Gospodine Novaković, pošto se radi o mom amandmanu koji smo podneli u istovetnom tekstu pomenuta koleginica i moja malenkost, u ime SRS, da još nešto kažem, gospodine ministre.
Prvi put sam od vas čula pre nekoliko godina za termin tzv. pozitivne diskriminacije, koji ste upotrebili u drugom kontekstu kada je bio donošen Zakon o izboru narodnih poslanika i od vaših drugih kolega. Mi smo vam tada jasno i glasno rekli da je nemoguće da postoji pozitivna i negativna diskriminacija i diskriminacija sama po sebi.
Sada vi meni objasnite – da li je diskriminacija to, vi ste objasnili koleginici Plavšić da je nemoguće i da to poslodavac ne može da sprovede zbog toga što nema 30% zaposlenih žena. Za nas koji smo na stalnom radnom odnosu u Narodnoj skupštini to takođe važi, ne bi važila ova odredba, jer postoje neki projekti stručnih usavršavanja poslanika, pa za one koji su na stalnom radu, to ne bi moglo da se sprovede. Naš poslodavac je Narodna skupština Republike Srbije, jer nas još uvek nema u tom procentu, nego 22.
Tamo gde postoji ta mogućnost, recimo, u vašem ministarstvu, organ državne uprave, vi ste poslodavac i vi ćete valjda, kao čovek koji imate za najbliže saradnice svoje koleginice, da nastojite da one idu na stručno usavršavanje, a i na obuke koje su im potrebne, ne samo one, nego sve druge. Tamo gde nema, onda ne može da se sprovede taj član zakona.
Zato smo, verujte, dovedeni u zabunu, vi ste u tom trenutku bili izašli, neće biti nikakav problem, to nije formalna prepreka, jer kada bude bio dan za glasanje, mi ćemo, kao što reče koleginica Banović, najverovatnije, vidite po izjašnjavanju svih poslaničkih grupa, i činjenica je da smo i iz opozicije i iz vladajućih stranaka podneli amandman, usvojiti ovaj i da to bude obavezujuće. Hvala, gospodine Novakoviću.
