Zahvaljujem, dva minuta.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi da da završnu reč? (Ne)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 12. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REGULISANjU ODNOSA REPUBLIKE SRBIJE I ZAJMOPRIMACA ILI GARANATA ZA PREUZETE OBAVEZE PO ZAJMOVIMA MEĐUNARODNE BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ (pojedinosti)
Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović, povodom razmatranja 12. tačke dnevnog reda, a saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnice predlagača dr Diane Dragutinović, ministarke finansija, mr Verice Kalanović, ministarke za Nacionalni investicioni plan i dr Slobodana Milosavljevića, ministra trgovine i usluga, pozvala da sednici prisustvuju i Zorica Dunović, pomoćnica ministra finansija i Rajna Andrić iz Ministarstva finansija.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Lidija Dimitrijević, Dejan Mirović i Milorad Buha.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1, amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i zajmoprimaca ili garanata za preuzete obaveze po zajmovima Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Poslanički klub SRS-a je podneo ukupno tri amandmana. Zarad javnosti, ističem da su sva tri amandmana podneta isključivo s namerom da pokušamo da vlasti stavimo do znanja da se ne slažemo s politikom koju vodi prema Kosovu i Metohiji, da je to pogrešna, a moglo bi se čak reći, i pogubna politika. Činjenica je da je AP Kosovo i Metohija, praktično, pod okupacijom, 15% teritorije Republike Srbije je oduzeto i čini se sve da se na toj teritoriji stvori jedna zasebna država – Kosovo.
SRS insistira na tome da srpska vlast ne sme, da nema prava da na bilo koji način učestvuje u tome. Rezultat ovih naših nastojanja i zalaganja su i amandmani.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako u jednom zvaničnom dokumentu, kao što je ovaj predlog zakona koji je upravo sada u skupštinskoj proceduri, bude napisano u članu 1. da se ''ovim zakonom uređuju odnosi Republike Srbije i zajmoprimaca ili garanata sa sedištem na teritoriji Republike Srbije van teritorije AP Kosovo i Metohija'', postavlja se opravdano pitanje – ne znači li to da Republika Srbija time indirektno priznaje nezavisnost?
Ova teritorija, 15%, mora od strane srpskih vlasti da bude tretirana isto onako kao i ostali deo teritorije. Važno je pri tom naglasiti, po ko zna koji put, da je Rezolucijom UN 1244, kao jedan od ciljeva, navedeno smeštanje Kosova i Metohije pod privremenu upravu UN-a, naglašavam ovo – privremenu. Takođe, ovom rezolucijom garantuje se suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.
Citiraću sada i neke delove onoga što je proteklih godina govoreno, a sve u cilju da se srpska južna pokrajina Kosovo i Metohija, protivno svim načelima međunarodnog prava, suprotno Povelji UN-a, otme Srbiji.
U januaru 2005. godine, na mesto rukovodećeg direktora bankarskih i platnih autoriteta Kosova, što ima funkciju centralne banke na Kosovu, došao je Francuz Mišel Svešin. U jednom intervjuu, na pitanje – kako procenjujete situaciju bankarskog sektora na Kosovu, on odgovara – kada se uzme u obzir činjenica da je sve napravljeno ni od čega, nakon 1999. godine, i upoređujući sa stanjem istog u susednim zemljama, mogu reći da je situacija bankarskog sektora veoma dobra. ''Naravno, treba tu još dosta poboljšanja, posebno kod kolekcije depozita. Štaviše, dosta transakcija izvedeno je u gotovini. Siguran sam da se dosta ušteđevine čuva ispod dušeka ili na računima u inostranstvu. Kosovo zbog toga mora da poveća kolekciju depozita. To je jedini način da se bankarski sistem snabde sa više fondacija, kako bi se finansirao razvoj kompanija, većinom malih i srednjih preduzeća.''
Dalje, na pitanje – koji će uticaj imati na bankarski sektor nedavno potpisani Okvirni sporazum s Evropskom bankom za ulaganja, kao i Memorandum o razumevanju s Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj, Mišel Svešin odgovara: "Uticaj će biti veoma pozitivan. Jako sam srećan da je EBRD već uložila u kapital jedne domaće banke i potpisala jedan dogovor za zajam jednoj lokalnoj banci, koja će sada moći da pruži fondacije za mala i srednja preduzeća. Ovo će podržati razvoj domaćih banaka od kako nisu u mogućnosti pružanja dugoročnih depozita". Ovo su bili delovi intervjua iz 2005. godine.
Pre nešto manje od mesec dana, tačnije, 30. oktobra, u samoproglašenoj republici Kosovo, proslavljena je 10-godišnjica osnivanja centralne banke Kosova. Tada je navodni predsednik nelegalno proglašene države rekao: "Danas obeležavamo 10-godišnjicu osnivanja jedne od značajnih institucija državnosti naše zemlje, Centralne banke Kosova. Tokom ovih 10 godina Kosovo je osnovalo i konsolidovalo institucije finansijskog sistema i postiglo bankarsku stabilnost, koja se u velikoj meri pripisuje Centralnoj banci. Bankarski sistem Kosova, na čelu sa Centralnom bankom, čini snažan podsticaj za ekonomski razvoj zemlje i blagostanje građana".
Dalje se kaže: "Tokom ove godine, republika Kosovo je završila uspešno proces učlanjivanja u MMF i Svetsku banku, za šta je značajnu ulogu imala Centralna banka. Na ovaj način smo otvorili nove puteve za učlanjivanje republike Kosovo u međunarodne institucije i organizacije, ali i u istorijske procese evroatlantskih integracija."
U februaru ove godine, poslanici SRS-a su već javnost na to upozorili, dogodilo se ono skandalozno ponašanje austrijske ''Rajfajzen banke''. Naime, u prospektima ove banke, koja posluje u Srbiji, nezavisno Kosovo je tretirano ravnopravno s ostalim državama u Evropi. Raiffeisen international je holding kompanija koja upravlja poslovanjem 16 Raiffeisen banaka, piše u prospektu ove banke na srpskom jeziku. Autor prospekta objašnjava da je sedište kompanije u Beču i da ova banka, osim u Srbiji, posluje i u Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Ukrajini, Rumuniji, BiH, Sloveniji, Kosovu, Belorusiji i Albaniji.
Vlada samoproglašene republike Kosovo ima, navodno, ministra trgovine i industrije Ljutfija Žarkoa. U aprilu ove godine je imao posete delegacija poslovnih ljudi iz Nemačke i Turske. Evo kako im je predstavio uslove koje Kosovo pruža stranim investitorima.
"Strani investitori sada Kosovo već vide kao potencijalno regionalno tržište. Kosovo je stvorilo povoljne uslove za investicije iz inostranstva i da kosovski proizvodi mogu bez problema biti izvezeni na tržište EU i u celom svetu. Kosovo je članica Sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA i ima potpunu liberalizaciju robe, tako da se Kosovo vidi kao regionalno tržište sa 30 miliona potrošača. Kosovo ima trgovinske preferencijale s EU, a SAD su stvorile specijalne trgovinske povlastice za naše proizvode, pri čemu 4.500 artikala mogu da se izvoze bez ikakvog problema na američko tržište".
Što se drugih oblasti tiče, rečeno je da je zakonodavna infrastruktura u punom skladu sa zakonodavstvom EU, stvaranja dobre klime poslovanja, uz eliminisanje svih birokratskih oblika za brzo registrovanje biznisa. Bankarski sistem je siguran i postoji povećanje depozita i kredita. Privatizacija društvenih preduzeća je u toku, a sada je u toku i proces privatizacije javnih preduzeća, i to distribucija KEKA, Aerodrom i PTK, tj. pošta.
Ovako govore predstavnici nelegitimne, proglašene samostalne republike Kosovo i njihovi mentori, oni čiji se interesi zastupaju u južnoj srpskoj pokrajini. Sve ovo o čemu su govorili pročitao sam zbog onoga što je rečeno na početku, a to je da srpska vlast nema pravo da na bilo koji način učestvuje u stvaranju nezavisne republike Kosovo.
Ovako napisan predlog zakona, u kome je napisano da se odnosi na subjekte s teritorije Republike Srbije van teritorije AP KiM, ukoliko bude usvojen, značiće indirektno priznavanje nezavisnosti. Zbog toga je jako bitno i ponovo upozoravamo da ova tri amandmana poslaničkog kluba SRS-a moraju da budu prihvaćena.
Kako danas stvari stoje u južnoj srpskoj pokrajini, na čijoj teritoriji se pokušava stvaranje jedne fantomske države, činjenice su sledeće. Od dolaska KFOR-a i UNMIK-a, multietnički karakter Pokrajine je narušen. Od 437 mesta u kojima su pre 1999. godine živeli Srbi, izuzimajući opštine Leposavić, Zvečan i Zubin Potok, etnički je potpuno očišćeno 312 naselja. Iz Pokrajine je prognano i raseljeno, nakon "Milosrdnog anđela" NATO pakta, više od 250 hiljada Srba i drugih nealbanaca, koji su utočište našli u centralnoj Srbiji, dok je manji deo ostao na KiM-u ili otišao u treće zemlje.
Prema podacima UNHCR-a, od 200 hiljada prognanih u centralnoj Srbiji i u Crnoj Gori, u Pokrajinu se vratilo samo 7.286, dok podaci Koordinacionog centra za KiM govore da broj povratnika iznosi tek nešto više od 3.000. Zabeleženo je više od 7.000 etnički motivisanih napada. Ubijeno je više od 1.000 Srba i 104 pripadnika nealbanskih nacionalnosti. Otet je 841 Srbin, 968 osoba je teško ranjeno, a sudbina nestalih ni do dan-danas nije utvrđena.
Prema podacima Srpske pravoslavne crkve, lokalno albansko stanovništvo uništilo je 5.250 nadgrobnih spomenika na 254 groblja, dok na više od 50 ne postoji više nijedan čitav spomenik. Oštećeno je ili uništeno 155 crkava i manastira, 24 spomenika kulture, a mnogi spomenici kulture i verske baštine su ugroženi.
Za dva dana, u organizovanom nasilju, marta 2004. godine, podsećam, spaljene su 34 crkve i manastira, od kojih je 18 registrovanih spomenika kulture od posebnog značaja, dok je jedan i na listi svetske kulturne baštine UNESKO-a.
Što se tiče položaja preostalih Srba i drugih nealbanaca na KiM-u, oni nemaju slobodu kretanja i bezbednost, a imaju velike teškoće da obezbede životnu egzistenciju. Ima mnogo problema u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu i obrazovanje dece, dok su srpski i jezici ostalih nealbanaca potpuno zapostavljeni u službenoj upotrebi, a restrikcije struje i vode srpskim domaćinstvima svakodnevna pojava. Podsećam samo da su UNMIK i KFOR tu da bi omogućili poštovanje ljudskih prava.
Užasan je podatak da je 28 Srba iz evidencije Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba nestalo pre NATO agresije, 5% u toku agresije, a čak 75% posle dolaska mirovnih snaga na KiM. Ovaj podatak je nesporan u Crvenom krstu. Inače, prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, od 1998. godine, evidentirano je više od 5.200 umrlih lica, a sudbina više od 3.500 ljudi ostala je nerazjašnjena.
U knjizi nestalih Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, 2000. godine bilo je registrovano 3.300 Albanaca, a samo 300 Srba. Međutim, prema evidenciji Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih, nestalo je 1.300 Srba. U Crvenom krstu su rekli da je to zbog toga što uvažavaju informacije koje dolaze od porodica, odnosno ne uzimaju u obzir podatke komšija, prijatelja, zvanične podatke i novinske izveštaje. Sve porodice nestalih nisu se obratile Crvenom krstu, a u nekim slučajevima nestale su čitave porodice Srba, pa njihov nestanak i nema ko da prijavi.
Podsetićemo se sada i bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, koja je prikrivala zločine nad kosovskim Srbima, koje su Albanci kidnapovali i ubili. Del Ponte je Udruženju porodica Srba kidnapovanih i ubijenih na Kosovu 2004. godine saopštila da ima informacije da su svi kidnapovani Srbi sa Kosova kasnije pobijeni, ali je prećutala da zna da su im, pre nego što su ubijeni, izvađeni organi.
Kasnije je, u svojoj knjizi "Lov", objavila da je Tužilaštvo, tokom istrage zločina pripadnika OVK nad nealbancima, saznalo da su ljudi nestali u sukobima u Pokrajini korišćeni u operaciji krijumčarenja organa, pod pokroviteljstvom te organizacije. Del Ponte je sakrila istinu i prećutala informaciju o teškim zločinima nad kidnapovanim Srbima, čime je pomogla zločin, iako je spisak nestalih i kidnapovanih dobila 2001. godine. Naravno, nikog nije uhapsila.
Del Ponte je u svojoj knjizi navela da je Haško tužilaštvo do informacija o vađenju organa kidnapovanim Srbima došlo uz pomoć grupe pouzdanih novinara, koji tvrde da su kosovski Albanci, u leto 1999. godine, kamionetima na sever prebacili 300 otetih Srba kojima su izvađeni vitalni organi radi prodaje na crnom tržištu širom Evrope. Ti zatvorenici bili su u kampovima na severu Kosova, u mestima Kukeš i Tropoje.
Sećamo se priče o žutoj kući, u kojoj su albanski hirurzi vadili organe zatvorenicima. Izvađeni organi su preko Aerodroma "Dines" kod Tirane slati u hirurške klinike u inostranstvo, gde su korišćeni za presađivanje klijentima koji su to skupo plaćali.
Zbog svega rečenog, a najviše zbog teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, amandmani Poslaničke grupe SRS-a morali bi da budu prihvaćeni. Hvala.

Četrnaest minuta je iskorišćeno od vremena Poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Radi javnosti, moram da kažem da su ova tri naša amandmana identična, u smislu našeg principijelnog stava, a nema potrebe ni da ga menjamo, da jednostavno ne pristajemo. Ne pristajemo i pozivam i poslanike, pozivam i predstavnike Vlade, pozivam i sve građane da povodom ove tačke dnevnog reda kažemo da ne pristajemo, ne usaglašavamo se. Jednostavno, ne želimo da se u našim propisima vrši svojevrsna diskriminacija na neustavan način.
Moram da vam skrenem pažnju da se u našem ustavu, koji promoviše teritorijalni integritet, celovitost, suverenitet Republike Srbije, reč "autonomna pokrajina" koristi u množini. Jedini izuzetak, čini mi se, beše član 177. ili 178. Ustava Republike Srbije, gde se pominje Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, u smislu naše obaveze iz Rezolucije 1244 da obezbedimo suštinsku autonomiju i lokalnu samoupravu za sve građane, sve naše državljane na teritoriji KiM-a.
Problem SRS-a, zbog čega nas neko ne razume, upravo je taj. Ako je Srbija donela Ustav Republike Srbije i regulisala naše ponašanje kada donosimo zakone, onda i kod ovih zakona gde se regulišu neke obaveze, banke, garanti, krajnji korisnici itd., itd., moramo da poštujemo Ustav Republike Srbije. Zbog toga smo u ova tri člana Predloga zakona, gde se pominje tekst – ne računajući, ili van Autonomne pokrajine KiM, morali da intervenišemo.
Tako, ova vaša obrazloženja uopšte ne želimo ni da komentarišemo, zato što su potpuno irelevantna. Potpuno irelevantna. Nema opravdanja, ne postoji opravdanje da se iz naših propisa, da se u našim zakonima može vršiti takva vrsta razlikovanja dve naše autonomne pokrajine.
Sada vam unapred skrećem pažnju i povodom neke buduće sednice, gde će biti govora o statutu i zakonu o nadležnostima Autonomne pokrajine Vojvodine, da vodite računa o tome da Ustav Republike Srbije to što vi razmišljate ne priznaje. To što ne pristajemo na ovo što se dešava sa teritorijom KiM-a, morate i vi da prihvatite da ne pristajete. Na to vas obavezuje Ustav Republike Srbije i svi građani Republike Srbije.
O čemu se radi? Nesporno je da je 10. juna 1999. godine, na bazi Plana Ahtisari-Černomirdin i Kumanovskog sporazuma, doneta rezolucija Saveta bezbednosti koja priznaje suverenitet Republike Srbije na celoj svojoj teritoriji i na KiM-u. Nesporno da je ona pod patronatom Ujedinjenih nacija. Nesporno je da mi imamo prava da budemo prisutni na toj teritoriji. Neću sad da ulazim u detalje pošto svi to znaju.
Neprihvatljivo je ponašanje vlasti koja, jednostavno, kao da sve čini naruku onima kojima je stalo da KiM bude nezavisna država. To mi osuđujemo. Mi ne tražimo od vas da se bijete, ne tražimo da palite tenkove, ne tražimo nikakvu vrstu nasilja, ali tražimo da dignete glas, jer je to vaša obaveza. Ne smete da pristanete, jer kada pristanete, kad se kaže pristanak, to ne znači samo verbalno, na papiru, nego i konkludentnim radnjama.
Sada ću vam izneti neke vaše poteze koji predstavljaju pristajanje. Pristajete na tu neku novu realnost, pristajete na to što Kosovo i Metohija polako, ali sigurno, klizi. Od verbalnog protivljenja biće malo koristi. Vaše verbalno protivljenje je, otprilike, uljuljkavanje, da se nacija malo primiri, da je, navodno, velika sila zapela, ali toj velikoj sili mora da se kaže da mi nemamo pravo na to. Nemamo pravo. Između ostalog, nemamo pravo na mnoge stvari, nemamo pravo, čak, ni da se mešamo u to šta se dešava u SPC-u, jer ona je starija nego, maltene, naša država. Ko je nama dao to pravo?
Da krenemo redom. Juče je došao jedan visoki zvaničnik Makedonije, srdačno se pozdravio s predsednikom Republike. Glavna vest je da, jeste, mi smo priznali Makedoniju u njenom nazivu, a Grčka je blokirala sve moguće integracije Makedonije zbog naziva. Sada mi nije jasno da li vi želite da nas posvađate s Grcima? Ne razumem vaše poteze.
Drugi potez koji ne mogu da shvatim, aktuelni predsednik Vlade Makedonije je bio pomoćnik, savetnik ministra u vreme dok je ministar finansija bio Božidar Đelić. On je ladno priznao nezavisno Kosovo.
Sećate se, prošle godine, pred sednicu Saveta Generalne skupštine, gde je trebalo da se donese odluka da pitanje nezavisnog Kosova ide na Međunarodni sud pravde, Crna Gora priznala jednostrano nezavisno Kosovo. Vi nastavljate dalje da se srdačno rukujete, da pronalazite, navodno, neke zajedničke interese i sve to pravdate time – da biste olakšali građanima. Šta da olakšate građanima? Uopšte mi nije jasno.
Mi ćemo, verovatno, u nastavku ove sednice, tokom sledeće nedelje, imati nekoliko ratifikacija međunarodnih ugovora s državama koje su priznale nezavisno Kosovo. Molim vas, zar je to moguće u nekim ozbiljnim državama?
Evo, počeću od jednog benignog primera. U Južnoafričkoj Republici, većinsko stanovništvo se 20 i nešto godina nije pomirilo sa činjenicom da je njihov lider bio u zatvoru, i pobedili su. Ceo svet je morao da prizna i poražen je aparthejd. Ali, oni su bili uporni u toj svojoj borbi. Da ne pričam o Bliskom Istoku, gde postoje, takođe, male države kojima je stalo do zaštite svoje teritorije, stalo im je do svoje državnosti, jednostavno, bore se mnogim sredstvima, možda neki put i preteruju, ali uporno se bore za ono što je njihovo. Jednostavno, nemaju prava da trguju nečim što su primili od svojih predaka.
Kod nas se dešava potpuno obrnuto. Setimo se 2008. godine, gotovo su svi u Narodnoj skupštini insistirali na tome da se donese jedna rezolucija kojom bi se izrazilo neslaganje, protest, kojom bi se poslala poruka da ne želimo Euleks kao jednu misiju koja treba da omogući vladavinu prava na KiM-u, ali vladavinu prava za većinsko stanovništvo, koje treba da formira državu, iako su godinama pre toga njihovi kadrovi školovani što u Hrvatskoj, što u Sloveniji, pripremani za to. Nismo mogli da donesemo tu rezoluciju. Onda se kasnije ispostavilo, decembra prošle godine, da je ova vlast pozvala Euleks, prihvatila Euleks, računajući da će brže dođu u EU. Vi ste, jednostavno, tom nekom vašem političkom idealu podredili život u Srbiji.
Teško je da se živi u Srbiji. I Srbija i srpski narod imaju pravo na život. Imaju pravo na dobar život. Zadatak je i Narodne skupštine, prilikom donošenja zakona, i zadatak svih onih koji se bave politikom, da se omogući dobar život građanima. Ali ne, vi imate taktiku, hajde od nečeg da se odreknemo, hajde nešto da prećutimo, hajde, nešto ćemo medijski da pokrijemo nekim događajima, da se ne obrati pažnja, pa tako će to da ide, nekako ćemo da zadovoljimo vaše gazde, da zadovoljite one u inostranstvu i oni će da budu zadovoljni.
Pre nekoliko dana, Robertson se hvalio kako je NATO imao uspešnu akciju na teritoriji KiM-a i da su se svi vratili svojim domovima, ali ne zna da se 200.000 i nešto Srba nisu vratili.
Pre nekoliko dana smo imali te njihove izbore. Do pre mesec i po dana, oni nisu znali da li da sprovedu izbore ili da ih odlože, zato što im se 15. novembar nekako približio 1. decembru, kada kreće ta rasprava u Međunarodnom sudu pravde, pa razmišljali šta da rade, kako da rade, ali se 21 srpska lista pojavila. Kako je to moguće? Kad se pogledaju te liste, kad se pogleda ko je izašao na te njihove izbore – državni službenici, Srbi sa KiM-a koji primaju platu iz budžeta Republike Srbije. Doduše, neki primaju iz budžeta Republike Srbije, ali i iz Tačijevog budžeta. Nije njima problem. Zar oni treba da kreiraju političku volju ljudi koji žive na KiM-u?
Ministrovo obezbeđenje u Leposaviću napravilo neki incident, neko bacio kamen, polomila se šoferšajbna, raspustio je Skupštinu opštine, raspisao nove izbore i nema obrazloženje, nema ničega.
Na KiM-u život zavisi od ministra za KiM, a on je pre nekoliko godina bio prvi Srbin u jednoj prelaznoj vladi, privremenoj vladi na teritoriji KiM-a.
Kakve poruke šaljete ljudima? Uzmi sve što ti život pruža. Drp sistem. Dokle to ljudi, dokle? To ne vodi nikakvom rešenju. To su samo radnje kojima ova vlast kaže da pristaje. Možete vi kao Vlada da pristajete, ali vi ste manjina, vas je 20 ili 30. To nije autentična volja građana Republike Srbije. Autentična volja građana Republike Srbije nalazi se u Ustavu Republike Srbije i vi morate da poštujete Ustav Republike Srbije.
To je naša intervencija. Ne tražimo od vas nešto nemoguće, svesni smo situacije, svesni smo i da je onaj ko je napravio plan za nezavisno Kosovo dobio Nobelovu nagradu za mir. Neko može da se beči, neko može da se krsti od čuda, ali tako funkcioniše ta međunarodna zajednica. Samo, nemojte vi da pristajete na to. To su naša upozorenja, to su naše kritike. Zato dižemo glas. Neki put vam se ne sviđa, neki put malo više okrpimo neke, ali jasna je poruka. Nemate pravo da pristajete na cepanje države. To pravo nema niko.
Idemo dalje. Kakvi kadrovi reprezentuju ovu vladu na KiM-u? Kao rogovi u vreći. Da vam kažem iskreno, tri udarne stranke koje čine ovu vladu imaju tri eksponirana kadra na teritoriji KiM-a, a oni ne razgovaraju međusobno. Trude se ko će da bude veći Deda Mraz. Evo šta rade u Leposaviću, asfaltiraju neki sokak do ulaska u selo i kažu otvoreno – kroz selo ćemo kada pobedi, zna se ko treba da pobedi.
Zašto cepate ljude? Iz budžeta ste skinuli transferna sredstva, ljudima obećavate posao, obećavate kule i gradove, samo da se glasa za vas. Koji je krajnji efekat te vaše vlasti? Pristajanje. Na šta? Da polako, ali sigurno, ovo odlazi, odlazi. Kako ćete onda da zastupate stav pred Međunarodnim sudom pravde kada vas suprotna strana pita – vidite, završili smo ovaj posao? Ide sad carina, idu druge stvari, žele da zaokruže državnost nezavisne države Kosovo, a koji su naši instrumenti? Naši su instrumenti što u zakonu priznajemo da Kosovo više nije sastavni deo Republike Srbije. Odakle vam to pravo? Nemate prava to da radite.
Ili ćete da usvajate ove amandmane, ili ovaj zakon da povučete. Da li vidite i sami da je taj vaš glavni argument – 126 glasova, najgori argument koji je mogao da se koristi. To je, navodno, profilisana volja članova zakonodavnog tela, ali šta vredi kada je to suprotno Ustavu. To je sve ništavno sa gledišta ustavnosti i zakonitosti, apsolutno, sve ništavno. Ne vidim razlog zašto se ovako srlja i daje materijal onima koji jedva čekaju da se pojave ovakvi materijali i da trljaju ruke od zadovoljstva, da kažu – eto, Srbija je u mišjoj rupi. Sad otvarate i pitanje Vojvodine, biće još nekih drugih pitanja, da ne budem crni gavran koji proriče nešto loše, da preskočim malo, ali to je vaša politika.
I sami znate, najboljeg partnera za zaštitu Srbije, za zaštitu teritorijalne celokupnosti imate u SRS-u. Ne postoji vernija politička stranka na političkoj sceni Srbije koja jasno, glasno podiže svoj glas. Trudimo se da uvek pričamo istinu, trudimo se da zastupamo, pre svega, ono što predstavlja interes građana Republike Srbije, držimo se tog Ustava, neki put nam možda i ne odgovara, ali Ustav je nešto što su građani… Naravno, kritikujemo praksu kako vi primenjujete Ustav, to je naše legitimno pravo.
Znate, mnogo je stvari, ne želim da ih nabrajam, ne želim da budem detaljan, ne želim da pričam o posledicama, ne želim da apostrofiram ni sve uzroke, jer mora da se napravi neko uzdržavanje, da se ipak nešto ne pretera, ali mora da se pošalje jasna poruka našim građanima. SRS je protiv ovog zakona. Podneli smo tri amandmana da ispravimo tekst zakona, u smislu usaglašavanja s Ustavom Republike Srbije. SRS ne pristaje na ovo što se radi, da nam se država cepa, polako, ali sigurno.
Molim vas, bez ikakve namere da bilo šta zloupotrebimo, ali svako ko se bavi politikom juče je dobio veliki moralni čas. Građani znaju šta je dobro, znaju šta je moralno, i to poštuju. Dajte da se pridržavamo toga svi. Dajte da svi damo svoj doprinos da se toga pridržavamo. Dajte da u ovoj Srbiji zavlada ponovo moral. Dajte da zavlada dobro u ovoj Srbiji. Dajte da svi budemo na tragu kako da obezbedimo nešto bolje, kako da se obezbede poslovi, kako da se obezbede radna mesta, kako da se obezbede oni ljudi koji žive na svojim ognjištima na teritoriji KiM-a, kako oni na severu, tako i oni u onim prokleto nazvanim enklavama.
Ali, vi ne šaljete tu poruku, to je problem. Kada ne šaljete tu jasnu poruku, onda su ljudi zbunjeni i uopšte me ne iznenađuje što poneko, radi puke egzistencije ili nekog velikog bogatstva, pristaje i da ide s Tačijem, da ide s ovima ili s onima itd. Vi ga, prosto, terate da ide tamo.
Vi ne želite da priznate nešto što se desilo prošle godine, 11. maja. Blokirali ste sve te opštine, ne prenosite sredstva za plate, ne prenosite sredstva za one najosnovnije komunalne investicije koje treba u tim enklavama da se naprave, i onda, naravno, podstičete da se raspišu izbori, da onda krenete s vašom kampanjom, kao što beše u Gračanici. Otvori se kafić, tri dana – iju-ju, ja-ja itd., sve veselo, lepo, kao da je sve oko nas u redu. Znate i sami, Tači je rekao – mir, dok ne krene ova rasprava pred Međunarodni sudom pravde. I, oni gledaju šta se dešava u međunarodnim odnosima, na nekim drugim lokacijama, da li može neki presedan samo za ovaj slučaj da se napravi itd. Imaju podršku iz inostranstva i traže pogodne ljude ovde koji će da prihvate to, da pristanu na to.
Ne smete da pristanete i svakim potezom morate da manifestujete Ustav Republike Srbije, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije i da se u Srbiji nikada niko neće odreći KiM-a. To mora stalno da se ponavlja. To mora na svakom mestu da se priča, a ne – krenemo s nekom protestnom notom, posle 10 dana – gde si, prijatelju Vujanoviću, kako si mi, Filipe, brate, daj da se izljubimo mi junačka srca dva, dva junačka oka itd., puj pike, ne važi se, sve zaboravljeno što je bilo, a dva dana ste kmečali – eto, Crna Gora nam zabila nož u leđa itd. Ili, imate sada Estoniju, druge države koje su priznale nezavisno Kosovo. Pravite sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a ne verujem da u Estoniji imamo 10 biznismena koji potpadaju pod odredbe tog zakona.
Mora jasno da se kaže šta je prioritet. Prioritet je Ustav Republike Srbije. Prioritet je ono što je definisano Ustavom Republike Srbije i to je sistem vrednosti prema kome se rukovodimo svi. Ako Vlada takvu poruku ne šalje, onda ova vlada nije dobra. Onda građani Republike Srbije zaslužuju bolju Vladu, mnogo bolju Vladu zaslužuju.
Ne znam koliko još možete medijskim manipulacijama da održite neku pažnju na vama. Ovo sa "Fiatom", vidite kako ide kilavo, ono s besplatnim akcijama, vidite kako ide kilavo. Zaposlićete 300.000, a svakog meseca po 10.000 otpuštate, evo, i sad ste krenuli s ovim. Sada imate unutrašnji haos. Ali, to je vaše, ne ulazim u to toliko. To je vaše, vi ćete iz toga nekako da izađete.
Videli ste i sami kako izgledaju te kilave koalicije, na šta liče. Ali, to ne žele građani Srbije. Oni žele da se poštuje Ustav Republike Srbije. Oni traže jasnu poruku šta je sistem vrednosti, prema čemu da definišu svoje ponašanje. Vi ih ovako zbunjujete. Vi ovde dajete nešto što je trenutna korisnost, ispred nečega što je i Ustav i moral i sve drugo.
To je loša poruka, a mi smo tako mali narod da, ukoliko se ne vratimo moralu, svojoj duhovnosti i poštenju, istini i radu, nestajemo. To morate da shvatite. To je sudbina malih naroda. Zato moramo da se vratimo našim vrednostima, oko tih vrednosti da se skupljamo, takve propise da donosimo, takva poruka da ide iz ove sale.
Koja je to poruka iz ove sale – 15 poslanika? Mogu da izvučem zaključak, zbog ovih naših amandmana, da se nekome, jednostavno, smučio više i taj KiM, pa više ne može da sluša. Verovatno su i neki drugi razlozi, ali, u krajnjem slučaju, nije ni to bitno. Bitno je da Vlada ne sme da šalje poruke da se odriče KiM-a.
Napisali ste u obrazloženju da stičemo pravo kasnije da naplatimo. Molim vas, pomerite ovo obrazloženje da ga javnost ne vidi. Molim vas, da ga javnost ne vidi. Puno puta mi je teško da komentarišem obrazloženja Vlade. Znate, to je otprilike neko obrazloženje kao da, ne znam, Marfijevi zakoni. Imao sam toliko toga da vam kažem, a zamolio bih vas, kao čovek koji je dugo u ovoj sali, kome, po pravilu, i ne usvajate to što priča, ali bih vas zamolio, pre svega, kao čovek – usvojite ove amandmane, nemojte da nam vi otimate KiM iz Republike Srbije.

Iskorišćeno je 22 minuta od vremena Poslaničke grupe, ukupno 36 minuta, tako da je na raspolaganju Poslaničkoj grupi 31 minut i 12 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Želela bih da kažem koju reč o zakonu koji je na dnevnom redu, s obzirom na to da tačka 12 govori o Predlogu zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije kao zajmoprimca, ili garanta za preuzete obaveze o zajmovima Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Hoću, radi istinitog informisanja javnosti, da kažem da je reč o oslobađanju od obaveza ''Vojvođanske banke'' i ''Agrobanke'' za kredite po kojima su one bile garanti za direktnu i indirektnu komponentu, a da je deo duga, odnosno zajma koji su u periodu 1990-1996. godine koristila pravna lica s teritorije AP KiM izuzet od oslobađanja, izuzet od oprosta duga, radi zadržavanja prava nad tim dugom, nad tim pravnim licima, a to je učinila NBJ, prijavljujući potraživanje po ovom osnovu od ''Kosovske banke'' AD Priština u stečaju, čije je sedište u Beogradu.
Mene ne zanima kako vi razumete nešto što govori poslanik, kako neko drugi razume zakon, ali ovo je činjenica koja piše u zakonu. Naprotiv, da se oslobodilo tih obaveza, gubili bismo pravo na potraživanje po tom osnovu. Nije reč ni o kakvom oslobađanju, naprotiv, oslobađa se ''Vojvođanska banka'' i ''Agrobanka'' po osnovu kredita za Fond vode, ono što su koristile zemljoradničke zadruge za razvoj poljoprivrede, a ovo ostaje kao potraživanje prema pravnim licima u AP KiM.
Ono što nije dobro u ovom zakonu, a možda i jeste dobro, to je što se podsećamo koliko smo olako 2002. godine izvršili konverziju dolarskog iznosa duga prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj od 2,1 milijarde i konvertovali u evre, što za nas nije dobro kao državu, jer je odnos bio gotovo 1 : 1. Da smo tu konverziju, na šta smo imali pravo, ostavili za kasnije, možda bi uslovi otplate ovog kredita, koji će trajati do 2031. godine, bili za nas povoljniji. Otplaćena je kamata od 50 miliona dolara. Ostaje nam još kamata proračunata, otprilike, od oko 100 miliona dolara. Kažem oko, jer je kamata promenljiva i otplaćivaće se do 2031. godine.
Da se podsetimo, da ne bismo ulazili olako u ove kredite, da kroz Upravu za javni dug radimo ozbiljnije konvertovanje ovih deviznih obaveza, jer to jeste obaveza Uprave za javni dug, i da kao država imamo odgovoran odnos prema ulaganju, prema potraživanjima i regresnom pravu naplate od ovih i ovakvih garanata.
Ovom zakonu će se radovati i ''Vojvođanska'' i ''Agrobanka'', i to nije poklon njima, te dve banke su izmirile svoju obavezu po osnovu indirektne komponente, jer su tadašnjoj državi prodavale devize, a dobijale dinare, a ono što je bila direktna komponenta, prevedeno je u osnivački ulog Republike Srbije u tim bankama. To je istina o ovom zakonu i zahvaljujem vam na pažnji.

Od vremena ovlašćene predstavnice preostalo je 11 minuta i 10 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, ovaj zakon se može povezati sa činjenicom da je u avgustu 2009. godine otpisano negde oko 550 miliona dolara Republici Srbiji na osnovu tzv. kosovskog duga. Međutim, nigde u zakonu, niti u javnosti Srbije se ne može naći podatak da je od 2002. godine, do februara 2008. godine, samo Svetskoj banci otplaćeno 360 miliona dolara.
U tom smislu, naši amandmani su podneti zbog izuzeća AP KiM, jer kada saberete ove cifre i uzmete u obzir tekst zakona, doći ćete do činjenice da se, faktički, priznaje finansijska nezavisnost tzv. države KiM za 190 miliona dolara, ili 135 miliona evra. Kada uporedite to da na KiM-u postoji oko 13,5 milijardi evra rudnih bogatstava s ovih 135 miliona evra, doći ćete do činjenice da se radi samo o jedan odsto.
Naravno, ovo nije izdvojen proces i podsetiću vas, što se tiče separatizma, da je i u Crnoj Gori uvedena prvo nemačka marka, zatim evro, i da je tako došlo, prvo, do finansijske nezavisnosti, a zatim i do političke, i što to ne reći, ali o tome ćemo argumentovano pričati nešto više kada dođe statut Vojvodine na dnevni red, da je 27. članom statuta Vojvodine predviđeno da ta naša druga pokrajina može da se zadužuje na finansijskom tržištu. To je u potpunoj suprotnosti sa članom 82. Ustava, koji propisuje da se autonomne pokrajine i lokalna samouprava mogu zaduživati samo uz uslove koji su propisani zakonom.
Prema tome, radi se o jednom povezanom procesu, o jednom procesu koji se očigledno podstiče iz SAD-a, i to nije nikakva tajna, tako da pojedini kvaziopozicioni političari, koji govore da niko nije uticao da dođe do ovakvog predloga statuta Vojvodine, nisu u pravu.
Takođe, koliko je besmisleno da se zbog tako jedne male cifre u odnosu na BDP Srbije pristane na takve uslove Svetske banke pokazuje i upoređenje sa BDP-om iz 2007. godine. On je iznosio oko 30 milijardi evra. Znači, faktički se dopušta zaduživanje tzv. države Kosovo za negde 0,3% BDP-a Srbije. To je, takođe, skandalozna činjenica.
Mi iz SRS-a smatramo da se tih 130 i nešto miliona evra moglo naći na nekim drugim stranama, od nekih drugih preduzeća i ljudi koji posluju na finansijskom tržištu Republike Srbije. Imamo primer američkih kompanija, znači, upravo iz te zemlje koja stoji iza ove nelegalne secesije Kosova i Metohije imamo „Duvansku industriju Niš“, koja je zaradila samo u 2008. godini, tj. imala je neto prihod oko 2,5 milijarde dinara. Još skandaloznije je da se ne povećavaju porezi za „Ju-Es Stil“, ili bivši „Sartid“, gde je izvoz samo u jednoj godini, predkriznoj godini, iznosio jednu milijardu dolara, znači, negde oko 14% ukupnog izvoza Republike Srbije. To je sve dobijeno za nekih 20 miliona dolara, što je u odnosu na ovaj izvoz oko 2%, a to je skandalozno. Takođe, isti ti poslodavci su otpustili veliki broj radnika, bez obzira na to što je Ekonomski institut procenio vrednost „Sartida“ 2003. godine na nekih 50 miliona dolara.
To je skandalozno ponašanje poslodavaca iz SAD-a. Takođe, promenili su plate. U decembru 2008. godine, plate su iznosile negde oko 40 hiljada dinara, a u januaru, 26 hiljada dinara. Dakle, ekonomska kriza je iskorišćena za drastično rezanje visine plata.
Što se tiče Svetske banke, potpuno je neverovatno s ekonomske tačke gledišta da se glavni udar uslova MMF-a i Svetske banke odnosi na naše penzionere. Ako me pamćenje ne vara, u Republici Srbiji ima negde oko milion i 600 hiljada, milion i 200 hiljada penzionera, i njihovi prihodi se kreću od 20 hiljada do 11 hiljada dinara. Dakle, oni su poslednji deo našeg društva na kojem treba da se primenjuju ovi rigidni uslovi Svetske banke.
Na kraju, očigledno je da za prijem tzv. Kosova u Svetsku banku nismo dobili ništa, već samo jednu minimalnu uštedu od 160 miliona evra, koliko iznose ovi krediti, koja, kada pogledate, u stvari, nije ni ušteda, jer taj teret se sa banaka i preduzeća prevaljuje na državu, Republiku Srbiju. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je tri minuta i 50 sekundi od vremena Poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj član je sličan onom prvom. Prvi se odnosio na banke, a ovaj se odnosi na krajnje korisnike. Ako se sada uzme taj istorijski aspekt, kao krajnji korisnici su mogli da budu SOUR-i i radne organizacije.
Ako se u članu 2. Predloga zakona navede da se odnosi na sve korisnike, znači, krajnji korisnici sa sedištem na teritoriji Republike Srbije van AP Kosovo i Metohija, onda moram da vam kažem da se veliki broj naših privrednih kapaciteta nalazi na teritoriji KiM-a. Trebalo bi da se zna da je postojao poseban savezni fond za pomoć nedovoljno razvijenima, pogotovo pomoć teritoriji KiM-a. Kojim međunarodnim kreditima, šta je sve izgrađeno, ne tiče se direktno ove teme, ali je važno da se zna, zato što pričamo o pojmu „krajnji korisnik“. Krajnji korisnik je mogla da bude neka radna organizacija.
Pored tog osnovnog problema neustavnosti, jer Ustav autonomne pokrajine poznaje u množini a ne u jednini, ne sme da postoji razlika u njihovom statusu kao teritoriji, ali ne sme da postoji razlika ni kod krajnjih korisnika u pogledu njihovog statusa. Ako je krajnji korisnik neko privredno društvo koje potpada pod član 2, onda je potpuno irelevantno, kad se definiše pojam „krajnjeg korisnika“, da li je on u Beogradu, Novom Sadu ili Prištini. Ova vrsta podele i razgraničenja je neprihvatljiva. O tome se radi.
U konkretnom slučaju, moguća su i različita rešenja, ali to je već izvršenje zakona. Ovde pričamo na nivou principa, principa koji glasi – u skladu s Ustavom Republike Srbije, ne sme da postoji ovakva vrsta podela. Ovde stvarno znači podelu, ali normativno je zabranjeno.
To je naša osnovna primedba. Ko kako shvata, to je drugo pitanje, da li želi da shvati, ili ne želi da shvati. Ne sporim da na političkoj sceni ima i ljudi kojima smeta ovaj status KiM-a unutar Republike Srbije. Oni su se jasno izjasnili, ne samo prilikom donošenja Ustava, nego i u svojim političkim stavovima, gde kažu – ne treba gubiti vreme s pričom o KiM-u. To je njihov politički stav, ali oni su jasni. Hvala Bogu, u manjini su. Pokazuju neku vrstu hrabrosti u odnosu na neke u većini, koji čine većinu, a ne žele javno da priznaju, ali će sve da učine da se to desi. Jednostavno, za mnoge u ovoj vladi KiM je stvarno balast, kao kamen oko vrata, i oni ne žele s tim da se sukobljavaju. Oni žele da budu praktični, žele da kažu – plus, minus, podvuci crtu pa vidi gde se šta nalazi.
To je taj ekspertski način razmišljanja, koji nema uvid u to šta je država, šta je narod, šta su ljudska prava, šta su ljudi, nego, jednostavno, preko tekućeg računa i salda na tekućem računu gledaju ceo život. To je taj neki krajnje pojednostavljeni individualistički koncept pogleda na svet – materijalno bogatstvo, grabi, grabi, grabi, a nema veze što se ide preko leševa, nema veze što prapostojbina odlazi, ili se neke druge crne stvari dešavaju.
Ne sporim da takvih ljudi ima, koji tako gledaju, ali mi kao narod i kao država, kao nešto što je kolektivitet, ne smemo tako da gledamo, ne smemo to da podržimo. To moramo javno da osudimo, jer je to suprotno Ustavu Republike Srbije.
U tom smislu su naše intervencije kada je u pitanju ovaj predlog zakona, jer je potpuno neprihvatljivo ovakvo ponašanje, jer ono ide ka pristajanju.
Znate, u međunarodnom pravu, prvo je pitanje da li ono uopšte postoji kao pravo, ali nema veze, pošto je to jedna arena gde se sukobljavaju interesi i svako koristi neku argumentaciju ili činjenice da bi svoj interes ostvario ili ga zaštitio. Zato, o klasičnom pravu ne može da se priča u međunarodnom pravu. Za proteklih 10-ak godina, nešto malo više, 14 godina, bankarski način razmišljanja je preovladao u pravu. To je ta šargarepa ili štap, to je ono što je Holbruk – sedne i donese papir, to je onaj Rambuje, potpiši ili kraj, završili smo priču. Nema međunarodnih pregovora, nema konferencija, nema dogovora, nego, jednostavno, brutalna sila maksimalno dolazi do izražaja i nema nijednog argumenta koji to može da dovede u pitanje.
To treba tako da se kaže, ali mi ne smemo da pristajemo na to. Moramo da podignemo glas i moramo da budemo oprezni kada pišemo naše propise, pogotovo mi u Skupštini kada donosimo zakone, da iz formulacije nekog člana, nekog stava, neke tačke, ne može neko da izvuče zaključak da se pristaje.
Moram da vam skrenem pažnju na još jednu vrlo važnu činjenicu, ima veze s ovim predlogom zakona, ali ima veze i s nekim zakonima koji su doneti u ovoj skupštini i mislim da se još nekoliko takvih nalaze na ovoj sednici Narodne skupštine. Mislim da je jedan od tih zakon o ravnopravnosti polova.
Pričamo o principu, ne ulazim u odredbe zakona, to sad nije bitno, znate, Savet Evrope, EU, neke međunarodne komisije, ove nevladine organizacije itd., vrše strahovit pritisak na vlast u Republici Srbiji da se donesu neki zakoni koji, čak, u nazivu imaju nešto što je otklon od nečega što je neka vrsta diskriminacije.
Sada, da neko kaže da u Srbiji postoji diskriminacija prema polovima, taj bi lagao. Njima je u inostranstvu potrebno da donesemo takav jedan zakon, jer onda kažu – tog momenta ste se vi oslobodili one svoje prošlosti, iako prošlost nije bila takva kako je oni zamišljaju. Ali, kažu – vi ste nam dali argument. Onda pohvale ministra inostranih poslova ili ovu vladu, kao – napravljen je veliki napredak, donet je taj zakon kojim je sprečena diskriminacija. Znači, do donošenja tog zakona, to je bilo kod nas, sada ste raščistili s tim.
Slično je i s ovom odredbom, gde kažete – van teritorije Kosova i Metohije, apsolutno isto, potpuno slično. Nažalost, nije pobedio moj koncept, koji zastupam već devet godina, da se ide ka širokoj autonomiji i lokalnoj samoupravi, sa svim pravima prema svim građanima na Kosovu i Metohiji, svim našim državljanima. Išlo se nekim drugim putem, te regionalizacija, te kantoni, te šta su sve izmišljale ove prethodne vlade, teško je i pomenuti sve. To su sve bile neke varijacije na temu – mi bismo, ali da se ne vidi.
Decembra prošle godine, došao je Euleks. Strane banke su prisutne na Kosovu i Metohiji. Molim vas, gledajte koja šamarčina se deli Srbiji. Pre nekoliko dana – spomenik Bilu Klintonu u centru Prištine, molim vas. Da ne pričamo o nekim drugim stvarima. Znate, oni su do nekog datuma 1998. godine bili teroristička organizacija; Holbruk skinuo cipelice, prekrstio noge, postali su borci za slobodu.
Sve je to priča vezana za ovaj zakon. Bez obzira na to što ide ovaj odloženi prenos, bez obzira da li će to biti u 2 ili u 3, nije bitno, neka se smeje ko se smeje, baš me briga, ali ostaje zabeleženo u istoriji ko se borio za šta. Smejali su nam se i 10. juna 1999. godine, kada smo bili jedini na političkoj sceni protiv prihvatanja Plana Ahtisari – Černomirdin. Tada su nam rekli – vi ne znate ništa, dolaze UN, NATO, oni će da brane Srbe, tamo će da bude međunarodno pravo.
Šta se desilo? Desilo se da je za mesec dana, maltene, etničko očišćeno Kosovo, cela teritorija Kosova i Metohije. Znate, nismo mogli da ih sprečimo, imali su potrebu da se revanširaju, uostalom, i KFOR se plaši da teroristi ne krenu prema njima.
Ko pravi oružane snage Kosova i Metohije, nezavisno Kosovo? NATO pakt. Oni se hvale kako prave. Kažu – te će snage imati 2.500 pripadnika, 800 će biti u rezervi, mi ih obučavamo i računamo da svake godine smanjimo po nekoliko hiljada, sa 15.000 do kraja ove godine, na 10.000, a u bliskoj perspektivi da se svede samo na 2.500 ljudi.
Poruke su jasne, ne razume jedino onaj ko to ne želi. Sa čim idete za 1. decembar, evo, za koji dan je 1. decembar? S kakvim predlogom zakona izlazimo ovde? Vi u zakonu priznajete – ne interesuje nas Kosovo i Metohija.
Zato podnosimo ove amandmane, zato vas prozivamo da, konkretno, kada je član 2. u pitanju, ovde se govori o krajnjim korisnicima sredstava, bude u zakonu – krajnji korisnik sredstava definisan na opšti način, krajnji korisnik sredstava sa teritorije Republike Srbije. Ne delite to po pokrajinama, jer budite sigurni da će neko ovu odredbu pogrešno da protumači.
Samo da vam skrenem pažnju, pre nekoliko godina je bila velika povika oko toga da li Vlada Republike Srbije, da li uopšte Srbija treba da otplaćuje to što se zove kosovski dug. Znate, bilo je nekih koji kažu – ne, ne treba mi to, treba da dignemo ruke od toga, to nisu naše obaveze, itd. To je išlo u prilog nezavisnom Kosovu, kao što je išao u prilog nezavisnom Kosovu i taj blagi stav da oni budu članovi MMF-a. Kako je moguće da neko ko nije država članica UN-a bude član MMF-a?
Sećate se 2000. godine, novembra, da vas podsetim, pošto sam savremenik i tih događaja, tada je podnet zahtev da se SRJ primi kao nova članica UN-a, a ne da se traži stavljanje van snage odluke o suspenziji našeg članstva, koja je doneta 31. maja 1992. godine. U obrazloženju je rečeno – sugerisano nam je da to uradimo, jer će u januaru 2001. godine da budu problemi u Americi oko izbora. Stvarno su bili problemi oko izbora.
Onda nam je Međunarodni sud pravde, u odluci o nadležnosti, gde je odbio naš tužbeni zahtev povodom tužbe upućene protiv deset država koje su nas bombardovale, rekao – znate šta, od 1992. godine, sve do 5. novembra 2000. godine, bio je nedefinisan status SRJ, da li je ona bila član UN-a ili nije bila član UN-a, ali kada je podnet zahtev za prijem, onda je razrešeno, znači, 5. novembra ona je postala član UN-a. Pošto su ovi događaji bili 1999. godine, onda nemate pravo, po članu 34. Statuta Međunarodnog suda pravde, na zaštitu pred Međunarodnim sudom pravde.
To vam je to međunarodno pravo. Ali, mi moramo da podsećamo. Kamo sreće da ova država izda jednu hronologiju, po datumima, šta se sve dešavalo, da ova mlada pokoljenja shvate kako je razbijena SFRJ, razbijena spolja i uz pomoć nekih iznutra.
Sada mi treba – puj pike, ne važi se, idemo dalje, pristajemo na to. Ne smemo da pristajemo na to. Ne sme da se pristaje na to. Vodite računa kada donosite zakon. Vodite računa kakve naslove imaju ti zakoni, jer čak i naslovima i datumom donošenja vi priznajete da je tog datuma postojalo nešto što je loše, diskriminacija.
Da li uopšte ima smisla pričati ovoj vladi, koja neku novu realnost diže na nivo fetiša, novu realnost predstavlja kao nešto što je iznad života i tako traumatično vodi ovaj narod i ovu državu da građani moraju da se trgnu ako žele da žive, moraju da traže bolju vladu. Od ove nema vajde.