Poštovani gospodine poslaniče, lično nisam finansirao nikoga sa pola miliona evra. Verovatno ste imali pogrešnu informaciju.
Što se tiče investicionih ulaganja koja su postojala od 2004. do 2006. godine, meni je žao što ne postoje sada, kada su se davala dosta visoka sredstva za hladnjače.
Nažalost, ove godine nisam imao dovoljno sredstava iz budžeta da pokrenem takve investicije. Iskreno se nadam da ćemo ubuduće moći da pokrenemo takve investicije.
Što se tiče sredstava koja su nam potrebna, ona se uglavnom nalaze u evropskim fondovima. To su Ipard fondovi i iz tog razloga smo ove godine usvojili Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i osnovali Upravu za agrarna plaćanja, institucija koja je potrebna da bi se ti fondovi mogli da prime.
Ono što očekujemo i što su otprilike sredstva koja mogu da uđu u Srbiju, na osnovu tih evropskih fondova, kada kreditujemo Upravu za agrarna plaćanja, upravo su sredstva između 50 i 60 miliona evra na godišnjem nivou. To je ono što je jako važno da možemo da dobijemo.
Sistem javnih skladišta je sistem koji jedini preferiše ili izjednačava cene tokom godine i omogućava poljoprivrednicima da sami odlučuju kada će da prodaju svoj proizvod, jer ukoliko vi prodajete proizvod u kratkom vremenskom periodu od jednog meseca, kada svi pokušavaju taj proizvod da prodaju, samim tim je i ponuda na tržištu veća i cena je manja.
Sistem javnih skladišta ne pogoduje samo samim poljoprivrednicima, već on pogoduje isto tako i hladnjačarima. Iz kog razloga? Prvenstveno zato što oni ne moraju da pripreme sve pare da bi isplatili poljoprivrednike u toku tih mesec dana.
Iz tog razloga smo potpisali i ugovor sa EBRD, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, i oni koji uzimaju kredite preko sistema javnih skladišta, dobijaju te kredite sa 3% kamate na godišnjem nivou, što je složićete se negde dva-tri puta manje čak i od projektovane inflacije, zaista se isplati.
Ponovo ponavljam, pretpostavljam da me niste prvi put čuli, da država nema sistem da utiče na cene poljoprivrednih proizvoda. Vi ste mene pitali – šta mislim i kakva će cena biti sledeće godine?
Bilo bi pre svega nekulturno, nepristojno i nefer prema poljoprivrednim proizvođačima da nagađamo cene, jer verovatno svaka osoba koja zna ili koja bi mogla da zna kolika će cena nekog poljoprivrednog proizvoda biti u sledećih godinu ili dve godine, sigurno ne bi radila ovde, nego bi bila na Čikaškoj berzi i zarađivala milijarde dolara godišnje.
To ne zna niko na svetu. Najbolji analitičari koji su napravili programe za analize tržišta, ne mogu da predvide kako će se kretati cene pojedinih poljoprivrednih proizvoda, jer je poljoprivreda fabrika pod vedrim nebom.
Na nju utiče ne samo ljudski faktor, nego i vreme, sezona, ponuda, potražnja, kao i druge grane ekonomije, kao što znate, recimo cene nafte mnogo utiču na poljoprivrednu proizvodnju, pogotovu na cene uljarica. Sličan problem je i sa nekim drugim poljoprivrednim proizvodima.
Mogu da kažem da se uvek isplati ulagati u tehnologiju, koja će omogućiti da se troškovi poljoprivredne proizvodnje snižavaju, jer na takav način vi možete da budete konkurentniji sa nižom cenom. Ja bih jako voleo da vidim poljoprivredne proizvođače koji su udruženi, koji mogu da dobiju sredstva, šta od države, šta od evropskih fondova u vrlo skorijem vremenu, pa bi mogli da uđu u velika ulaganja kao što su hladnjače i na takav način da budu nezavisni od hladnjačara, koji u ovom trenutku su jedini koji mogu da otkupe njihove proizvode.
