Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 119 narodnih poslanika.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutan 91 narodni poslanik i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milica Radović, Dejan Radenković, Saša Dujović, dr Nikola Krpić i Bojan Kostreš.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača, Verice Kalanović, ministra za Nacionalni investicioni plan, Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike, dr Žarka Obradovića, ministra prosvete i Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pozvala da sednici prisustvuju i Vesna Kovač, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, Milica Dražić, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Igor Vukonjanski, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Dejan Radulović, iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Željko Čurguz, viši savetnik u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O ODREĐIVANjU MAKSIMALNOG BROJA ZAPOSLENIH U REPUBLIČKOJ ADMINISTRACIJI (nastavak u pojedinostima)
Da li još neko želi reč o amandmanu na naziv Predloga zakona ? (Ne)
Prelazimo na član 1, gde su amandman, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Šami, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospodin Pejčić želi reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, drago nam je što vas vidimo u ovoj skupštini, jer smo prošli put prekinuli sastanak zato što Vlada nije imala izvestioca za ove zakone.
Naime, gospodine Obradoviću, upozoravali smo gospodina Mlađana Dinkića, kada je bio ovde kao ministar koji je izveštavao ispred Vlade, da je zakon vrlo loš, da je diskriminativan, nehuman, da je protivustavan, na šta se on oglušio. Zatim smo mu ponudili dva rešenja. Jedno od rešenja bilo je da povuče ovaj zakon iz skupštinske procedure, jer je trebalo da ovaj zakon da prođe novu javnu raspravu, novi socijalni dijalog sa sindikatima, i to sa reprezentativnim sindikatima, koji su amandmanima pokušali da poprave ovaj zakon. Druga varijanta je bila da prihvati naše amandmane.
Mi smo kroz formu amandmana ponudili jedan drugi zakon, drugi koncept zakona, novi naslov zakona, i mislim da je mnogo humaniji, korektniji i da taj zakon i te kako odgovara radnicima.
Predložili smo amandman na član 1. i zatražili da brišemo reči u stavu 1: „ukupno maksimalni broj“, tj da se menjaju rečima: „postupak određivanja maksimalnog broja“.
Ovo je uzročno-posledična veza s članom 2, koji studiozno i analitički određuje na koji način treba da se utvrdi broj radnika u republičkoj administraciji.
S obzirom na to da je amandman korektan, da je dobar, očekivali smo od Vlade da prihvati ovaj naš amandman jer, kao što rekoh, i te kako popravlja suštinu zakona, naročito taj član 1. u stavu 1. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1, amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, razlog zbog kog sam se javio jeste obrazloženje kojim je Vlada odbila ovaj amandman, jedno visokoumno obrazloženje, u kojem, između ostalog, stoji da nije oportuno ograničiti broj agencija.
Bilo je oportuno u određenom političkom trenutku da Vlada formira besomučno agencije, kojih danas ima preko stotinu, ali u trenutku kada treba da se na ozbiljan način bavimo restrikcijom javne potrošnje, za Vladu Republike Srbije nije oportuno smanjiti broj javnih agencija.
Znate principijelan stav SRS-a i uvek smo insistirali na činjenici da država ne treba da formira paralelne državne institucije. O tome će malo kasnije više govoriti koleginica Lidija Dimitrijević, a da smo bili u pravu govori činjenica da su kroz te paralelne državne institucije apsolutno bile onemogućene kontrole tokova novca. Na to nam ponajviše ukazuje i daje za pravo činjenica da smo skoro usvajali Zakon o budžetskom sistemu.
Naime, kada je usvajan Zakon o budžetskom sistemu, jedno od obrazloženja bilo je da je neophodno napraviti konsolidovan račun, u čije okvire će ući svi oni koji su korisnici sredstava budžeta, jer postoje tela, odnosno agencije, koji su osnovani budžetom, odnosno sredstvima budžeta Republike Srbije, ali danas tokove novca kroz ta tela, ili agencije ne može niko da kontroliše, pa je ministar finansija otišla i dalje i priznala da danas u Srbiji postoje tela kroz koja prolazi 130 milijardi dinara godišnje državnih para a da država ne može da uđe u tokove kuda ide i gde je taj novac.
Ovih dana u proceduru treba da uđe nova izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu i nije suština problema, kada je u pitanju javna potrošnja, samo broj zaposlenih u javnim agencijama i drugim regulatornim telima, suština problema je bila u javnim nabavkama, u tenderima, u raznoraznim provizijama, projektima koji su predviđeni kroz te agencije i kroz ta regulatorna tela, na šta i sama država ukazuje i u javnosti i u ovim raspravama.
Prekjuče sam u raspravi čitao nalaze budžetske inspekcije i ne postoji nijedno telo, od lokalnog do državnog nivoa, kome su nađene nepravilnosti u poslovanju budžetskim sredstvima a da nije napomenuta ili insistirano na stavci da postupci nabavke javnih dobara i usluga nisu vođeni u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Zbog toga smatramo da nije dovoljno samo linearno, ili već kako hoćete, a o tome ćemo kasnije govoriti, ograničiti broj zaposlenih, zato što oni nisu najveći problem kada su u pitanju javne agencije ili druga republička tela; ovde svakako treba limitirati i broj agencija, zato što će to suštinski smanjiti rasipničku javnu potrošnju.
S druge strane, SRS smatra da ih treba ukinuti, ako ne zbog drugog, onda zbog činjenice da ništa za uzvrat nisu uradili, odnosno ni u jednom segmentu svog funkcionisanja najveći deo njih nije opravdao svoju svrhu postojanja. Hvala.

Gospođica Nataša Jovanović reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.

Pozivam se na član 31. Poslovnika, gospođo predsednice. Mislim da niste povredili namerno Poslovnik, jer niste od službe dobili jednu informaciju koju želim sada da dam, možda je time povređeno dostojanstvo Skupštine, koja se tiče jednog važnog događaja u Srbiji, i za nas parlamentarce, i za nas koji negujemo prijateljske tradicije s ruskim bratskim narodom.
Naime, u 12 časova, na Novom groblju će se osveštati Spomenik ruskim vojnicima palim u Prvom svetskom ratu. Čin osvećenja će sprovesti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, izaslanik ruskog patrijarha Kirila i gospodin Filaret. Mislim da je bilo potrebno da iskažete kontinuitet onoga za šta ste se, bar deklarativno, zalagali, prisustvom gospodina Medvedeva u Srbiji, da želite tesne i prijateljske veze s našom bratskom Rusijom, da se napravi pauza u zasedanju Skupštine kako bi se pokazalo ko su poslanici koji zaista žele da neguju to prijateljstvo i da na poziv njegove ekselencije ambasadora Konuzina prisustvuju tamo, kako bi pokazali da smo braća po veri, po borbi za slobodu u ovim teškim vremenima za naše države i za naš narod. Hvala.

Gospođice Jovanović, mislim da nema povrede Poslovnika, jer se povreda odnosi na sam tok sednice. No, informacija koju ste dali može poslužiti svim poslanicima koji to žele, a pretpostavljam da će biti onih koji imaju obavezu i želju da rade. Parlament, odnosno rad plenarne sednice ne možemo prekidati zbog svih jubileja i, ne sporim, vrlo značajnih manifestacija.
Dakle, oni koji žele, mogu otići.
Na član 1, amandman je podnela grupa od 20 narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč?
Gospođa Jorgovanka Tabaković.

Podneli smo amandman na član 1, koji glasi da se dodaje tekst u stavu 3. postojećeg člana 1. sledeće sadržine: ''Spisak organizacija koje se u smislu ovog zakona smatraju javnim agencijama osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj javnih agencija, kao i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, sastavni je deo zakona. Javnim agencijama, u smislu ovog zakona, smatraju se i Direktorat civilnog vazduhoplovsta Republike Srbije i Agencija za kontrolu letenja d.o.o''.
Obrazloženje koje smo dali Vladi za ovaj amandman glasi da je jedini i isključiv način kojim Vlada može da pokaže odgovornost prema građanima, prema republičkoj administraciji i trošenju republičkog budžeta taj da nas uveri da ima spisak organizacija na kojima ima nameru da primeni ovaj zakon.
Uverena sam da Vlada nema evidenciju organizacija nad kojima ima nameru da primeni ovaj zakon, jer u propisima, koje i na ovoj sednici predlaže, predlaže da uvede javnost registra zaposlenih, ali ne i sam registar tih organizacija, ni kroz ovaj zakon, ni kroz Zakon o klasifikaciji delatnosti, koji bi, po prirodi stvari, po načinu kako se primenjuje u svetu, kako se donedavno primenjivao kod nas, morao da postoji.
Na čemu temeljim ovu tvrdnju? Između ostalog, i na načinu kako je Vlada promovisala ovaj zakon, nazivajući ga – smanjenje birokratije na republičkom nivou. Pod birokratijom se, verovatno, ne podrazumeva onaj uvećani broj državnih sekretara za svaku oblast, pomoćnika, zamenika ministara, koji po visini plate, po opterećenju za budžet i po doprinosu kvalitetima rada Vlade jesu prvi od kojih bi morala da krene reforma državne uprave. Kažem, ne određivanje maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, već reforma javne uprave.
Da Vlada nema koncept, da se ne ponaša odgovorno u odnosu na ovaj zahtev, govori odgovor koji je poslala poslanicima odbijajući ovaj amandman. Kaže se da se ne može prihvatiti amandman, jer ako bi takav spisak, koji bi bio prilog ovom članu, odnosno zakonu, bio ustanovljen kao obaveza, onda bi prilikom osnivanja bilo koje nove agencije morali menjati ovaj zakon.
Baš me zanima ko je pisao ovaj odgovor. Vlada ima spisak direktnih i indirektnih budžetskih korisnika i objavljuje ga u "Službenom glasniku" i ne menja Zakon o budžetu svaki put kada osnuje neko novo, na primer, ono stručno telo za savete u poljoprivredi, kakvo osniva, na meni, vrlo neobičan način, čak, tvrdim, mimo zakona, jer se nigde Zakonom o privrednim društvima ne predviđa da Vlada može da osnuje deoničarsko društvo s ograničenom odgovornošću. Znači, ovaj odgovor je, jednostavno, netačan.
Ponavljam, ne menjate Zakon o budžetu kada iz budžetske rezerve dajete sredstva za osnivanje nekog novog direktnog ili indirektnog budžetskog korisnika.
Dalje, za Direktorat i Agenciju koje smo posebno potcrtali, ne zato što nam se nešto dopada ili ne dopada, nego zato što raspolažu ogromnim sredstvima, koja se unazad četiri godine mere milijardom evra, od naplaćenih preleta, naplaćenih usluga na koje se državi ne plaća PDV, a taj se posao radi u ime države, i zato što je taj iznos sredstava mimo budžeta, mimo kontrole i sa potpuno tamnim i netransparentnim načinom raspolaganja, kažete da bi usvajanje ovog amandmana, gde bi se naveli i Direktorat i Agencija, značilo da bismo uradili nešto što je u suprotnosti s međunarodno preuzetim obavezama i prihvaćenim standardima koji se tiču autonomnog određivanja potrebnog broja i strukture zaposlenih lica u oblasti bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Poštovana gospodo iz Vlade, koga mislite da zasenite ovakvim rečnikom? Međunarodno priznati ugovori, na koje se pozivate i u samom tekstu, jesu iz 1944. i 1960. godine. Agencija za kontrolu leta, odnosno Direktorat, 2003, kada je osnovan, imao je 30 zaposlenih. Danas ih ima 120. Međunarodno priznati standardi iz 1944. i 1960. godine se nisu menjali. Kako ste mogli povećati broj zaposlenih četiri puta? Na osnovu onoga na šta se pozivate? Zašto građane i nas poslanike dovodite u stanje da se pitamo da li imate elementarnu logiku, ili vam nedostaje elementarno poštovanje prema onima kojima ovakve argumente iznosite?
Međunarodno priznati standardi kažu da se mora obezbediti bezbednost neba. Niko ne kaže sa koliko izvršilaca treba taj posao raditi. Niko ne kaže na koji način treba telo koje brine o bezbednosti da bude osnovano i vrlo je različita praksa u najbližem okruženju i zemljama u svetu kako se to telo osniva i kako posluje. Pozivanje na EVROKONTROL je smešno i nije, čak, ni u skladu s odgovorima koje je Ministarstvo finansija već dalo na nezakonitost raspolaganja sredstvima.
Znači, neko ko se bavi bezbednošću neba u Crnoj Gori, deo je Ministarstva za vazdušni saobraćaj i može biti tako organizovan. Niko ne kaže da to treba da bude posebno telo, a nijednoj odgovornoj državi ne pada na pamet da takva sredstva ostavi van svog dometa i kontrole, jer za slučaj propusta u toj bezbednosti direktno država odgovara i treba da nadoknadi štetu. Iz kojih bi sredstava ona to uradila ako nema kontrolu nad ovom organizacijom?
Vlada ulazi u nedoslednost, dajući odgovore na ova pitanja; pošto u ovakvim organizacijama niste u stanju da kontrolišete visinu plata, ni broj zaposlenih, vi se pozivate na međunarodni ugovor. Kada vam kažemo – dajte, pokažite ga, da vidimo gde je ratifikovan, vi kažete – ne, nije međunarodni ugovor, nego je neka konvencija.
Konvencije iz 1944. i 1960. godine nisu osnov za nezakonito trošenje, nezakonito zapošljavanje, jer niko ne traži od države Srbije da zaposli 120 ljudi u Direktoratu i da imaju plate veće i od vaših ministarskih, tri do četiri puta, i da nam se ovde predstavljate štedljivom i ozbiljnom Vladom, koja pokušava da ograniči broj ljudi zaposlenih u administraciji.
Jednostavno, ovim članom 1. i načinom na koji izbegavate da definišete registar organizacija nad kojima morate, po prirodi stvari, da imate kontrolu, vi pokazujete da ste Vlada koja nema nameru, mogućnosti ni želje da radi posao za koji je izabrana. Odbijanje ovog amandmana je najbolji dokaz za to.

Na član 2, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Šami, Jovan Palalić, Miloš Aligrudić, Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa DSS-a je podnela niz amandmana kojima predlažemo da ovo postane zakon o postupku određivanja maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji.
Naime, u Predlogu zakona koji je Vlada dostavila Skupštini došlo se do broja 28.400, bez ikakvog obrazloženja i, po nama, potpuno paušalno, bez ikakvih analiza i kriterijuma o potrebnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji, pa smo našim amandmanima predložili da se utvrdi postupak za određivanje broja zaposlenih.
Ovaj amandman na član 2, kojim smo predložili potpuno novi član 2, ključni je amandman u čitavom nizu naših amandmana i mi smo u njemu predložili, jasno izdefinisali postupak utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih, tako što su svi organi državne uprave, javne agencije i organizacije dužni da dostave sistematizaciju radnih mesta Vladi u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vlada bi potom formirala komisiju, u kojoj bi obavezno bili zastupljeni i predstavnici sindikata, i na osnovu realnih potreba i analiza utvrdila stvarni broj, odnosno neophodan broj zaposlenih u republičkoj administraciji. To bi dostavila Narodnoj skupštini i to bi se moralo naći na dnevnom redu Skupštine najkasnije u roku od 30 dana od dostavljanja.
Znači, mi smo u tom članu jasno izdefinisali rokove, i to izuzetno kratke rokove, kako bi se na efikasan način obavio ovaj postupak. DSS potpuno je svestan i podržava potrebu da se izvrši racionalizacija državne uprave, odnosno da dobijemo efikasnu, jeftinu državnu upravu i administraciju, koja će raditi u interesu građana, ali, da bi se to odradilo na valjan način, potrebno je izvršiti određenu analizu, uspostaviti jasne kriterijume i utvrditi taj broj.
Ovo je odrađeno paušalno, bez ikakvih analiza. Čak i ministar, kada je obrazlagao Predlog zakona, rekao je da je taj broj mogao biti i manji, što govori o tome da ne postoje jasni kriterijumi.
Ono što je interesantno, to je obrazloženje Vlade kojim se ne prihvata ovaj amandman, gde se kaže da ovo nije efikasno, da usložnjava postupak. To nije tačno, mi smo u amandmanu predvideli izuzetno kratke rokove. Znači, u roku od 15 dana da se dostavi sistematizacija, u roku od 30 dana da se donese taj zakon.
Pozivam vas da prihvatite ove amandmane kako bismo na valjan način uradili jedan vrlo bitan posao za državu.