Pet minuta, zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić, pa posle njega narodni poslanik Rade Obradović.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jako mi je žao što rasprava o budžetu nije tekla jednim normalnim tokom i da smo imali u neko normalno vreme tu raspravu, da budžet razmotrimo, damo amandmane i da popričamo o tome ovde u jednoj raspravi koja bi bila mnogo kvalitetna i da ubedimo Vladu da neke svoje metode kojima se godinama bavi promeni u pravljenju budžeta.
Nažalost, i ovi prateći zakoni o kojima se danas razgovara takođe su samo pro forme napravljeni, da bi se raznorazne nejasnoće u samom budžetu pokrile, krile i sakrile od javnosti.
Zato što budžet i sami ovi prateći zakoni nisu mogli javno da se raspravljaju, da se to odradi na jedan kvalitetan način, održana je ona noćna sednica, koja se otvorila u petak veče, traje u subotu u nedoba, kada mnogi od nas zbog raznoraznih obaveza koje su pre nekoliko meseci zakazane nismo mogli da prisustvujemo raspravi o budžetu, ne očekujući da će budžet doći u noćnim sednicama, u sednicama vikenda, u sednicama bez direktnih televizijskih prenosa.
Molim vas, za šta služi javni servis ako najosnovniji zakon u jednoj državi i ovi prateći zakoni, koji su sada dati, ne može da se prati u direktnom prenosu, kada cela država vidi o čemu se to radi, već to mora da ide na nekim tajnim sednicama, skrivenim sednicama, sednicama kojima niko ne može prisustvovati od nekih diskutanata, od ljudi koji su se spremali za ovaj budžet. To je izuzetno nekorektno.
To nijedna Vlada, od kako poznajem Skupštinu Srbije, a godinama sam bio narodni poslanik, nije uradila nikada kao ova sada. To je znak da namere oko formiranja budžeta nisu bile čestite i poštene, već se to odradilo na jedan vrlo čudan način, dosta skriveno, kroz raznorazna veštačka ministarstva koja su napravljena, gde su ubačene gomile para čije pozicije potrošnje nisu definisane.
Imamo ovde ministarstva koja su dobila znatno velika sredstva i ne vidimo iz svega ovoga, iz ovih pratećih zakona samog budžeta nekakav vid razvojnog budžeta, perspektive, zapošljavanja, boljeg života, višeg standarda, veće kupovne moći, više investicija itd, već vidimo da će biti jedna godina zakukuljena, zamumuljena. Na kraju ćemo imati ko zna kakve izveštaje revizionih komisija koje niko neće uvažavati i poštovati, kao što se i sada događa.
Prema tome, ovde se danas razgovara tobože o brizi o porodici, bela kuga, kako da rešimo zapošljavanje, kako da rešimo niz problema koji su izuzetno važni za državu, kako da rešimo osnovni problem zaposlenosti.
Pogledajte Ministarstvo ekonomije, tu su najveća sredstva. Tu je prosto budžetski trezor, tu su sve pare ostavljene koje su za potrošnju na milost i nemilost ministru i njegovom okruženju da bukvalno radi šta hoće. Mi ćemo to usvojiti onako u gomili, u paketu, pa ćemo reći - u NIP su neka druga sredstva, kao i prošle godine, gde uopšte nemamo mehanizam kontrole tih sredstava i načina kako će se pospešiti ono o čemu se ovde govori, briga o porodici, briga o penzionerima i mnogi zakoni koji su veoma važni da bi Srbija mogla da krene put razvoja.
Kako će beskućnici da dođu do krova nad glavom? Kaže - pa imate sredstva u NIP.
Šta ako se ona potroše negde po partijskoj liniji, na nekom drugom mestu i ne dođu do onih najugroženijih. To se godinama priča - sredstva su u NIP. Koja još država u Evropi ima NIP? Šta to mi sada prodajemo pa stavljamo sredstva u NIP?
Vi se možda sada čudite zašto se to tako raspravlja, a nikako nećete da dozvolite da definicija budžeta bude stroga i da se zna tačno sada da smo usvojili za to, to i to i da su te budžetske pare obezbeđene za narednu godinu. Ovako nemamo ništa, imamo samo neke najave i naznake da će iz određenih sredstava se povući sredstva, da će biti bolje, da će svi živeti bolje. Od toga nema ništa. To je jedna prazna priča kojom se godinama bavimo.
Zašto je problem godinama budžet Srbije? Zato što se realno ne puni budžet. Danas sam dobio jedan dopis koji je katastrofalan. Tu učestvuju ministri, prave se veštačka preduzeća sa tajkunima iz belog sveta. Ti tajkuni dolaze u Srbiju i u saradnji sa našim ministrima otvaraju preduzeća koja će da pljačkaju Srbiju. Da ne pričam kako smo preko kablovske televizije iz Soroša opljačkali najveći državni resurs u telekomunikacijama i dali ga besplatno.
Evo, sada se rade koridori. Tu je ministar Mrkonjić. Evo, već kreće akcija kako će koridori da se zablokiraju i umesto da bude priliv sredstava iz koridora i korišćenja putnog zemljišta i pružnog zemljišta za raznorazne poslove, kao što su prolaz optičkih kablova, prolaz električnih kablova, gasa i ostalo, mi sada bežimo iz toga i dozvoljavamo tajkunima belosvetskim da dolaze ovde u Srbiju i da uzimaju milijarde evra godinama.
Evo već sada na našim koridorima koje radimo, begenisao čovek jedan, Slovenac, čuveni njihov tajkun, firma je "Nuba invest" i jedan tajkun slovenački Tomažič otvorio je preduzeće i već je ušao u proceduru da zablokira koridore i da postavi optičke kablove, da on to radi. Nekada smo govorili da će to raditi "Železnica" i "Putevi" i od toga dobijati dodatne prihode da bi manje bile subvencije države, da bi više para ostalo za ovo što današnji zakoni donose.
Podneo je zahtev da se otvori preduzeće kod ministra Dulića i 6. oktobra 2009. godine već je podneo zahtev, ministar se usaglasio, naravno. Tu je saglasnost dao i ministar Dinkić, naravno. Sada su naložili "Putevima" da to realizuju u praksi. Istog dana je ministar poslao zahtev "Putevima Srbije" da to realizuju bez tendera, bez ičega. Koga to interesuje, šta će nama pare, ima pametnih ljudi u svetu koji znaju pare da troše.
Ovo je bruka za Srbiju. Mogu vam ovo dati, pa malo prostudirajte, gospodine ministre, ali ovo ako se dozvoli, da ovo prođe, ovo je za sto godina robije.
Molim vas lepo, koridori, pa rekli smo i gasni koridor Niš - Dimitrovgrad da će proći trasom putnog zemljišta odnosno autoputa, jer je to besplatna trasa zašto bismo proterali kroz mesto premijera i pravili novu trasu i izlagali se ogromnim troškovima, da bi neko rekao - evo, ja sam ovuda hteo da prođem, pa to mora da uđe u Zaječaru, a ne da uđe u Dimitrovgradu.
Prema tome, ovo je bruka za Srbiju i ovo ko je dozvolio, ako je uradio gospodin Dulić, ovo je bruka i za ministra prostornog planiranja, građevine i urbanizma. Prema tome, ovakvih stvari je hiljadu. Ovako se prazni budžet, odlivaju se silna sredstva namenjena za punjenje našeg budžeta i pomoć preduzećima koja loše rade.
Ovo je bilo predviđeno, "Železnice" su dobijale kredit i "Putevi" su dobijali kredit da kupe optičke kablove, da to urade i iz naplate usluga da vraćaju kreditne linije. To je veoma lako moglo da se odradi i bilo je hiljadu ponuda. Zar treba neki slovenački tajkun, kako ga ovde zovu srpski Cane, da to odradi? Ako on treba da odradi, onda mi svi ovde treba da se raziđemo i da ne gubimo vreme.
Niz je takvih stvari i niz je takvih priča, a ovde svi brinu o porodici, svi brinu da se ljudi zaposle. Gde da se zaposle, kada sve što vredi dajemo drugima, kada sve što donosi dobar profit dajemo drugima? Da li treba da naša deca budu berači višnje, berači pečuraka itd. i da očekujemo neku perspektivu?
Kako smo napravili banke? Neko će debelo za to odgovarati. Koje su to banke i koje investicije nose? U ovom setu zakona o kome se vodi rasprava, uzimamo komercijalne kredite za punjenje budžeta, molim vas. To nikad nije bilo u Srbiji. Mi samo gledamo, evo 25 miliona dolara, 15 miliona, 30 miliona, jedna milijarda. Ljudi moji, kuda ćemo sa tolikim dugovima? Kada ode ova Vlada šta raditi sa ovim dugovima?
Ne vidim uopšte u budžetu i pratećim zakonima perspektivu i neko novo zapošljavanje. Šta vidim ovde? Vidim samo neke otpremnine, da ćemo imati još brdo penzionera. Sve ćemo oterati u penziju. Celu Srbiju ćemo penzionisati. Hajde da penzionišemo sve redom, svi da budemo penzioneri, šetamo po Srbiji, uživamo, ali odakle da dajemo penzije?
Mi kažemo - zamrznute penzije. Cene će da rastu. Ove godine samo nafta 25 dinara po litru, struja ide, gas je otišao već, ići će opet, kako preživeti? Mi smo se trudili da penzioneri dobiju povećanje, oni sa najnižim primanjima, a ne oni koji imaju najviše. Oni su i najviše dobili povećanje penzija za 10%. Onaj ko ima 150 hiljada dobije 15 hiljada dinara, a onaj sa osam hiljada dobije 800 dinara. To je ta socijalna pravda, gospodo.
O kakvoj mi socijalnoj pravdi ovde pričamo i razgovaramo kad sve više pravimo razdor i sve više pravimo jaz i sve više pravimo problema?
Prema tome, ovo je sve jedna prazna priča koja, jednostavno, ne znam čemu će da služi i ponavljam, neće biti lako i moraće da dođe do nekih problema koji se mogu prevazići jedino izborima.
Ovde predviđate u ovim pratećim zakonima otpis duga javnim preduzećima. Kako možete tako da se otpisuje i ko je taj ko određuje otpis duga javnim preduzećima? Kako možete da otpišete? Znači, javno preduzeće ne mora dobro da posluje, ne mora da se trudi da napravi realizaciju, zašto? Pa na kraju ako ima dobru vezu ili jakog ministra koji podržava to javno preduzeće, oni će to srediti i na kraju će se to otpisati, može se to produžiti koliko hoće i kako hoće.
Zatim, imamo potpuno ponižavanje i potcenjivanje po ovim pratećim zakonima lokalne vlasti. Mi raspišemo lokalne izbore. Razne partije dobiju lokalnu vlast, što imaju jake ljude, odgovorne ljude, dobro su organizovani na određenim prostorima.
Šta mi sad uvodimo? Uvodimo da iz budžeta ministar može direktno da daje sredstva i mesnoj zajednici, ustanovama, kome god hoće. Gde to postoji? Zašto postoji lokalna vlast? Mi smo potpuno uništili lokalnu vlast i treba je ukinuti. Zašto? Ako je preduzeće gde je na vlasti politički protivnik aktuelnog ministra ili režima, mi mu sad ne damo namerno, kao što je slučaj sa ovih 20-ak nerazvijenih opština, gde je na vlasti opozicija, da greje obdaništa sad, nema da greje škole, mi ga mučimo, mučimo i onaj gradonačelnik i rukovodstvo ustežu se, a onda se ministar opruži, pa dođe Mlađa tamo, znate kad on dođe u Kragujevac, pa kaže - pa ne greje školu, evo odmah sutra počinje grejanje. Delne, otvori kasu i podeli. Šta tamo, pljune onu lokalnu vlast. Kaže - vi ste nesposobni, vi niste ni za šta, oni ljudi ni krivi, ni dužni stradaju.
Prema tome, ovo ne sme da se dozvoli. Ovo što vi hoćete da uradite, to je potpuna diskriminacija određenih sredina i zbog ovoga se prazne određene sredine, zbog ovoga nema naroda više u Kuršumliji, u selima kuršumlijskog kraja, nema u Blacu, sele se, brdsko planinska područja, odlaze ljudi. Zašto? Zato što moćnici mogu da dođu i to izbace iz rukava, imaju ogromna sredstva, evo imate Mlađu sa 40 miliona evra, koji će ono ko pijan milijarder u ovoj nestašici i cikovini da se ponaša. Gledam neki dan, dođem u Kragujevac, oni jadni pričaju ne može to, to, a on kaže - sve će to da bude rešeno sutra. Daj tamo, šta god hoćete.
Neki dan sam bio prisutan kad su rekli seljaci - imamo fudbalski klub, pa ne možemo da ga izdržavamo. Trebaju nam sale za svadbe, da mi to rentamo i rođendane, pa od toga da se izdržavamo. Može i sala za svadbe, može sve, a na primer, nema kanalizacije, nema vode za piće. Za to prozovite predsednika opštine i to je bruka.
Pričamo o poštenom radu, o korišćenju budžetskih sredstava, o pratećim zakonima.
Gospodine ministre Mrkonjiću, da li vi znate da gospođa Kalanović radi put prema Kragujevcu bez ikakve dozvole, bez idejnog projekta overenog, bez izvođačkog projekta? Da, radi? Jednostavno, ženi palo napamet da radi, krši zakon.
Da li znate da Javno preduzeće "Putevi Srbije" i vaše ministarstvo je nadležno da pravi puteve i niko više u državi Srbiji? Je li tako? Pa kako može sad ko god pravi, pravi Mlađa put, pravi Pera put, pravi Žika put, svi imaju neke svoje fondove, pa još malo. Ko će da da upotrebnu dozvolu? Ko je odgovoran za taj put? Ko će da ga pusti u saobraćaj? Ko će da odgovara ako sutra bude udes na tom putu? Kako se nadvožnjak pravi bez građevinske dozvole? Kako se nadvožnjak pravi bez projektne dokumentacije?
Molim vas, kako su odvojena sredstva NIP ako nema projektne dokumentacije, kako je urađen tender, gospodine ministre? Kako je mogao da bude tender? Kako je tenderisala gospođa Kalanović, ako nema projekta u dokumentaciji? Je li tako? Ko je mogao da se javi na tender gde nema papira? Pera, Žika, Mika i to teraj, samo radimo, trošimo pare itd.
Stvarno vas molim, gospodine Mrkonjiću, verujem u vas, uvedite red. Zavedite, vratite Zakon o ministarstvima da se poštuje, Zakon o putevima da se poštuje, Zakon o investicionoj gradnji da se poštuje i sve ostalo mora se ispoštovati onako kao Bog zapoveda. Ne može više ovako da se radi.
Gde su ta nova radna mesta? Gde su nova zapošljavanja? Kako suzbiti belu kugu? Kako porodica može da bude srećna ako nema posao, ako nema krov nad glavom? Znate li da ove pare koje su odvojene za stanove je to taman toliko koliko su oni stanovi za Univerzijadu što je Mišković napravio, da mu se to isplati i da se to legalizuje? Tačno u paru se uklapa sve.
Prema tome, sećam se, molio sam kao ministar građevine, gospodina Đelića, tada potpredsednika Vlade - nemoj otvarati "Delta siti", nema građevinska dozvola, nema upotrebnu, nema ništa. On zapucao i ode da otvori objekat, divlje izgrađen i to sve ide tako i danas ide tako i zato su potrebne promene i zato samo kroz nove izbore može doći do sigurnosti porodice itd.
Zakon o javnom dugu, dugovanja, zaduženja i samo zaduženja i kuda ćemo više sa tim dugovima? Ne znam.
Dajte da vidimo šta može da se radi i kako da se izađe iz ove krize i prihvatite neke amandmane koji su ključni ako mislite da ovo dovedete u red. Ovako ćemo ući u velike probleme. Verujte, mi iz opozicije ne moramo ni da diskutujemo. Sami ste ovu igranku počeli, završite je do kraja. Završite kako ste počeli i nemojte pričati da brinete o građanima. Nemojte pričati da će porodice biti sigurne. Nemojte pričati da će suzbiti belu kugu, nemojte pričati.
Pričajte o tom vašem belom šengenu. Čuli ste sada da niko nema tamo sa čim da putuje, nema kako da putuje. To je dobro što je dobijen, ali obećan je 2000. godine da će biti dobijen 2004. godine. Sećam se odlično, kad smo pokojni premijer Đinđić i ja bili u Vašingtonu rečeno je - beli šengen, 2004. godine, a EU 2007. godine. Evo sad je to pomereno na 2014. godinu, a da bogda da bude i 2020. godine, ako se ovako nastavi ovakvim trendom.
Prema tome, gospodo iz Vlade, meni je jako žao što ministarka kojoj je upućeno sve ovo nije prisutna, a vama gospodine ministre - tražite da se poštuje zakon kad se više sredstava izdvoji za infrastrukturu da se Srbija oživi da gradi, da radi, da se uradi ono što je obećano.
Daće bog da ova vlada što kraće traje, da dođu neki stvarno ljudi koji će uvesti red i ovo sve, jednostavno, usmeriti na pravi put i onda ćemo imati veoma, veoma puno uspeha, imaćemo prave budžete (Predsedavajuća: Dvadeset minuta.) i raspravljaćemo o budžetu na jedan korektan način, u doba kako to dolikuje, a ne u nedoba i nadam se da ćemo u tome veoma brzo uspeti. Prema tome, ne vidim neku perspektivu…

Reč ima poslanik Rade Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Mrkonjiću, mi smo danas imali raspravu o setu zakona vezanih za izvršenje budžeta. Pre podne smo pričali mnogo više o izmenama Zakona PIO i tu je ministarka Dragutinović rekla da je u stvari osnovni cilj učešće penzija i zarada što je moguće više da se smanji u odnosu na BDP, što jasno ukazuje kakve će biti i u kom pravcu će biti izmene zakona.
Očigledno će te izmene zakona ići na smanjenje prava, da će ići ka smanjenju penzija i očigledno je da je to jedina ideja sa tom reformom. Meni je žao što ministarke nema, čini mi se da je obećala da će dati obrazloženje za jedan od izuzetno važnih zakona koje je ostavila za taj treći faktor, verovatno su neke obaveze.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu i ovim izmenama se samo menja jedan član, član 2, da zakon stupa na snagu objavljivanjem u Službenom glasniku. Ovim članom se daje mogućnost da lokalne samouprave mogu da se znatno slobodnije, odnosno znatno šire zadužuju vezano za kapitalne investicije.
Treba posebno napomenuti da Zakon o javnom dugu kada kaže lokalna samouprava u stvari misli i na pokrajine, opštine i gradove. Na koji način možemo da smatramo tu mogućnost koju Vlada daje opštinama i gradovima i AP da se mnogo više zadužuju za kapitalne investicije? Može da se kaže da je to na neki način i dobro.
S druge strane, postoji Zakon o finansiranju jedinica lokalne samouprave.
Tim zakonom se tačno definiše na koji način, odnosno utvrđuje se osnov izvorne nadležnosti iz kojih se lokalna samouprava finansira, a s druge strane, tačno se određuje kolika količina sredstava se za prenete nadležnosti, one poslove koje treba da vrši Republika, a koje vrše opštine i gradovi i na koji način se tačno utvrđuje njihovo finansiranje. Do u dinar postoji definisano koliko svaka nadležnost iznosi.
Moram da vas podsetim da je 2009. godine rebalansom budžeta Vlada Republike Srbije smanjila ta sredstva koja su definisana za finansiranje lokalne samouprave sa 40 na 25 milijardi i bez obzira što ovaj budžet za 2010. u svojoj rashodnoj strani raste za puno procenata, sredstva za finansiranje lokalne samouprave ostaju na istom nivou.
Kada bismo sabrali 2009. i 2010. godinu lokalne samouprave su uskraćene za nadležnosti, za koje po zakonu imaju pravo da budu finansirane, otprilike 40 milijardi dinara. Danas sam sreo jednog gradonačelnika iz velikog grada u Srbiji, nije iz DSS on je iz DS, nije uopšte ni važno, njegov grad će u ove dve godine biti uskraćen za 500 miliona dinara.
Plate moraju da isplaćuju, materijalne troškove moraju da isplaćuju, tih 500 miliona dinara su kapitalne investicije. S jedne strane, ono što je obaveza opština i gradova po zakonu se smanjuje. S druge strane, daje se mogućnost da te kapitalne investicije finansiraju iz kredita. Na koji je to način pošteno i gde je tu logika? Ti krediti moraju da se vraćaju.
Ono što smo rekli da je ključno pitanje i za vladu i za Srbiju uopšte, ključno pitanje je koje mora da rešava u budućnosti, a to su veličina javnog sektora, javna potrošnja, odnosno plate i penzije, a istovremeno i investicije. Tu je i g. Mrkonjić, čeka, sledeća je tačka sa investicijama. U isto vreme tu je dug koji Srbija ima.
Ne postoji zemlja u svetu koja može da se razvija bez kredita. Takvih zemalja nema, osim onih koje imaju naftu. Srbija to nema nažalost. Tu je pitanje mere. Do koje granice možemo da se zadužimo, za šta smemo da se zadužimo i kako ćemo te kredite da vraćamo. Narodna banka je uradila jednu analizu pre nekoliko dana, odnosno pre nekoliko dana je i objavljena, i po toj analizi samo je u poslednjih godinu dana dug Srbije povećan za više od 7 procentnih poena u odnosu na BDP. Bio je oko 26%, a sada je 7% veći.
Da bismo finansirali ovakav deficit, a to je ono, izostajanje reformi javnog sektora i reformi penzija, reforme socijalne sfere, a upravo je stigao ministar Ljajić, da bismo finansirali toliki deficit, samo na kamate u 2009. godini izdvojili smo 12 milijardi dinara.
Dugo po emitovanim zapisima Trezora Republike Srbije je između 90 i 100 milijardi dinara, samo kamate koje su krenule od 18% sada su nešto oko 12 milijardi dinara.
Koliko je to sredstava? Da li to da uračunamo u penzije, plate ili možda budžete lokalne samouprave. Sve opštine južne Srbije, Niški okrug, Toplički okrug, Jablanički, Pčinjski, imaju budžete koji su manji od 12 milijardi dinara, sve kada se zajedno sabere, to je manje od toga. To je kamata koju smo ove godine platili.
Što se tiče javnog duga za 2010. godinu je predviđeno još 107 milijardi dinara deficita. To će se popunjavati novom misijom trezorskih zapisa, otprilike 40-ak milijardi novih, i koliko smo čuli od ministarke finansija, predloženo je otprilike da na kraju ove godine dug samo po tom osnovu bude 140 milijardi dinara, pa neka kamata bude istih tih 12%. Lako je sračunati, g. Mrkonjiću, koliko je to kilometara autoputa.
Samo kažem da je potrebno da napravimo strategiju, da je potrebno da vidimo do koje mere možemo da plaćamo te obaveze i da tek na bazi toga odlučimo koliko ćemo km puta biti i na koji ćemo način sprovoditi reforme. Mi o toj strategiji nismo čuli apsolutno ništa.
Servisiranje javnog duga u Memorandumu ekonomske politike je staro bar godinu dana. Nijedan od brojeva koji se tu nalaze ni na koji način ne odgovara istini. Šta to znači? Kako ćemo živeti za dve godine? Ne završava se svet 1. januara 2011, niti 2012. godine, kako to neka od proročanstava govore.
Da li možemo da garantujemo, kada povučemo sve ove kredite, a Skupština Srbije je odobrila, a Vlada je pripremila oko milijardu i 600 miliona evra kredita, koji čekaju svakog trenutka da budu povučeni, sledeća tačka koju brani g. Mrkonjić i g. Ljajić omogućava da povučemo 770 miliona evra novih kredita, na koji način ćemo to finansirati za godinu ili dve?
Tu je onih 200 milijardi koje svake godine moramo da platimo iz budžeta da bismo isplatili penzije. To nije javni dug, jer Zakon o javnom dugu jasno definiše šta je to. Ako je to obaveza budžeta Republike Srbije, ako je to za dobro svih građana Srbije, onda to i te kako smatra i podrazumeva servisiranje. Kada to uzmemo u obzir, možemo da budemo zabrinuti kako ćemo živeti za godinu, dve ili tri.
Ako BDP bude rastao 1,5%, pa 3, pa 5, to ne garantuje nova radna mesta i to se iz projekcije Vlade vidi, bez pet ili šest posto rasta BDP nema radnih mesta. I u 2010. godini se neće napraviti nijedno novo radno mesto. Na kraju te godine broj radnih mesta će biti koliki je i danas, milion i 800 hiljada, i na koji način ćemo onda isplaćivati penzije, na koji način ćemo graditi puteve, na koji način ćemo pomoći radnicima. Na koji način će onda Rasim da spasi sve te ljude.
To su ona ključna pitanja koja treba ovde da rešimo. Nažalost, množe se samo pitanja, a izostaju odgovori i to je ono što nas zabrinjava i to su teme koje treba da otvorimo u Skupštini. Bez novih radnih mesta nema razvoja i nema matematike koliko ćemo šta štedeti. Ključ je u novim radnim mestima.

Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o dopuni Zakona o PIO, Predlogu zakona o dopuni Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Predlogu zakona o dopuni Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, Predlogu zakona o dopuni Zakona o javnom dugu, Predlogu zakona o dopuni Zakona o osiguranju, Predlogu zakona o zaduženju Republike Srbije kod Eurobank EFG a.d. Beograd.

Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 7-11. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA SRBIJE: SA IBRD (razvoj privatnog, finansijskog sektora i javnih finansija), SA EBRD (zajam K10) I SA EIB (autoput koridor 10 i zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu B)
Obaveštavam da je povodom razmatranja 7, 8, 9, 10, i 11. tačke dnevnog reda sednice, a saglasno članu 88. stav 1. predsednica Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača Diane Dragutinović, ministarke finansija, Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu i Rasima Ljajića, ministra rada i socijalne politike, pozvala da sednici prisustvuju i Višnja Kuzmanović i Aleksandra Popović, mlađi savetnici u Ministarstvu finansija.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 7. do 11, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 152. stav 3, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslanike svih grupa  iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi;  Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom do tri minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će po ovim tačkama dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici, i to: narodni poslanik Zoran Kasalović poslaničku grupu SPS-JS i narodni poslanik Dragan Stevanović poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 152. stav 3. i članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (drugi programski zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora), Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (programski zajam za razvoj javnih finansija), Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (K10) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke Autoput Koridor 10 (E-75) i Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke (zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu B).
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za finansije narodni poslanik Branka Ljiljak, zamenik predsednika Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li žele reč narodni poslanici Zoran Krasić i Lidija Dimitrijević, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za finansije, povodom razmatranja svih pet Predloga zakona? (Da.)
Reč ima Lidija Dimitrijević.

Razlog za izdvajanje mišljenja na sednici Odbora za finansije po svim tačkama dnevnog reda koje su objedinjene u ovaj zajednički pretres dobro je poznat. Time sam izrazila stav SRS da se mora prestati sa nekontrolisanim zaduživanjem.
Postala je praksa da se na dnevnom redu svake sednice pred kraj nađu predlozi zakona kojima se vrše zaduživanja i koliki god bio njihov broj, rasprava o njima se spoji u vreme predviđeno za jednu tačku.
Opozicija upozorava da smo sve zaduženiji, da to nikuda ne vodi, međutim, predstavnici vladajuće većine redovno na glasanju pritisnu taster za i time stežu dužničku omču oko vrata građana Srbije.
Sada je rasprava o pet tačaka dnevnog reda i sve su potvrđivanje sporazuma o zajmovima. Nakon ove sednice, građani Srbije biće dužni za iznos od 699 miliona 900.000 evra, ali takođe i za iznos kredita o kome je bilo reči u okviru prethodne tačke dnevnog reda, u iznosu od 25 miliona dolara.
Činjenica je da je realizacija većine projekata neophodna. Kada to kažem, prvenstveno mislim na realizaciju infrastrukturnih projekata, ali ovoliko uzimanje zajmova zaista nije rešenje.
Jedan deo ovih zajmova jeste za infrastrukturne projekte. Dva zajma za Koridor 10 i jedan za opštinsku i regionalnu infrastrukturu, dok se drugi deo odnosi na razvoj privatnog i finansijskog sektora i za razvoj javnih finansija. U ovu drugu svrhu namenjen je zajam u iznosu od 140 miliona 900.000 evra.
Interesantno je na Odboru za finansije prilikom predstavljanja programskog zajma za razvoj javnih finansija rečeno je da su ta sredstva namenjena reformi u oblasti upravljanja javnim finansijama, za eksternu i internu reviziju za javne nabavke. Međutim, rečeno je da ovo nije uobičajen projektni zajam, tj. da ova sredstva mogu da se koriste i za druge namene, ali nije rečeno koje.
Moram da istaknem da SRS pozdravlja nameru da se unapredi postupak javnih nabavki i svaki vid revizije, jer su to oblasti sa evidentno najvećim nepravilnostima, ali ovoliko zaduživanje nikada ne možemo da prihvatimo.
U obrazloženjima skoro svih zajmova navodi se da su vrlo povoljni, na dug rok, sa povoljnim periodom počeka. Tako sporazum sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koji se odnosi na Koridor 10 je prezentovan kao najpovoljniji koji ta banka odobrava. Rok otplate je 15 godina, period počeka četiri godine.
Takođe, sa Evropskom investicionom bankom, takođe za Koridor 10 najpovoljnije od strane te institucije. Rok otplate je 30 godina, period počeka šest godina.
Kod većine ovih sporazuma evidentan je dug period počeka, što znači da se početak vraćanja ovih dugova odlaže za neko drugo vreme, a vlast izgleda da ne želi da vidi da je srpskom narodu svako lane bilo bolje.
Poražavajući su podaci da su dve prosečne plate nedovoljne za najosnovnije životne troškove, da je potrošačka korpa u decembru veća za 1.830 dinara u odnosu na septembarsku i da su cene u Beogradu više nego u Budimpešti, Sarajevu, Zagrebu, Ljubljani.
Nekom drugom prilikom će biti više reči o nezaposlenosti i ostalim problemima koje država ne uzima u obzir prilikom zaduživanja, jer svaki dug mora da se vrati.

Predstavnik poslaničke grupe DSS-Vojislav Koštunica po tačkama 7, 8, 9, 10. i 11. biće gospodin Miloš Radulović. Gospodin Miloš Radulović ima reč.
Izvinite, gospodin Zoran Kasalović, pa onda vi.

Poštovana predsednice, uvažena gospodo ministri…

Gospodin Nikolić ima reč, reklamirao je povredu Poslovnika.
Prethodno samo da podsetim da imamo dogovor sa šefovima poslaničkih grupa da učešće ide od manje poslaničke grupe ka većoj i zbog toga sam pogrešila. Nisam ispoštovala taj dogovor. Izvolite, gospodine Nikoliću.