Dame i gospodo narodni poslanici, slično prethodnom predlogu zakona, i ovo je ipak samo Predlog zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine. Naravno, u vašim, vrlo zanimljivim, diskusijama to je bilo mnogo više od toga. Bilo je više reči o agrarnoj politici, a i šire, a manje o samom zakonu.
U osnovi, bile su dve grupe amandmana, ako bih mogla tako da ih sistematizujem: jedna grupa se odnosila na tzv. kaznene odredbe, a u okviru te grupe postojale su dve grupe poslanika – za jedne su kazne bile suviše blage, a za druge su kazne bile suviše oštre. U svakom slučaju, htela bih da se svi ovde podsetimo da su kaznene odredbe usklađene sa Zakonom o prekršajima.
Druga grupa amandmana odnosila se na tzv. predlog značajnog broja poslanika da treba spojiti dva popisa. Zaista, na prvi pogled to izgleda kao prilično dobra primedba i dobar amandman. Svako od nas, pretpostavljam, voli originalnost; originalnost je lepa u umetnosti, ali kada je metodologija u pitanju, postoje knjige, postoji znanje, postoji prethodno iskustvo. Kod takvih predloga ja uvek prvo istražim šta je preovladavajuće iskustvo, istražim razloge zašto, recimo, ovo nigde, ni u jednoj zemlji nije spojeno, osim što najnovije iskustvo govori da je jedna zemlja to uradila – u 2002. godini to je bio slučaj Poljske. Ona je to uradila da bi postigla upravo ono što ste vi govorili da treba da bude rezultat – niži troškovi. Na kraju je samo duplirala posao; morala je da uradi ponovo popis poljoprivrede 2002. godine.
Samo bih se kratko osvrnula na reči gospođe Đerić, mislim da je ona bila poslanica koja je proglasila ovaj zakon na neki način diskriminatorskim. Zaista na vidim šta je u njemu diskriminatorsko, pre svega zato što su popisom stanovništva, naselja obuhvaćeni svi stanovnici, i poljoprivredno stanovništvo. Ovo je samo zakon koji traži nešto više informacija kada je poljoprivreda u pitanju, kao što su, recimo, korišćenje zemljišta, stočni fond, mehanizacija, upotreba đubriva, angažovana radna snaga. Nema ničeg diskriminatorskog u tom zakonu.
Što se tiče agrarne politike i predloga budžeta, uskoro će se on naći pred ovim parlamentom. Svi zajedno jedva čekamo, i vi, i ja, i Vlada i građani ove zemlje, svi zajedno to jedva čekamo. Podsetila bih narodne poslanike da možda malo detaljnije pogledaju kolike su bile subvencije u prethodnom periodu. Lično sam to istraživala i videla, recimo, da su verovatno najveće zabeležene subvencije u poljoprivredi bile 2008. godine, onim rebalansom koji ste vi ovde zajedno kritikovali. Pre toga su bile daleko niže, 2006, 2007. godine, kada je recimo Ilić bio član Vlade. Tada mu nisu smetale subvencije u poljoprivredi od trinaest milijardi; smetaju mu subvencije od 15 milijardi, ili od 28.
Subvencija će biti koliko bude prostora u ovom budžetu. Biće veće nego što su bile.
Ne znam na osnovu kojih analiza i proračuna ste tražili i implicitno naredili da agrarni budžet bude 6%. Nadam se da mislite na 6% ukupnih budžetskih rashoda. Ne znam na osnovu kojih je to kalkulacija. On će biti, ukoliko bude bilo prostora, sigurno veći nego što je bio ove godine.
Ne treba da zaboravite da, pored subvencija i redovnih budžetskih prihoda koji se izdvajaju za subvencije u poljoprivredi, takođe postoje i značajni prihodi u kategoriji sopstvenih prihoda, koji se kreću godišnje između pet i sedam milijardi dinara. Postoji zakonski osnov da i ta sredstva Ministarstva za poljoprivredu budu iskorišćena za subvencije. Hvala.
