Mene sada zanima da li je ovaj moj amandman prihvaćen zato što je samo reč zapravo o zameni redosleda reči. Znači, prihvaćen je amandman koleginice Nataše Jovanović, Snežane Stojanović-Plavšić, Jelene Travar-Miljević i Gordana Čomić, s tim što je jedina razlika, umesto ovih reči "treba da nastoji" one kažu "je dužan", a kod mene stoji "dužan je". Znači, nebitno i ja ću se osećati kao da je taj amandman prihvaćen, jer je motiv zapravo bio da se ukaže na ono što jeste nekakva osnovna potreba.
Vrlo su često žene za neki posao ili suviše mlade, pa tako i nepreporučljive, zbog trudnoće i porodiljskog odsustva, ili su opet suviše stare, pa se recimo na tržištu rada u Srbiji nalazi 28.500 žena između 50 i 55 godina. Zvanično se kaže da je to teško zapošljiva kategorija. Samo još fali da se produži ova vremenska granica za penzije, pa da stvar dođe do nepodnošljive teškoće postojanja za žene - bez posla, bez mogućnosti da dočekaju penziju, uz starosnu diskriminaciju, što onemogućava stručno usavršavanje i obuku.
Međutim, ono što je zanimljivo kod ovih amandmana i ja stvarno ovakav slučaj nisam videla. Na član 19. amandmane su podnele Nataša Jovanović iz SRS, Snežana Stojanović-Plavšić iz G17 plus, Gordana Čomić iz DS, ja, dakle, iz Nove Srbije, a vidim da je i Aleksandra Jerkov iz Lige imala gotovo identičan amandman, kao i mi.
Očigledno je, dakle, kada se skinu ti partijski dresovi, ostaje jedna teška zajednička realnost u kojoj se od žena očekuje - da budu inteligentne, mada ne previše i najbolje toliko da mogu da budu pametna pratnja, publika ili logistička podrška muškarcima, pogotovo ako je reč o partnerskim odnosima. Očekuje se da budu - obrazovane, aktivne u društvu, dobre domaćice, predane supruge, lepe, doterane, energične, ali naravno ne i muškobanjaste, nežne, a opet da ne budu kmeze i peče.
Žao mi je što gospodin ministar nije tu, jer je on valjda jedini koji spada u taj privilegovani deo...