Član 8, stav čije smo brisanje predvideli, predviđa kažnjavanje lokalne samouprave koja ne smanji broj zaposlenih, kako je to predviđeno ovim zakonom.
Ne javljajući se za repliku malopre, moram, gospođo Kalanović, da kažem da ''strožije mere'' za republičku administraciju jednostavno nisu tačne.
U članu 13. zakona o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji je sankcionisano ne prekoračenje broja zaposlenih, ne prekoračenje sredstava za taj broj, nego nedonošenje sistematizacije. Zaista je smešno govoriti o tome da je ovo neka kazna, a to je, u stvari, prekršajna kazna za nedonošenje jednog akta – o sistematizacije. To lepo piše u članu 13. Ko ovde od nas ne govori istinu, neka svi građani znaju.
Ali, zašto ne bi ministar doneo akt o sistematizaciji? Njega ovaj zakon ne obavezuje na poštovanje sistematizacije, nego da donese jedan papir.
Zašto tvrdim da je ovo tačno? Zato što Vlada ima ovakav pristup. Svako od nas poznaje u životu ljude koji su snishodljivi prema moćnijima od sebe, a prema nižima, prema slabijima, vrlo drski, grubi, onakvi kako je to ova vlada ovim zakonom uradila. Ne iskorišćavajući rezerve u poreskoj politici, pogotovo u finansijskoj sferi, Vlada Republike Srbije ne stimuliše proizvodnju, nego oslobađanjem od poreskih obaveza finansira i podstiče ulaganje u finansijsku sferu. To je moćan lobi. To se ne sme dirnuti.
Šta drugo Vlada radi? Ne kontroliše tokove novca, ni budžetskih, ni javnih sredstava, ne dira u agencije, za njih nema čak ni efikasne primene Zakona o budžetskom sistemu, da vidi kako se ogroman novac odliva, troši, potpuno nezakonito, poput nekih, ne svih, ali nekih predsednika opština, koji lokalnim kriminalcima omoguće prekoredno dobijanje placeva, gradnju, unosne i lukrativne poslove, a onda od tih i takvih dobijaju mrvice, jer njima omoguće ekonomsku snagu, a posle, ti i takvi upravljaju politikom ljudi na lokalu.
To je kukavička politika i najlakše je udariti najjače tamo gde ti ne mogu uzvratiti udarac. To je udarac na lokalnu samoupravu. Kakav? Napišete u obrazloženju odbijanja amandmana da morate ovako da im skrešete broj zaposlenih, jer vi njima ne ograničavate, kažete, pravo da samostalno obrazuju organe, organizacije i službe za svoje potrebe, utvrde njihovu organizaciju i rad, kao da organizacija, služba, itd., može bez ljudi da postoji.
Kažete, ne diramo im u to pravo. Da, tako i ministarka pravde kaže – ne, imaju pravo da budu predlagani i oni koji ne završe obuku u Pravosudnoj akademiji, ali ne mogu da budu izabrani, jer ovi imaju nenadoknadivu prednost. Znači, nemojte nas praviti ludim.
Pravo izbora i pravo predlaganja je zakonom različito rešeno, kao i ovo, da imaju pravo da obrazuju organe. Da li imaju pravo da prime koliko im treba ljudi da te organe osposobe da funkcionišu?
Još, u obrazloženju, sledeću rečenicu kažete – pri ostvarivanju tih prava treba voditi računa o obezbeđivanju sredstava za rad tih organa, organizacija i službi, kao i da se teret njihovog finansiranja ne prenosi na druge nivoe.
Kako ste, gospodo moja iz Vlade, utvrdili koliko ko doprinosi budžetu, a koliko ko troši? Baš me zanima da li ste utvrdili, na primer, za čoveka koji živi u Novom Sadu, a radi, prima platu i troši pare u Beogradu, koji deo PDV-a ide Pokrajini Vojvodini, a koji deo ostaje u Beogradu? Na primer, porez na dobit preduzeća koje ima svoj organizacioni deo u Beogradu i u Novom Sadu, ili na jugu, kad plaća porez na dobit, koji deo, koliko je doprineo i plaćen u svakoj od ove tri organizacione celine?
Recite mi, molim vas, kako to delite, na primer, u od carina deo, od prihoda koji se carinama stiče, na deo koji je za Leskovac, Kuršumliju, Beograd, Sentu ili Novi Sad?
Ne da vi nećete, nego ne postoji mehanizam, ni poreski, ni softver koji ovo može da razdvoji. Dva osnovna kriterijuma – korisnost poreza i poreska pravednost, vi ovde hoćete da dovedete u pitanje, govoreći da vi, Bože, finansirate te lokalne samouprave.
Draga moja gospodo, onaj ko više ima, treba više i da plati poreza, jer onaj ko ima više, koristi dobre puteve koje je napravila država, onaj ko ima više, više mu ugovora i vrednih poslova država štiti, a onaj ko ima manje, manje treba i da plati. To su osnovna poreska načela, a ovaj član zakona ugrožava član 9. tačku 7) Evropske povelje, po kojoj sredstva koja se prenose kao transferna sredstva ne možete da opredeljujete vi, kao neko ko ih transferiše, ne zarađuje sam; ne možete da opredelite koliko je ko tome doprineo. Ovo je država s jednom granicom, gde ne možete precizno da odredite šta je solidarnost, a šta je poreska obaveza.