DRUGA SEDNICA DRUGOG, REDOVNOG ZASEDANjA, 16.11.2009.

12. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Tomislav Nikolić

Napred Srbijo
Povreda Poslovnika.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Ostojić Zoran ima reč. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Zoran Ostojić

Liberalno demokratska partija
Gospođo predsednice, koleginice i kolege, mislim da je povređen član 104, i to ne zbog pominjanja nekrsta u ovoj skupštini, nego zbog činjenice da ste čitali tačke dnevnog reda  objedinjene rasprave četiri minuta. Poslanička grupa LDP-a ukupno za raspravu o 26 tačaka dnevnog reda ima 14 minuta i 20 sekundi. Kada se podeli, to je po tački dnevnog reda 33 sekunde.
Ova skupština možda može da se pohvali brojem donetih zakona, ali mi mislimo da nije suština onoga što ovde radimo samo broj donetih zakona, nego i kvalitet tih zakona.
Molim vas da ubuduće ne objedinjavate ovoliki broj tačaka dnevnog reda, zato što to ide na uštrb diskusije i kvaliteta zakona.
Razmislite malo o činjenici da se 26 tačaka dnevnog reda stavi kao jedna i da neke poslaničke grupe imaju i manje vremena nego mi, po 30 sekundi.
Zaista, mi možemo da pričamo da smo za Evropu, sad su svi za Evropu, i krstovi i nekrsti i ostali, ali činjenica je da moramo ozbiljnije da svoj posao shvatimo. Na kraju krajeva, fingiranje evropskih poslova samo će dovesti do toga da građani Srbije ne veruju u boljitak koji evropske integracije donose Srbiji.
Molim vas, nemojte ovo da se ponovi, da 26 tačaka bude objedinjeno. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Ostojiću, Skupština se izjasnila o objedinjavanju tačaka. Danas nije bilo tog izjašnjavanja, pa i da je povređen Poslovnik, nije povređen tom prilikom, to se dogodilo pre nekoliko dana.
Po mojoj oceni, nema povrede Poslovnika, ali ako niste zadovoljni ovim odgovorom, može se Skupština u danu za glasanje izjasniti. (Ne)
Zahvaljujem.
Gospodin Tomislav Nikolić ima reč. izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Tomislav Nikolić

Napred Srbijo
Imate tu prednost da možete da izgovorite sve što želite i da niko ne može da vam na kraju kaže šta misli o tome što ste izgovorili.
Meni reći da sam prešao meru kada govorim o Njegovoj svetosti, koga poštujem kao svog oca, da mi to kažete vi koji ste pre njega imali Tita, pa Slobodana Miloševića, pa Njegovu svetost, a ja uvek samo Njegovu svetost.
To što ste na vlasti, gospodo iz DS-a, ne daje vam pravo da nama vernicima svojatate i otimate teške trenutke u kojima se Srbija danas nalazi.
Nisam imao nameru da bilo koga uvredim, samo da iznesem svoj stav, kao vernik SPC, da mi je veoma neprijatno kada koristite svaki trenutak, pa i jučerašnji dan, za reklamnu kampanju svojih političkih stranaka. Jučerašnji dan je protekao u pokazivanju moći predsednika Srbije, koju nisu mogli da izbegnu ni časne vladike; morali su da ga trpe u svojoj blizini, iako se znalo da nikome od nas tu tada nije bilo mesto.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Nikoliću, nema povrede Poslovnika.
Inače, Srbiji je vaš odnos prema vašim idealima poznat.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Reč ima gospođa ministar Snežana Samardžić-Marković. Izvolite.

Snežana Samardžić Marković

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, pošto pretpostavljam da je većina poslanika detaljno upoznata sa svim elementima predloženih zakona, zbog njihovog značaja, zbog transparentnosti i javnosti, želela sam da pojedine detalje iznesem u uvodu ove rasprave.

Kao prvo, ono što je svima poznato, ustavni osnov za donošenje ovih zakona sadržan je u članu 97. tačka 1) Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, i u članu 99. stav 1. tačka 4) Ustava, prema kome Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.

Povodom prve tačke današnjeg objedinjenog dnevnog reda, to je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji za vozna sredstva – višedelne elektromotorne garniture, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, umesno je reći da je Ugovor o garanciji potpisan 8. maja 2009. godine u Beogradu, a Ugovor o zajmu (vozna sredstva – višedelne elektromotorne garniture) između Evropske banke za obnovu i razvoj i Javnog preduzeća "Železnice Srbije" potpisan je, takođe, 8. maja 2009. godine u Beogradu.

Razlozi za donošenje zakona su činjenice da je Evropska banka za obnovu i razvoj spremna da odobri zajam od sto miliona evra za projekat nabavke voznih sredstava, elektromotornih garnitura, pod uslovom da Republika Srbija garantuje za obaveze JP "Železnice Srbije", kao zajmoprimca po ugovoru o zajmu. Uputno je dodati da je izdavanje garancije Republike Srbije na iznos zajma od sto miliona evra predviđen članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu.

Namena ovoga jeste ta što JP "Železnice Srbije" planira da sprovede projekat nabavke voznih sredstava za unapređenje organizacije regionalnog i putničkog saobraćaja, a osnovni pravci u razvoju regionalnog saobraćaja su planirani na elektrificiranim prugama Beograd – Subotica, Beograd – Šid, Beograd – Niš, Beograd – Preševo, Beograd – Prijepolje i Beograd – Požarevac, kao i na prugama na kojima se planira elektrifikacija u narednom periodu, poput Požega – Kraljevo, Beograd – Lapovo – Kraljevo, Niš – Dimitrovgrad i Pančevo – Vršac.

Još malo o uslovima. Predmet projekta je nabavka do 30 višedelnih elektromotornih garnitura. Period trajanja zajma je 15 godina, uključujući i četiri godine počeka. Otplata zajma bi se vršila u 22 polugodišnje rate, a datumi plaćanja su 8. mart i 8. septembar. Rok za stupanje na snagu je 120 dana od datuma potpisivanja ugovora.

Povodom zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke za unapređenje elektromreže JP "Elektromreža Srbija", Ugovor je potpisan 12. juna 2009. godine u Beogradu.

Razlog za donošenje ovog zakona o potvrđivanju je to što je EIB spremna da odobri zajam od 24 miliona i 500 hiljada evra za projekat unapređenje mreže elektroenergije, pod uslovom da Republika Srbija garantuje za obaveze JP "Elektromreža Srbije", kao zajmoprimca po ugovoru o finansiranju.

Namena jeste da se sprovede projekat unapređenja mreže električne energije za rehabilitaciju ili izgradnju šest trafostanica, kao i izgradnju pratećih dalekovoda na području sledećih gradova i opština: Beograd, Bistrica, Vranje, Kruševac, Smederevo i Srbobran.

Važno je reći da se pristupna naknada ne plaća. Troškovi angažovanja se ne plaćaju. Period trajanja kredita je 20 godina, uključujući i period počeka od pet godina. Otplata zajma je polugodišnja. Zajmoprimac može da otplati zajam u jednoj rati, po isteku roka od tri godine od predviđenog datuma isplate tranše. Minimalni iznos tranše je četiri miliona evra. Poslednji datum za donošenje zahteva za isplatu je 31. decembar 2012. godine.

Povodom zakona o potvrđivanju sporazuma između RS i Republike Italije o kreditu za realizaciju Programa ''Kredit za pomoć malim i srednjim preduzećima preko domaćeg bankarskog sektora i podršku lokalnom razvoju kroz javna komunalna preduzeća'', ovaj sporazum je potpisan 18. oktobra 2004. godine, a ratifikovan je 17. novembra 2005. godine. Međutim, pošto su sredstva kredita Vlade Republike Italije od 33,25 miliona evra u potpunosti iskorišćena, ambasadi Republike Italije upućen je zahtev za drugi kredit i ovo se tiče upravo tog drugog kredita za razvoj malih i srednjih preduzeća.

Uslovi su povoljni. Period trajanja je 13 godina. Rok otplate je sedam godina, a period počeka je šest godina. Kamatna stopa je 0,35% godišnje. Pojedinačni ugovor o nabavci potpisan za mala i srednja preduzeća u Srbiji ne može da bude zaključen na iznos veći od milion evra, ni manji od 50.000 evra.

Još jedna povoljnost u vezi s ovim zakonom je ta da će se prilikom davanja pozajmice malim i srednjim preduzećima i javnim komunalnim preduzećima od strane domaćih banaka primenjivati kamatna stopa koja za zajam dat u evrima ne sme biti veća od 4,85% godišnje.

Imamo zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Evropske investicione banke kojim se regulišu aktivnosti EIB u Republici Srbiji. Sporazum je okvirni i zaključen je 11. maja 2009. godine.

Zanimljiv je i Predlog zakona o potvrđivanju Predloga izmena Statuta MMF-a. Naime, MMF sprovodi sveobuhvatnu strategiju prilagođavanja svojih aktivnosti promenama u svetskoj ekonomiji. Ključni element Strategije odnosi se na reformu kvota i glasačke snage zemalja članica, kao i na utvrđivanje novog modela održivog i dugoročnog finansiranja.

Realizacija ovih elemenata Strategije zahteva izmene pojedinih odredaba Statuta MMF-a, te je odbor guvernera usvojio Predlog izmena Statuta, radi jačanja glasačke snage i načina predstavljanja zemalja članica u okviru Rezolucije broj 63-2.

Ono što je za našu zemlju interesantno, povećaće se osnovni glasovi, sa 250, na 750, čime će se povećati glasačko učešće zemalja s niskim dohotkom i biće obezbeđen konstantan udeo osnovnih glasova u ukupnoj glasačkoj snazi. Pored osnovnih glasova, članica ima po jedan glas na svaki deo kvote od 100.000 specijalnih prava vučenja.

Potom, imamo zakon o potvrđivanju Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Španijom. Poput sličnih ugovora, ovde imamo i sa Danskom, ono što je važno, jeste da se Ugovorom osigurava pozitivno dejstvo poreskih olakšica radi stimulisanja ulaganja rezidenata jedne države ugovornice u drugu državu ugovornicu i konkretna pomoć, odnosno korist za našu zemlju. Primer je da se obezbeđuje da dohodak koji srpski vazdušni prevoznici, na primer, ostvare u međunarodnom saobraćaju u Kraljevini Španiji ili Danskoj, ne podleže oporezivanju u toj zemlji, već u Srbiji. U ovim ugovorima se obezbeđuje i saradnja poreskih administracija Republike Srbije i Kraljevine Španije ili Danske u cilju efikasne primene Ugovora i sprečavanja poreske evazije od strane njihovih rezidenata.

Izlišno je posebno pominjati koliko ovakvi ugovori doprinose jačanju međusobne ekonomske saradnje.

Imamo i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Švedske o opštim odredbama i uslovima za razvojnu saradnju. Kraljevina Švedska je dosadašnjim aktivnostima na polju razvoja saradnje s našom zemljom u značajnoj meri pomogla razvoj i stabilizaciju ekonomskog sistema u RS, a ukupna vrednost finansijske podrške Vlade Kraljevine Švedske Srbiji iznosila je oko 140 miliona evra bespovratne pomoći. U strukturi te razvojne pomoći dominira tehnička pomoć, koja je u prethodnom periodu bila usmerena na oblasti poljoprivrede, razvoja građanskog društva, energetike, saobraćaja, zaštite životne sredine, pravosuđa, privatnog sektora i državne uprave.

U perspektivi, kao osnovni cilj razvoja saradnje RS i Kraljevine Švedske određena je podrška reformskim procesima evropskih integracija i to, pre svega, podrazumeva usmeravanje razvojne pomoći na podršku procesima ojačavanja centralnih institucija Vlade RS.

Slično je i sa Slovačkom, okvirni sporazum o razvojnoj saradnji između naše vlade i Vlade Republike Slovačke. Ukupan iznos odobrenih sredstava je približno 12 miliona evra. U svojoj donatorskoj politici, Slovačka Republika potencira određeni broj oblasti u kojima raspolaže određenim potencijalima i ima srazmerne prednosti u poređenju sa drugim zemljama donatorima.

Do sada su, u okviru šest donatorskih ciklusa za RS, podržani projekti u oblasti zaštite životne sredine, zdravstva i socijalne zaštite, saobraćaja, unapređenja lokalne infrastrukture, kao i prenosa iskustava i podrške integracionim procesima RS, kroz obuku državne administracije.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o opštim odredbama i uslovima razvojne saradnje, sličan je kao i prethodna dva. Samo bih istakla da Austrija na godišnjem nivou namenjuje RS, kroz donacije, sredstva u proseku od oko dva miliona evra, a u perspektivi, program razvojne saradnje Republike Austrije posebno će se fokusirati na segment regionalnog razvoja u Srbiji, kao i na podršku razvoju malih i srednjih preduzeća.

Povodom Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Rrpublike Srbije i Vlade Republike Belorusije o slobodnoj trgovini između RS i Republike Belorusije, Sporazum predviđa međusobno ukidanje carina i ostalih dažbina za sve proizvode obuhvaćene carinskom tarifom, osim za nekoliko proizvoda za koje će se plaćati carina prilikom uvoza i izvoza u oba pravca, i to su šećer, alkohol, cigarete, upotrebljavani automobili, upotrebljavani traktori, upotrebljavani autobusi, pneumatske gume, nove i upotrebljavane, i ono što je pravilo za utvrđivanje zemlje porekla robe, zasnivaju se na principu pravila 50%. Vrednost svih upotrebljenih materijala bez porekla u izradi nekog proizvoda nije veća od 50% cene proizvoda franko fabrika.

Povodom Predloga zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade RS i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine, uz Sporazum između Savezne vlade SRJ i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini između SRJ i Ruske Federacije, potpisanog 28. avgusta 2000. godine, važno je reći da su ukinute carine za najveći broj proizvoda poreklom sa teritorija dve države i liberalizovano je oko 95% međunarodne trgovine, odnosno međusobne trgovine. Sporazum se primenjuje još od dana potpisivanja, iako u Ruskoj Federaciji procedura ratifikacije još uvek nije okončana.

Ovim dokumentom, koji treba danas da se potvrdi, predviđa se bescarinski izvoz iz Republike Srbije u Rusku Federaciju, pored već navedenog, ovih 95%, i za sve lekove, klanične proizvode, konditorske proizvode, sok od jabuka, pivo od slada, vino od svežeg grožđa, sve sapune, tkanine od vlačene vune, frižidere, zamrzivače i ostale uređaje za hlađenje, mašine za pranje i sušenje, određene pozicije za tepihe, sedišta, drvena, tapacirana, drveni kancelarijski nameštaj, vreće za spavanje, madrace, predmete za posteljinu i sličnu robu, ukratko, još se proširuje spektar proizvoda koje možemo da izvezemo.

Povodom Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Veća ministara BiH, vredi reći da je ovaj sporazum potpisan 27. marta 2009. godine u Sarajevu i da je inicijativu za zaključivanje ovog sporazuma pokrenula srpska strana još početkom 2009. godine.

Slično je i sa Sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o ekonomskoj saradnji. Tu je inicijativu pokrenula hrvatska strana, a Sporazum je potpisan 24. juna 2009. godine. Sadrži prioritetne oblasti saradnje, poput mašinogradnje, energetike, infrastrukture, brodogradnje, poljoprivrede, prehrambene industrije, farmaceutske industrije, duvanske industrije, hemijske industrije, drvne industrije, turizma, saradnje malih i srednjih preduzeća.

Sporazum o ekonomskoj saradnji između Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije potpisan je na inicijativu srpske strane, 22. 07. 2009. godine u Beogradu.

Još je možda zanimljivo, pored ostalog, pomenuti i ratifikaciju Statuta Međunarodne agencije za obnovljivu energiju, skraćenica je IRENA, International Renewable Energy Agency. Republika Srbija je 26. januara 2009. godine u Bonu potpisala Statut i sa još 74 države postala osnivač Međunarodne agencije za obnovljivu energiju, kao prve međunarodne, odnosno međuvladine organizacije koja se fokusira isključivo na obnovljivu energiju. Doprinos Srbije budžetu Međunarodne agencije za obnovljivu energiju se određuje prema UN skali, a u 2010. godini će iznositi 4.388 američkih dolara. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem gospođi ministar.
Da li predstavnici, odnosno izvestioci odbora, žele reč? (Ne)
Da li narodni poslanik Lidija Dimitrijević, koja je na sednici Odbora za trgovinu i turizam izdvojila mišljenja o tačkama 50. i 51. dnevnog reda, želi reč? (Da)
Izvolite, gospođo Dimitrijević.

Lidija Dimitrijević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na početku ovog vremena od pet minuta, koje imam na raspolaganju kako bih obrazložila svoje izdvojeno mišljenje o dva predloga zakona, od ukupno 26, o kojima se sada vodi zajednički načelni pretres, počeću konstatacijom da je objedinjeno 26 tačaka dnevnog reda sa najrazličitijom sadržinom.
Ako ste već morali da vršite spajanje tačaka dnevnog reda, mogli ste to bar da učinite tako da se vodi rasprava posebno o ugovorima kojima zadužujete Srbiju, a da posebno izdvojite sporazume sa tradicionalnim prijateljskim državama, jer postoje države s kojima može da se sarađuje, a da to nisu vaši navodni prijatelji iz Zapadne i Srednje Evrope.
U ovu drugu grupu sporazuma – s prijateljskim zemljama, spadaju sporazumi o saradnji u oblasti turizma s Republikom Kipar i Sirijskom Arapskom Republikom. Što se tiče Sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar, valja istaći da Srbija ima tradicionalno dobre prijateljske odnose s Kiprom, ali ono što je najvažnije u odnosima naših dveju država jeste to da Republika Kipar nije priznala nezavisnost samoproglašene Republike Kosovo.
Republika Kipar je doživela sudbinu sličnu sudbini Republike Srbije, da joj je deo teritorije pod okupacijom i oni znaju kako to izgleda.
Inače, Kipar je zemlja sa prilično visokim BDP-om po glavi stanovnika i svrstava se među razvijenije zemlje sveta. Na Kipru je turizam osnova ekonomskog razvoja. U BDP-u Kipra, tercijarni sektor učestvuje sa 75,5% i zapošljava 71,1% stanovništva.
U obrazloženju ovog sporazuma o saradnji u oblasti turizma piše da će se njegovom primenom stvoriti uslovi za doprinos bilateralno-ekonomskoj saradnji i da se ovo odnosi na iznalaženje mogućnosti u oblasti investicija, zajedničkih razvojnih projekata i podsticanja investitora da učestvuju u procesu privatizacije u oblasti turizma u našoj zemlji.
Nažalost, Srbija je u takvoj situaciji da mora pronalaziti inostrane investitore za sve oblasti, pa tako i u oblasti turizma, i bilo bi dobro da to budu partneri sa Kipra. Ono što kod nas predstavlja veliki problem jeste to što je turizam dugi niz godina zapostavljena grana. Ovome u prilog govori činjenica su najčešći turisti u Srbiji državljani nekadašnjih jugoslovenskih republika, a nije da Srbija nema šta da ponudi, naprotiv.
Kada ovo kažem, mislim prvenstveno na banjski turizam, koji, nažalost, zaista nije razvijen u dovoljnoj meri. Srbija ima banja koje imaju izuzetno lekovita svojstva. Međutim, njihovi kapaciteti nisu dovoljno iskorišćeni, jer se godinama ništa nije ulagalo. Recimo, u Jablaničkom okrugu, Sijarinska Banja je vrlo malo iskorišćena u odnosu na mogućnosti koje poseduje. U Topličkom okrugu, jedino je posećena Prolom Banja, dok su Kuršumlijska i Lukovska Banja skoro potpuno zapostavljene. Izvor mineralne vode u Viči, kod Prokuplja, otiče u reku Toplicu, a još davne 1933. godine, na međunarodnim izložbama u Londonu i Parizu, voda s ovog izvora osvojila je ''Grand pri'' za kvalitet.
Što se tiče Sporazuma sa Sirijom, ona spada u zemlje srednje razvijenosti, u tercijarnom sektoru radi 46% stanovništva i u ovom sektoru ostvaruje najveću dobit i devizni priliv. Međutim, kvalitet pitke vode u Siriji je nezadovoljavajući. S obzirom na to da je sirijska strana inicirala stvaranje novog pravnog okvira saradnje u oblasti turizma, iako postoji sporazum o saradnji u ovoj oblasti iz 1974. godine, doduše, između Vlade tadašnje SFRJ i Sirijske Arapske Republike, bilo bi dobro da sada Vlada Srbije inicira proširenje saradnje, pa da možda dočekamo da se jednog dana mineralna voda s izvora u Viči kod Prokuplja nađe na tržištu Sirije.
Na kraju, samo da podsetim predsednika Narodne skupštine. Iako Narodna skupština predstavlja najviše zakonodavno telo, imamo situaciju da se upravo ovde vrši najveće kršenje i Ustava i zakona. Naime, 31. avgusta predate su moja i ostavka koleginice Elene Božić-Talijan. Administrativni odbor je doneo odluku da ne postoje uslovi za prestanak mandata i na taj način osporio našu volju da nam prestanu mandati. Ostavke narodnih poslanika drugih stranaka su uvek bile prihvaćene i te su stranke mogle da izvrše zamenu narodnih poslanika. Jedino se SRS-u osporava ovo pravo. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Od predstavnika poslaničkih grupa, najpre je reč tražio gospodin Miloš Radulović.