DRUGA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.11.2009.

16. dan rada

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Šest minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Buha.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona, pa bih zbog javnosti pročitao odredbu člana 10: „Direktor Zavoda je dužan da štiti profesionalni kredibilitet zvanične statistike, naročito onda kada je taj kredibilitet ugrožen uticajima neprofesionalnog karaktera i potiče od državnih organa, političkih stranaka ili drugih interesnih grupa van sistema zvanične statistike“.
Kada sagledamo ovu odredbu vidimo puno jezičkih nepoznanica. Sam predlagač zakona je upotrebio izraz „profesionalni“, koji smo mi (mislim na SRS) u amandmanu izbacili zato što kredibilitet jedne ustanove, a time i zvanične statistike, može biti opšti kredibilitet, može biti stručni, može biti intelektualni, može biti naučni, može biti neprofesionalni, može biti profesionalni itd. Ovde ste samo stavili „štiti profesionalni kredibilitet“. Time smo umanjili značaj samog kredibiliteta; nismo smeli staviti „profesionalni“, jer smo isključili sve ostale, kao što sam rekao, i stručni, i intelektualni, i naučni, i opšti itd.
S druge strane, u samom članu upotrebili ste izraz „može biti ugrožen uticajima neprofesionalnog karaktera“. Zašto samo neprofesionalnog? Može biti i profesionalnog karaktera i može da potiče od državnih organa, političkih stranaka i drugih interesnih grupa. Opet ste tu u jezičkom smislu umanjili karakter...
Ali, zanimljivo je vaše obrazloženje, odnosno obrazloženje Vlade koja kaže: „Amandman se ne prihvata zbog toga što nije neophodno taksativno nabrajanje mogućih neprofesionalnih uticaja na profesionalni kredibilitet zvanične statistike.“ Da li vi sami sebe ne razumete kada ste napisali ovo? Šta znači „neprofesionalni uticaj na profesionalni kredibilitet zvanične statistike“?
Zar ne može biti profesionalni uticaj na profesionalni kredibilitet zvanične statistike? Mislim da se tu radi o profesionalnom uticaju na zvaničnu statistiku. Kada kreirate određene podatke, posebno podatke o nacionalnom društvenom proizvodu, nigde, ni u jednom zvaničnom glasilu Vlade ili zvanične statistike ne možemo doći do pravih, relevantnih podataka. Upravo se tu radi o profesionalnom uticaju na zvaničnu statistiku.
Čudno je da Vlada ide sa ovakvim obrazloženjima. Ali, nije ni čudo, s obzirom na to da se u praksi, a to ovde i sami potvrđujete, vrši direktan uticaj na zvanične organe koji idu sa određenim podacima. Time je to i uticaj državnih organa, političkih partija ili drugih interesnih grupa na zvaničnu statistiku. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Buha. Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Zoran  Antić.
Vlada je prihvatila amandman.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Zoran Antić. Reč ima gospodin Antić.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Antić

Napred Srbijo
Dame i gospodo narodni poslanici, stav Srpske napredne stranke je, čini mi se, poprilično jasan kroz ove amandmane koje smo podneli na tekst ovog zakona. U suštini, nezadovoljni smo samostalnošću koju ima Republički zavod za statistiku i činjenicom da ni na koji način u ovom zakonu nije podvučeno, naglašeno da u potpunosti moraju da se prate međunarodni priznati standardi u oblasti statistike.
Mi smo to kroz jednu dopunu člana 12. želeli da naglasimo, jer u članu 12. se radi o Narodnoj banci Srbije i njenom pravu da postavlja standarde za zvaničnu statistiku, a da pri tome nema obavezu da ispoštuje međunarodne priznate standarde.
Mislim da u mnogo članova ima uticaja Vlade u odnosu na Republički zavod za statistiku. Na sve članove nismo podnosili amandmane. Mislim da je prilika da kao neki argument za ovu tvrdnju dam do znanja da, recimo, imamo problem kada je u pitanju odnos Republičkog zavoda za statistiku i Vlade prilikom postavljanja standarda i metodologije (kao što rekoh, Republički zavod za statistiku u potpunosti zavisi od Vlade); kada je u pitanju konflikt između Zavoda za statistiku i proizvođača zvanične statistike Vlade ima nadležnost da odluči o tim konfliktima i opet je tu njeno diskreciono pravo da faktički utiče na metodologiju; imamo činjenicu da u savetu za statistiku od 17 članova imate samo četiri nezavisna člana (tri iz naučno-istraživačkih institucija, jedan iz statističkog društva), a da je 13 članova saveta za statistiku iz raznoraznih ministarstava, počevši od ministarstva za finansije, ekonomiju, trgovinu, poljoprivredu, rad, zdravstvo.
Kao što rekoh, u članu 12. vidimo samostalnost NBS u odnosu na statistički zavod i njeno pravo da odlučuje o metodologiji, koja je možda i najvažnija kada je u pitanju ekonomska politika, jer to su uglavnom parametri koji dotiču makroekonomske teme, uopšte, ekonomski parametri na osnovu kojih se procenjuju uspešnost i neuspešnost neke vlade.
Duboko sam uveren da smo prethodnih godina imali jako ozbiljnu zloupotrebu statističkih podataka; da smo, kao što neke moje kolege malopre rekoše, iz različitih institucija dobijali različite podatke; da se ti podaci često ne uklapaju sa onim podacima koje možemo da vidimo na sajtu Eurostata, čak se dešava da je, što je elementarno, BDP na tom sajtu znatno manji nego što je u prezentaciji nekih vladinih institucija; da smo imali razliku u podacima između Ministarstva finansija i Republičkog zavoda za statistiku.
I dan-danas imamo drugačije obračunavanje BDP-a nego ove evropske institucije, u smislu da 2002. godinu uzimamo kao baznu godinu, dok su neki važeći propisi na nivou EU da je to prethodna godina, jer imamo različite cenovne paritete, disparitete, koji bitno utiču na uvećanje bruto društvenog proizvoda.
Na osnovu tako obračunatog BDP-a, imamo javnu potrošnju koja je još veća nego što se zvanično predstavlja, veća od mogućnosti privrede, od mogućnosti građana, ali se njen obim na taj način prikriva.
Imamo jako puno problema kada je u pitanju regionalna nejednakost i procena bruto društvenog proizvoda po regionima. Još 2005. godine, koliko ja imam informaciju, statistički zavod prestao je da na jedan objektivan i pravi način vodi računa o tim podacima; nemamo ih dovoljno u javnosti, da se ne primećuju regionalne razlike, koje su sve veće i sve više se produbljuju.
Činjenica je, po tim podacima koje smo imali 2005. godine, da je više od 80% BDP-a ostvarivano u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, a da je većina unutrašnjosti jako malo doprinosila privrednom razvoju zemlje, da su ti podaci sasvim sigurno nepovoljniji u odnosu na unutrašnjost i da se pogoršavaju iz dana u dan. To je ono što Vlada i statistički zavod prikrivaju.
Imamo problem i kod prosečne zarade. Mislim da je prosečna zarada i metodologija samog obračuna krajnje problematična, da se tu dovoljno ne uvažava privatna privreda. Nešto je urađeno 2004. godine, ali na osnovu tih promena u načinu obračuna došlo se u situaciju da su podaci neuporedivi. U principu, često se menja metodologija; često se dešava obuhvat podataka koji ulaze u taj statistički račun... Zbog toga je sve više manipulacija, sve više različitih podataka koji stižu iz različitih izvora.
Očigledno je da je problem uplitanje izvršne vlasti, uticaj kreatora ekonomske politike na zvaničnu statistiku, da je to ono što određuje podatke, ulepšava našu stvarnost. Siguran sam da je, nažalost, stvarnost, ekonomska stvarnost jako loša, kada pitate građane Srbije, da su jako nezadovoljni svojim standardom, da su jako nezadovoljni perspektivom. Na neki način, ovakvim načinom obračuna pokušava se da se to njihovo nezadovoljstvo umanji ili da se manipuliše samim građanima.
Prema tome, pozivam vas da razmislite o ovom amandmanu Srpske napredne stranke. Cilj nam je bio samo da se poštuju međunarodni standardi, da se onemogući da bilo ko, pre svega izvršna vlast, manipuliše podacima. Bitno je to, ne samo zbog sadašnjosti, već i zbog budućnosti. Hvala vam.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na naziv glave III, naslov iznad člana 13. i član 13. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Magistar Aleksandar Martinović, izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 13. i u sledećih nekoliko članova pominje se savet za statistiku, koji navodno treba da bude stručni organ, odnosno stručno telo u okviru statističkog sistema Republike Srbije. Dakle, formalno, trebalo bi da bude stručan, ali u članu 15. ne dobijamo nikakve garancije da će savet zaista biti stručan, zato što kada pogledate član 15, koji je u tesnoj vezi sa članom 13, vidite da će otprilike članove saveta, bukvalno sve članove saveta za statistiku da imenuju odgovarajući ministri, ministri koji stoje na čelu različitih resora, i da to mogu da budu kako postavljena tako i zaposlena lica. Dakle, ministar će da kandiduje, odnosno da predloži za člana saveta za statistiku zaposleno, odnosno postavljeno lice koje radi u nekom ministarstvu. Kakva vam je to garancija da će taj savet da bude stručno telo?
Ovo je dobra prilika da progovorimo o još jednom problemu koji se javlja u današnjoj statistici Republike Srbije. Gospođo Dragutinović, ovaj predlog zakona koji danas branite u Narodnoj skupštini zove se Predlog zakona o zvaničnoj statistici. Taj prefiks da je statistika zvanična verovatno znači da je ta statistika zasnovana na nekoj naučnoj metodologiji, da polazi od nekih naučnih principa, od nekih načela koja su opšteprihvaćena i u statistici kao u nauci, ali i društvenim naukama, tako da zbir tih podataka koji se dobije primenom tih naučnih metoda predstavlja zvaničnu statistiku Republike Srbije.
Međutim, želim da vam ukažem na jednu stvar koja se dešava već nekoliko godina na teritoriji AP Vojvodine. Sutra ćemo da počnemo raspravu o neustavnom zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, a u sredu bi trebalo da raspravljamo o neustavnom statutu, odnosno Predlogu statuta AP Vojvodine. Ovaj zakon bi trebalo da se primenjuje i na teritoriji AP Vojvodine, dakle, zakon o zvaničnoj statistici. Već nekoliko godina unazad kada se vrše razne vrste statističkih anketa u Vojvodini, od popisa stanovništva u Vojvodini, odnosno u celoj Srbiji pa i u Vojvodini 2002. godine pa do danas, vi imate jednu novu statističku kategoriju u Vojvodini, koja ukazuje na pojavu jedne nove nacije, a to je nacija - Vojvođanin.
Danas, ako se zapošljavate u neku ustanovu na teritoriji AP Vojvodine, ponudiće vam anketu, odnosno jedan upitnik o vašim ličnim podacima. Između ostalog, pitaće vas i kakva vam je nacionalna pripadnost. Pored toga što možete da budete Srbin, Mađar, Hrvat, Rumun, Rom itd., jedna od opcija je da možete da budete i Vojvođanin.
Danas je svima jasno da takva nacija ne postoji, da je takva nacija izmišljena, da takva nacija nema nikakvo istorijsko, političko, kulturno, sociološko, bilo kakvo utemeljenje. Neko izgleda ima nameru da, kao što je to bio slučaj u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, napravi novu naciju, za deset, pedeset ili sto godina. Počeli su to da rade tako što sad u Vojvodini možete da kažete – ja sam po nacionalnosti Vojvođanin. To je isto tako besmisleno kao kad bi neko rekao – ja sam po nacionalnosti Šumadinac; ili – ja sam po nacionalnosti, ne znam, Sremac; ili – ja sam po nacionalnosti Hercegovac.
Dakle, vodite računa o tome da će vaš zakon o zvaničnoj statistici da se primenjuje i u jednom delu Republike Srbije gde statistika nije zvanična, gde statistika nije naučna kategorija, nego gde je statistika dnevnopolitička kategorija i služi pravljenju nekih novih nacija. Vi znate kako se to završilo i u BiH, kako se završilo u Crnoj Gori, znate šta se dešava u današnjoj Makedoniji.
Dakle, da biste to sprečili, molim vas, gospođo Dragutinović, povedite računa da i statistika u Vojvodini bude deo integralnog sistema statistike Republike Srbije. Nemojte da dozvolite da se bilo ko poigrava sa građanima koji žive na teritoriji Vojvodine i da zbog svoje političke promocije promoviše neke nove nacije, krijući se iza statistike, iza nauke, iza nekih podataka koji su u suštini bitni za Republiku Srbiju.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Tri minuta i dvadeset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na naslov iznad člana 14. i član 14. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Živanović.

Srboljub Živanović

Srpska radikalna stranka
Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 14. kojim traži da se ovaj član briše. U ovom članu su opisani zadaci saveta. Čuli ste izlaganje, sjajno izlaganje magistra Martinovića koji je opisao značaj saveta.
Vi ovde kažete da se ovaj savet bavi strateškim pitanjima, ali ja vas pitam, dame i gospodo, da li opet treba da formiramo jedno telo, kao da nam nije mnogo svih ovih agencija koje ste za ovih deset godina vaše vladavine formirali? To su razni odbori, komiteti, da ne nabrajam šta ste sve formirali, gde ste vaše političke istomišljenike hteli da uposlite. Odnosno, da bi stvarali nekakva tela i da bi ovim zakonima davali nekakav značaj...
Nažalost, vi iz godine u godinu... Vidite, svakodnevno ova skupština radi, donosimo zakone kojih se uopšte ne pridržavamo. Potrebno je u ovoj zemlji četiri-pet zakona doneti, da ipak znamo šta smo doneli. Na kraju se plašim, gospođo ministre, da vi i ne znate koji su sve zakoni, kojom brzinom i na koji način se ovi zakoni donose.
Ovaj zakon je došao na Odbor za nauku i tehnološki razvoj. Raspravljali smo o njemu, ali nismo stigli da raspravljamo o tim amandmanima. Onda vidite kakav je značaj tih odbora, čime se ti odbori bave i kako ste devalvirali vrednost ove skupštine kao najvišeg tela. O čemu mi da razgovaramo? O zakonu o statistici? Da razgovaramo o ovom stručnom telu, mislim da je to marginalno. Vi, u stvari, ovaj narod ovakvim zakonima zamajavate. Hvala vam.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala. Na naslov iznad člana 15. i član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 16. i član 16. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 17. i član 17. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Tomislav Ljubenović.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Ljubenović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o zvaničnoj statistici. Ovo je jedan od vrlo logičnih amandmana, kojim se predlaže da se iz Predloga zakona o zvaničnoj statistici briše naslov iznad člana 17. i član 17. koji se odnosi na finansiranje saveta za statistiku.
Srpska radikalna stranka smatra ne samo da ne postoji nijedan pravedan razlog za postojanje ovakvog saveta, već da to predstavlja veliko licemerstvo ako uzmemo u obzir svakodnevne priče Vlade o smanjenju javne potrošnje koje se bazira na otpuštanju zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji.
S jedne strane, ostaće ljudi bez posla, bez mogućnosti da izdržavaju svoje porodice, a s druge strane, pojedincima će biti omogućeno da, pored svojih zarada, uzmu novac i na taj način što će biti angažovani u savetu za statistiku. Oni to neće raditi volonterski, već uz određenu nadoknadu, o čemu i govori član 17. ovog predloga zakona koji kaže: „Finansijska sredstva neophodna za rad saveta obezbeđuju se u okviru sredstava koja su na osnovu Zakona o budžetu Republike Srbije namenjena za rad Zavoda.“
Valja pomenuti, i to neka javnost Republike Srbije upamti, da je predviđeno da sastav saveta imenuje Vlada i da će veći deo činiti zaposleni ili imenovana lica u raznim ministarstvima.
Kad biste prihvatili predlog SRS iskazan kroz ovaj amandman i učinili jednu ispravnu stvar – odustali od postojanja saveta za statistiku, mogli biste se opredeliti za jednu od dve korisne mogućnosti: jedna je da ostvarite uštedu određenih sredstava, o kojoj toliko govorite, a postupate suprotno, a druga je da omogućite da se sredstva potroše za kvalitetniji rad Zavoda za statistiku.
Ukoliko ovaj predlog zakona bude usvojen ovako kako je napisan, onda je, ponavljam, to nekorektnost Vlade. Pojedincima će biti pružena mogućnost da se na račun poreskih obveznika bogate, jer za njih mora imati onoliko koliko im treba, dok će oni politički nepodobni ostati bez dosadašnjih primanja. Svima je jasno kao dan da se iza priče o racionalizaciji državne administracije u stvari krije namera da se sprovede politički obračun sa neistomišljenicima. O smanjenju javne potrošnje nema ni govora. Mogu konstatovati, kada bi Vlada zaista imala nameru da smanji javnu potrošnju, ovi amandmani Srpske radikalne stranke bili bi prihvaćeni. Hvala.