođi Gorici Mojović.
Pitam poslanike koji su izdvojili mišljenje na odgovarajućim odborima, Gordanu Paunović-Milosavljević, Zlatu Đerić i Momira Markovića, da li žele reč?
Da, gospođa Gordana Paunović-Milosavljević, a zatim Momir Marković. Izvolite.