Povodom člana 11. i zahteva koji smo kao poslanički klub Napred Srbijo SNS-a izneli, da se u stvari skrati rok za unošenje promena sa tri na dva dana i načina na koji je odbijanje amandmana obrazloženo, gde kaže – da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana 14.
Sad čitam, ovo je amandman na član 11. Kako ste vi ovde naveli amandmane kada ne piše redni broj? Kažem – ako je na član 14, to je naredni amandman, nema logike. Čitajući obrazloženje shvatim da ste vi u stvari mislili da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana pod rednim brojem 14.
Sad da vam kažem, nisam sitničar, ali nejasnost i način formulacije vremena i obaveza u jedinstvenom biračkom spisku i u ovom zakonu kao tehnici sprovođenja izbora nije beznačajna. Još značajniji je način formulisanja vremena i obaveza ove vlade u onome što se zove mogućnost opredeljivanja birača prilikom sprovođenja izbornog postupka.
Da ilustrujem. Juče smo na početku sednice, koja je počela u 11, postavljali poslanička pitanja i pošto je izveštaj Državne revizorske institucije izazvao pažnju javnosti, negde oko 10.30 sam zatražila po članu 235. od predsednice da zakaže sednicu, prekine tekuću, zbog značaja Izveštaja Državne revizorske institucije i tog budžeta i zbog kontrole trošenja sredstava, zbog neponavljanja grešaka kojih ima, da pre usvajanja budžeta za 2010. godinu razmotrimo i Izveštaj koji je uradila Državna revizorska institucija.
Tog trenutka, u toku zahteva, javnost Srbije je imala prilike da vidi kada predsednika kaže – ne, ne možemo, zato što je Vlada povukla Predlog završnog računa za 2008. godinu. Pitam kada, gde je dokument? Predsednica odgovara – nisam videla ni ja, ali mi sada javljaju da je to učinjeno. Sinoć, po završetku rada ovde u poslaničkom klubu, pronađen je dokumenat u kojem piše – 30. novembar, gde Vlada na osnovu Poslovnika Skupštine po članu 145. stav 1. kaže da povlači Predlog zakona.
Prva primedba – juče je bio 1. decembar. U 10.30 časova, otprilike, predsednica ne zna da je stigao ovaj dokumenat, jer niti je dostavljen njoj, ni nama, imam sve razloge da sumnjam da ovaj dokumenat nije stigao onako kako je zaveden. Kažem, imam razloga da sumnjam jer niko od nas nije znao. Zašto je to važno? Povlačenje završnog računa za 2008. godinu iz procedure znači onemogućavanje Skupštine Republike Srbije da se izjašnjava, da analizira stvar važniju i od biračkog spiska i od svega ostalog.
U trenutku kada se izbori sprovode u jednoj opštini, kada su upravo završeni u drugoj, a raspisuju se u trećoj i kada imamo informacije koje neću izneti kao dokumente, da ne bih ugrozila egzistenciju i položaj nekih ljudi, o tome na koji se način finansiraju izbori u režiji vlasti, osnovano pitam – šta vi očekujete, kada nam proceduralno onemogućavate, povlačenjem iz procedure dokumente, da ne možemo da raspravljamo o najvažnijoj stvari?
Da vama Poslovnik omogućava, član 145. stav 1, da se predlog zakona može povući do zadnjeg trenutka iz procedure. Znači, pred samo glasanje. Primenjivali ste taj princip za Zakon o budžetskom sistemu i to dva puta, i jednom za Zakon o statistici.
Međutim, Predlog zakona koji vi menjate amandmanima po amandmanima, po ustaljenoj praksi do zadnjeg trenutka, ovo može da izdrži bilo koji drugi predlog, ali predlog završnog računa ne može da izdrži ovo poslovničko tumačenje.
To je dokumenat koji se odnosi na prošlost, na protekle događaje, na knjigovodstvene isprave, na dokumenat koji je predat Trezoru, odnosno NBS koja je ovlašćena da ovaj dokument primi 28. februara. Je li tako? Nije to predlog nekih odredbi ovakvih i onakvih, pa hajde, odlučili smo da neku materiju regulišemo na drugačiji način.
Ne, ovaj zakon ne može da se povuče, menja i briše iz ovog suštinskog razloga, zbog čega i Poslovnik predviđa posebnu proceduru donošenja budžeta, njegovog značaja kao plana, a kao izvršenja, neću više reči trošiti na besmislenost povlačenja, radi korekcije. Šta je još jedan razlog gde vreme o kojem govorite, kao vreme za unošenje promena, neverovatno značajan resurs kome vi pridajete pažnju selektivno, motivisano i interesom koji se zove vršiti vlast po svaku cenu.
Državna revizorska institucija, koja je napravila ovaj izveštaj, u konsultatitivnim sastancima, raspravljajući u sastancima u toku revizije sve moguće dileme, ispravke, dogovore, primedbe prihvatala je i radila, jer to nalaže njen poslovnik o radu. I sama sam u ovom domu insistirala na tome, da u javnost ne izađe nijedan dokumenat koji prethodno nije dat ponovo na uvid onima na koje se odnosi, da bi mogli na njega da odgovore, ako primedbe nisu dovoljno osnovane.
Međutim, ovde se izlazi sa konstatacijom da je prvo javnost čula primedbe iz izveštaja, insistira se na tome da o izveštaju treba raspravljati u odboru. Odbor nije plenarno zasedanje. Ne vrši se direktan prenos zasedanja. Značaj teme zaslužuje plenarno zasedanje i raspravu u ovom domu, i to hitno, i to što pre.
Ovo nije priča radi priče. Ovo mora da bude priča da se greške ne ponove. Zašto? Od 1998. godine, kada je ukinuta Služba društvenog knjigovodstva, uopšte nije važno ko je vodio, država je izgubila obavezu da dostavlja poslanicima i Skupštini reviziju.
Znači, kontrolu ovlašćenog, odgovornog i stručnog pregledača načina trošenja novca. Doslovno, od 1999. godine do 27, kada je dostavljen ovaj izveštaj i svečano uručen predsednici, ali ne i nama, ovakvog izveštaja nije bilo u Skupštini. Da smo ga mi kao poslanici, da sam ga ja kao poslanik SNS dobila u četvrtak, kada i predsednica, tvrdim da bih tog istog dana, dok još Vlada nije povukla završni račun, zatražili sednicu Narodne skupštine, zbog značaja teme. Vi ste ga poslanicima dostavili u ponedeljak, da bi tog istog dana već pripremili zahtev za povlačenje, u slučaju da se zatraži rasprava o tome.