Želeo bih da se osvrnem na ovaj član 25. i da ukažem na jednu kontradiktornost od koje je satkan čitav ovaj zakon. U članu 25. definisano je da će ovlašćeno lice organa javne vlasti morati da jedan tajni podatak opozove kao tajni i u situaciji kada se od strane Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uloži žalba i ta žalba bude realizovana.
U članu 8, vrlo bitnom članu ovog zakona, koji definiše koji se podatak može odrediti kao tajni, kaže se: „Kao tajni podatak može se odrediti podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.“
U kakvu situaciju možemo da dođemo ako se ovaj zakon bude primenjivao? Znači, ovlašćeno lice proceni, ima diskreciono pravo da jedan podatak označi tajnim, jer je, po njemu, označavanje tog podatka kao tajnog pretežnije od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Taj podatak može da ugrozi nacionalnu bezbednost. Onda u toj situaciji imate postupak Poverenika koji ulaže žalbu, žalba se realizuje i ovo lice koje je reklo da taj podatak može da ugrozi nacionalnu bezbednost mora da opozove taj podatak kao tajni.
Imate potpunu kontradiktornost između člana 8. i člana 25. Može doći do toga da, po žalbi Poverenika za informacije od javnog značaja, za neki podatak koji je označen tajnim jer njegovo objavljivanje u javnosti može da nanese štetu nacionalnoj bezbednosti mora da se opozove tajnost.
Ukazujemo na niz kontradiktornosti, niz problema, niz nedorečenosti. Ne samo da će ovaj zakon stvoriti probleme kada su u pitanju ljudska prava i slobode, nego i kada su u pitanju druge institucije i regulatorna tela koje je ova Narodna skupština birala, pa između ostalog i Poverenik.
U tom smislu nije bilo dovoljno samo rešiti pitanje odnosa Poverenika u članu 40, jer vidimo i kroz niz drugih odredaba ovog zakona, gde su jasna prava Poverenika za informacije od javnog značaja, da se ta prava mogu suziti ili, u krajnjoj liniji, mogu da potpuno naruše sam koncept i definiciju toga šta jedan podatak čini tajnim i zašto se označava kao tajni.

Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Vojić-Marković, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Donka Banović.

Član 26. govori o opozivu tajnosti kada je to u javnom interesu. Kratak član, svega jedna rečenica, ali mnogo nepreciznosti u toj jednoj rečenici: „Narodna skupština, predsednik Republike i Vlada mogu sa pojedinih dokumenata opozvati oznaku tajnosti, bez obzira na stepen tajnosti, ako je to u javnom interesu ili zbog izvršavanja međunarodnih obaveza“.
Ako ste pažljivo slušali onda ćete primetiti, pročitali ste uostalom ovde, da stoji: „Narodna skupština i Vlada mogu“. Ako pogledate član 9, tu su precizno navedena ovlašćena lica za određivanje tajnosti podataka, pa tu stoji, između ostalog, da je ovlašćeno lice predsednik Narodne skupštine, a ne Narodna skupština, pa stoji da je to predsednik Vlade, a ne Vlada.
Ako se ovo ne popravi, pretpostavljam da predsednik Skupštine (jer ovde stoji da Narodna skupština skida oznaku tajnosti) može sazvati sednicu Skupštine gde ćemo kao kolektivni organ odlučivati o tome da li će se skinuti oznaka tajnosti zato što je to u javnom interesu. Koliko vidim iz člana 9, to nije tako.
Ovaj član je vrlo neprecizan. Znači, ne „Narodna skupština“, nego „predsednik Narodne skupštine“; i ne „Vlada“, jer je to kolektivni organ, nego „predsednik Vlade“. To je prva vrsta nepreciznosti.
Druga vrsta nepreciznosti, i tu vam nudimo pomoć u obliku amandmana, jeste da ste naveli da se opoziva tajnost ako je to u javnom interesu ili zbog izvršavanja međunarodnih obaveza.
Šta znači „izvršavanje međunarodnih obaveza“? Međunarodne obaveze jedne države proističu iz međunarodnih ugovora ili sporazuma. Dakle, one moraju iz nekog zvaničnog, potpisanog i potvrđenog dokumenta proisticati.
U čitavom ovom zakonu ste izbegli da navedete da se međunarodni ugovori i sporazumi, kada ih Vlada potpiše, moraju potvrditi u ovom domu, tako da u tim situacijama i Narodna skupština zna koje su to međunarodne obaveze.
Preporučujem vam da prihvatite naš amandman.

Zahvaljujem. Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Vojić-Marković, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Palalić.

Poštovana predsednice, ostali smo bez ministra. Kada se pogleda sam ovaj zakon, rešenja, onda verovatno ministra uopšte ne interesuje da sluša. Oni su dobili moć da prikupljaju tajne podatke, Vlada će biti ta koja će imati mogućnost da raspolaže svim i svačim kada su u pitanju naši privatni životi i nema potrebe da neko ovde sedi i da objašnjava Narodnoj skupštini i da bilo šta, kao što vidimo i kroz ovaj član 29, kada je u pitanju korespondencija sa drugom državom, pravni saobraćaj, zaključivanje ugovora, podnosi Narodnoj skupštini.
Ovde se opet susrećemo sa definicijom stranog tajnog podatka. On se odnosi na zaključene međunarodne sporazume koji, po predlogu naše poslaničke grupe, moraju da budu potvrđeni u Narodnoj skupštini. Zaista je neverovatno da imamo jednu ozbiljnu vlast, ozbiljnu Vladu, koja ulazi u ugovorne odnose sa drugim državama, a da to ne zna Narodna skupština! Valjda je Vladu birala Narodna skupština. Narodna skupština treba da zna koje obaveze ova država preuzima prema drugoj državi.
Ako imate situaciju da je Vlada Srbije zaključila neki međunarodni ugovor, na osnovu tog ugovora razmenila neke tajne podatke, a mi ovde ne znamo šta se tu događa, a može direktno da ugrozi nacionalnu bezbednost, državu, teritoriju... Kao što smo imali slučaj sa Euleksom, sutra može biti sa bilo kojom drugom međunarodnom institucijom.
Molim vas, više amandmana smo uložili po ovom pitanju, ne vidim zašto Vlada ćuti. Ovde je samo predstavnik Ministarstva, nema nikog od ministara da reaguje na to zašto je problem da se to definiše kao - potvrđeni međunarodni ugovori. Onda ćemo imati obavezu Vlade da dolazi u ovaj visoki dom pa da svaki takav ugovor ovde zajedno sa nama ratifikuje i da na osnovu tog ugovora razmenjuje tajne podatke.
Ovako, možemo samo da sumnjamo da će Vlada zaključivati neke ugovore daleko od očiju Narodne skupštine, koji će imati za posledicu razmenu tajnih podataka sa drugom državom, koji mogu i te kako da se tiču građana, državne i nacionalne bezbednosti, ali i ljudskih prava i sloboda svih nas.
Prihvatite ovaj amandman, on se proteže kroz nekoliko članova. Ne vidimo nikakav problem da on bude inkorporiran u ovaj zakon. Zahvaljujem.

Gospodin Dragan Todorović reklamira Poslovnik.

Reklamiram član 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Smatram da je prosto neverovatno ovo što nam se dešava u Skupštini Republike Srbije. Ovo mi liči na onu posetu naše delegacije, predsednika „Klunija“, pa onda ona scenografija od strane italijanskog predsednika Vlade Berluskonija... Vi možete sebi takvo poniženje da dozvoljavate, u to neću da se mešam; što se mene tiče, uradite kako god hoćete, ali što se tiče Srpske radikalne stranke, ne dozvoljavamo da nas ponižavate na ovakav način.
Obavestili ste nas da dolazi delegacija Kineske asocijacije za međunarodno razumevanje i poslali ste nam obaveštenje da vas obavestimo da li je Boris Aleksić u mogućnosti da prisustvuje večeri. Od kada to bilo ko u ovoj skupštini određuje predstavnike Srpske radikalne stranke bilo gde? Da li imate možda i muzičku želju? Ili neke druge želje? Na šta ovo liči? Trebalo je, gospođo predsedniče, da pošaljete obaveštenje Poslaničkoj grupi SRS, koja u grupi prijateljstva sa Kinom ima više članova, i da mi odgovorimo, na način koji je ovde bio uobičajen do sada, koji će poslanik SRS biti u ovoj delegaciji.
Ovo pravo koje sebi uzimate je prosto neverovatno. Šta vi radite? To što nam ne dozvoljavate mnoge stvari po Poslovniku, to što imate poslanike prvog reda i drugog reda, i sada još u Poslaničkoj grupi SRS sami birate poslanika koji treba da bude bilo gde... To pravo isključivo ima Poslanička grupa SRS i molio bih vas da ubuduće ne radite ovakve stvari, a mi ćemo vas obavestiti koji će poslanik biti prisutan prilikom ove večere.
Hvala vam i, molim vas, nemojte više ovo da radite.

Zahvaljujem. Nema povrede Poslovnika, jer se povreda Poslovnika odnosi na povredu procedure tokom sednice. Prihvatam vašu sugestiju da ubuduće ne pravim nikakve individualne komunikacije, iako mislim da su one neophodne, jer svaki poslanik je i ličnost, ne pripada samo poslaničkoj grupi. Potpuno uvažavam vašu sugestiju kada je u pitanju SRS.

Neću imati nikakve primedbe na vaše individualne kontakte, odmah da vam kažem, ali to su samo kontakti koji...
(Predsednik: Kao predsednik Skupštine, mislila sam na tu vrstu kontakta.)
Apsolutno ne ulazim u to u kom obliku i kom svojstvu. Govorim samo o Poslaničkoj grupi SRS, da ubuduće sve ide preko Poslaničke grupe SRS. Hvala vam i oprostite.

Na član 36. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 37. i član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Pešić, Judita Popović i Nebojša Ranđelović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 38. i član 38. amandman, sa ispravkom, podneo je Zaštitnik građana.
Vlada je prihvatila amandman Zaštitnika građana. Odbor za pravosuđe i upravu je takođe prihvatio amandman sa ispravkom.
Na naslov iznad člana 38. i član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Pešić, Judita Popović i Nebojša Ranđelović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Dragan Stevanović. Izvolite.