Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne razumem, gospođo Čomić, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Vaš zadatak nije da štitite poslanike vladajuće koalicije od poslanika SRS. Gospodina Milenića nisam uzeo u usta. Čak ne znam kojoj političkoj partiji on pripada. Verujte mi, pošto nisam imao simultani prevod, najveći deo njegovog izlaganja uopšte nisam ni razumeo i uopšte nisam znao o kom predlogu zakona čovek govori.
On je sad počeo da nam spočitava nešto što apsolutno niti ja, niti bilo koji poslanik SRS nije rekao. Nisam uopšte govorio o depopulaciji. Nisam govorio o metropolizaciji i oemetropolizaciji. Govorio sam o činjenici da je Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina suprotan Ustavu Republike Srbije.
Mene partija gospodina Milanića apsolutno ne zanima. Ne znam da li je to grupa građana, politička stranka, interesna grupa, iza ovoga stoji DS.
Ovo nije projekat ni Nenada Čanka, ni Mlađana Dinkića, ovo je projekat DS. SRS hoće da pokaže građanima Srbije da iza ovoga projekta stoji stranka koja nažalost u ovom trenutku vodi državu.
Ne pada mi napamet da se upuštam u raspravu sa ljudima koji su izgleda potpuno promašili instituciju. Ovo nije Filozofsko društvo Srbije, ovo je Narodna skupština. Nisam pričao ni o Hegelu, ni o Kantu, ni o Šopenhaueru, pričao sam o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina.
Vas molim, gospođo Čomić, zaista najljubaznije, duboko vas poštujem, nemojte da štitite poslanike vlasti od poslanika SRS, ako ne mogu sami da se izbore.

Dva minuta, zahvaljujem.
Narodni poslaniče, nije povređen član 104. jer se narodni poslanik … molim vas da ne dobacujete. Treći put molim narodne poslanike da ne kršite Poslovnik i izričitu zabranu dobacivanja za vreme izlaganja bilo kog narodnog poslanika. Ako ne želite da poštujete tu odredbu Poslovnika, ne ostavljate mi nijednu drugu mogućnost, nego da primenjujem obaveze i dužnosti iz člana 100. i da redom izričem kaznene mere. Dakle, izricanje mera se meni mnogo manje dopada nego vama. Zahvaljujem na saradnji.
Narodni poslanik Saša Milenić, nijednom rečju, ako ste ga pažljivo slušali, a iz obrazloženja vašeg o povredi člana 104, jasno je da uopšte niste slušali narodnog poslanika Sašu Milenića i da ste zloupotrebili pravo da dobijete reč na osnovu člana 100, za to da kažete svoj stav.
Molim vas da to ne činite, pošto i vi i ja znamo da je došlo do zloupotrebe prava na reč. Da je narodni poslanik Saša Milenić povredio član 104. u bilo kom trenutku izlaganja bio bi upozoren, pa opomenut.
Narodna poslanica Suzana Grubješić, pravo na repliku.

Naravno da narodni poslanik Saša Milenić nije povredio nijedan član Poslovnika. Pripada političkoj grupaciji i političkoj stranci Zajedno za Šumadiju, deo je poslaničke grupe G17 plus i vi to vrlo dobro znate.
Vrlo bih se zabrinula da ste ga vi razumeli, jer njegove reči nisu upućene vama. Isto kao što njega ne razumete, tako ne razumete ni ovo o čemu danas pričamo, o decentralizaciji, o regionalizaciji. Ne razumete proces, ali to nije moj problem, nego vaš. Strah od drugog i drugačijeg se može pobediti samo argumentima i to na onaj način na koji je gospodin Milenić iznosio u svojoj diskusiji.

Narodni poslanik Saša Milenić, pravo na repliku.

Postaje pomalo suvišno, pa ću dati prilog ekonomičnosti.

Izvinite, narodni poslaniče, samo da saopšti uputstvo na osnovu člana 88. stav 2, pa ćete nastaviti sa oduzetim vremenom.
Izrekla sam upozorenje svim narodnim poslanicima koji uporno dobacuju i krše Poslovnik. Ovo je zaista poslednje upozorenje za koje uopšte imam prava u primeni člana 27. i staranje o redu da mogu da ga izreknem.
Molim sve narodne poslanike koji uzimaju sebi za slobodu i pravo da dobacuju i krše Poslovnik, da uzmu u obaveštenje koje dajem vrlo ozbiljno, dakle prvi sledeći prekršaj takve vrste biće kažnjen izricanjem mera opomena, prve, druge isključivanjem, odnosno oduzimanjem reči i isključivanjem sa sednice, kako me obavezuje Poslovnik Narodne skupštine. Molim vas da ne remetite red na sednici Narodne skupštine.
Izvolite, narodni poslaniče, 55 sekundi će vam biti dodato u repliku.

Hvala, uz izvinjenje. Očigledno je da ne postoji problem nerazumevanja. Nije reč o nadgornjavanju u verbalnom toku polemike, reč je o ambiciji da se skrajne nešto što je realni, gorući problem Srbije i građana Srbije.
Pomenuti procesi depopulacije, odnosno metropolizacije zaista dovode do toga da s jedne strane grad Beograd, a sa druge strane samoproklamovana država Kosovo predstavljaju entitete koji pokazuju ofanzivne ambicije na vlast. Šta ako se perspektivno gledano jednog dana na Moravi oni susretnu i počnu da graniče? Ne vidite li da Srbija iščezava u nedostatku političkih instrumenata samoorganizovanja života na ukupnom njenom području. Reč je o tome da tzv. Srbija na moravama ili Šumadija, kako je moja stranka zove, bez ikakvih kartografskih pretenzija, mora takođe dobiti svoj regionalni politički subjektivitet, da bi udovoljila onome što su stvarni standardi i potrebe života u 21. veku.
Možemo jednom kvaziintegralističkom politikom srpstva sa kvazinacionalizmom patetičnih razmera zamajavati javnost o tome kako je Srbija kao evropska cista jedino rešenje za sve životne i nacionalne probleme. Ali, naš stvarni društveni problem je slaba integrisanost i srpsko društvo mora da napreduje, da bi se i radno, i politički i komunikativno integrisalo u svoju evropsku zajednicu svoga vremena, a regionalizacija je politički uslov za to. Razumeli smo se odlično, gospodine Martinoviću.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović traži povredu Poslovnika. Nemate pravo na repliku. Replika na osnovu člana 101, poslednji stav, diskreciono je pravo predsedavajućeg. O tome da li će neko dobiti repliku ili ne donosi odluku predsedavajući i taj član nije predmet povrede Poslovnika.
Da li se još neko od ovlašćenih predsednika ili predstavnika javlja za reč? Ako ne, prelazimo na deo sednice gde će reč imati narodni poslanici po redosledu i prijavama reč.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redoslednom narodnih poslanika podnele sledeće poslaničke grupe: poslanička grupa LDP, poslanička grupa NS, poslanička grupa SPS - JS, poslanička grupa DSS, poslanička grupa G 17 plus, poslanička grupa Napred Srbijo, poslanička grupa Za evropsku Srbiju, poslanička grupa SRS.
Prva prijavljena za reč, a po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, narodna poslanica Vesna Pešić, a posle nje narodna poslanica Zlata Đerić.

Poštovani ministri, poštovane kolege, dosadašnja rasprava o ovom zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, po mom mišljenju, pokazuje jednu dosta veliku konfuziju koja ovde vlada. S jedne strane, imate jedno gledište koje misli da ukoliko država ne drži čvrsto u svojim rukama sve moguće funkcije i nije strogo centralizovana, da takva država ako bilo kakvu funkciju ispusti iz ruke, da je to nekakva izdajnička država i da je to nekakva država koja je dozvolila da se prave nekakve države u državi.
Znači, takva jedna koncepcija se čuje od strane drugih nekih stranaka koje su do sada ovde izlagale, a opet možda na drugoj strani postoji nekakva ideja da sada, posle raspada Jugoslavije, može da bude Srbija nekakva federacija.
Sada bih citirala Zorana Đinđića, koji je veoma ispravno dao jedanput jednu vizionarsku ideju. On je rekao - dok je bila Jugoslavija, Srbi su pokušavali da od nje prave Srbiju, a sada kada imamo Srbiju, pokušavamo da pravimo Jugoslaviju.
Znači, ono što ovde nedostaje, nedostaje jedna prava vizija današnje Srbije. Sa jedne strane imamo dve stare ideje koje se ovde, po mom mišljenju, na neki način tuku. Jedna bi bila ta stara centralizacija, centralizovana država, koja je i danas praktično na delu, a drugo bi bila neka vizija neke unije, nekakvih konsocijacija ili nekakvih federalnih država, koje današnja Srbija ne može da ostvari, nego može da ima samo ono što je predviđano, neka vrsta autonomije, koja je otprilike zamišljena ovako.
Sve ono što su državne funkcije u strogom smislu reči, a to je zakonodavna, izvršna i sudska vlast, to se ne može delegirati ili decentralizovati. Mogu se nadležnosti decentralizovati ili izvršiti dekoncentracija vlasti samo onih funkcije koje su u širem smislu državne, a praktično i ne moraju biti državne. Recimo, kada je reč o zdravstvu, videli smo da u SAD zdravstvo nije državna funkcija, nego je privatna funkcija.
Kada čitate ovaj zakon, prvo što vam pada u oči zapanjite se koliko je naša država još uvek etatizovana. Zašto su uopšte neke funkcije državne funkcije? Recimo, imate i kinematografiju, pa kada govorite o davanju poverenih nadležnosti, nisam znala da i kinematografija treba da bude opštedržavna funkcija.
Nismo se dogovorili ni oko toga šta su danas uopšte nekakve državne funkcije u ovom širem smislu reči, pa sad imate čak i bibliotekarska mreža, poverena delatnost koja se daje AP Vojvodini da stavlja mrežu biblioteka u Vojvodini, a ostali deo Srbije ne. To će davati i dalje mrežu biblioteka i postavljati direktora Srbija, država, a ovde će ovo davati AP.
Prvo što je trebalo raspraviti je zašto smo ovoliko etatizovani? Zašto država uopšte ima ovoliki nepotrebni broj funkcija, tako da neki put pomislite da, na primer, neformalno obrazovanje ili obrazovanje starih ili odraslih, to je autentična funkcija, može da ne bude poverena, nego evo, to će da radi npr. Vojvodina ili neko drugi.
Problem je u tome što nije napravljena ideja kako treba da bude uređenje jedne države koja je praktično nastala, izvinite, možda je i bila i ranije, znamo, Kraljevina Srbija, a koja je nastala 2006. godine. Čitav problem oko toga kako Srbija treba da bude uređena je problem ovog ustava koji je tada donet, što nikada nije raspravljeno javno kako treba da izgleda jedna država, koja je praktično iznikla time što se Crna Gora odvojila, i šta treba da bude neko njeno državno uređenje?
Ova polemika koja se ovde vodi potpuno promašuje temu zato što mi tu viziju tog uređenja nemamo, niti je bilo na javnoj raspravi, čak i ovo sada, kad je bila reč o statutu i oko ovog zakona, nigde nismo imali javnu raspravu oko ovog zakona, a jeste neki suštinski zakon.
Dok god mi budemo imali takvu jednu zastarelu državu, koja ne stavlja na dnevni red i na javnu raspravu ovako krupna pitanja kao što je statut i kao što je ovaj zakon o nadležnostima, jer smo ga dobili negde ispod stola, sve ovo od Ustava pa nadalje, to je šutiranje ispod stola.
Šta su neke stranke šutirale ispod stola? Šta je ubacio SPS, da li glavni grad ili administrativni centar? Da li je nešto išutirao ovaj, onaj, prebrisao, pa ubacio? To je otprilike ono što mi dobijamo da radimo u Skupštini Srbije. Nismo imali pre toga jednu relevantnu javnu raspravu na osnovu čega bismo sada mogli da relevantno raspravljamo o tome kako treba da bude uređena Srbija i kako treba da bude uređena autonomija Vojvodina. Mi smo to pitanje sada formalno pokrili, time što sam rekla Ustavom je tako zacrtano da ništa od državnih funkcija ne može biti decentralizovano, mogu samo ove šire funkcije lov, ribolov, šumarstvo i to je navedeno, a poverene funkcije, to su, koliko sam mogla da vidim, uglavnom određene nadzorničke funkcije, pa su sada te nadzorničke funkcije prebačene na Vojvodinu.
Kao što je neko rekao, Vojvodina ima ono što je i do sada, praktično, imala. Ništa se tu specijalno novo nije dodalo.
Ovi napadi koje ovde čujemo da se stvara država u državi, to bi značilo da smo mi federacija, jer to su države. Imamo jednu državu u kojoj postoji još nekoliko država. Međutim, ovde to uopšte nije slučaj zato što ovde AP nije dobila nijednu u užem smislu državnu funkciju, nego je dobila ove šire, od publikacija do kinematografije, kulture, sporta itd, manje-više ono što je i do sada imala.
Mislim da nama tek predstoji jedna rasprava kako će izgledati jedno moderno državno uređenje u budućnosti.

Šest minuta i 15 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, a posle nje narodni poslanik Dušan Bajatović.