Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Ostojiću, tačno je da se SRS zalagala za ovaj Ustav i nije problem u Ustavu, problem je što se Ustav ne primenjuje i ne sprovodi.
Samo da vas podsetim da još nije kompletiran Ustavni sud, da nije donet zakon o skupštini, da nije kompletiran Visoki savet sudstva, da mnoge stvari nisu još urađene. O čemu se ovde radi? Ovde se radi o jednostavnoj stvari, što smo sigurni da iza ovog zakona, iza statuta, da se krije nešto što će Srbiju koštati, bez obzira na sva ova uverenja i ubeđivanja da će to biti u korist građana Srbije, mislim na građane u Vojvodini, stanovnike Vojvodine.
Neće, neće zato što s vama imamo iskustva. Ne verujemo vam, jer imamo iskustva sa SRJ. Tako ste govorili i kad je donet Beogradski sporazum, pa ste stvorili državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, pa posle toga je Crna Gora počela da otvara svoja predstavništva, diljem sveta, pre svega u Vašingtonu i u Briselu.
Kratko vreme posle toga uvela je marku kao svoju valutu, pa posle toga ste pristali na referendum koji nigde, ni u jednoj jedinoj državi ne bi prošao - da 55% od izašlih može da donese odluku o tome da se Crna Gora otcepi od državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Teoretski, 50% plus jedan glas, 55% od toga je nešto oko 28%. Ko garantuje da nas to ne čeka i sa Vojvodinom? Vi sad tvrdite, ali tako ste tvrdili i za Crnu Goru - pa Crna Gora evo koliko je već nezavisna.
Ništa vi dobro nećete uraditi, jer ovo su nalozi koje vi sprovodite od strane EU i Amerike. Baš vas briga za građane Vojvodine, za građane Srbije. Da vodite računa o interesima građana Srbije, ne bi opljačkali ovu Srbiju i ne bi je i dalje pljačkali.
Vas to uopšte ne interesuje, vi samo sprovodite naloge i to je ono zbog čega se Srpska radikalna stranka protivi i ovom zakonu o prenosu nadležnosti i statutu, zato što znamo šta je u pozadini. U pozadini je stvaranje nove federalne jedinice na teritoriji Republike Srbije i to treba sprečiti.

Tri minuta.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, posle njega narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gledajući na stranu SRS, izrazili ste svoj stav da su na vašu adresu došle neke uvrede. Srpska radikalna stranka danas kroz ovu raspravu nikoga, niti je imala nameru, a pretpostavljam da nije uvredila niti vas, a ponajmanje građane Vojvodine i nije ukusno da u ime građana Vojvodine govorite da je neko svojim političkim stavovima danas u raspravi hteo da ih vređa, sa jedne strane.
Sa druge strane, i mi bi mogli da kažemo – i mi se vređamo. Vređamo se stavovima onih koji predstavljaju danas ovde Vladu i skupštinsku većinu i ovaj projekat nazivaju aktom decentralizacije. Ovaj projekat nazivaju aktom, kako je to vaš premijer rekao „dosledne primene decentralizacije“. I vi i ja, svako u ovoj sali zna da suštinska, istinska decentralizacija u jednoj državi podrazumeva nešto drugačije i nešto mnogo više od ovoga što je danas na dnevnom redu. Da li da shvatimo ovo da privilegiju decentralizacije imaju samo građani Vojvodine? Da li tom logikom da se vodimo? Kako govorimo o decentralizaciji, a ne spominjemo jug, istok, ne spominjemo Vranje, ne spominjemo Šabac ili bilo koji drugi grad?
Prema tome, ako hoćemo da budemo, da kažem, neukusni, ima i prostora i šanse, ali ovo je bilo zaista degutantno da na račun opozicije stavljate nama na teret da vređamo građane Vojvodine. To nam nije namera, ali namera nam je da žestoko kritikujemo politički establišment u Vojvodini, koji je dobio priliku da uređuje ovaj zakon, ali čini nam se da podršku građana na izborima nije dobio promovišući ovakav zakon, nego promovišući radna mesta i neke druge perspektive u ovoj državi. Pa čak i ako bismo prihvatili, pod ne znam kakvim okolnostima, da ovo definišemo delimično kao decentralizaciju, jeste, ali potpuno neustavna i asimetrična decentralizacija.
Znate zašto je asimetrična? Zato što je, gospodine ministre, ne obraćam se vama nego svim ministrima u Vladi, koncept decentralizacije ovakav, kakav je pred nama, pisan u Novom Sadu, a ne u Beogradu. Oni su tamo izrazili svoje maksimalističke stavove. Nemaju meru.
Gospodin Čanak je nezadovoljan, malo mu je, traži još. Njega i razumemo, ali vi svemu tome dajte podršku. Ako ništa, ćutite na sve to.
Da je Vlada zrela politički, pisala bi koncept i počela da sprovodi koncept decentralizacije iz Beograda i pokazala da razume probleme i u Vojvodini, na jugu Srbije, u Beloj Palanci, u Šapcu i u Valjevu. To je koncept decentralizacije. O kakvoj decentralizaciji pričate?
Bez priče o finansiranju lokalne samouprave, bez priče o imovini lokalne samouprave, bez priče o jačanju administrativnih kapaciteta, ekonomskih kapaciteta na lokalnom nivou, vi govorite o decentralizaciji. Nas to vređa, ali trpimo. Prema tome, ovo je sukob argumenata i nemojte to da doživljavate lično. Na kraju krajeva, mi imamo svoj politički stav i to je to, svidelo se nekome ili ne.
Danas je ovde pokazana, ne slabost Vlade, danas je ovde pokazan suštinski stav i opredeljenje Vlade, najvećeg dela Vlade, da deli mišljenje sa onima koji ne uživaju baš veliku podršku među građanima u Vojvodini, ali nažalost političkim ucenama mogu da rade ovo što rade i svoje političke stavove promovišu kroz ovakve zakone.
Danas je neko govorio o sadržaju autonomije. Suština problema jeste u sadržaju koji je definisan ovde. Neko je i od ministara spomenuo, od člana 10. pa nadalje. Sadržaj autonomije je napravljen tako da će kroz vreme da se stvaraju paralelne državne institucije. Vi gradite sistem koji će vam u jednom trenutku poslužiti kao argument da ponovo preispitujete položaj Vojvodine, kojoj sada stavljate i dajete okvire.
Govorimo o planiranju i izgradnji, o članu 10. Lepo ste definisali, na najozbiljniji način ćete se baviti prostornim planiranjem, strateškim planiranjem, regionalnim razvojem i svim onim nadležnostima koje privilegiju nemaju da se bave niko drugi u Srbiji, samo oni koji žive u Vojvodini.
Da li zaista verujete da na osnovu člana 10. mi treba da poverujemo da će u Vojvodini prostorno planiranje da se razvija kao deo celine koju predstavlja Republika Srbija? Ne, dešavaće se ovako kako je definisano, samo kao deo celine koju u ovom trenutku predstavlja AP Vojvodina. To je opasno i to sistemski stvara nešto što će se u perspektivi izroditi i pretvoriti u sve ono što zaista optužujemo i smatramo da je vrlo pogubno i predstavlja atak na ustavni poredak Republike Srbije.
Govorite dalje da će ovo dati šansu da građani na lokalnom nivou u AP Vojvodina uređuju svoj život. Gde to ovde piše? Gde ste se u ovom zakonu pozabavili uređenjem života na lokalnom nivou i u Vojvodini? Znate u kakvom apsurdu mi živimo i u kakvoj apsurdnoj atmosferi raspravljamo?
U lokalnim sredinama u Banatu, građani podjednako teško žive kao i u Trgovištu. Ako ne žive gore, onda žive isto kao oni koji su na najugroženijem delu Srbije, na jugu Srbije. To je dokaz da i od ove autonomije koju sada imate u Vojvodini, građani nisu maltene nikakvu korist i vajdu videli i osetili. Trebalo je u tom aspektu da je preispitujete, pa ako ne i da je ukinete, jer suštinski decentralizacija znači jačanje kapaciteta na lokalnom nivou, a ne stvaranje nekog novog malog Beograda, odnosno Novog Sada.
Šta je sa poverenim poslovima? U preko 160 stavova ste definisali poverene poslove, u preko 40 članova ovog zakona. Pazite šta je apsurd i šta je ironija? U članu 8. ovog zakona stav 3. kaže: „Sredstva za vršenje poverenih poslova obezbeđuje Republika Srbija“. A onda kroz te poverene poslove definišete poslove kojima će ubirati prihodi AP Vojvodina. Da li je to uzurpacija? Nemamo mi ništa protiv da Republika Srbija iz budžeta obezbeđuje sredstva i za Vojvodinu, za jug Srbije, za istok i za zapad. Nije tu ništa sporno, ali pričate o decentralizaciji, pričate o afirmaciji položaja svih institucija i sektora u Vojvodini.
Sad će i Republika Srbija iz budžeta da obezbeđuje sredstva kojima ćete vi da obavljate poslove i praviti prihode AP Vojvodine. Evo vam, član 17 – AP Vojvodina, preko svojih organa, u oblasti voda i u skladu sa zakonom ubira sredstva od naknade za korišćenje i upotrebu voda, čiju visinu utvrđuje Vlada, izdaje vodoprivredne uslove, vodoprivrednu saglasnost itd. Stav 2 – poslovi iz stava 1. ovog člana vrše se kao povereni. Plaćamo ih iz ovog budžeta, a prihodi će biti na pokrajinskom nivou.
Tu mogu da se otvaraju vrlo neprijatna i neukusna pitanja. Zaista, neukusna pitanja. S kojim pravom građani u Vojvodini mogu da imaju privilegovani položaj i da sa pokrajinskog nivoa upravljaju svojim vodama, svojim jezerima, ribolovni fondom, šumama, itd, a neko drugi u Srbiji to ne može, nastaviće da njima upravlja neko sa republičkog nivoa u Beogradu.
Gospodine ministar, gospodo iz Vlade, završiću jednom konstatacijom. SRS smatra da ovakvim činjenjem, da ovakvim postupcima i ovakvim rešenjima, naročito ovim što sam govorio na kraju, vi tendenciozno proizvodite jedan revolt, revolt građana ostatka Srbije u odnosu na građane koji žive na teritoriji AP Vojvodine, revolt koji ćete takođe u jednom trenutku da iskoristite da opravdate svoje postupke, da ne budete više deo Republike Srbije.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 10 minuta. Za reč se javio ministar Milan Marković. Izvolite.

Mislim da je već i moj kolega Čiplić vrlo jasno rekao da je ova rasprava odavno izašla iz okvira prava i da se vodi sada u domenu politike. Naravno, kada se nešto vodi na domenu politike, moguće je reći i vrednosne sudove koji možda nemaju samo uporište u tekstovima koji se nalaze pred nama.
U krajnjem slučaju, vidi se i po tome što neki koji su najviše diskutovali ovde i nisu diplomirani pravnici. Moram da kažem da je meni žao zbog toga. Više bih voleo da mi govorimo o tekstu zakona i da vidimo šta je to sporno u tekstu zakona, zbog čega se našoj javnosti prezentira da je ovaj zakon nešto, ne daj bože, strašno loše po Republiku Srbiju.
Kada dobijemo priliku, mi ćemo sada odgovarati na konkretnije stvari. Kolega je izrazio određene bojazni kada je u pitanju nadležnost autonomnih pokrajina u oblasti prostornog planiranja i razvoja. U Ustavu, član 183. kaže – autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti, i pod brojem jedan – prostorno planiranje i razvoj.
Zatim, zakon kaže, između ostalog, najvažnije ću reći – autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje prostorno urbanističko planiranje, pod jedan – donosi regionalni prostorni plan, prostorni plan posebne namene, prostorni plan mreže infrastrukture i mreže područja i objekata sa posebnim funkcijama za područja na teritoriji AP Vojvodine, izdaje urbanističku dozvolu, daje urbanističku saglasnost za objekte itd, vrši inspekcijski nadzor iz oblasti urbanizma, rešava po žalbama itd.
Naravno, ovo nije zakon o kojem mi danas pričamo. Ovo je zakon iz 2002. godine. To već postoji. Ništa tu nema novo. To isto je sadržano i u novom zakonu, samo je usklađeno sa novim propisima koji su iz oblasti prostornog planiranja i građevine. Znači, ništa ovde nema.
Ovde je jedan drugi problem. Dajte da mi vidimo, i to je gospodin Čiplić pitao i, na žalost, nije dobio odgovor, gde u ovim aktima ima jedna jedina trunka da se bilo ko sumnjiči da pokušava da razbije teritorijalni integritet Republike Srbije. Na osnovu čega se to zaključuje, tako teška optužba? Na osnovu čega? Na osnovu kog člana ovog zakona ili ovog statuta, tako teška optužba?
Malo pre kolega Todorović kaže – ko nama garantuje da neko nekad neće ovo ili ono? Čujte, ko nama garantuje da neće u skladu sa novim ustavom se naći tolika i tolika većina u Republici Srbiji, promeniti uređenje ili proglasiti monarhiju? Niko ništa ne garantuje.
Ali, ako krenemo tom logikom, nedavno sam u jednom intervjuu rekao, ako krenemo tom logikom da se sumnjičimo, prva stvar koju treba da uradimo je da ukinemo internet, kablovsku i satelitsku televiziju, ukinemo odmah pasoše i zatvorimo granice.
Znači, ako ćemo mi da sumnjičimo nekoga zbog toga što, recimo, smatra da treba da zaključuje regionalne sporazume, da može da ima sedište u Briselu ili negde, da su to nekakvi akti separatizma, ne, mi ćemo sprečiti nekoga da nešto radi time što ćemo možda da mu zatvorimo granice ili tome nešto slično. Kakvi crni akti separatizma? Beograd ima ugovor sa Čikagom. Zemun, moje uvažene koleginice Gordane Pop-Lazić, sa Palestinom. Nisam pomislio kada je Gordana Pop-Lazić to uradila i kada sam potpisao tu saglasnost kao ministar, nisam posumnjao da će da odvede Zemun u Palestinu.
Kao predsednik opštine sam to isto uradio sa opštinom na Krfu, pa me niko nije sumnjičio da hoću da izdam svoju državu i da odnesem opštinu Palilula na Krf. Znači, dajte, kada koristimo tako teške reči, nije mala stvar optužiti nekoga za separatizam, nije to mala stvar reći da se ovde kriju koreni nekog rastakanja države. Dajte, recite u čemu se to kriju. Mnogo mi olako bacamo te reči, mnogo olako dajemo takvu vrstu kvalifikacija. U čemu? U tome što donosi prostorne planove?
Dragi moj kolega, Beograd donosi Generalni urbanistički plan za područje grada Beograda. Dajte, odgovorite vi na to pitanje. Hajde da vodimo takvu polemiku pravničku, bez ovih ocena. Malopre kolega Samardžić kaže: „Ali u stavu 3. ne piše – u skladu sa zakonom“. Nema potrebe, kolega, verujte, ja sam pravnik, vi niste, dovoljno je što piše u stavu 5 – u skladu sa zakonom. Drugačije ne može. Jedan jedini je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, ne postoji više zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Jedno je ova ovde Skupština Republike Srbije nadležna u vlasti da donese zakon, niko sem nas ovde ne može zakon doneti, samo ova skupština to može.
Razumem potrebu političke afirmacije. Kada sam bio opozicija, normalno, nađete temu, pa onda iznesete svoje stavove kao kolega po pitanju decentralizacije itd. Ali, nemojmo da ove akte koji se ovde nalaze pred nama, da ljude koji žive u Vojvodini, da ljude koji tamo rade u Vojvodini, da im na neki način imputiramo da pokušavaju da urade nešto što zaista nije istina i nije tačno.

Povreda Poslovnika, narodna poslanica Jovanović Nataša dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika. Smatram da je gospodin Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, povredio Poslovnik time što je kvalifikovao pojedine narodne poslanike koji su učestvovali u raspravi kao nekompetentne zato što, rekao je, nisu diplomirani pravnici.
Gospodine Markoviću, da je ovo pravni naučni skup, vi biste pred argumentima redovnih profesora Novosadskog, Beogradskog i drugih fakulteta pali na ispitu, da vam sada ne govorim koja su to imena. Sa druge strane, pored mene sedi gospođa Čomić koja je profesor fizike, Nenad Čanak je ekonomista, gospodin Zoran Ostojić je takođe diplomirani ekonomista, gospođa Pešić je sociolog, gospodin Dragan Stevanović iz SRS je diplomirani ekonomista, koji vam je održao pravničko predavanje.
Vi ste se sada uvredili zbog toga što vam je diplomirani ekonomista argumentima, kako vam je rekao, zbog toga što izražava bojazan, kao i čitava SRS i veliki deo javnosti, ne samo oni koji žive u AP Vojvodini, već i kod mene u Šumadiji, u njegovoj Surdulici, da ovim želite da napravite svojevrsni konfederalni status AP Vojvodine.
Govorio vam je pravničkim terminima, nije to tako rekao, ali otprilike, i da se izražava bojazan, dakle, da i na štetu građana koji žive i u Novom Sadu, i u Temerinu i u Subotici, pa kao i nas koji živimo u centralnoj ili južnoj Srbiji, ovo nije dobar način da, kako ste i vi pokušali i gospodin Čiplić, da se izvrši decentralizacija u Srbiji.
Jasno i glasno vam je rekao - a vi ste baš ministar iz tog resora, da decentralizacija i demokratizacija, u najširem smislu, može da se izvrši samo davanjem većih ovlašćenja lokalnoj samoupravi.
Pošto ste vi bili jedan od učesnika u pisanju Zakona o lokalnoj samoupravi, da napravim, pošto vam je to bolna tačka (Predsedavajuća: Dva minuta.) samo da završim rečenicu… evo, već 10 dana u komisiji, zajedno sa koleginicom Vjericom Radetom, treba da se držite striktno tog zakona i da pomognete građanima Srbije da žive normalno i od svog rada, a ne da nam govorite o tome (Predsedavajuća: Dva minuta i 20 sekundi.) ko je stručan, a ko nije.

Ministar Milan Marković nije povredio Poslovnik. Uvidom u stenogram možete videti da je jedino definisao da se rasprava više vodi na političkom nego na pravnom planu i o pravnim pitanjima. Nije načinio nikakvu povredu Poslovnika.
Narodni poslanik Slobodan Samardžić, pravo na repliku.

Tražio sam reč za repliku odmah pošto je govorio ministar Čiplić. Ministar Marković je dodao još jedan razlog za to. Gospodo ministri, neće biti da mi upotrebljavamo političke, a vi pravne argumente. Zapravo, ovo što zastupate u ovom zakonu i u ovom statutu jeste jedna politika i ona ima nekakvo pravno uobličenje, ali je vrlo jasna politika. U krajnjoj liniji, u nauci u ustavnom pravu ima puno politike. Ta se nauka u Francuskoj predaje kao ustavno pravo i politički sistem. Da sam u pravu to govori i diskusija ministra Čiplića, kada je, kopajući po prošlosti DSS, što je postala omiljena disciplina mnogih ljudi ovde u parlamentu, napravio grešku. Rekao je da je 2002. godine ta stranka imala jedan predlog regionalnog federalnog uređenja Srbije.
Svako ko pogleda osnovni udžbenik ustavnog prava ili političkog sistema, ili javnog prava znaće da su federacije i regionalna država dva različita oblika državnog uređenja. DSS je mogla da napravi ili regionalni ili federalni koncept. Napravila je predlog načela regionalne države. Držala se strogo jednog modela koji je izradio prof. Miodrag Jovičić 1995. godine i po svim parametrima taj koncept je strogo vodio računa da ne zađe u vode federalizma.
Gospodin Čiplić je verovatno pobrkao taj koncept sa nekim drugima koji su u to vreme u toj javnoj diskusiji oko Ustava postojali, recimo Foruma Jurisa koji je zaista napravio koncept federalne Srbije. Neki drugi su takođe bili za regionalizaciju. Sve je to prošlo i sve to sada nije važno, imamo Ustav kakav imamo, Ustav sa dve autonomne pokrajine. Ono što je javna stvar i politički nastup DSS jeste da brani taj Ustav.
Inače, ta fina pravna priča oko države 19. i 21. veka prosto ne drži vodu. To je jedan koncept moderne države. Ona se sastoji od građana države. Ono što jeste problem ovog statuta i ovog zakona, stalno insistiram na tome da je statut ovde primaran a da je zakon sekundaran, umesto da bude obratno, na to još niste replicirali, jeste problem što on građane Srbije čini neravnopravnim i to baš u onom delu o ljudskim i manjinskim pravima koji se krajnje nelegitimno nalazi u ovom statutu.
Taj statut, podražavajući Ustavu, nije odoleo potrebi da unese bar 6-7 članova o manjinskim i ljudskim pravima, iako je to ustavna materija i zakonska materija. Ustav Srbije na veoma uzoran i moderan način je najsavremenije rešio taj problem. Zakon Srbije o zaštiti nacionalnih manjina je dobio najbolje ocene i potvrde Saveta Evrope.

Tri minuta. Reč ima ministar Svetozar Čiplić.