Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 10 minuta i 50 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Odbora za ustavna pitanja.

Uvažena potpredsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, naravno da sam i juče i danas pratila sva učešća u raspravi koja po svojoj sadržini i te kako se reperkutuje da mnoga državna pitanja, na mnoga politička pitanja, na mnoga lična pitanja naših građana, građana AP Vojvodine i naravno građana Srbije.
Uvažavajući pravo svih nas da iskažemo sopstveni stav, stav političke opcije kojoj pripadamo, htela bih da kažem da smo ovde u parlamentu apsolutno ispoštovali, proceduralno gledano, Ustav, jer smo u skladu a članom 99. našeg Ustava, koji govori o nadležnostima u tački 8, da zapravo dajemo prethodnu saglasnost na statut AP i u skladu sa članom 185. i odvijali našu aktivnost, a član 85. kaže da je najviši pravni akt AP statut, da statut AP donosi njena skupština, dakle Skupština Vojvodine uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine.
U toj prethodnoj saglasnosti, ono što se odvijalo u radu Narodne skupštine, bila je aktivnost naša u Odboru za ustavna pitanja na Odboru za zakonodavna pitanja.
Juče sam izvestila o tome kako je Odbor za ustavna pitanja radio i kako se izjasnio, a Odbor za zakonodavna pitanja je ocenio da je tekst ovog statuta u skladu sa važećim pravnim aktima naše zemlje i Ustavom kao bazičnim i osnovnim aktom.
Sasvim je logično što je sadržaj i učešće u raspravi mnogih poslanika bilo prožeto i emocijama i određenim tendencijama koje se mogu shvatati kao političke poruke, ali sam se pre svega javila da bih rekla da je Skupština u svim svojim segmentima, Skupština Srbije, ispoštovala Ustav i svojim sadržajem i formom doprinela donošenju najpre raspravi o aktima koji su od izuzetnog značaja.
Šta je međutim provejavalo? Pored argumenata koji su se čuli, a odnosili su se na sadržaj akta, provejavale su i neke neistine od kojih se jedna vrlo reperkutovala na našu javnost i u vezi sa tim imam potrebu da tekst pisma koje mi je uputio prosvećeni gospodin episkop bački Irinej pročitam, jer on kaže - "Uvažena gospođo predsednice Skupštine, molim vas da moje saopštenje u prilogu bude pročitano pred poslanicima Narodne skupštine Srbije. Unapred blagodarim, s poštovanjem i dobrim željama".
Tekst je sledeći - "Povodom informacije da je neko od poslanika Narodne skupštine RS u sednici održanoj 25. novembra 2009. godine, u popodnevnim časovima, pročitao moje navodno pismo u vezi sa Predlogom statuta AP Vojvodine, mogu samo da izjavim da se radi o čistom falsifikatu, što je krivično delo.
Naime, ni u ime Svetog arhijerejskog Sinoda, ni u svoje lično ime nisam se oglašavao o temi o kojoj Skupština upravo raspravlja. Sveti arhijerejski Sinod SPC ima poverenja u zrelost i odgovornost narodnih poslanika, koji su dužni da brinu o celovitosti i jedinstvu zemlje.
Ako bi se, ne daj bože, ispostavilo da to nije slučaj, u šta nikako ne verujem, Svetom Sinodu bi bili na raspolaganju demokratski mehanizmi za iznošenje stava i adekvatan apel.
Lično pak smatram da okvir i merilo autonomije Vojvodine predstavlja Ustav RS. Uveren sam da isto misli i ogromna većina vernika SPC i građana Srbije uopšte."
Prosto, mislim da nakon ovog teksta nije potrebno više ništa da kažem, do da apelujem kao poslanik, prva među jednakima, na argumentima, činjenicama i istini, a politički naboji i tendencija da aktivno učestvujemo u raspravi se mogu razumeti. Laž se ne može tolerisati.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić. Vreme na raspolaganju DSS je dva minuta.
(Narodni poslanik Aleksandar Martinović, sa mesta: Replika.)
Nemate prava na repliku, narodni poslaniče Aleksandre Martinoviću.

Dakle, zahvaljujem se prvoj među jednakima, gospođi Slavici Đukić-Dejanović, što mi je dala jedan šlagvort koji ću sada ovde iskoristiti.
U ovoj zgradi, u ovoj skupštini je pre 72 godine, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslavije, glasovima srpskih poslanika izglasan Ugovor između tadašnje Kraljevine Jugoslavije i Svete stolice, poznat kao Konkordat. I SPC, i stručna javnost i najšira javnost je bila protiv toga. Ali su srpski poslanici digli ruku za nešto što je očigledno bio štetan akt po državne interese.
(Zoran Krasić, sa mesta: Bačena je anatema.)
Tadašnji patrijarh, blaženopočivši gospodin Varnava je to prokomentarisao i rekao sledeće: "Sram bilo bezglavu srpsku gospodu". Inače, taj dan, kada je Konkordat izglasan u ovoj zgradi, bio je i poslednji dan u životu gospodina Varnave.
(Zoran Krasić, sa mesta: To je bila krvava litija.)
Vodite o tome računa. U tom pismu piše da se veruje da će se u okvirima Ustava doneti i statut Vojvodine.
Pitanje za vas - kako tumačite činjenicu, a i pitanje za najodgovorniju stranku DS, da je prvo izglasan statut kao ultimativni akt, koji je poslat ovoj skupštini, pa tek 13 meseci kasnije izglasan zakon o utvrđivanju nadležnosti, kao posledica ultimatuma koji je došao od vojvođanskog krila DS?
Šta je tu u skladu sa Ustavom? Da li je po Ustavu Srbija država Srba i svih njenih građana? Šta je napisano u statutu - da su Srbi nacionalna zajednica? Nađite mi u Ustavu Srbije gde postoji termin "nacionalna zajednica". Postoji srpski narod i postoje nacionalne manjine.
Vi ovim statutom to dozvoljavate i zato Liga socijaldemokrata...

Dva minuta.
(Zoran Nikolić, sa mesta: Liga socijaldemokrata zato je krenula sa vama.)
Reč ima narodni poslanik Milan Vučković, a posle njega narodni poslanik Saša Maksimović. Poslanička grupa ZES...
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Po Poslovniku.)
Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi da govori o povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine zato što smatram da je uvažena predsednica Narodne skupštine povredila moje dostojanstvo kao narodnog poslanika.
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, na zvaničnom sajtu SPC 6. februara 2009. godine objavljeno je pismo koje sam juče pročitao. To pismo ste vi dobili. Pismo u gotovo identičnom tekstu dobio je i predsednik Republike Boris Tadić i dobila je Vlada Republike Srbije.
Dobio sam informaciju, izvinjavam se ako nije tačna, da je u ime Sinoda SPC to pismo potpisao vladika Bački Irinej. Ponavljam, izvinjavam se ako nije tačno da je on potpisao, ali pismo postoji. O tome su 7. februara 2009. godine sve dnevne novine u Srbiji donele informaciju: "Politika", "Pres", "Kurir", "Blic" itd. Imate čitav niz izjava političara, između ostalog i iz vaše partije - šta misle o pismu Sinoda SPC.
Dakle, istina je i to neka ostane zabeleženo za istoriju, da vas je SPC upozorila da krećete putem koji vodi u razaranje države. Izvinjavam se ponovo ako sam rekao, verovatno zbog pogrešne informacije, da ga je potpisao vladika Bački Irinej, ali ga jeste potpisao Sveti Sinod SPC i vi to jako dobro znate. To isto pismo je dobio i predsednik Republike Boris Tadić.
Nemojte da sejete laž kod građana Srbije da pismo ne postoji. Pismo postoji, ono je autentično, jedino što ne znamo sasvim sigurno ko ga je potpisao. Izvinjavam se ponovo vladiki Bačkom, ako sam dobio pogrešnu informaciju da ga je on potpisao. Iza ovog pisma definitivno stoji SPC. Na kraju krajeva, proverite na njihovoj zvaničnoj internet stranici.

Narodni poslaniče, vaše obrazloženje za povredu člana 104. je teška povreda Poslovnika Narodne skupštine. U vašem obrazloženju niste ničim potkrepili da je narodna poslanica Slavica Đukić-Dejanović ijednu neistinu izrekla. (Aleksandar Martinović, sa mesta: Pismo postoji.)
Naprotiv, izvinili ste se vladiki Irineju zato što ste falsifikatom juče obavestili Narodnu skupštinu.
(Zoran Krasić, sa mesta: Za uvredu nije bitna činjenica.)
Molim narodnog poslanika Zorana Krasića da ne dobacuje. To je kršenje člana 104. Poslovnika.
Tražili ste pravo da dobijete reč na osnovu člana 100. i utvrdili ste da je povređeno vaše dostojanstvo, jer je narodna poslanica Slavica Đukić-Dejanović izrekla neistinu. Onda ste u svom obrazloženju potvrdili istinitost navoda iz izlaganja narodne poslanice Slavice Đukić-Dejanović.
To je teško omalovažavanje Narodne skupštine, ugleda Narodne skupštine. To je narušavanje ugleda Narodne skupštine i s obzirom da imate već izrečene mere opomene, prve i druge na ovoj sednici, izričem vam meru oduzimanja reči. Narodni poslanik... Dragan Todorović...
(Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić bacila je cipelu u pravcu predsedništva.)
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić je ugrozila red na sednici Narodne skupštine, aktom koji podrazumeva stav 2. člana 108. Poslovnika Narodne skupštine i izričem joj meru udaljenja sa sednice, kojom se kažnjava svaki poslanik koji fizičkim aktom narušava fizički i moralni integritet Narodne skupštine.
Molim narodnu poslanicu Gordanu Pop-Lazić da napusti salu za sednice, da poštuje ugled ove skupštine i da napusti salu za sednice.
Pošto narodna poslanica Gordana Pop-Lazić ne želi da napusti salu za sednice, molim službu Narodne skupštine da, nakon što odredim pauzu, predmet, rekla bih "cipela", kojom je narodna poslanica Gordana Pop-Lazić narušila ugled Narodne skupštine, nađe i dostavi narodnoj poslanici, jer je taj predmet njeno vlasništvo.
Određujem pauzu od 10 minuta i sednicu nastavljamo u 11.40 časova.
Reč će imati narodni poslanik Aleksandar Jugović, s obzirom da su se narodni poslanici Milan Vučković i Aleksandar Jugović menjali u redosledu mesta.
(Posle pauze – 11,40)

Dame i gospodo, nastavljamo rad. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovana gospodo poslanici, poslanice, predsedavajuća, poslednja tri dana raspravljamo o dva akta, Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine i Statutu Vojvodine, i naša je ustavna obaveza da se o njima izjasnimo.
To svakako nije sporno i nije sporno da ova dva akta mogu dati samo one nadležnosti koje su utvrđene Ustavom Srbije, ni više ni manje nadležnosti nego što je to Ustavom propisano.
Ako mislimo da je stvaranje autonomije sa jakim ovlašćenjima prava decentralizacija, onda je to zabluda. Na ovaj način može se desiti da Srbija dobije dva centra i opet će postojati centralizacija, jer je ljudima koji žive u opštinama potpuno svejedno ko će im biti gazda, da li Novi Sad ili Beograd.
Dakle, Ustav Srbije predvideo je pravu decentralizaciju u odredbi u kojoj kaže da opštine imaju svoju imovinu, svoje izvorne prihode, svoje poreze. To je važno zato što je opština osnovna društvena jedinica u kojoj građani ostvaruju svoja prava. Da podsetim da su do dolaska Miloševića na vlast opštine iz svog budžeta finansirale i prosvetu, i zdravstvo, i kulturu.
Proširenjem nadležnosti Autonomne Pokrajine ne postiže se osnovna suštinska decentralizacija. Pitanje je zašto posle tri godine od usvajanja Ustava Srbije nije donet zakon o opštinskoj imovini, odnosno zakon o vraćanju opštinske imovine, iako je propisano Ustavom Srbije da opština ima svoju imovinu i da će se doneti poseban zakon.
Primera radi, zgrada u kojoj je skupština opštine i dalje je imovina države. Gde to ima u svetu? Čak i kada se put napravi od samodoprinosa, vlasnici nisu opština i građani, nego država. Sve su ovo razlozi zbog čega se SPO zalaže za maksimalnu decentralizaciju i davanje nadležnosti i imovine u ruke opštinama.
Dakle, još jednom želim da naglasim da svi gradovi u Srbiji i sve opštine u Srbiji moraju biti suštinski u istom položaju kao Beograd i Novi Sad. U ime Srpskog pokreta obnove apelujem na Vladu Srbije da po hitnom postupku u skupštinsku proceduru prosledi zakon o vraćanju opštinske imovine, jer je to jedini istinski put za decentralizaciju Srbije i ekonomski prosperitet Srbije.
Nema spora da se SPO dosledno zalaže za decentralizaciju vlasti i ravnomerni regionalni razvoj Srbije, smatrajući da je to preduslov efikasnog funkcionisanja države. Policentrični razvoj više je nego potreban da bismo oživeli Srbiju, jer Srbija mora biti cela jaka. Da budemo pošteni, Srbija je južno od Beograda siromašna. Ako je davanje većih nadležnosti AP Vojvodini samo prvi korak u decentralizaciji cele Srbije, onda je taj korak prihvatljiv za SPO.
Da se razumemo, debeogradizacija Srbije da, novosadizacija Vojvodine ne. Evroregije su regije države Srbije, a nisu države ni paradržave. Srbija ima i može imati samo jedan glavni grad, a to je Beograd.
Donošenje zakona o vraćanju imovine opštinama u Srbiji je jedan od najvažnijih zakona koji ovaj parlament mora što pre usvojiti. Srbija se mora ravnomerno razvijati. Pod Srbija podrazumevam i AP Vojvodinu, a da bismo imali ravnomerno razvijenu Srbiju, opštine moraju imati samostalne budžete, svoje izvorne prihode, poreze i imovinu.
U vremenu kada su demetropolizacija, regionalizacija i policentrični razvoj glavni principi na kojima počivaju savremene evropske države, Srbija se sabija u političke, ekonomske, finansijske, kulturne, medijske i svekolike monopole u Beogradu.
Današnja Španija ima 17 regiona, 50 okruga i blizu 10.000 opština sa svojim budžetima i politikom razvoja. U Finskoj je 12 sličnih regiona, u Francuskoj 22 regiona, 101 departman i oko 40.000 opština. Mala Slovenija ima šest regiona i oko 200 opština, a Hrvatska 20 županija i oko 500 opština.
Srbija nema nijednu funkcionalnu regiju, a broj opština isti je kao i pre četiri decenije.
Tim opštinama je antiustavnim udarom sredinom 90-ih godina prošlog veka oduzeta imovina, oteto im je pravo na prihode od poslovnog prostora, pravo na zapošljavanje ljudi, čak i pravo na premer i katastar.
Od volje i samovolje centralnih kancelarija u Beogradu zavisi koliko će biti udeljeno para kojoj opštini. Tri četvrtine ukupnog finansijskog kapital, i domaćeg i stranog, obrće se u Beogradu.
Još u doba Kraljevine Jugoslavije, tek tužnog podsećanja i uporedbe radi, na području današnje leskovačke opštine postojalo je 35 opština, a Leskovac sami bio je srpski Mančester. Ovakva raspodela moći i kapitala rađa i rastuću mržnju Srbije prema svojoj prestonici. Beograd se doživljava kao pljačkaški okupator, i ne samo Beograd, već i svi u Beogradu.
Smatram da su decentralizacija i ravnomerni regionalni razvoj put oporavka Srbije za koji se moramo izboriti. Dobili smo uveravanje koalicionih partnera da je donošenje zakona koji je na dnevnom redu prvi korak na tom putu.

Iskorišćeno je šest minuta od vremena poslaničke grupe. Na raspolaganju poslaničkoj grupi ZES je 43 minuta.
Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović, a vreme na raspolaganju poslaničke grupe Napred Srbijo je pet minuta. Posle njega narodni poslanik Mirko Čikiriz.