Dva minuta i 55 sekundi iskorišćeno vreme poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dobar Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku apsolutno rešavaju sve probleme vezane za učinioce krivičnih dela i za njihovo procesuiranje, međutim, vi se trudite da budete veći katolik od pape. Mi to ne sporimo, ali ćemo se uvek suprotstavljati vašim zakonskim predlozima svojim stručnim mišljenjem i našim principima, koje je Srpska radikalna stranka od svog osnivanja uspostavila.
Na osnovu toga, logično je da smo podneli amandman na član 14. Predloga zakona gde se dodaju članovi 14b i 14v. Vidite, kolega Mirović je govorio o pokušaju tribunalizacije pravosudnog sistema u Srbiji. Ovde imamo jednu daleko drastičniju situaciju i od te koja vlada u samom Haškom tribunalu.
Vidite šta kaže član 14v: „Vreme koje je lice provelo u pritvoru u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju ne uračunava se u trajanje pritvora koji je u postupku pred domaćim sudom određen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.“ Stvarno nema smisla, uopšte, ovakav predlog dostaviti deci u osnovnoj školi, a kamoli narodnim poslanicima koji iole žele da pročitaju vaše predloge.
Član 14v kaže – ako okrivljeni, odnosno osumnjičeni, sam ne uzme branioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti iz reda advokata koji ispunjava određene uslove, pa ste ovde rekli deset godina u oblasti krivičnog prava itd. Ovde doslovno pokušavate da prepišete odredbe koje važe u Haškom tribunalu.
Pretpostavljam, gospođo ministre, da vi nećete najviše, možda, oskrnaviti pravosudni sistem u Srbiji; bio je jedan ministar pre vas koji je predlagao da se u Srbiji, u naše zakonodavstvo uvede smrtna kazna koja bi trajala jedan dan ili 15 minuta, čini mi se, usmerena isključivo protiv političkih neistomišljenika, a ne onih koji su učinioci, odnosno počinioci krivičnog dela. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik… Izvinite. Dakle, u raspravi o amandmanu na član 18. ne želi niko da učestvuje.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović, koji želi reč. Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

U sklopu priče o tribunalizaciji našeg pravosuđa i ugledanju na negativne primere, umesto na pozitivne, nama u SRS uopšte nije jasno zašto se ne ugledate npr. na tzv. Rimski sud, koji je doneo Rimski statut. Poznato je da je čak i Evropska unija donela deklaraciju kojom podržava načela tog statuta i pravilnika kao jednu vrstu kodifikacije međunarodnog prava. Tu nije ništa sporno, to je stalan sud i u tom smislu ne vidim razloga zašto se niste ugledali, na primer, na taj sud koji podržava ogromna većina članica UN.
Što se tiče tzv. Haškog tribunala, naveo bih još jedan primer koji pokazuje te negativne anomalije u radu tog tzv. tribunala, a to je primer hrvatskog novinara Domagoja Margetića, koji je objavio spisak zaštićenih svedoka, tačnije 102 zaštićena svedoka, među kojima je bio i predsednik Hrvatske Stipe Mesić. On je u svojim novinama objavio da je to spisak haških tajnih svedoka i, navodno, da mu je to poslala Karla del Ponte. Za takvo kršenje, tačnije nepoštovanje suda, on je osuđen na tri meseca.
S druge strane, Vojislav Šešelj, koji nije objavio ime nijednog zaštićenog svedoka i koji je objavio knjigu koja sadrži dokumenta koja su prihvaćena od strane sudskog veća, osuđen je na 15 meseci zatvora. To je još jedan primer dvostrukih standarda, negativan primer jednog rada na koji se ne treba ugledati i koji treba osuditi.
Uostalom, vi znate da je Karla del Ponte objavila knjigu u kojoj otvoreno priznaje da do početka svog mandata nije ni znala da postoji Republika Srpska, nije se služila engleskim jezikom, nije znala osnovne stvari o bivšoj Jugoslaviji, osim onoga što je pročitala u novinama, tako da je skandalozno da se naše pravosuđe ugleda na takvu vrstu rada i na takve ljude i pravnike. Zahvaljujem.