Hvala. Na naslov iznad člana 55. i član 55. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POPISU STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA 2011. GODINE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Buha, Zoran Babić, Mićo Rogović, Zoran Antić, Saša Maksimović, Dušan Marić, Milorad Krstin, Dragan Stevanović, Vjerica Radeta, Zlata Đerić, Radojko Obradović, Balint Pastor, Laslo Varga, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Esad Džudžević, Bajram Omeragić, Riza Halimi, Dobrislav Prelić i Srboljub Živanović.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima, sa ispravkom mišljenja od 16. novembra 2009. godine.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Reč ima gospodin Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, u ime SRS podneo sam amandman na član 2. i zatražio da se doda stav  3, koji treba da glasi: „Popis obuhvata i popis  izbeglih i raseljenih lica, te srpsku dijasporu.“
Odredbom člana 2. Predloga zakona nejasno je izvršena formulacija. Mišljenje Srpske radikalne stranke je da nemamo određenu kategoriju koja bi jasno, decidirano ukazivala na navedenu pravnu definiciju i određenje iz koga bi proizašla obaveza državnih organa Republike Srbije da popišu izbeglice, interno raseljena lica i srpsku dijasporu.
Stav Srpske radikalne stranke je da je neophodno da se ovim popisom, jer to nije učinjeno popisom 2002. godine... Nismo dobili adekvatne podatke, vezano za izbeglice i srpsku dijasporu. Mi smo pre nekoliko dana usvojili Zakon o dijaspori, gde smo konstatovali da nemamo adekvatan popis, da nemamo određene kategorije iz kojih bismo mogli zaključiti šta je dijaspora, niti imamo urednu evidenciju.
Bilo je neophodno da se to napravi, a posebno je to bitno sa aspekta izbegličke populacije, jer mi, prema mišljenju Visokog komesarijata za izbeglice, spadamo među pet država sa dugotrajnom izbegličkom populacijom. Što je najžalosnije, izbeglice po pravilu izgube izbeglički status, ali se ne vraćaju u domicilnu zemlju, odnosno BiH, a posebno je to prisutno kod Hrvatske, zbog hrvatskog progona, genocida, etničkog čišćenja, popisa u Hrvatskoj itd.
Stav Srpske radikalne stranke, vezano za popis izbeglica, jeste da ne treba da izvršimo samo popis lica koja su proterana, nego i njihove imovine. Nijedan državni organ u Republici nema tačno evidentiran popis srpske imovine. Još je bitnije izvršiti popis, uz imovinu, njihovih imovinskih, socijalnih, stečenih i svih drugih prava koja su oni imali u Republici Hrvatskoj i onoga što nam je hrvatska država oduzela.
Zašto je to bitno? Zato što je razmera genocida toliko velika, ne samo u fizičkom smislu, jer je proterano između 500.000 i 800.000 Srba. Vrednost te imovine, imovinskih prava je ogromna. Hrvatska država ne čini ništa da vrati konstitutivno pravo koje smo imali do 1990. godine, kada nam je jednostranom odlukom hrvatskog sabora oduzeto pravo na državljanstvo. To je bio samo ustavno-pravni uslov za oduzimanje svih ostalih prava, a time je stvorena pretpostavka za genocid i etničko čišćenje.
Ogromne razlike su evidentne u imovinskim pravima. Nijedan državni organ u Republici Srbiji nema potpune i jasne podatke. Obaveza državnih organa Republike Srbije jeste da uz popis fizičkih lica izvrši i popis imovine izbeglog stanovništva.
Šta je još bitno? Bitno je da se prilikom popisa evidentiraju sve promene. Naime, mi smo u koliziji sa međunarodnim pravom. Međunarodna konvencija o izbeglicama ne tretira integraciju stanovništva. Izbeglo lice je lice koje nema prebivalište. Ono ima samo boravište u zemlji prihvata.
Mi smo kroz Zakon o izbeglicama iz 1991. godine omogućili izbeglicama integraciju u domaće zakonodavstvo, odnosno dobijanje prebivališta u zemlji prihvata. Time smo napravili sledeće: kada je došao ovde izbeglica je dobio ličnu kartu; kasnije, nakon tri, četiri, pet ili deset godina dobio je srpsko državljanstvo i postao punopravni srpski državljanin. Ali, on je u osnovi izbeglica, jer se nije vratio u zemlju odakle je proteran.
Danas u evidenciji Komesarijata za izbeglice imamo 97.000 izbeglica. Da li će oni ovim popisom biti stvarno evidentirani, da li će biti popisani? Ne. Iz ovih klauzula člana 2. ovog zakona vidi se da oni neće biti popisani. Gledajte, biće popisani... Na temelju koje odredbe vi tvrdite da će oni biti popisani? Da li su bili popisani 2002. godine? Dobro, da završim samo.
Znači, ono što je stav SRS, ono što traži Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu jeste da se popišu sve izbeglice, bez obzira na to kad su stekli taj status. Po zvaničnim podacima koje imamo, koje vode razni organi, do sada smo imali najveći broj izbeglica 1998. godine, kada je bilo evidentirano oko 775.000 izbeglica. Taj broj se rapidno smanjivao u periodu do 2000. godine, kada je to došlo negde na 300.000. Onda se iz godine u godinu taj broj smanjivao.
Shodno odredbama međunarodnog prava, shodno odredbama međunarodne konvencije o izbeglicama, ta lica koja se nisu vratila u zemlju odakle su proterana, domicilnu zemlju, i dalje se moraju smatrati izbeglicama. Bez obzira na sticanje državljanstva, ostvarivanje prava na ličnu kartu, integraciju u sistem Republike Srbije, oni se i dalje tretiraju kao izbeglice. Morate ih evidentirati kao izbeglice, jer njihovo stvarno stanje i stanje njihove imovine je u zemlji iz koje su proterani – to je Republika Hrvatska, odnosno Bosna i Hercegovina.
Ono što je po meni još bitnije, možemo sada na razne načine doći do podataka ko je bio izbeglica, ali nemamo sumirane podatke o njihovoj imovini i imovinskim pravima. To nijedan državni organ danas nema. Zato zahtevam, tražim da se to evidentira. U spiskovima morate imati posebne rubrike gde ćete obraditi sve podatke koji se tiču izbegličke imovine, njihovih oduzetih prava. Državni organi Republike Srbije moraju imati sve to.
To jeste individualno, pojedinačno pravo, ali generalno gledajući, moramo imati sve te podatke da bismo sutra... S obzirom na to da su zvaničnici ove države rekli da će ići sa kontratužbom prema Republici Hrvatskoj, u toj kontratužbi moramo ići sa stvarnim podacima. Ako državni organi Republike Srbije nemaju te podatke sumarno, sintetički iskazane, znači zbirno, kako ćemo ići sa tom tužbom? Koji će to podaci biti koje ćemo mi koristiti kao kontratužbeni zahtev u tužbi koju moramo dostaviti do 22. 3. iduće godine, ako ih nijedan državni organ nema?
Ono što je još bitno sa ovog aspekta za dijasporu, mi moramo sagledati broj lica u dijaspori i posebno njihovu imovinu. Ne samo njihovu imovinu u materijalnom smislu, nego njihovu intelektualnu osnovu, na koju ozbiljno računamo. Zvanični državni organi danas govore da moramo izaći sa programom mera prema dijaspori, koji će omogućiti da dijaspora ulaže u Republiku Srbiju. Ako nemamo te podatke, ako ih nemamo evidentirane, kako ćemo omogućiti tim ljudima u inostranstvu da ulože sredstva ovde?

Sedam minuta i trideset sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Mićo Rogović, Zoran Antić i Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, svrha podnošenja ovog amandmana na član 4. Predloga zakona o popisu stanovništva je da skrenemo pažnju Vlade Republike Srbije, ali i cele srpske javnosti, na položaj dece bez roditeljskog staranja.
U ustanovama socijalne zaštite u Srbiji trenutno boravi oko 1.400 dece bez roditeljskog staranja. Ovakav predlog zakona ne prepoznaje tu populaciju stanovnika Srbije, koja je veoma egzistencijalno ugrožena. Ko će da izvrši popis dece bez roditeljskog staranja? Da li se država odrekla te dece? Imali ste elegantnu mogućnost da prihvatite amandman Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS i da zakonom obavežete Ministarstvo rada i socijalne politike da izvrši popis dece bez roditeljskog staranja koja se nalaze u ustanovama socijalne zaštite.
Predlagač zakona nije vodio računa ni o deci bez roditeljskog staranja koja se nalaze u hraniteljskim porodicama, jer ne postoji nijedna rubrika u odeljku Podaci o licima, u kojoj član hraniteljske porodice može da prijavi dete koje se kod njega nalazi. Ne znam ni da li će imati sve podatke o tom detetu.
Ako se već sa toliko nebrige odnosite prema deci bez roditeljskog staranja, zašto bar ne ubrzate proceduru usvajanja? Godišnje se usvoji oko 120, a na usvajanje čeka oko 1.400 dece, što znači da je na ovakav način i ovom dinamikom potrebno 12 godina da bi sva deca bez roditeljskog staranja našla svoj kutak za normalno odrastanje i sazrevanje. Ovako, parovi koji se odluče za usvajanje suočavaju sa dugim čekanjem i zahtevnom birokratskom procedurom.
Pozivam vas da pokažete više brige o deci bez roditeljskog staranja, ali i o bračnim parovima koji žele da izvrše usvajanje dece, i da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Mićo Rogović, Zoran Antić i Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman n član 5. Predloga zakona o popisu stanovništva, koji definiše podatke o domaćinstvima koje popisivač treba da prikupi. Ovim amandmanom se predviđa da se osim naziva naselja u kojem se domaćinstvo nalazi upiše i poštanski broj.
Zašto je bilo neophodno da Vlada Republike Srbije prihvati ovaj amandman? Zato što u Srbiji, a o tome sam govorio i u raspravi u načelu, postoji veliki broj naseljenih mesta koja imaju isti naziv, a nalaze se na različitim krajevima Srbije, kao što su Aleksandrovac u Rasinskom, Braničevskom, Borskom okrugu, Guberevac u Jablaničkom, Šumadijskom i niz takvih mesta koja se nalaze u različitim krajevima Srbije. U toj masi prikupljenih podataka najlakše i najjednostavnije razvrstavanje i prepoznavanje naseljenih mesta je po poštanskom broju.
Međutim, vi amandman poslaničke grupe Napred Srbijo SNS niste prihvatili, a u obrazloženju ste naveli: „Amandman se ne prihvata zbog toga što se identifikacionim povezivanjem šifara naselja iz popisne građe sa evidencijom poštanskih brojeva može izvesti taj podatak u fazi elektronske obrade“.
Dame i gospodo, kada se kaže „može se izvesti“ ne mora da znači da se mora izvesti. Mora se izvesti samo ono što je definisano zakonom. Primenjujući ovakav, invalidan zakon o popisu vi ćete potrošiti ne manje, a verovatno više od 31.000.000 evra (novac građana Srbije), a da pri tom prikupljeni podaci neće biti adekvatan odraz stanja na terenu i biće veoma konfuzni i teški za upotrebu. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Mićo Rogović, Zoran Antić i Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zajedno sa kolegama iz Poslaničke grupe Napred Srbijo Srpske napredne stranke podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o popisu stanovništva, kojim se predviđa brisanje reči „tip stana“ i, samim tim, neprikupljanje podataka o tipu stana na samom terenu u toku vršenja popisa.
Naime, član 6. ovog predloga zakona definiše podatke o stanovima i drugim nastanjenim prostorijama. Jedan od tih podataka je i tip stana. Sve bi to bilo u redu da u Srbiji postoji jasna klasifikacija stanova, ali ona ne postoji. Jedina podela, odnosno klasifikacija stanova koja u Srbiji postoji je na: vile na Dedinju i Senjaku, kao što je ona u kojoj živi guverner Radovan Jelašić, koju izdaje ministar Božidar Đelić, stanove tipa penthaus, u kojima žive nešto skromniji ministri Vlade Republike Srbije ili direktori javnih preduzeća i na sve ostale stanove, u kojima žive ostali građani Srbije koji nemaju dovoljno novca ni da okreče te stanove. U koji tip stana će predlagač zakona svrstati stan od 40 kvadrata u kojem živi prosečna srpska četvoročlana porodica?
Amandman ste odbili uz obrazloženje da je naziv ovog obeležja prepisan iz međunarodnih preporuka. Mislim da predlagač zakona treba da prilagodi te preporuke faktičkom stanju u Srbiji, a ne da bude običan prepisivač, „resavac“, kako bi rekla deca.
Dame i gospodo narodni poslanici, u Srbiji samo ministri, guverneri, direktori velikih državnih i javnih preduzeća žive u stanovima tog tipa, kao što su dedinjske vile, apartmani, penthaus, dok ostali građani Srbije žive u veoma skromnim kućama i običnim stanovima. Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman i da ne omalovažavate dalje građane Srbije.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Mićo Rogović, Zoran Antić i Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Ovo je jedan od ključnih amandmana kojima smo moje kolege iz Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS i ja probali da vas obuzdamo u besomučnom trošenju novca poreskih obveznika, građana Srbije.
U članu 10. Predloga zakona o popisu ste predvideli da se popisne komisije sastoje od najmanje pet članova. Na ovaj način ste predvideli minimum, ali ne i maksimum. Zar ne mislite da je bezobrazno da u ovo vreme svetske ekonomske krize, na koju nemate odgovor, ni odbranu srpske privrede i ekonomije i kada građane pozivate na štednju i minimum, samo za vas ti minimumi ne važe?
Koji je razlog zbog kojeg ste predvideli da vam je, po ovom predlogu zakona o popisu stanovnika 2011. godine, potrebno ni manje ni više nego 65.000 popisivača i instruktora, ako ste popis 2002. godine obavili sa 44.000 popisivača? Kamo sreće da nam je država veća za pola, da nam je za 50% uvećan broj stanovnika, a ne ovako – državna teritorija ista, broj stanovnika se smanjuje zbog nemaštine i nebrige države, samo vi povećavate broj popisivača, i to ni manje ni više nego za 20.000 ljudi, a samim tim i enormno povećavate troškove popisa.
Verovatno ćete se i pohvaliti izvrsnim rezultatima naše vlade, koja će se dodatno zadužiti i koja će za obavljanje popisa stanovništva 2011. godine isposlovati verovatno novi kredit. Jer, kako ćete drugačije finansirati popis i obezbediti 31.000.000 evra, koje ćete „sagoreti“ jer ste predvideli da popis stanovništva 2011. godine toliko košta?
Koji su razlozi zbog kojih je popis stanovništva 2002. godine koštao 800.000.000 dinara, odnosno po tadašnjem kursu NBS nepunih 28.000.000 nemačkih maraka, dok ste za popis 2011. godine predvideli, bez revalorizacije, da ćete potrošiti više od 2.800.000.000 dinara, odnosno više od 31.000.000 evra?
Znate li koliko škola, vrtića, domova zdravlja, porodilišta može da se napravi za 31.000.000 evra? I, da ste se samo malo potrudili, da ste predvideli da se izvrši samo popisivanje, a ne ovako, na najskuplji mogući način. Vi se ovako razbacujete novcem građana Srbije, i to samo da biste tokom tih 15 dana trajanja popisa angažovali vaše članove i simpatizere u što većem broju i, naravno, podelili im dnevnice.
Zbog toga vas pozivam da prihvatite ovaj amandman, smanjite broj popisivača, obuzdate troškove i ponašate se domaćinski. Hvala vam.