Narodni poslaniče, dobili ste pravo na repliku i obrazlaganje replike nije predmet mog uputstva, ali jesu gestovi koje upućujete onima kojima se obraćate imenom ili neverbalnom komunikacijom. Dakle, ne možete tražiti za vas razumevajuću pristojnost u gestovima od drugih, a istovremeno je opozivati nepristojno drugima, tako da je ovim krug replika i primedaba završen.
Želite da govorite o povredi Poslovnika? Izvolite.

Upravo ste se uvredljivo poneli prema meni sada, znači, govorim o najnovijoj povredi Poslovnika koju ste učinili. Nemate pravo da radite to što radite, ni u smislu člana 104. Poslovnika, ni po članu 27,  koji se odnosi na način vođenja sednice.
Nemojte vi tumačiti moje neverbalne gestove i moje pravo da protumačim tuđ neverbalni gest kao uvredu. Ni vas, ni ikog u ovom domu, nikakvim neverbalnim gestom nisam uvredio, a govorio sam o nečemu drugom, da često verbalnu komunikaciju prate određeni neverbalni gestovi, koji ne moraju biti uvredljivi, oni su, prosto, takvi.
Da li vi, kada pričate, stojite potpuno mirno i otvarate samo usta? Ne, naravno, podignete obrve, nasmejete se, nešto uradite.
Prema tome, nemojte tu vrstu komunikacije sa mnom da započinjete i da pravite te vrste začkoljica u Narodnoj skupštini, jer to ne priliči vašem mestu. Vi vrlo dobro znate na šta sam ukazao kada sam govorio o povredi Poslovnika, kada je reč o neverbalnim gestovima s druge strane i to s ovim o čemu sada pričate nema nikakve veze. A, ako mislite da me opomenete zbog nekih neverbalnih gestova koji mogu biti uvredljivi, onda morate, zbog javnosti, tačno da navedete i pokažete šta sam to uradio i u čemu se uvredljivost sastoji.

Narodni poslaniče, u obrazloženju koje ste pokušali da date da predsedavajuća krši član 104, citiraću, da možete imati uvid, kažete - ne možete vi da tumačite neverbalne gestove.
U prvoj povredi Poslovnika tražili ste da ja tumačim neverbalne gestove. Prema tome, odlučite se, ne može oba. Vaš gest, kao i reči koje ste uputili, mogu se kontrolisati uvidom u stenogram i videti da sam u obavezi da se, kao predsedavajuća sednicom, staram o dnevnom redu i o primeni Poslovnika, jednako za sve članove, uključujući i one koji dobacuju, znajući da je to isto kršenje Poslovnika. Ali, ako je sve zajedno u korist atmosfere rada u Narodnoj skupštini, dobre atmosfere, onda ćemo se svi zajedno o tome starati.
Na član 3, amandman je podnela narodna poslanica Suzana Grubješić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako izanalizirate broj amandmana na ovaj član zakona, upravo na ovaj stav 3, na koji sam, u ime SRS-a, podneo amandman, videćete da sa zakonom nešto, bar u ovom članu, ako ne i više, nije u redu. Ako uzmete u obzir činjenicu da su o ovom članu i ovom stavu govorili poslanici, bez obzira na pripadnost poziciji ili opoziciji, videćete koliko je Vlada ovo izbanalizovala i koliko, u suštini, ne zna šta bi htela i kako bi htela da ovo odradi na adekvatan način.
Naime, ovaj član 3. govori o ukupnom broju zaposlenih na određeno vreme. Mi smo svojim amandmanom, u stavu 3, koji se opet odnosi na činjenicu na koga se ne odnose ova ograničenja, predložili da se ovaj deo u kojem piše – kao ni na angažovanje lica za poslove prevođenja pravnih tekovina, pazite – pravnih tekovina, Evropske unije od strane Kancelarije za evropske integracije, briše. Da ste bar smogli hrabrosti da napišete ''prevođenje i prepisivanje zakona iz EU'', nego ste iznašli model – ''pravnih tekovina''.
Vidite, ovaj stav člana 3, na najkonkretniji način, kao i razlog koji ste naveli za neprihvatanje ovog amandmana, govore kakva je vaša percepcija evropskih integracija. Vi koji promovišete evropske integracije 10 godina u Srbiji, sveli ste to na prevođenje i prepisivanje zakona. To smo vam stotinu puta rekli. Da bar umete do kraja da ih prevedete i pravilno jezički prepišete i napišete, pa da ne idemo toliko daleko u kritiku. Vi niste umeli pojedine normativne akte, o kojima su poslanici raspravljali u Skupštini, da prevedete s hrvatskog jezika, a sada jednu ovako ozbiljnu temu dovodite u kontekst prepisivanja, odnosno prevođenja, ni manje ni više nego pravnih tekovina.
Čuli ste malopre od poslanika koji ne pripadaju opoziciji, ova država će zbog ovako neodgovornog i površnog pristupa uskratiti mnogim organima i mnogim ministarstvima mogućnost da angažuju ljude koji su im potrebni i koji bi bili u funkciji afirmacije standarda u ovoj državi, ne zbog EU, nego zbog nas koji ovde živimo. Sada će zbog ove kancelarije, recimo, Ministarstvo za planiranje i izgradnju biti uskraćeno, za planiranje i životnu sredinu, za angažovanje novih ljudi po ugovoru.
Nismo osporili to što ste ovde stavili – Geodetski zavod. Mi smo vam probili uši pričajući da nema budućnosti države bez planiranja i bez katastra nepokretnosti. To još uvek nema 70% opština u Srbiji. To je jedan obiman posao, a dok državu u tom sislu ne uredite, niko vas za partnera neće. Morate da stavite međe, da se zna šta je čije, kome koja imovina pripada. To je obiman posao. Svaku ozbiljnu državu, svaku ozbiljnu službu u ovoj državi treba zaobići ovakvih restrikcija. Tu se potpuno slažem.
Šta znači to – Evropska kancelarija za prevođenje nije pod udarom ovog zakona? Kakav vi cirkus pravite? O čemu se ovde radi? Da li će zbog toga da trpi, recimo, budžetska inspekcija? Da li će zbog toga da trpi urbanistička inspekcija, građevinska inspekcija? Da li ćemo zbog toga da trpimo na poslovima unapređenja životne sredine? Da li ćete službe koje će biti angažovane na efikasnom i kvalitetnom ubiranju poreskih prihoda da osakatite zbog ove jedne nesrećne i jadne kancelarije?
Ovo je vaša percepcija vaših nesrećnih evropskih integracija. Zato SRS predlaže ovu izmenu, iako ima stav da je ovo potpuno besmislen, nedorečen i nepotpun zakon. Hvala.

Iskorišćeno je dva minuta i 45 sekundi od vremena Poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da)
Narodni poslanik Velimir Ilić. Samo vas molim da se prijavite. Sledeći put ćete.
Na član 4, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Mirko Čikiriz, Aleksandar Jugović, Žika Gojković i Aleksandar Čotrić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4, amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Markićević je podneo amandman da se član 4. stav 1. briše. Briše se: „2010“, a upisuje se: „2011 godine''. Šta to znači? Smanjenje administracije, otpuštanja u lokalnoj vlasti, to je otpuštanje činovnika koji imaju najniže plate, najmanja primanja. U masi sredstava koja će se koristiti u budžetu, to je toliko minorno.
Mi smo tražili da se ta primena pomeri na 2011. godinu, jer ipak, od Nove godine otpustiti ljude, ostaviti toliki broj sitnih činovnika bez posla, a primiti neke nove ljude, koji se ovih dana već primaju, gde su primanja izuzetno velika, nije korektno. Konkretno, napomenuo bih da je trenutno raspisan konkurs, na primer, u Kontroli leta, 34 službenika odjednom. Tamo su plate sigurno preko 200-300 hiljada dinara. Da li ima smisla otpuštati one koji imaju primanja ispod 20.000, a dovoditi ljude koji imaju primanja izuzetno velika, gde jedan, maltene, prima platu koliko 10 najobičnijih službenika?
Meni jako smeta što vi, gospodo iz vladajuće koalicije, ovde komentarišete da smo imali u nekim prethodnim vladama velika primanja. Tačno je da se ovde sada otpuštaju ljudi koji su nepodobni stranački, da će se primiti, na raznorazne načine, drugi, da svaka sednica Skupštine donese hiljade novih radnih mesta, kroz raznorazne vidove.
Uzmimo samo Komunalnu policiju. Uzmimo sada agencije. Čuli ste gospođu iz Radikalne stranke, koja je pročitala koliko su po agencijama izuzetno velike plate. Tu se primaju čisto stranački ljudi i to nema nikakvog objašnjenja. Zašto se to događa? To vi morate da objasnite.
Znači, vi ćete sada, kroz ova otpuštanja, otpustiti stranački nepodobne, da biste pojedine stranke na određenim prostorima uništili i vratili vaše stranačke istomišljenike. To dokazujete kroz niz primanja, otvaranja novih radnih mesta, i to je vrlo nekorektno. To radite permanentno.
Sada imamo opštinu Voždovac, kao jedan od primera. Meni je drago da je tu ministar prosvete. Da li je moguće da je administracija u opštini Voždovac toliko dokona da je sada, evo, gospodine ministre, svaki učenik osnovne i srednje škole opštine Voždovac dobio pismo, pismo – učenik i pismo – roditelj. Tobože, privremeni organ i predsednik privremenog organa Branko Arsenijević je zaključio u razgovoru s decom na ulici i kojekuda da deca imaju mnogo dobrih predloga na opštini Voždovac.
On je odlučio da, kao privremeni organ, uvaži to što deca imaju primedbe i sada se obraća svoj deci na teritoriji opštine Voždovac, da su njihovi predlozi veoma dobri i konstruktivni i svako dete je sada dužno da odnese pismo svome roditelju posebno, gde piše – poštovani roditelji. Tu kaže da su te ideje dece toliko dobre da želi da učenici sve te svoje ideje pretoče u projekte, da roditelji sada vrate pismo opštinskoj administraciji, pa da zajednički sednu i razmotre svaki taj predlog deteta i da se poboljšaju uslovi življenja na opštini Voždovac.
Kako se to niste setili da uradite u Kaluđerici, na primer, koja nema kanalizaciju, na Umci, gde nema kanalizacije? Kako se niste setili da to uradite u Ovči, Borči, Mirijevu, gde ima milion problema? Sada ste se odjedanput setili Voždovca, pošto su izbori, da su deca prepametna, da imaju, naročito prvaci, izvanredne predloge za određene projekte koje treba realizovati i sada ćete sa svakim prvakom, drugakom, trećakom, s njihovim roditeljima, koji će da vrati to pismo, sesti da sve to razmotrite i ne znate šta ćete pre da završite, a predloga je toliko mnogo.
Videli smo, gradonačelnik odlazi da obriše spomenik, jer su deca rekla da spomenik nije očišćen, spomenik Stepi Stepanoviću, dokoni gradonačelnik, a ne zna da je prokopano pola Beograda.
Da li znate da sada kopate, pred zimu? Krenite prema Višnjici s Karaburme, mašine rade, zaustavljen je saobraćaj, a sneg će za koji dan. Pre neki dan, kada je pao sneg, tamo je bio haos totalni u saobraćaju. Pola santimetara je palo snega i bio je paralisan Beograd, satima nije moglo da se prođe itd., ali sada ćete vi da sednete i svaku dečiju primedbu da razmotrite.
Ovo je totalna zloupotreba dece u političke svrhe. Zaista nema smisla da jedna opštinska administracija napiše 50.000, 60.000 pisama, da ih uputi svakom roditelju, svakom učeniku posebno, pa da roditelj vrati to pismo, pa da se to pismo zavede i da se onda okupe roditelji, zajedno s decom, da sednu da razmatraju s dokonim predsednikom Privremenog veća, da on vidi te projekte itd.
Na Voždovcu ima milijardu problema koji nisu rešeni, a deset godina nisu rešavani problemi u Ripnju, u Kumodražu itd. Gospodo, od 1996. godine ste vi na vlasti u Beogradu, šta ste čekali, zašto to niste rešavali? Da li je moguće da privremeni organ sve to konstatuje i vidi, a vaši gradonačelnici u drugim opštinama ništa ne vide?
Kako je moguće da cela Umka nema kanalizaciju i, zbog velikog broja septičkih jama, klizi ka Savi? Svake godine se doasfaltira put po pola metra, koliko stvaraju klizišta. Kada siđete i pogledate s obale Save, vidite da je asfalt debeo deset metara. Ta klizišta se masovno prouzrokuju, zato što svako dvorište ima tri do četiri septičke jame. To je katastrofa za jedno naselje. Da ne pričam o Kaluđerici, da ne pričam o Mirijevu, da ne pričam o naseljima koja nemaju 60-70% asfalta.
Da li je moguće da se ovakve stvari rade u kampanji? Zašto? Stalo vam je da pobedite na Voždovcu, da prevarite građane i da zloupotrebite decu i roditelje, osnovce, srednjoškolce, umesto da im dajete instrukcije kako da manje obolevaju, da se ne okupljaju, da poboljšate uslove roditeljima, da deca dobiju imunitet, da više jedu mesa, da bude viši standard, da povećate kupovnu moć stanovništva na opštini Voždovac, da legalizujete objekte, da počne gradnja. Pogledajte Voždovac i ovaj deo Beograda.
Gospodo iz vladajuće koalicije, držite vlast u Beogradu od 1996. godine, a za ovaj deo Beograda prema Šumadiji, koju izuzetno mnogo koristite, naročito preko kopova, rudnika i dve termoelektrane, niste uradili ništa poslednjih deset godina. Taj deo prema Šumadiji dobio je samo groblje ''Orlovača'' u poslednjih deset godina i početa je obilaznica, to smo mi počeli, i radovi su danas stali i ne radi se ništa. Zašto? Zbog čega? To treba objasniti.
Prema tome, nije korektno da se ovo radi u vreme izborne kampanje i da deca iz osnovne i srednje škole, profesori i nastavnici, užurbano pišu neka pisma, jer se želi da prođu kroz neki vid kampanje.
Želeli bismo, ako je moguće, da se uozbiljite, da se o ovih milijardu problema kojih ima trenutno u Srbiji razgovara.
Pričate o višku administracije. Osam godina sam bio gradonačelnik Čačka. Od 1996. godine, do danas, opština Čačak ima u administraciji manjak 70 zaposlenih, koliko joj sleduje prema broju stanovnika. Zašto? Zato što smo mislili o tom narodu, uradili puteve i zato svako selo ima asfaltni put, kanalizaciju, vodu i sve ostalo. Zato što nismo primali administraciju, kao pojedini gradovi čiji su gradonačelnici svoje stranačke ljude zapošljavali u skupoj administraciji, podizali broj administrativnih radnika i smanjivali izradu određenih projekata na tom području. To je vaš problem...

Gospodine Iliću, molim vas da se vratimo...

Imam stranačko vreme.

Na osnovu člana 103, rasprava u pojedinostima, koja upravo teče, tiče se smanjenja zaposlenih u republičkoj administraciji.
(Momir Marković: O tome i priča.)
Molim bez dobacivanja.
Uvidom u stenogram možete tačno videti u kom trenutku sam intervenisala, podsećajući narodnog poslanika Velimira Ilića na obavezu poštovanja člana 103.
Zakon koji se tiče administracije na lokalnom nivou je sledeći na redu. Sada razgovaramo o zaposlenima u republičkoj administraciji, o amandmanu koji je podneo, zajednički, kolega Miroslav Markićević.
Deset minuta od vremena predsednika Poslaničke grupe ste već iskoristili. Molim vas da u sledećih pet minuta od vremena ovlašćenog predstavnika i ukupnog vremena Poslaničke grupe koje vam je na raspolaganju, 10 minuta i 48 sekundi, vaše izlaganje upodobite sa članom 103. Poslovnika Narodne skupštine, koji nas sve obavezuje da govorimo o tački dnevnog reda. Nastavite.

Skrenuo sam pažnju malo na lokal, jer se o tome ovih dana mnogo priča, ali to ne znači da ne treba raspraviti o ovoj skupoj administraciji, o agencijama, o javnim preduzećima, gde su plate evropske. Naši pojedini direktori su već u EU, imaju plate i više od evropskih standarda, a sada pričamo o lokalu, gde su plate afričke. Tu je veliki raskorak.
Prethodnih meseci smo ovde raspravljali o direktorima koji imaju plate preko 10.000 evra i neki su ljudi iz vladajuće koalicije su ovde govorili da je to opravdano, da su dobri menadžeri, da treba toliko da imaju. Međutim, kada se uđe u ta preduzeća, zaključuje se da je tamo trulež, da je veliki gubitak, da su veliki gubitaši i da ti veliki naši menadžeri ne mogu primati tolike plate. To je ono što crpi budžet, što izvlači pare, što se veliki deo budžetskih sredstava koristi za sanaciju tih preduzeća.
Prema tome, ne možemo računati državnu administraciju, onu najnižeg ranga, koja ima plate od 25.000 do 30.000, gde visoka stručna sprema ima 40.000 dinara. Govorimo malo o onima koji imaju izuzetno velike plate, o skupim i preskupim agencijama, o velikom broju ljudi koji se zapošljava.
Uzmimo Narodnu kancelariju, da li se tu preduzimaju restriktivne mere? Da li se tu želi smanjiti administracija? Zašto nam je potrebna Narodna kancelarija predsednika Republike u svakom mestu? To je čitava mašinerija. Zbog čega je to potrebno ovoj državi ako funkcionišu institucije? Zašto sada mora da se javlja paralelna administracija?
Sada hoćete da prenesete nadležnosti republičkih organa, Vladinih organa, odnosno ministarstava, na Vojvodinu. Da li će to biti velika, dupla, glomazna administracija, koja će povući hiljade novih administrativnih mera, hiljade i stotine novih, preko agencija koje će sada imati pravo na svoje agencije? Pravimo paralelu jednom sistemu koji sada funkcioniše u državi. Da li je to potrebno u ovom momentu ili nije potrebno?
Rekli ste da je potrebno, da biste zadovoljili velike apetite pojedinih vaših ortaka iz koalicije koji žele da kroz ovaj vid zaposle svoje poslušnike iz stranaka i da im omoguće hiljade novih radnih mesta.
Pogledajte kakva je struktura zaposlenih. Svaki dan čujemo i čitamo da se otvaraju nova radna mesta, s izuzetno velikim platama. Da li je to znak da neko želi da umanji sredstva predviđena u budžetu za državnu administraciju, a ceh će da plate oni najjeftiniji službenici?
Nemojte se čuditi. Supruga jednog od ministra će ovih dana dobiti mesto, bar je bilo tako u štampi. Supruge mnogih ministara su dobile, ali niko nije otišao da radi kao činovnik u ministarstvu, gde je plata 20, 30, 40 hiljada dinara, već u ove agencije koje su milionske vrednosti, gde su plate izuzetno velike.
Prema tome, napravimo jednu administraciju koja će da traje godinama. Ova država još nema državnu administraciju, jer svaki put kada se odvijaju izbori, dođu stranke i potpuno razbiju uhodani sistem, dovedu svoje ljude, potpuno promene stručne i kvalitetne ljude i traže poslušne, stranačke ljude. To nije korektno i to se sada često događa.
Uzmimo administraciju Aerodroma. Pogledajte kakva je administracija i šta se događalo. Zašto tamo nijedna afera nije mogla da procuri? Da li znate da je na Aerodromu prekršen zakon sto puta, da je kršen Ustav, da je Aerodrom prodao zemljište Kontroli leta za milione evra, i kada sam kao resorni ministar pokrenuo da je krivično delo otuđiti zemlju, rečeno je da nisu prodali nego su je iznajmili na 99 godina, a danas se tamo pravi velika zgrada.
Šta se dogodilo? Ako daju u zakup, onda imaju pravo sami da raspolažu sredstvima od zakupnine. Šta mislite, gde su ih uložili? Svi funkcioneri su kupili po stan i po džip. Džip im treba za obilazak Aerodroma. Oni se izjutra, pre doručka, rekreiraju i svi kolektivno, u koloni, obiđu Aerodrom. Mora svaki funkcioner, direktor, šef kabineta, zamenici, pomoćnici, svi da izađu u velikoj koloni da bi obišli. Naravno, te džipove popodne voze kući, pa im to služi. Svi su dobili po "grend čiroki". To je, kao, regularno. Svi su dobili po stan, jer su imali vanredne prihode od izdaje zakupa. Znate li koliko je to bilo? To je bilo oko četiri, pet, šest miliona evra i oni su sredszvima od zakupa mogli sami da raspolažu i rade šta hoće.
Sada ne vodimo o tome računa. To su sredstva koja je trebalo da se sliju, jer je prodata državna, a ne privatna imovina, u budžet Republike Srbije, u Direkciju za imovinu RS. Sada ste promenili zakon. To sada ne bi važilo. Oni su sada slobodni i nemaju nikakvu obavezu, ali po onom zakonu, tako se odigralo. Mogli smo da uštedimo šest miliona evra na jednom mestu, ali niko nije reagovao, nijedan nadležni organ, iako sam kao ministar pisao dopise svima. Postavljao sam mnoga pitanja ovde, gospodo, veoma važna.
Zato one nesrećne vagone blatite svaki dan. Molim, pohapsite te ljude koji su te vagone kupili. Hajde već jednom da rešimo, ako je Srbija propala zbog devet vagona na Železnici, dajte da ih sve pohapsimo i odredite maksimalnu kaznu da spasemo državu. Kralo se na hiljade mesta. Zašto? Zato što ste to omogućavali, gospodo, vašim koalicionim partnerima da bi bili poslušni i da bi slušali u Vladi.
Prema tome, ima mnogo rupa gde curi, gde treba sve to zapušiti i gde će biti više sredstava za budžet. Srpska privreda na ovaj način ne može pokriti ovoliki odliv sredstava, koji je svakodnevno sve veći i veći. Zato vas molim da u novom budžetu o tome povedete računa. Nemojte više odlivati sredstva na razne načine, da ne pričam za šta ste sve davali, o tome knjige mogu da se pišu, koje bi imale hiljade i hiljade strana, ali sada ste našli da ubijete ''guju'', na tim jadnim službenicima koji rade, hrane svoje porodice i koji će od Nove godine ostati bez parčeta hleba. Hvala.