Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u ime DHSS-a podržavam predlog da bude donet ovaj zakon, jer bi on značio napuštanje drevnog koncepta „balkanskog špijuna“ Ilije Čvorovića na ovim prostorima.
Interesuje me praktična primena, da ne ostane zakon mrtvo slovo na papiru, kao i mnogi zakoni, kao i famozni zakon o lustraciji, koji je bio prva neophodna i elementarna stvar pri prelasku iz jednopartijskog u višepartijski sistem. Da li će institucije koje se predviđaju ovim zakonom imati sudbinu sličnu sudbini Saveta za borbu protiv korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja, Antimonopolske komisije, Odbora za suzbijanje sukoba interesa itd., koji su kao trinaesto prase?
Mene interesuju konkretni efekti. Ako ih bude, onda je ovo jedan kapitalan pomak. Međutim, čini mi se da često prećutkujemo neke elementarne stvari koje su opštepoznate, ali neko želi da ih prikrije, da ih javnost ne vidi.
Recimo, evo nekoliko detalja. Mnogim ljudima na ključnim državnim funkcijama puna su usta uspešnih efekata borbe protiv korupcije i kriminala. Hajde da vidimo kako to neko drugi posmatra, kako, recimo, „Transparensi internešnal“, odnosno kako svetske institucije gledaju našu poziciju u pogledu percepcije korupcije, gde smo ponovo na 83. mestu u svetu, uz napomenu da smo zbog toga izgubili bar tri milijarde evra, jer mnoge firme koje su htele da investiraju na ovim prostorima, zbog takve situacije, zbog enormne korupcije, nisu želele više da investiraju.
Ako je utešno što smo u 2008. godini bili na 85, a sada smo na 83. mestu, mislim da to nije dobro. Zato te stvari treba učiniti javnim, potpuno transparentnim. Mi treba da dižemo glas, a ne „Fridom haus“, analitički servis britanskog „Ekonomista“, Svetski ekonomski forum itd.
Ili, da se pozabavimo drugim segmentom – stepenom konkurentnosti ove zemlje. Ponovo smo na samom dnu. Ili, trećim, još dramatičnijim – koliko ljudi u ovoj zemlji je na ivici egzistencije, na ivici gladi? Neke analize kažu 700.000 ljudi. Vidite, to je na neki način tajno, a to treba svima da bude dostupno, to treba da bude apsolutno javno.
Ili, evo jedne pikanterije: pre neki dan smo ovde imali raspravu u načelu o zakonu o autorskim i srodnim pravima; predviđeno je da prava autora, interpretatora, izvođača kao kolektivitet, kao kolhoz štiti jedino i samo jedno kolektivno telo, tzv. autorska agencija. Hajde onda da se upitamo zašto je to tako? Da dobronamerno postavim pitanje – da li neko u samom vrhu vlasti u ovoj zemlji ima akcije u toj autorskoj agenciji? Ponavljam, nije predsednik države, ali je u samom vrhu vlasti. Da li je to razlog što ne mogu prava izvođača, interpretatora ili autora da se štite preko neke druge organizacije?
Dakle, ponavljam još jednom, samo sam naveo par primera koji naizgled deluju banalno, ali mi se čini da su poprilično alarmantni. Dakle, ajmo te alarmantne stvari da učinimo dostupnim najširoj javnosti i na taj način ćemo pokazati da je ta priča o nekakvim misterijama i nekakvim tajnama nešto što pripada prošlosti. Hvala.