Tražio sam da se u članu 45. stav 1. briše, a stav 1. kaže da su sudije i zamenici javnih tužilaca koji su prvi put izabrani na tu funkciju, a nisu završili početnu obuku, obavezni da pohađaju poseban program stalne obuke.
Vlada je odgovorila da je u cilju uspešnijeg i efikasnijeg obavljanja funkcije neophodno da navedene kategorije sudija i zamenika javnih tužilaca pohađaju tu obuku.
Međutim, postavljam ovde jedno drugo pitanje – kako mi da obučimo one sudije koje se u svom radu ne pridržavaju zakona? Kako da obučimo one sudije koje u svom radu dozvole sebi da kao predsednik izborne komisije donesu određenu odluku, da ne zakažu sastanak izborne komisije, da se ne održi taj sastanak, a odluka da se donese?
Gospodine ministre, hteo bih vama da se obratim, s obzirom na to da se ovo što ću reći direktno odnosi na vaše ministarstvo. Jako je dobro što ste i vi prisutni ovde. Da li ste ikada do sada imali u praksi situaciju, gospodine ministre, da izborna komisija u jednoj lokalnoj samoupravi donese odluku, a da se ne održi sastanak izborne komisije, da donese odluku o dodeljivanju mandata jednom odborniku? Pretpostavljam da do sada to u praksi ni vi niste imali. Da li ste, gospodine ministre, imali u praksi još jedan drastičniji primer, da se promeni sedam ili osam odbornika u jednoj lokalnoj samoupravi a da se ne održi nijedan sastanak izborne komisije? Da li je to u ovoj državi moguće? Moguće je. Osam odbornika je promenjeno, gospodine ministre, a nije održan nijedan sastanak izborne komisije. Mada, vidim da ovo vas ne dotiče.
Izborna komisija opštine Lučani, na čijem je čelu sudija Opštinskog suda u Guči, donela je odluku, gospodine ministre, da se dodeli mandat jednom odborniku koji je predložen od strane neovlašćenog lica; donela je odluku a da nije održala sastanak izborne komisije. Donela je odluku da se još sedam odborničkih mandata dodeli pre toga odbornicima, a da nije održan nijedan sastanak izborne komisije. Jednostavno su te odluke njoj donošene na potpis, gospodine ministre. To se radi u jednoj lokalnoj samoupravi - u opštini Lučani.
Da li će Ministarstvo nešto da preduzme povodom ovoga? Da li je moguće da jedan predsednik izborne komisije može tako nešto da uradi? Gospodine ministre, predočiću vam ovu dokumentaciju. Postaviću vam i poslaničko pitanje povodom ovoga i tražiću da vaše ministarstvo preduzme određene mere, ukoliko zaista želite da se zakonito postupa. Ukoliko je vaša intencija, a kažete uvek da jeste, da se svuda i na svakom mestu zakonito i ispravno postupa, videćemo šta ćete uraditi i onda ćemo o tome obavestiti javnost. Zahvaljujem.

Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić i Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Tabaković.

Tražili smo brisanje st. 1. člana 45. u kojem se sudijama i javnim tužiocima koji se prvi put biraju na tu funkciju takođe propisuje obaveza pohađanja posebnog programa stalne obuke, i stava 3. po kojem će se korisniku posebnog programa stalne obuke (znači, pomenutim sudijama i zamenicima javnih tužilaca) smanjiti obim posla i radno vreme do 30% za vreme trajanja ovog programa, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.
Prvo, stav 3, ti odnosi koji su vezani za korisnike obuke oko smanjenja obima posla i radnog vremena ne mogu da se uređuju ovim zakonom zato što to regulišu Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu. Koju vrstu šume pravnih propisa u kojima se oni koji treba da ih sprovode ne mogu snaći, gde nam leks specijalis derogira osnovni zakon, gde su zakoni međusobno u koliziji, gde zaista ne vredi ni iskustvo, ni znanje, ni pravna logika, već, pretpostavljam, one preporuke izvršne vlasti kako primenjivati neki zakon, ili ovo što smo imali nedavno kao slučaj dogovorne pravde kada su se sastajali nadležni organi da vide kako odložiti primenu Zakona o javnom informisanju...
Nedopustivo je takođe da se na način na koji vlast tumači međunarodne preporuke i pravila, a pre svega Konsultativnog saveta evropskih sudija, tumači obaveza da oni koji su prvi put birani na ovu funkciju pohađaju pravosudnu akademiju.
Prosto, mi se sa tim ne slažemo. Ako pravosudna akademija, tj. agencija za pravosuđe, treba da dobije značaj koji joj se daje ovim zakonom, nemojte joj davati značaj na način da zaista omalovažavate one koji treba da odlučuju o osnovnim pravima čoveka. Može ona da se bavi izdavanjem raznih publikacija i da bude finansirana marketingom i raznim uslugama, da li ćete vi kao Ministarstvo moći da vršite nadzor nad tom vrstom posla, zakonitošću rada, prihodima itd? Pominjem i onaj član 22. o kojem smo razgovarali, da ne bude samo finansirana iz budžeta, što bi bio red ako želimo nezavisno sudstvo. Sve vi to možete; članovima koji su u upravnom odboru iz Vlade takođe možete da date značaj, ali nemojte joj davati značaj time što ćete ljude koji imaju iskustvo, znanje dovoditi do toga da se ovde ponašaju kao đaci prvaci, sa obavezom da i oni pristupaju ovakvoj obuci.
Zaista mislim da je minimum izmena brisati stav 3. zbog nesaglasnosti sa zakonima o sudijama i javnim tužiocima, a stav 1. brisati zato što to prosto nije primereno.

Zahvaljujem. Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jelena Budimirović i Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su ovaj amandman.
Na član 46. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 49. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč želi gospodin Igor Bečić.

Poštovana predsedavajuća, hteo sam da se javim po članu 48, ali vi ste rekli „član 4“, tako da se nisam javio, pa bih da se javim ipak po članu 48.
To je još jedan u nizu članova Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji za koje Poslanička grupa Napred Srbijo Srpske napredne stranke predlaže da se brišu, jer članom 48. je propisano da sudijski i tužilački pomoćnici imaju mentore, koji su obavezni da završe poseban program obuke.
Odredbe ovog člana su neprihvatljive iz najmanje tri razloga. Sudijski i tužilački pomoćnici obavljaju poslove na meritornom rešavanju pravosudnih predmeta na način koji je utvrđen u skladu sa zakonom i prema uputstvima koja dobijaju od strane postupajućeg sudije, odnosno tužioca. Iz tih razloga potpuno je nedopustivo postojanje bilo kog drugog lica, da li mentora, koje na bilo koji način može da utiče na rad pomoćnika mimo postupajućeg sudije i tužioca.
U isto vreme, pomoćnik je lice koje je kvalifikovano za vršenje tog posla i taj posao obavlja profesionalno, sa punom odgovornošću i nije primereno da tokom rada ima obavezu da bude pod ovakvim nadzorom.
Uvođenje zvanja i obaveze obuke tzv. mentora ovim zakonom, čiji je predmet samo osnivanje ustanove, nije u skladu sa načelima i pravilima koja važe za donošenje zakona. Položaj sudija i tužilaca je uređen Zakonom o sudijama i Zakonom o javnom tužilaštvu, koji ne poznaju pojam mentora, te su ove odredbe u koliziji sa navedenim zakonima, posebno što utvrđuju obavezu obuke, oslobađanje od rada i posebnu naknadu za taj rad, koji se odvija u radno vreme sudija i tužilaca.
Sam naziv „mentor“ je sporan jer u srpskom jeziku ta reč ne postoji, već se radi o „strancizmu“ ili žargonu, čija upotreba nije dopuštena u pisanju ovog zakona. Reč potiče izvorno iz engleskog jezika, kada su u pitanju živi jezici, a na srpskom jeziku taj pojam se naziva „savetnik“, prema svim dostupnim rečnicima, iako ima i drugih mogućih značenja i prevoda. Stoga, ako se već uvodi ova funkcija, treba koristiti srpski naziv, a ne strani, posebno ako se može prevoditi na više načina. Hvala.

 Zahvaljujem. Na član 50. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Gospođa Jorgovanka Tabaković želi reč. Izvolite.

Član 50. uređuje poseban program obuke. Evo još jednog dokaza koliko je ovaj zakon u zanatskom smislu rogobatan i tehnički neizbrušen, jer u ovom zakonu postoji 29 odredaba koje pokušavaju (ne samo ovaj član, nego zakon) da urede donošenje programa obuke, što u stvari samo stvara problem primene ovog zakona u delu koji se tiče obuke.
U stavovima od 4. do 6. baš ovog člana 50. propisuje se obaveza obuke, ali i obaveza sudova da dostavljaju ustanovi izveštaj o radu pomoćnika i pripravnika. To su, u stvari, odredbe koje su u potpunoj suprotnosti sa zakonima koji regulišu rad sudova i tužilaštva.
Odbrana Vlade je da je ovo u skladu sa članom 125. Zakona o sudijama. Ja tvrdim da oni delom jesu saglasni, delom potpuno suprotni, a delom slični. Ne može Vlada u obrazloženju da kaže da jesu saglasni, jer je ta saglasnost vrlo različita u delovima koji se odnose na ovu obuku. Zato smatram da taj član 50. treba brisati.

Zahvaljujem. Na član 51. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.        Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospodin Dejan Mirović je u ime SRS podneo amandman na član 51. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji.
Pošto je ovo jedan od poslednjih amandmana SRS na ovaj zakon, moram da podsetim da Pravosudna akademija, bez obzira na to u čemu se slažemo ili ne, ima za cilj da izvrši obuku i usavršavanje nosilaca pravosudnih i sudijskih funkcija. Stoga ću samo da ponovim koje su sve vrste obuke predviđene ovim zakonom: početna obuka, stalna obuka, poseban program stalne obuke, dobrovoljni program stalne obuke, obuka mentora i predavača, poseban program obuke sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika.
Član 51. Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji glasi: „Obuka sudskog i tužilačkog osoblja je organizovano sticanje znanja i veština radi stručnog i efikasnog obavljanja poslova“. Naravno, tu se misli na poslove sudijskih i tužilačkih funkcija.
Amandman gospodina Mirovića glasi: „Obuka sudskog i tužilačkog osoblja je organizovano sticanje i obnavljanje znanja“, posebno ovde ističem „obnavljanje znanja“ jer stečeno znanje ukoliko se ne primenjuje u praksi ili se primenjuje u nekom manjem obimu zaostaje u odnosu na potrebno znanje, „veština i sposobnosti neophodnih za profesionalno, stručno i efikasno obavljanje poslova“.
Smatramo da je ovo mnogo preciznije i bolje i da bi trebalo ovaj amandman prihvatiti u celosti, jer on ne menja suštinski vašu koncepciju kako ste zamislili da treba da izgleda zakon o Pravosudnoj akademiji, pa ne utiče direktno ni na organe koje ste predvideli ovim zakonom.
Ovde se čulo jedno vrlo interesantno pitanje, koje glasi – šta će se desiti sa onim sudijama koje se ne pridržavaju zakona? Naravno, oni se ne obučavaju. Sa takvim sudijama treba prestati sa daljom obukom, u bilo kojem stepenu i nivou; takve sudije treba razrešavati i to je jedini način i lek.
Pored ovog predloga, vezanog za nesavesne sudije, predlažemo da se prihvati i ovaj amandman Srpske radikalne stranke.

Na član 52. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Tabaković želi reč. Izvolite.