Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 32. se odnosi na ravnomernu zastupljenost polova i glasi: "Ovlašćeni predlagač dužan je da nastoji da predloži najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih organa u javnim službama".
Prateći nit koju smo započeli pisanjem ovih amandmana, DSS je i ovde tražila da se tih 30%, koliko ste predložili, poveća na 50%. Obrazloženje nam je potpuno isto. Pre svega, logički i matematički, ako je ovo zakon o ravnopravnosti polova, onda je ravnopravnost 50% prema 50%, 30% je diskriminacija. Ako računate da je možda manja diskriminacija, ako kažete da je 30% a ne neki drugi procenat, prosto, diskriminacija je uvek diskriminacija i na taj način se odnositi prema 52% stanovništva Srbije nije u redu.
Drugo, 2004. godine, i sinoć sam o tome govorila, mislim da je potrebno podsetiti i ministra, treba podsetiti dame i gospodu poslanike, a bogami i građane Srbije, od 2004. godine, od februara, kada je donet Zakon o izboru narodnih poslanika, gde je vlada Vojislava Koštunice prvi put stavila taj čuveni procenat 30%, pretpostavljam da se nešto promenilo u društvu, pretpostavljam da skoro šest godina jeste jedan period gde je demokratizacija u društvu napredovala, bar je trebalo da napreduje, gde je društvo civilizacijski napredovalo i gde je taj procenat od 30% mogao da poraste, recimo za 30,01%. Prosto se to moralo promeniti.
Ta zakovanost na 30% mi se čini kao jedna odluka Vlade da se napravi jedan status kvo i da se ne iskorači baš nigde.
U odgovoru koje nam je ministarstvo dostavilo zašto ne prihvata naš amandman kaže se da je procenat od 30% do 40% neka norma, neki standard u EU i da se tih standarda držimo, ali procenat između 30% i 40% je prilično veliki prostor za napredovanje u civilizacijskom razvoju društva, u ravnopravnosti žena, tako da je moguće da je tih 10% prostor u kome je ovaj zakon mogao da napravi iskorak. Očigledno je da nije imao volju i očigledno je ostao na tih 30%.
Kažete da je iskorak napravljen u jeziku. Tako ste odgovorili na član 10. zašto ne prihvatate naš amandman i rekli ste iako nije normiran iako ne znamo kako će glasiti, mi ćemo ipak koristiti taj jezik, ali ono što je izvesno, ono što je status kvo ovog trenutka, tih 30%, to je to što se vas tiče. Mi smo zapravo želeli da dobijemo odgovor zato što smo naučili da čitamo u kontekstu ono što napišete kao odgovore.
Jasno nam je da vi, zapravo, tumačiću zakon vrlo argumentovano, niste želeli da to pomerite jer ste želeli da ovaj zakon lepo zvuči i lepo izgleda. Zašto to tvrdim? Reći ću vrlo jednostavno. Imate norme koje nisu pravne – dužni smo da nastojimo, dužni su da obezbede itd. Svi ovde govorimo o tome. U jednom momentu prihvatate, u drugom momentu ne prihvatate.
Zatim, niti ste ponudili u zakonu mehanizme za sprovođenje ovog zakona, na lokalu ih uopšte nije bilo, sve grupe su intervenisale, rekli ste da ste prihvatili neke od tih amandmana, videla sam da jeste.
Imamo jedno duboko saglasje da je 30% to što ste osvojili i stanite na tome i sledećih tri veka ćete biti zadovoljni time, jer 30% je nešto. Jeste.
Vrlo ste olako sinoć prihvatili dva suprotna amandmana na isti član. Ja sam sinoć kad sam došla kući pažljivo pogledala šta je to što ste vi prihvatili. Ne znam šta će iz toga izaći, ali sam vas i tada upozorila, a mislim da treba da vas upozorim, da će biti problema sa tim i da je to momenat možda da se razreši.
Zapravo, to je po meni namera Vlade da mi imamo jednu situaciju – zakon zaista lepo zvuči, on zaista izgleda kao iskorak, on zaista nudi nešto, ali pogledate šta u suštini nudi, meni se ne čini, ali zaista to najozbiljnije mislim, da će se išta u životima žena u Srbiji pomeriti ovim zakonom.
Toliko je velika priča o tome da li će biti 30, 31 ili 50% žena u upravnim ili nadzornim odborima javnih službi, da je smešno pričati o tome. Ja prosto razmišljam na glas i kažem – važno je da budu kvalifikovani, profesionalni i stručni ljudi, nije bitno da li su procenti ovoliki ili onoliki. Ali, vi insistirate na tim procentima i onda nas pobuđujete da komentarišemo na ovaj način. Hvala vam.
Inače, koristila sam vreme grupe.
