Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je ovde pokušala svojim amandmanom da nadgradi ovaj član. Inače, ovaj član se nalazi ispod glave – Prava emitovanja.
Inače, njime je definisano da autor ima pravo da zabrani ili dozvoli emitovanje svog dela, a stav 2. na koji smo intervenisali, glasi: ''Emitovanjem, u smislu ovog člana, smatra se javno saopštavanje dela žičanim ili bežičnim prenosom radijskih ili televizijskih programskih signala namenjenih za javni prijem''. U zagradi stoji: ''radiodifuzija i kablovska difuzija''.
Našim amandmanom smo predložili da se ovde doda ''internet i mobilna telefonija''. Nemamo mi iluziju da je ovo teško za sprovesti. Naravno, da je amandman smislen priznali ste i u obrazloženju kojim ste amandman odbili. Znači, amandman jeste moguć, ali Vlada je i kroz činjenicu da je odbila ovaj amandman prihvatila i priznala svoju slabost u ovoj oblasti koja je, inače, kako moje kolege i Branimir Đokić i svi ostali kažu, poprilično u Srbiji danas neuređena.
Ovaj zakon ne daje garancije da će kroz vreme na adekvatan način biti tretirana i unapređena, ali ova naša namera je bila, ako ništa drugo, onda da vam skrenemo pažnju da se zloupotrebe u oblasti prava emitovanja ne dešavaju samo na televizijama ili radio stanicama, oni su predmet zloupotrebe i u oblasti mobilne telefonije, a svakako i u oblasti Interneta.
Razumemo da država nema mehanizme, da li su u pitanju mehanizmi ili je stvar političke volje, ali danas svi smo svedoci da postoje lokalne i regionalne televizije koje gotovo ceo dan emituju muziku, ne vodeći računa o autorskim pravima, odnosno o pravima emitovanja na tako nešto.
Na Internetu to će biti, odnosno to jeste zaista teže kontrolisati, ali namera SRS je bila, ako ništa drugo, ako nismo uspeli da vas ubedimo i obavežemo da prihvatite ovo, da vas nateramo da razmišljate o zloupotrebama koje se dešavaju i na Internetu, a svakako i u mobilnoj telefoniji.

Iskorišćeno je 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pre nego što pređemo na sledeći amandman, samo da obavestim narodne poslanike da će poslaničku grupu LDP po tačkama od 27. do 30. za raspravu u pojedinostima predstavljati narodni poslanik Ivan Andrić.
Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić. Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Branimir Đokić.

Ovo se radi o zaštiti autora, znači cela ova priča koju danas mi vodimo ovde oko ovog zakona u suštini bi trebalo da reguliše svu materiju. Sada bih se nadovezao na priču koju smo već vodili i na okruglom stolu ovde u Skupštini, bila su gospoda iz Zavoda za intelektualnu svojinu i bilo je dosta predstavnika javnih institucija i udruženja.
Samo bih sada dao jedan primer, kada sam malopre rekao da je trebalo staviti pod lupu rad ovih agencija, dao bih primer. Juče sam u novinama našao zbog nesavesnog poslovanja još četiri turističke agencije koje su ostale bez licence za rad.
Pazite sada jedno - agencija "Basturist" obmanula je devet maturanata iz Inđije. Za devet maturanata koji nisu otišli na destinaciju na koju je trebalo da odu ova agencija je izgubila dozvolu. Ona je samo jedna od mnogobrojnih agencija koje su u poslednjih pola godine izgubile dozvolu za rad.
Zašto ovde niko to ne pokušava primeniti zakon i vi koji ste ovlašćeni kao državna institucija da primenite, da dođete da pogledate poslovanje kako se radi, ukoliko se to ne radi da se primeni zakon, da se nekome oduzme dozvola za rad.
Međutim, ništa se tu ne dešava, tako da i dalje organizacije koje rade one će raditi kako rade. Molim vas da još jedan put preispitate ove dopise i da pokušate da nađete način kako ćete stvoriti prostor, mogućnost još nekim organizacijama koje mogu ući i konkurisati da dobiju od vas zakonsko ovlašćenje da mogu obavljati određenu delatnost kako bi autori, izvođači i svi ljudi iz ove oblasti mogli da potraže mesto u drugoj organizaciji koja će štititi njihov interes.
Ukoliko ostane ovako to neće valjati, ništa se neće promeniti i, naravno, nastaviće se po starom, možda nešto malo bolje, jer imamo tamo odredbe člana zakona gde su predviđene određene komisije koje će učestvovati u pravljenju tarifnika i naravno trudiće se da to na neki način ublaže, ali mislim da morate naći to rešenje.

Jedan minut je potrošen vremena poslaničke grupe. Da li se još neko javlja za reč? Da. Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom se ne reguliše samo pitanje autora umetničkih dela, autora muzičke umetnosti, nego i autora naučnih dela. Mislim da je amandman gospodina Branimira Đokića u redu i da bi trebalo da ga prihvatite. Kaže se: "Autor ima isključivo prava da drugome dozvoli ili zabrani izmene svog dela". Naravno, ovde se podrazumeva da ukoliko autor umre onda i njegovi naslednici.

Podsetiću vas, dame i gospodo iz DS-a, odnosno iz bivšeg DOS-a, na jedan separat koji je napisao prof. dr Vojislav Šešelj u kome je otkrio jednog velikog plagijatora kome se do dana današnjeg ništa nije desilo. Znate, intelektualna svojina je neprikosnovena. Krađa intelektualne svojine je najveći kriminal, veći kriminal od toga je samo krađa intelektualne svojine od mrtvog autora.

Vaša intelektualna perjanica, izvesni Stevan Lilić, koji je još uvek profesor na Pravnom fakultetu, na nesreću Pravnog fakulteta, od mrtvog profesora dr Laze Kostića bukvalno je prepisao Administrativno pravo, krstio ga u Upravno pravo i napisao sebe kao autora. Znači, samo dve izmene - ime autora i umesto Administrativno Upravno pravo.

Prof. dr Vojislav Šešelj je u separatu dokazao svima koji su hteli da čitaju da je bukvalno prepisivano, čak i tačka i zarez stavljeno tamo gde treba, čak i neki anahronizmi koji su u pravnom sistemu funkcionisali u ono vreme, sad malo prevaziđeni, čak je i njih prepisao. I šta mu se desilo? Ništa.

Ukoliko ovaj zakon ne reguliše to da ne može da se dozvoli ni krađa intelektualne svojine, onda će se dešavati novi Stevani Lilići, novi plagijati. Da vas podsetim, separat koji je napisao prof. dr Vojislav Šešelj zove se "Podli i prljavi plagijator Stevan Lilić".

Da li ćemo dozvoliti da nam se i u nauci i u umetnosti i u kulturi pojavljuju ljudi lešinari, ljudi koji će otimati tuđe, pogotovo kada autor dela koje je večno umre i njegovi naslednici ne budu u situaciji da dalje to delo koriste. Šta bi se desilo da neko sada potpiše sliku Milića od Mačve? Ukoliko ovaj zakon ne reguliše i te stvari, onda džabe donosimo zakon. Donosimo ga da bi onda, kako ste ono krstili pre neki dan giljotinu nekih propisa, donosimo zakon za neku buduću giljotinu.

Tri minuta i 10 sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe. Da li još neki želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Branimir Đokić.

Na član 32. "sve se briše", to je pravo koje se daje autoru neostvarivo. Ovaj član je bez toga nemoguć ko bi mogao da sprovede kontrolu celog ovog čitavog postupka sa radija. Stiče se utisak da se predlogom ovog zakona autorima daju često prava koja je nemoguće ostvariti, a da se distributerima i izdavačima određenih disko kuća daju tolika prava da ubiraju ogromne količine novca od tuđeg rada.
Sada da se vratim ponovo na sadašnje funkcionisanje ovih agencija, pa da bih mogao da kažem kako se to radi i zašto se to tako radi.
Vidite, RRA, njihova funkcija bi bila, kao što i postoje, da kontroliše rad svih radio stanica u Srbiji, televizija i svih objekata za koje su zaduženi, tako isto da kontrolišu da li radio stanice šalju ovim agencijama košuljice tzv. ili, ako hoćete, prepiske šta oni u roku od 24 sata emituju, koja muzička dela, da bi to kada dođe u određene agencije, kao što je SOKOJ, kao što je Agencija za fonograme, kao što je Agencija za interpretatore, da bi znali šta je izvođeno, kome šta pripada, kojim autorima, kojim izvođačima. To je nešto što postoji svugde u svetu i postoji već godinama i kod nas je to funkcionisalo.
Naravno, ovde se to na tržištu ne sprovodi. Zašto se to ne sprovodi? Pa, prećutno to može da se uvede za 24 sata, to ništa nije novo i ništa što nije nešto što ne može. To dobro znate, postoji kompjuter, mogu kompletno podaci da se pošalju i sve da bude čisto.
Ovde se to svesno izbegava zbog toga što određeni novac stigne neraspoređen, ne zna se koliko je emitovano, a dobija se tako što SOKOJ ili fonogemi utuže određene radio stanice, na prvom ročištu dobijaju spor jer su zakonom ovlašćene da to rade, sud donosi nekakve odluke o svom nekom shvatanju u tom trenutku, koliko je neko trebalo da plati za godinu dana unazad ili dve godine autorima tj. SOKOJ ili fonogemima i tada taj novac kada stigne, da li je to 200 hiljada, 500 hiljada, taj novac kada stigne na tu gomilu tada se ne zna čiji je to novac.
Onda se poseže sa nekim pravilnicima koje oni navodno unutar naprave, pa kažu - biće nam reper za one radio stanice koje vode košuljice, a njih možda ima 10 do 15% i po 100% novca koji je ili stigao na taj račun, da li je moguće da bude samo reper 10%-15%, možda baš onih 80% radija, televizija su emitovali neka druga dela, druge kompozitore, izvođače. Ne, nego najveći deo novca koji stigne, a ne zna se čiji je, on se uzme i po ovom sistemu se na neki način deli. Ima tu raznih oblika kako se taj novac deli. Tu postoje mnoga druga rešenja koja se mogu regulisati, a to je prvo da radio stanice, televizija moraju poslati košuljice svakog meseca za vođenje i evidenciju o emitovanju tih dela, jer to je osnova. Ako od 100% radio stanica 90% pošalje uredno svoje papire i dokumentaciju svim ovim institucijama, tada možete uzimati kao reper i za onaj drugi deo ubranog novca koji se dobija od javnog izvođenja i iz drugih pribavljanja na tržištu.
Tada možete to potražiti, međutim, ovo nije ta stvar, ovde se radi obrnuto, tako da prećutno, SOKOJ ćuti, ćute fonogrami, RRA ništa preduzima, niti oni šta pokušavaju, pronašli su da je ova formula funkcionisala godinama i tako se radi. Sada ću vam još ovde pokazati jedan dokument koji je direktno stigao od čoveka koji je bio direktor u upravnom odboru "Diskografa", bivši direktor PGP, gde kaže - umesto košuljica primenjen je "markeš" princip, ali ne onako kako ga je 2006. godine pripremio prethodni upravni odbor u prilogu, već je "markeš" princip upodobljen poslovanju "Siti rekordsa" i "Grand produkcije".
Imate ovde, vama je to poslao isto, sve je to zavedeno, kaže: "U sastav organa fonograma nalaze se izdavači koji nisu članovi kolektivne organizacije SOKOJ ili ga ne poštuju u potpunosti ili delimično, "Grand produkcija" ne plaća mehaničku autorsku naknadu, niti prijavljuje tiraže prodaje, iako "Grand" prihoduje po osnovu emitovanja i javnog saopštenja autorskih dela izvedenih na nosačima zvuka "Grand produkcije".
"Grand" mehaničku naknadu ne plaća ni za snimke koje mu ponekad ustupi PGP RTS, pa ta prava nije preuzeo od autora, te ih i ne može preneti na drugoga. "Siti rekords" plaća autorsku mehaničku nadoknadu, ali je zajedno sa naknadom od emitovanja i javnog saopštavanja ponovo naplati od SOKOJ".
Ovo su sve stvari koje mogu sada ovde da vam iznosim, koje su zvanični podaci jedne ustanove, jednog direktora koji je bio u tom upravnom odboru, pa je izbačen. Da li je ovo tačno, da li nije tačno, ovo prenosim zato što je to zavedeno, overeno uredno, ne mogu da tvrdim, ali ako ste i vi to dobili i ako su sve službe dobile, molim vas, kako je moguće da niko ništa ne preduzme? Kako je to moguće?
Ovde sam se na neki način vezao za fonograme, vezao se za SOKOJ, jer su to u principu isti problemi, slični, samo se na različite načine ostvaruje pravo autora, podela novca po nekim njihovim odlukama.
Reče malopre jedan kolega, ništa protiv nemam, želim da moje kolege dobiju mnogo više nego što do sada dobijaju, kao što je gospodin Mlađan Dinkić dobio 300 hiljada, dobio 500 hiljada. To je sve lepo, ali recite mi šta je sa onim izvođačima koji imaju na stotine i stotine aranžiranih numera, kompozicija, autora, obrade, čija se dela vrte 20 godina? Za pet godina ne dobiju hiljadu evra. Koji je to mehanizam? Kako oni to rade?
Pre tri godine su kolege u SOKOJ izvršili neki puč, nije valjalo, došla je nova garnitura, sada će biti bolje, ništa se nije promenilo. Možda je samo bolje za one koji su na tom izvoru. Da li ima neko ko će da uđe da to iskontroliše? Kada se obratite njima da li znate šta kažu, da li to bio SOKOJ, da li je to fonogram, kažu iz fonograma - pa, tužite diskografsku kuću sudu.
Čekajte, kao pojedinac ili umetnik ulazim u spor neki za koji se zna da ne mogu da ga dobijem jer nemamo informacije unazad za dve godine, za godinu dana šta je emitovano po Srbiji, po inostranstvu. Otkud nama te informacije? Kako da idemo na sud? Automatski znaju da nemamo šta da tražimo.
Tako jedan autor, drugi autor, peti i sto peti odustaje od toga i sedi nemo i gleda šta se dešava oko njega, dok određena grupa ljudi bogati se, kupuje avione, kamione, sve pod plaštom da rade neki posao u ime određenih umetnika i zaštite njihovih prava, a dotle država sve to mirno gleda.
Sada ću da vas pitam još jednu stvar da biste znali zašto insistiram na mogućnosti, znam da zakonom jedna organizacija mora voditi ovu priču, to se zna, ali zašto ne stvoriti konkurenciju, zašto ne omogućiti drugoj organizaciji?
Registrovali ste agenciju pre dve godine. Da li znate šta ima na sajtu? Ovo što se dešava u Skupštini, nisam ni znao da je predsednik Vlade Mirko Cvetković akcionar u toj agenciji, koja će obrađivati podatke za interpretatore, nemam ništa protiv, svako ima pravo da bude gde hoće akcionar, ali ta organizacija interpretatora takođe je na vrlo sumnjiv način dobila retroaktivnost i registrovana.
Za vašu informaciju, dolazio sam pre tri godine jer je trebalo Savez estradnih umetnika Srbije, koji ima 30 udruženja u svom sastavu, koji ima jedino protokolisane umetnike koji se bave ovim poslom, trebalo je da bude jedan organizator te agencije. Nije ušao u tu priču baš zbog toga što su registrovani i reprezentativnost se dobijala time koje udruženje donese više na papiru članova, ne proveravajući da li se ti ljudi bave tom strukom. To je već strukovna priča, da li su oni umetnici, da li se bave tim poslom.
Čak je i u vašem zavodu rečeno, to je bilo pre tri godine, nemojte, to nas ne zanima, nas interesuje samo udruženje koje je pečat udarilo i te ljude. Šta to znači? Mogao sam na ulici da skupim potpise pet hiljada, da donesem i da vi kao zavod ne ulazite u to. Da li mogu ljudi da potpisuju za stvaranje nekih asocijacija ili za advokatsku komoru, ljudi koji nemaju veze sa kulturom, ne bave se time, to ne može.
Vi ste registrovali Agenciju, tri i po hiljade umetnika koji su protokolisani, koji plaćaju porez, socijalno, zdravstveno, koji se bave profesionalno svojim poslom, nisu u sastavu. U to budite sigurni. Nisu u sastavu ove organizacije interpretatora. O njihovoj sudbini odlučuju ona druga udruženja koja su donela fiktivno po dve hiljade, po hiljadu svojih članova. Vi ste dali dozvolu. Oni su od tih ljudi napravili skupštinu, upravne odbore i već svoja tela, koja na neki način donose sve odluke za ove ljude, tri i po hiljade, koji nisu hteli da potpišu, baš zbog takvih stvari.
Sada se dešava da ova organizacija interpretatora napravi određene ugovore tehničke saradnje sa Agencijom ovom drugom, Jugoslovenska autorska agencija što je bila nekada, deoničarskim društvom, da im oni vrše usluge, i sad pazite jednu priču, koju znate, ali to pričam zbog javnosti i zbog svih umetnika izvođača koji slušaju ovo, 30% se uzima za rad ove agencije, novoosnovane, izvođača, 20% za usluge koje vrši deoničarsko društvo. To je 50%, molim vas, 50% novca ubranog sa tržišta, vi stavite da uzmu za tehničku uslugu.
Gde to ima, molim vas? Znate zašto je to tako? Zato što je ova agencija koja je registrovana, dali ste joj dozvolu, registrovana sa ljudima, svaka čast, neću da generalizujem, ima tamo dosta ljudi koji su se stvarno bavili poslom, koji, prvo, nisu kompetentni, koji ne znaju ovu problematiku i tu su stavljeni ljudi u te odbore i skupštinska tela koji će samo da aminuju ono što im kaže grupa ljudi da to urade i to su uradili. To sa sajta možete da skinete. Kako da funkcioniše ta organizacija? Kako će autor, izvođač, kome da se obrati? Nema drugi izbor nego opet mora da ide toj agenciji da se obrati, jer je samo ona ta koja je registrovana i dobila dozvolu da to radi. Znači, ona je gospodar života i smrti. SOKOJ je gospodar života i smrti, poravnali su ga isto gospodari života i smrti u ovoj oblasti u kojoj se mi bavimo.
Mislim da se ovde mora nešto, ne znam šta i kako, ali Zavod za intelektualnu svojinu mora stati na loptu i pretresti sve ovo od administracije, kako funkcioniše ova agencija za interpretatore, kako je registrovana, ko su njeni predstavnici tu, do SOKOJ kako ubira novac, kako deli novac, kome odlazi taj novac, to je ogromni novac, samo u 2008. godini četiri miliona evra su oni ubrali.
Fonogram u 2007. godini dva miliona evra. To su podaci, za druge godine ne znam, otprilike se slično kreće. Pitajte, napravićemo anketu, kao umetnička udruženja umetnika Srbije da se svi jave nama u roku od mesec dana da nam dostave koliko je ko dobio od autora novca, izvođača, od Fonograma, pa ćete videti, to ćemo dostaviti vama, napravićemo tu anketu koja će da potraje da tu se vrti jedna grupa ljudi, dve grupe ili tri grupe, ukupno 50, 60 ljudi, 100, a ostali dobijaju neke mrvice da bi se zadovoljila ta forma da brinemo o svim.
Oni će dobiti 10 evra, 20 evra, 100 evra, a neko će dobijati 50.000 evra, preko 100.000. Molim vas, obratite pažnju, neće nimalo ovaj zakon moći da funkcioniše i pored svih tih komisija koje ćete vi organizovati koje podržavamo.
Dok se ne stane na put, da ne kažem tešku reč, kaubojštini i raspodeli novca, koji se ruši u svim ovim agencijama. Ova Agencija interpretatora nije počela da radi, ali sada kada bude počela da radi, kada bude tražila potraživanja od Fonograma, što joj pripada unazad za godinu dana, ili dve, tri godine, taj novac će doći i radiće se o ciframa od dva, ili tri, ili pet miliona evra. Kako će ona to podeliti? Ko će odlučivati? Nažalost, odlučivaće neki ljudi koji su u neki upravni odbor stavljeni samo da figuriraju, a nemaju pojma o čemu se radi.

Iskorišćeno je 13 minuta i 50 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo pažljivo sam slušala sve dosadašnje diskusije i u principu se u svemu slažem sa mojim kolegom Branimirom Đokićem, jer on uglavnom govori o periodu koji je za nama i ovaj zakon pokušava da neke nedostatke dosadašnje zakonske regulative i zakona koji je još uvek na snazi eliminiše i izbegne.
Ono što bi morala da prokomentarišem tiče se, uslovno rečeno, novoformirane organizacije interpretatora. Prvo da kažem da mi je veoma žao što Savez estradnih umetnika, na čijem je čelu Branimir Đokić, takođe nije jedan od osnivača ove organizacije, jer i taj Savez koji okuplja niz udruženja bi trebalo, po mom dubokom uverenju, da da svoj doprinos i ovoj materiji i svemu drugom, jer ako ima nameru da nešto kontroliše i da nešto utiče, zaista bi morao biti, mislim da mu je pravo mesto u ovoj organizaciji interpretatora.
Javila sam se odmah nakon što je on govorio o tome da je organizacija interpretatora potpisala ugovor sa Jugoslovenskom autorskom agencijom o obavljanju administrativnih poslova da bi upozorila da organizacija interpretatora do sada od dana svog osnivanja je dobila od Organizacije fonograma, od one od koje je naplaćivala nadoknadu za muzička dela nula dinara.
Znači, nije ona mogla ničim da manipuliše, niti je mogla Jugoslovenskoj autorskoj agenciji, sa kojom je potpisala ugovor za 20% prihoda koji ostvari Organizacija interpretatora, da obavlja te administrativne poslove, niti je mogla da prebaci bilo šta. Od nule je nula.
Dakle, u tom smislu mislim da je velika zloupotreba korišćenje imena premijera kao jednog od akcionara sa 5,2%, čini mi se, Jugoslovenske autorske agencije, ali ono što jeste pravo pitanje je - gde su te pare koje su ubrane, koje je Organizacija fonograma u prethodnoj i u prethodnih nekoliko godina ostvarila ubirajući tu jedinstvenu nadoknadu?
Prema tome, ovaj zakon ne prejudicira ništa. On uspostavlja demokratsko pravo. Što se tiče Organizacije interpretatora, imam utisak da su se tu našli neki ljudi i jedan broj udruženja, čak i iz Saveza estradnih umetnika, što gospodin Bane Đokić dobro zna.
Mislim da je i njima tu mesto i da baš zbog toga nemojmo očekivati da će uvek država kontrolisati, pogotovo kada je reč o ovako nezavisnim organizacijama ili privatnim firmama, sve, nego da upravo i mi sa svojim znanjem u okviru svojih organizacija, kao što je na primer Savez estradnih umetnika, doprinesemo toj kontroli, jer je ona u najvećem delu u interesu autora i izvođača.

Iskorišćeno je tri minuta vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Branimir Đokić.