Gospodine Novakoviću, vi ste dobar pravnik i malopre ste demonstrirali da ste dobar čitač određenih odredaba Poslovnika o radu Narodne skupštine čitajući jednu od odredaba po kojoj mi niste dozvolili pravo na repliku.
Vi kažete – pravo na završnu reč ima neko ko je predstavnik Vlade. To uopšte ne sporimo. Da li mislite... A ja vam odgovorno tvrdim da nijedan srpski radikal ne bi došao ovog momenta da u ime ovakve vlade brani ili daje bilo kakvu završnu reč. Ni moja namera nije bila, kada mi čitate da nemam pravo da dam završnu reč, da dajem završnu reč; ne biste me mogli ni naterati na to da u ime ovakve vlade dajem završnu reč. Moja namera je bila da sa gospođom Dragutinović razmenim iskustvo.
Gospođo Dragutinović, hvala vam što ste komentarisali prethodni zakon. Naravno, ja ću govoriti o ovom amandmanu. Vi ste rekli – mogli smo da uopšte ne donosimo zakon i mogli smo da ga donesemo. Mi smo prihvatili vaš predlog za donošenje zakona, nećemo glasati svakako, uz određene amandmane. Kažete – nigde, ni u jednoj državi klasifikaciju ne utvrđuje parlament.
Sada ću ja vama nešto da kažem: nigde, ni u jednoj državi predsednik te države ne kaže - biće 200.000 radnih mesta, a onda krene otpuštanje po celoj Srbiji, pa i po malim lokalnim samoupravama. Nigde, ni u jednoj državni u svetu potpredsednik vlade ne prevari, neću grublju reč da koristim, pet miliona građana govoreći im da će dobiti po 1.000 evra. Nigde, ni u jednoj državi drugi potpredsednik vlade ne kaže da će penzije pratiti rast zarada i ostalo, a da pri tom budu ograničene i zarade i penzije; i ne samo to, obezvređen je i obesmišljen rad, najteži rad, kao što je rad u rudnicima, na poljoprivrednim gazdinstvima ili dobrima. Samo toliko o tome šta negde postoji, a šta nigde ne postoji.
Evo dokaza da vi uopšte, rekao bih, ne čitate amandmane koje podnosi Srpska radikalna stranka. Učinite kvalitetnim te zakonske predloge, možete to da uradite prihvatanjem amandmana Srpske radikalne stranke. Zašto ovoj državi stvarate dodatni trošak, kada je sve ono što mi predlažemo kao amandmane za par meseci u vašem predlogu izmena i dopuna određenih zakonskih predloga?
Podneli smo amandman na član 1. stav 2. Evo, saslušajte na šta se on odnosio. Član 1. reguliše predmet zakona, kao što je uobičajeno. Kada vi kažete da mi usklađujemo naše mnogobrojne zakonske predloge sa potrebama pridruživanja EU, znate šta, gospođo ministre, vi kod nas ne izazivate ni sažaljenje niti oduševljenje. Vi samo govorite o mogućnosti korišćenja sredstava iz predpristupnih fondova. Nikada ne kažete šta je cena, šta će građani Srbije da pretrpe u tom procesu pridruživanja, nego samo pokušavate da bacite prašinu u oči i da vam građani poveruju da u procesu pridruživanja postoje tamo neki predpristupni fondovi koji samo čekaju da se pojavite pa da onda transmisijom preko Vlade ili na drugi način ta sredstva stignu do građana Srbije. Od toga nema ništa.
Ali, šta vam je bio problem da prihvatite ovaj amandman? Kaže: „Ovim zakonom regulišu se sve aktivnosti...“. Mi smo predloži da se briše ovo „sve“, znači: „regulišu se aktivnosti neophodne...“. Da ne čitam dalje, znači, ponovo bi moglo da stoji „ovim zakonom regulišu se sve aktivnosti, sve neophodne, sve za pripremu, sve za prikupljanje“. To je zaista besmisleno. Ne remeti vam uopšte koncept ovog zakona, a počećete da donosite, kolege iz pozicije...
Nisam video ovde da je prihvaćen.
