Iskorišćeno je trideset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Ovaj amandman su prihvatili i Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu. Zakonodavni odbor nije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
O amandmanu će se izjašnjavati Narodna skupština.
Na član 8. amandman je podnela Vlada.
Ovaj amandman su prihvatili i Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu. Nemamo izveštaj Zakonodavnog odbora, tako da će se i o ovom amandmanu Narodna skupština izjašnjavati u danu za glasanje.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.

Mi smo podneli amandman na član 9. U obrazloženju stoji da su nadležnosti upravnog odbora u članu 9. predloga utvrđene na način koji po sadržaju većim delom ne odgovara nadležnostima koje je moguće utvrditi po ovom zakonu. Njime se uvode nove vrste obuka i obaveze koje ne postoje u zakonima koji uređuju organizaciju pravosuđa i položaj zaposlenih, što pravno nije moguće, jer nije predmet regulisanja ovog zakona.
Osim toga, nadležnosti su nejasno definisane, pa vlada konfuzija oko tumačenja termina, naročito često pominjanih: „donošenje“, „usvajanje“, kao i vrsta obuka. Takođe, upravni odbor se ovlašćuje da donosi pravila o prijemnom ispitu, iako kandidate određuje nadležni pravosudni organ, pa ustanova koja sprovodi odluku ne može biti ovlašćena da vrši izbor kandidata. Postupak po programima obuke je u koliziji sa zakonima koji uređuju rad pravosudnih organa i položaj nosilaca pravosudnih funkcija i zaposlenih. Hvala.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Srđan Spasojević.

U diskusiji u načelu osnovna primedba na Predlog zakona odnosila se na uvođenje prijemnog ispita. Na član 9. stav 1. podneli smo amandman da se reč „utvrđivanja“ menja rečju „potvrđivanja“, a rečenica „donosi program prijemnog ispita za sudijske i tužilačke pripravnike“ briše se.
Obrazloženje ovog amandmana je da je terminološki mnogo preciznije da u konkretnom slučaju stoji reč „potvrđuje“. U vezi sa uvođenjem prijemnog ispita, potpuno je neprihvatljivo i ponižavajuće da kandidati koji su završili pravni fakultet i položili pravosudni ispit ponovo polažu prijemni ispit za akademiju. Povezano sa prednjim, neprihvatljivo je i to da neko kad položi prijemni ispit za akademiju zasniva radni odnos. Po mom mišljenju, to je u suprotnosti sa Zakonom o radu, a smatram da je i protivustavno.
Dakle, suština je u tome da je potpuno neprihvatljivo da se polaže prijemni ispit na ovaj način. Ono što je dalje potpuno nepovezano jeste to da kad neko položi prijemni ispit, gospođo ministre, on zasniva radni odnos. To je nešto što je apsolutno neobjašnjivo. Ne znam ko je mogao da stavi u Predlog zakona da se na taj način zasniva radni odnos.
Smatram da u ovom delu Predloga zakona ima mnogo toga što je protivustavno, tako da sam siguran da će se ovim pitanjem pozabaviti i Ustavni sud. Sigurno ćemo podneti inicijativu za ocenu ustavnosti ovog zakona, upravo ovog dela. Hvala.

Na član 10. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih  poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, pa narodni poslanik Milan Knežević.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jedan član u kome imamo koliziju zakona o Pravosudnoj akademiji sa Zakonom o javnim službama; još jedan član koji, po nama, dokazuje da je ovaj zakon sam po sebi jako konfuzan i nejasan i da će biti jako teško primenjiv u praksi, da u potpunosti zanemaruje primenu ostalih zakona, što znači da se javlja, na neki način, kao neka vrsta leks specijalisa u odnosu na naše zakonodavstvo.
Znači, mi na osnovu Zakona o javnim službama imamo jasnu proceduru da u svim ustanovama čiji je osnivač Vlada upravne odbore određuje Vlada; ne postoji mogućnost drugačijeg utvrđivanja drugim zakonom, mora se poštovati Zakon o javnim službama.
Isto tako, što se tiče razrešenja predsednika upravnog odbora, to treba, po nama, u drugom delu ovog člana da se reguliše statutom, a ostaje jako malo toga od materije što treba njime regulisati. Jer, kao što rekoh, ovaj zakon je regulisao mnogo toga što je nepotrebno i što je posao nekih drugih pratećih dokumenata, akata, pa i statuta, a s druge strane, u nekim delovima je išao preopširno, preširoko i dao sebi za pravo da u drugi plan stavlja mnoge druge institute.

Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, amandman na član 10. podneo je Odbor za pravosuđe i upravu.
Ovaj amandman je predstavnik predlagača prihvatio, a Zakonodavni odbor se nije izjasnio, pa će se i o ovom amandmanu izjašnjavati Narodna skupština u danu za glasanje.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Ovaj amandman su prihvatili i Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu. Zakonodavni odbor nije. O amandmanu će se izjašnjavati Narodna skupština.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Ilić i Milutin Jeličić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Član 13. Predloga zakona govori o direktoru akademije. U stavu 1. kaže: „Direktor je izvršni organ akademije“. Amandman koji sam podnela, nešto kasnije ću da obrazložim, prihvaćen je, ali nije baš najjasnije zašto nije prihvaćen amandman kolege Aleksandra Martinovića kojim je predložio da se stav 1. menja i da stoji da je direktor poslovodni organ akademije.
Obrazloženje Vlade je da direktor samo izvršava naloge upravnog odbora i kaže: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je osnovna nadležnost direktora da izvršava odluke upravnog odbora i programskog saveta, pa je, u skladu sa tim, odredba člana 13. stav 1. Predloga zakona preciznija“.
Ostalo je nejasno ko je poslovodni organ akademije, ako to nije direktor, a ne može biti niko drugi nego direktor, tako da nismo zadovoljni činjenicom da nije prihvaćen ovaj amandman, s obzirom na to da je Vlada prihvatila popriličan broj amandmana poslanika SRS. Očigledno je da su svi naši amandmani veoma stručni, u jednom delu i pravno-tehnički, i da smo upravo kroz ove amandmane krajnje dobronamerno skrenuli pažnju da ovaj tekst zakona, kada bude usvojen, treba da bude zaista jedan dobar zakon, ozbiljan zakon, jer je i tema izuzetno ozbiljna.
Bilo bi loše da niste prihvatili, recimo, amandman koji sam podnela, jer zakon o pravosudnoj akademiji se isključivo odnosi na pravnike i ne bi bilo dobro dovesti pravnike u priliku da koriste zakon sa nekim nomotehničkim i pravno-tehničkim greškama, kao što je bila ova koja je ispravljena amandmanom koju sam podnela u ime SRS, a odnosi se na stav 2. gde ste rekli da se „direktor akademije bira na period od pet godina, sa mogućnošću ponovnog izbora“.
Mi smo mislili da je bolje da se kaže: „uz mogućnost ponovnog izbora“, i Vlada je to prihvatila. To je svakako dobro zbog samog zakona, zbog činjenice da će ovaj zakon čitati i primenjivati isključivo pravnici; onima koji budu pred tom Pravosudnom akademijom sutra polagali verovatno bi bilo neprijatno kada bi videli ovako loše formulacije u zakonu.
Kada sam malopre govorila o tome kakvo je stanje u delu pravosuđa i koliko ste vi iz izvršne vlasti doprineli tako lošem stanju, rekla sam da nam vrlo često pišu građani, da nas zovu, da nam se obraćaju jer su navikli da poslanici SRS ovde govore zaista u ime građana koji su ih birali, zapravo, u ime svih građana.
Sada jedno pitanje gospodina Alekse Suvajca iz Bečmena koji se obratio molbom; rekao je da je pisao raznim državnim institucijama, ali, evo, jutros se obratio Srpskoj radikalnoj stranci, našoj poslaničkoj grupi. On kaže da je 1995. godine napustio „Trudbenik“ zato što nije godinu i po dana primao platu, da mu je „Trudbenik“ ostao dužan 18 plata, da je on dobio spor sa „Trudbenikom“ 1997. godine u Trećem opštinskom sudu. Od 1997. godine do dana današnjeg (novembar 2009. godine) gospodin Aleksa Suvajac ne može da dobije pare. Ima izvršnu presudu Četvrtog opštinskog suda, ali svaki put dobija objašnjenje da nema para.
Ovakvi primeri govore da postoje neki ljudi u pravosuđu koji ne rade svoj posao u skladu sa zakonom, koji ne doživljavaju da je zakon jednak za sve i da su svi isti pred zakonom, jer verovatno je predstavnik „Trudbenika“ u tom periodu imao očigledno nekog uticaja u odnosu na ovog gospodina koji je ostao uskraćen za 18 zarađenih plata u to vreme.
Ovaj primer sam iznela pre svega radi javnosti, a i vama, gospođo Malović, kao članu Visokog saveta sudstva. Ukoliko nije tačno ovo što je rekao gospodin Homen, da su oni ili vi, on je stavio i sebe tu jer je rekao „izabrali smo sudije“, ako nije tačno to što je rekao Homen, da ste izabrali sudije i da on zna kojih 500 sudija je danas bez posla, ali još ne zna da je bez posla, da povedete računa i o ovakvim primerima.
Dostojnost vršenja pravosudne funkcije se ogleda, trebalo bi tako da bude, najviše u činjenici da sudija sudi po zakonu, a ne o zakonu, da sudija primenjuje zakon isto za svakog, da su svi jednaki pred zakonom. Nemojte da vam presudno i osnovno u izboru tih budućih sudija bude stranačka pripadnost. Nemojte, gospođo Malović, da primate i da čitate pisma opštinskih odbora DS-a. Biće prilike, govorićemo i o tome.
Nažalost, ovaj izbor sudija (znaju to sudije, od sudija i dobijamo informacije) u najvećem delu biće praćen stranačkom pripadnošću, pripadnošću Demokratskoj stranci, koja je danas na vlasti. To nije dobro ni za vas, kao ministra, jer će jednog dana o tome da se na nekakav drugi način govori; to nije dobro za sudove; to nije dobro za pravosudni sistem u Srbiji; to nije dobro za građane Srbije.
Građani Srbije očekuju nešto epohalno od svih vaših najava koje traju već godinu dana. Gospođo Malović, trebalo bi da vodite računa da sve ono što izgovorite u javnosti nije samo za vas i da to čuju građani, da to građani komentarišu, da to čuju sudije, tužioci, da takođe to komentarišu i da očekuju da ćete zaista ovaj izbor sudija uraditi po nekakvim kriterijumima koji su objektivni.
Tvrdim da je to veoma teško, s obzirom na sam sastav Visokog saveta sudstva, jer sastav Visokog saveta sudstva je apsolutno stranački, i vi to znate. Niste samo vi pripadnik Demokratske stranke, i Boško Ristić je iz Demokratske stranke, predsednik Vrhovnog suda je žena režima, jer je zato dobila tu funkciju, to je takođe javna tajna.
Građani Srbije zaista ne očekuju ništa dobro, verujte; ne nadaju se zapravo, očekuju, ali se istinski ne nadaju ničem dobrom od ovoga što vi nazivate – reforma pravosuđa.
Još verovatno nije kasno, ili možda jeste, ako je Slobodan Homen u pravu da su već sudije izabrane i da je 500 sudija ostalo bez posla, a ne znaju ko; vi znate, ali te sudije ne znaju. Ako to nije tačno, ako još uvek radite na tome, gospođo Malović, prihvatite naše dobronamerne primedbe ne samo na ovaj zakon, ne samo na ove zakone, nego naše primedbe koje se odnose na to što vi nazivate reforma pravosuđa.
Mi tvrdimo da će biti haos u pravosuđu i to vam govorimo već godinu dana. Verujte da nam većina ljudi iz pravosuđa kaže da smo u pravu, jer oni znaju mnogo više. Ljudi su u tom poslu i znaju kako im se preti i kako im se skreće pažnja kako da sude, kome da sude, čiji predmet da stoji u fioci, čiji predmet sme da se iznese i treba da se iznese iz fioke, i sve to iz izvršne vlasti i sve to i od vaših saradnika, gospođo Malović. Ozbiljne stvari se dešavaju u srpskom pravosuđu. Vi možda intimno verujete da je ovo što radite dobro; mi vam tvrdimo da je veoma, veoma loše. Hvala.

Iskorišćeno je osam minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospođo Malović, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, slušajući ove rasprave gde se vrlo često apostrofiraju i prozivaju ljudi iz „Otpora“ i Slobodan Homen, državni sekretar, moram da vam dam snažnu podršku u nastojanjima da izvršite reformu u pravosuđu u Srbiji, jer građani Srbije nekako podnose siromaštvo, ali nepravdu ne podnose nikako. Sudski postupci u ovoj zemlji traju, nažalost, duže nego španske serije, a znate koliko epizoda imaju španske serije, građani Srbije.
Zaista moram da vas podržim i da vam kažem da je dobro da se uradi reforma pravosuđa, da se snažno da podrška toj reformi, jer zaista je nužno da dobijemo efikasno pravosuđe koje će biti u službi građana i pre svega u službi pravde i pravednih. Hvala.