Pet minuta i 20 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić.
Ovaj amandman su prihvatili i Vlada i Odbor za nauku i tehnološki razvoj. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Branimir Đokić.

Evo da se nadovežem na ovaj amandman 15. Opet se vrtimo, isto je ili slična priča o zaštiti tih autora i zloupotrebi određenih organizacija koje su naravno registrovane  za ovu oblast. Vi dobro znate da ovaj zakon je trebalo, na neki način, da donese dosta poboljšanja u ovoj oblasti, s obzirom da svi znamo da već godinama je  jedno haotično stanje uopšte u muzičkoj industriji ovde kod nas.
Međutim, ovaj zakon je doneo neke kozmetičke promene. Ima tu, ne mogu da kažem, i dobrih stvari koje su se ugradile. Ali, bilo je naravno i propusta i smatram da je tu trebalo malo više obratiti pažnju da se zaštite autori.
Kako da se zaštite? Prvo, vraćam se na organizacije, opet koje su registrovane, koje su morale biti na neki način kontrolisane, odnosno njihov rad. Ovde smo ih automatski u zakon uveli. Tu se pojavljuju interpretatori, pojavljuje se Sokoj, kao agencija koja postoji za zaštitu autorskih prava, pojavljuju se fonogrami, pojavljuje se agencija glumaca.
Znam da je dobra jedna stvar za koju smo se svi zalagali - da dobiju jednu krovnu komisiju koja bi se bavila tarifnim i jedinstvenim sistemom za naplatu, kako ne bi svako od njih mešetario i radio to što radi. I to je dobra stvar koju pozdravljamo. I mislim da će to na neki način uvesti koliko-toliko reda.
Ali pitam sada šta biva sa dosadašnjim radom ovih agencija koje su radile kako su radile? Prijave su date, čak što se tiče fonograma, diskografska kuća PGP podnela direktno za kontrolu 24. oktobra 2008. godine zahtev za pokretanje postupka nadzora nad radom organizacije fonograma i zahtev za oduzimanje dozvole za obavljanje delatnosti fonograma.
Zavod je verovatno to pogledao, po našim zapisima ovde i podacima, pregledao je i dao svoje zapažanja šta se mora popraviti u poslovanju ovih organizacije diskografa, koji sebe nazivaju OFES. Međutim, pored svega toga što je Zavod ustanovio da oni ne rade kako bi trebalo da rade, da rade po nekim njihovim pravilima, dao im je smernice. To mogu ovde da pročitam. Imam kompletno šta je sve njima Zavod naložio, što je sasvim u redu.
Ali, to je ostalo samo na tome. To se desilo 2007. godine. Šta se dešava od 2007. godine do danas? Da li su oni to popravili? Da li su nešto uradili na poboljšanju svega toga – nisu ništa? Pojavili se čak, u dokumentaciji kojom mi ovde raspolažemo, da oni jedni drugima pozajmljuju, odnosno daju određene pozajmice novca, pa tako je fonogram pozajmio 14 miliona dinara Komuni, organizaciji, a njihov predsednik Komune je član Izvršne grupe, odnosno Odbora fonograma. Da ne kažem šta se sve sada tu dešava oko tih njihovih naplata i deljenja zajedničkog kolača.
Tu glavnu reč vodi par disko kuća. Došli smo u situaciju da ovde, po grafikonu koji smo dobili, da Siti rekords, Grand produkcija, dok je PGP već izašao godinu i po dana iz tog sistema ili nije izašao, ali uopšte ne dolazi na sastanke, raspoređuju taj novac tako što sam njihov Upravni odbor, u kojem ima pet istih ljudi, troje ljudi iz Nadzornog odbora i još trojica, tu je Skupština i sve to, pa to rade. Imam ovde jedan zvanični izveštaj.
Sve ovo pričam da bi na neki način mogao da pitam Zavod – zašto tu nije reagovano, zašto do sada neko nije došao da kaže da tako ne može da se radi? Zašto njihov rad nije stavio pod lupu? Tu se radi o milionskim vrednostima.
Ima jedna faktura koja se pojavljuje, npr. PGP-a – OFES, od strane PGP-a, godina 2006, a fakturisano je 3.666.666,666 para, koje PGP potražuje u deljenju kolača zajedničkog od diskografa. Pazite sada to, OFES, Organizacija fonogrami fakturiše RTS za istu tu godinu, a potraživanja su 14.160.000 dinara da im RTS uplati u njihovu organizaciju.
Ako se zna da je PGP u sastavu RTS i ako PGP ima barem 80% svojih izdanja ili 70% svojih ličnih izdanja iz sistema RTV, s obzirom da ima svoje ansamble, orkestre, snimatelje, studija, kako je moguće – da PGP u toj godini fonograma fakturisano od 3.666.666,666, a tada, kada oni to fakturišu za PGP, fonogrami traže od RTS 14 miliona.
Po kom osnovu sada funkcioniše njihov Upravni odbor i ta raspodela novca. Ponavlja se ista priča da sada u 2007. godini PGP potražuje 9 miliona iz tog zajedničkog kolača, a fonogrami šalju naknadno od RTS traže 14 miliona i 160 dinara.
To su razlike u 2007. godini, 11 miliona dinara, u 2007. godini tri miliona, četiri miliona je razlika dinara. Da ne nabrajam, sledeća godina, 2008, devet miliona. Oni se igraju milionima, kao kad bi se deca igrala dinarima, bacali ih po dvorištu.
Da li ste vi iz Zavoda za intelektualnu svojinu to registrovali? Da li je neko došao da kaže - ljudi, o čemu se ovde radi? Ne želim da branim ovde ni PGP, ni RTS, ni televiziju RTS, ali je sasvim normalno da RTS ne želi više da plaća ni SOKOJ-u neka dugovanja, 8 - 9 miliona dinara, niti njima da plaćaju, iz sistema su izašli, ma da ne govorim više o naplati koja se vrši kroz Srbiju gde je negde preko 51% ukupnog novca naplaćeno od javnog emitovanja.
Molim vas, zar ovakva organizacija, sa ovim sadašnjim predlogom zakona, nemam ništa lično ni protiv koga u toj organizaciji, ne mogu da tvrdim ko šta radi tu, po papirima i izveštajima koje imam, takva organizacija automatski ulazi u zakon kojim se potvrđuje njen dalji rad. Kaže se samo - da usaglasi svoje statute sa novim zakonom.
Nema mogućnosti da se pojavi neka druga organizacija koja će njima konkurisati i reći - čekaj, a vi se pozabavite kao država njima. Šta je sa novcem koji se ubirao pet-šest godina unazad? Kako je deljen? Kome je dodeljen? Kakva je deoba bila? U 2007. godini 159 miliona su oni podelili. To je skoro dva miliona evra.
Sada imate jedan, vi to sigurno znate, moram to da vam pokažem, da bi novac koji je u prvoj ili drugoj godini ubiran, dogovorili su se, molim vas, pazite, organizacije, ne zna se ko kome pripada, pa su rekli kao raspodelu jednu, ima i pismo otvoreno koje je vama poslato ovde.
Oni su se svi zalagali da ta organizacija zaživi, da počne da radi.
Kada je došao novac, oni su se dogovorili da taj novac podele po drugarskoj osnovi, kako to oni budu smatrali, pa su rekli - tri najveće disko kuće PGP, Siti rekords, Grand produkcija, uzeli su za prvi deo PGP tri miliona 666 hiljada 66 dinara, druga Siti isto ima 660 i treća Grand ima 600. Znači, to je ono od oka. Hajde nas trojica da podelimo na ravne časti.
Hajde sada o drugoj grupi ovih diskografa. Njih ovde ima devet. Svima su isto podelili 2.372.322 dinara. Svih devet su dobili isto. Treća grupa, kojih ima negde oko 12, tu su podelili nešto oko 995 hiljada. Znači, ovo je dokaz da oni nikakav pravilnik ili način o raspodeli novca nemaju ili ga imaju samo na papiru.
Molim vas, kako je moguće da novac podelimo svi na ravne časti, jer smo mi kao učestvovali da se ta naša asocijacija, agencija razradi i napravi kako treba. Pored svega toga, ništa nije preduzeto, oni nastavljaju normalno rad i usklađuju samo svoja akta.
Zato kažem, ovo je samo jedan primer, takvih primera ima mnogo, papira, za ovo je potrebna jedna totalna analiza, od Zavoda za intelektualnu svojinu, da uđe u sve te asocijacije, u SOKOJ. Ništa bolja organizacija nije ni u SOKOJ, ništa se tu bolje ne radi, nemojte niko da vas laže, kao što sledi kod njih. Novac se deli kako se deli, a na štetu autora i ljudi iz ove oblasti.
Posle ću nešto reći i o dozvoli koju ste dali za agenciju za interpretatore. To je posebna priča. Ta agencija mora da postoji i to je dobar put i korak, ali način na koji se ona organizuje i na koji će ona sada poslovati, to je druga priča.
Molim vas, pronađite rešenje da negde u ovom zakonu stavite mogućnost da drugi umetnici, diskografi, autori mogu konkurisati i dati mogućnost za novu asocijaciju da štite svoje umetnike. Ovako se došlo do situacije da stvarno, mala reč je lobi, ovo je prinuđeni, što kaže, reket umetnicima da se uzima, da bi mogli da objave svoja dela. Ako oni to nemaju na drugom mestu da objave, nego direktno moraju tu, kao što predviđa Zakon o kolektivnoj zaštiti, on je prinuđen da pristaje na sve ove uslove koje oni diktiraju, a uz blagoslov države.
Država ništa nije preduzela da kaže - molim vas, šta se ovde dešava? Ljudi se hapse zbog sto evra. Stavljate lekare u zatvor, kaže - primio dva viskija ili čokoladu, ide mesec dana u zatvor. Ovde se radi o milionima evra. Niko na to ne reaguje, nego još naprotiv, stavljamo ponovo u zakon i bez mogućnosti drugih asocijacija i diskografa, ljudi da se organizuju, da bi preuzeli da to rade po zakonu.

Dva minuta i 20 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe i u potpunosti je iskorišćeno vreme ovlašćenog predstavnika. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, u ovom predlogu zakona predlagač ide, kada je u pitanju zaštita prava autora, iz krajnosti u krajnost.
Postoje rešenja kojima se autorima daju prevelika prava i ovlašćenja, a s druge strane, opet postoje neka rešenja koja po mom mišljenju predstavljaju kršenje osnovnih prava autora.
U članu 16. stav 1. glasi - autor ima isključivo pravo da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti. Mi iz SRS smo podneli amandman kojim predlažemo da se posle reči "autor" dodaju reči "autor ili pravno ili fizičko lice koje on ovlasti".
Smatram zaista da u ovom amandmanu nema ništa sporno, da je amandman posve logičan, jer mi je prosto logično da autor ima pravo da svoj deo objavi ili ne objavi, a isto tako ima pravo da ga objavi sam ili da ovlasti neko drugo fizičko ili pravno lice da to učini u njegovo ime. Kažem vam da Vlada treba da prihvati ovaj amandman.
Prokomentarisaću i član 45, koji takođe, po mom mišljenju, narušava prava autora. Član 45. glasi - dozvoljeno je bez dozvole autora, bez plaćanja autorske naknade, umnožavanje dela od strane javnih biblioteka, obrazovnih ustanova, muzeja, arhiva, samo za sopstvene arhivske i nekomercijalne svrhe.
Ukoliko ovo rešenje ostane, onda se može dogoditi da određena biblioteka ili određena obrazovna ustanova, tu pre svega mislim na privatne obrazovne ustanove, određeno književno delo koje je u tom trenutku popularno, recimo određeni roman koji je poslednji hit kod čitalaca, umnoži u 20 ili 30.000 primeraka i podeli besplatno, znači u nekomercijalne svrhe. On na taj način neće ostvariti nikakav prihod, ali će izreklamirati sebe. Ono što je najvažnije, zbog čega ovo i napominjem, naneće ogromnu materijalnu štetu autorima.
Jednostavno smatram da Vlada treba da prihvati amandmane SRS i o ovom članu i o članu 16.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Dušan Marić.

Član 18. glasi - autor ima isključivo pravo da se suprotstavlja iskorišćavanju svog dela na način koji ugrožava ili može ugroziti njegovu čast ili ugled. Mi predlažemo da se ovde dodaju reči "ili mu naneti materijalnu štetu".
Jednostavno je nezamislivo, apsurdno, da vi usvajate zakon o autorskim pravima, a tim zakonom ne predviđate pravo autora da se on suprotstavlja upotrebi ili zloupotrebi svog dela na način koji mu nanosi materijalnu štetu.
U obrazloženju zbog čega odbija ovaj amandman, Vlada je napisala - amandman se ne prihvata iz razloga što je na osnovu člana 18. Predloga zakona autor ovlašćen da se suprotstavi svakom neovlašćenom iskorišćavanju svog dela, kojim se ugrožava njegova čast ili ugled, bez obzira da li mu se takvim iskorišćavanjem nanosi materijalna šteta.
Ovde nigde ne sporim. Ovde imate otprilike kao razgovor nekog ko je slep i nekog ko je gluv. Govorim o jednoj stvari, a oni govore o drugoj stvari. Nesporno je ovde da treba zaštititi pravo autora da se suprotstavi iskorišćavanju svog dela koje mu nanosi moralnu štetu, ali je problem što vi niste predvideli pravo autora da se on suprotstavi iskorišćavanju svog dela na način koji mu nanosi materijalnu štetu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Slađan Mijaljević.

Podneo sam amandman na član 18. da se tačka zamenjuje zapetom, posle koje se dodaju reči „kao i opšteprihvaćenih tradicionalnih vrednosti“.
Praksa je pokazala da vlasti u našoj državi retko štite tradicionalne vrednosti koje pojedinci ili neke grupe izvrgavaju ruglu. Ovde se radi o vrednostima koje su potvrđene kroz tradiciju i koje su izdržale probu vremena, naravno, istorije.
Veoma često patriotska dela i dela od nacionalnog značaja se uništavaju, predstavljaju na neprihvatljiv način i ismevaju. Isto tako, kroz neke primere, ukoliko se učestvuje na konkursu neke državne institucije ili lokalne samouprave za neko idejno rešenje koje predstavlja tu instituciju. Nedovoljna je zaštita samo moralnih prava autora, već upravo i ovo od čega Vlada beži, a citiram, kako su naveli u obrazloženju, „a ne zaštite opštedruštvenih vrednosti“ već samo, dakle, autora.
Dakle, SRS je stalo do svakog promila srpske državnosti, u svakom njenom segmentu i onih njenih društvenih i tradicionalnih vrednosti koje joj daju određenu fizionomiju i sliku o nama. Na kraju, postavlja se jedno pitanje – iz kojih to vrednosti autor izvodi svoju čast i ugled da bi ih štitili? Koje su im to polazne vrednosti ako nisu opšte društveno prihvaćene vrednosti.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić. Da li neko želi reč? Reč ima poslanica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od izuzetno važnih amandmana koje je gospođa Pop-Lazić podnela u ime poslaničke grupe SRS, zato što reguliše oblast imovinskog prava autora i ako sada krenete od svih onih glumaca iz Singus udruženja, od onih koji nisu, recimo, gospođa Lidija Vukićević je takođe, diplomirani dramski autor odnosno glumac, a ne interpretator, kako je ovde smešno navedeno u zakonu, zbog čega su se njene kolege pobunile. Ako pitate bilo koga od naših proslavljenih reditelja, recimo profesora Emira Kusturicu koji je osvojio dve zlatne palme i ujedno jedini čovek sa ovih prostora koji je dobio prestižne nagrade za svoja filmska dela ili bilo koga drugog, reći će vam da su za izvođenje svojih dela dobili kao autori nula dinara.
Ovaj zakon je prava farsa. Zavod za intelektualnu svojinu može da izvrši upis u registar, ali ne postoji poseban državni organ koji će da se bavi plagijatima, zloupotrebom, o čemu govori amandman gospođe Pop-Lazić, jer ona rekla, odnosno tako je napisao predlagač, da za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica, autoru pripada naknada. Tu je gospođa Pop-Lazić stavila tačku, a predlagač kaže „ako ovim zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno“.
Ko je taj ko sme, a to se naveli ko radi u ovoj državi, da zloupotrebljava nečije autorsko delo? Kako će, recimo, bilo ko od tih reditelja, pomenula sam samo jednog, pošto je on proslavio našu zemlju i naš narod svojim filmovima, Emira Kusturicu, ali kako će gospođa Lidija Vukićević da zna u kom gradu i na kojoj lokalnoj televiziji se emituje „Bolji život“, „Lutalice“ ili neki od filmovima u kojima je ona imala glavnu ulogu? Kako da zatraži nadoknadu za svoja glumačka prava? Kako to da uradi autor?
Vi znate da je ova oblast gotovo, ništa ne može da bude savršeno, ali najbolje uređena u Francuskoj, oni imaju inspekcijski nadzor nad zloupotrebom, naročito kada je u pitanju emitovanjem putem onlajna, odnosno televizije uživo itd. Vi sada možete preko Gugla da ukucate – film uživo, domaće serije, sve to da gledate besplatno koliko god hoćete, a da autori i izvođači nemaju nikakvu nadoknadu od toga.
Osim toga, ovde se dovodi u pitanje uloga Sokoja, o čemu je govorio gospodin Sreto Perić i njihove predstavke koje su stizale i pisma kojima su se oni obraćali odboru, takođe i lično gospodinu Branimiru Đokiću. Sokoj ne može da bude nadzorni organ za plagijate koji se vrše u ovoj zemlji, niti da ulazi u to gde se, a javna je tajna da se na lakat krivini u Zemunu štancuju cedei, od strane ove CD mafije koju je pomenula gospođa Radeta, za samo jedan evro, za ona dela i onih izvođača koji u svakoj normalnoj državi treba da imaju svoju legitimnu cenu na tržištu za njihova dela, odnosno za ono što su oni uložili u svoj rad da bi to proizveli.
Ko će da štiti prava stranih autora za zloupotrebe koje se dešavaju ovde? Vama je dobro poznato, verovatno slušalačkoj publici, čuli ste za ime Amr Diaba, on je jedan od najpoznatijih arapskih izvođača, svake godine je dobitnik, mislim tri-četiri unazad, prestižnih nagrada za svoje pesme i svoje melodije. Njegova izdavačka kuća ne može da potražuje prava ovde, a mogla bi, jer najmanje deset izvođača u Srbiji prepevava njegove pesme, inače je preveden na najmanje 19 jezika.
Konsultovala sam se i sa gospodinom Đokićem, to bi trebalo Sokoj da istražuje – zašto se neko bavi plagijatorstvom, odnosno zašto zloupotrebljava, da li pesme ili melodije Amr Diaba ili nekog drugog izvođača i to predstavlja kao svoje i na svemu tome ima enormnu zaradu?
Prema tome, da ste stvarno želeli, kao što su vas upozoravali i glumci i reditelji i književnici i svi drugi koji predstavljaju, u kulturnom smislu, osnov našeg društva i koji su svojim ulogama i svojim delima proslavili našu zemlju i naš narod, vi ste mogli, na osnovu uporednog prava i onako kako su to uradile mnoge ozbiljnije zemlje ovu oblast da uredite. Ovako, ako ne prihvatite ovaj amandman, ovde se konkretno govori o zloupotrebi autorskih prava, ostavićete nekome na volju da li će ili neće da ima ugovor.
Znate, kada je počeo drugi ili treći put, verovatno je neprijatno koleginici Vukićević da priča o tome, da se reprizira serijal „Bolji život“, oni su imali jedan potpisani ugovor nekada, mislim da je to bilo sa RTS, jedino su oni to i poštovali, ali šta će da radi ona ili bilo ko od njenih drugih kolega ako to zloupotrebljava bez potpisanog ugovora, a to će ostati ako se ne prihvati amandman gospođe Pop-Lazić, neka druga televizijska kuća? Neće dobiti ništa, nula dinara.
Prema tome, niko neće poštovati njihova prava i zbog toga su sasvim opravdani protesti i glumaca i svih onih koji su, od kada je ovaj predlog zakona ugledao svetlost dana, oštro kritikovali Vladu. Ovo je zaista skandal neviđenih razmera.