Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana ministarka finansija, poštovani narodni poslanici, jako mi je žao što u načelnoj raspravi o budžetu nisam bio prisutan, nisam mogao zbog obaveza da budem u sali te subote, kada se o tome raspravljalo, kada je to iznenada zakazano i sada bih želeo kroz ove amandmane koje ne prihvatate, a smatramo da deo amandmana treba podržati, da bi se jedan izrazito loš budžet popravio, koliko je to moguće, da se malo osvrnem i na sam budžet i na kompletnu situaciju i na naše predloge amandmana koji se odnose na sam budžet.
Očekivao sam da ove godine budžet bude koliko-toliko razvojni, stimulativni za zapošljavanje, za razvoj privrede. Međutim, kada malo pogledate, izanalizirate, budžet je izrazito socijalni budžet, za preživljavanje, nema razvoja, nema ničega. Sve ono što je trebalo da se nađe u razvoju, zapošljavanju, novim radnim mestima, nalazi se u Ministarstvu ekonomije, mahom subvencije za otpremnine itd. To je nešto što nema razvoja.
Godinama pričamo o EU i sada Vlada konstantno priča o tome da li se kandidovati, kada podneti zahtev za članstvo u EU, a mislio sam da i kroz sam budžet, kroz narednu godinu, kroz budžet se vidi da li smo spremni za EU ili ne i kroz sam budžet smo mogli da se pripremimo za ulazak u EU.
Šta mislite sada sa ovakvim budžetom koji ima 60 i nešto hiljada preduzeća pred stečajem, hiljadu preduzeća pred likvidacijom, stotine hiljada ljudi je izgubilo radna mesta? Nema podsticajnog zapošljavanja, veoma štetne investicije koje su se vodile u ovoj državi, potrošila velika kreditna sredstva, to su skijališta, da ne nabrajam projekte koji su promašeni. Tako je slično radila Grčka i evo u kakvu je situaciju došla. Htela je Grčka da napravi Olimpijadu i prezadužila zemlju.
Jako mi teško pada, gospođo ministarka, kada objašnjavate kako nismo prezaduženi. Nismo možda kao država u toj dužničkoj krizi, ali kada saberete ono što duguje država, što duguju privatnici, kolike su kamate privatnim subjektima godišnje, kada saberete kolika su dugovanja građana, između sebe firme koliko duguju, onda je ta situacija izuzetno katastrofalna.
Mi smo kroz jednostrano poštovanje sporazuma sa EU potpuno razorili srpsku privredu, a posebno uništili poljoprivredu i to se sada vidi i mi to primećujemo.
Ne možemo ovakvi kakvi smo u EU sigurno i sa budžetom koji je najavljen i za narednu godinu. Možemo se kandidovati, možemo podneti zahtev, ali kako se kandidovati za EU ako imamo stepen izgrađenosti infrastrukture nezadovoljavajući po kriterijumima EU, ako imamo stepen zapošljavanja radno sposobnog stanovništva totalno nezadovoljavajući, ako borba protiv korupcije nije dala nikakve rezultate, ako su ljudi koji su izuzetno korumpirani sada deo vladajuće koalicije?
Ne možemo reći da u vladajućoj koaliciji nisu Đilas sa svojom privatnom firmom, Šaper, Krstić.
Ne možemo reći da Đelić nije kupio hotel "Sokobanja" kada jeste suvlasnik tog hotela preko svoje holandske firme. To sam više puta postavljao Vladi.
Đelić stalno napada, dajte vi tu Iliću, nađite nešto, a ja ga pitam ponovo - Đeliću, da li si kupio sa Badžinim bratom hotel u Sokobanji preko holandske firme? To je sto posto tačno.
Da li je Novaković, bivši ministar energetike, kupio i ima firme iz Holandije koje ovde vršljaju po Srbiji, vode velike investicije? Da li je on konkurisao da gradi Kargo centar na Aerodromu "Nikola Tesla"? Jeste, sto posto je tačno.
Prema tome, ne možemo razgovarati o borbi protiv korupcije ako ti ljudi izmuzaju, što naš narod kaže, javna preduzeća i ministarstva i troše sredstva koja bi trebala da uđu u budžet. Koliko su izvadili para iz RTS, koliko iz "Telekoma", koliko iz Kliničkog centra? Dajte ugovore da pregledamo i da pogledamo. Sto posto je tačno. Koliko iz Ministarstva zdravlja?
Ko vodi, ko prodaje minute i sekunde i minutažu za ove akcije "Borba protiv raka grlića materice", "Borba protiv raka dojke", borba ''Očistimo Srbiju" itd? Sve se to radi. Ko sada intenzivno pravi preduzeća za ove klimatske uslove koji su izuzetno loši? Ko pravi firme da zaštiti tobože poremećaje klime u Srbiji itd? Rade naši tajkuni već uveliko na tome.
Čim vidite ljude poput Miškovića ili neke koje sam nabrojao u kombinaciji, evo, čim sam video vakcine i video da je Mišković, rekao sam - ljudi, to je naopako. Gde sve čovek neće da stigne? Još malo i ovde će ući, u ovaj parlament, ko zna koliko ima svojih poslanika itd, kako operiše, da mu se toliko toleriše, da ne može Srbija nijedan tender da odradi bez njega.
Hteo je i avio kompaniju, pa je uništio JAT kada je počeo da pravi, stvara, jer je ljude iz JAT uzimao i radio sa njima već nekoliko godina, pa smo mu tamo jedva stavili rampu. Ušao je u sve oblasti, od putne privrede, agrara, svega. Svugde je ušao. Uništio je proizvođača mleka, uništio je trgovinu. Uzeo je monopol u trgovini. Zamislite, mleko sa 34 dinara kada sam bio ministar palo je na 15 dinara u otkupu, a maloprodajna cena je ista. Kako je to moguće?
Prema tome, ne možemo ovakvi u EU i to sve ovaj budžet koji ste ponudili toleriše, dozvoljava i ista priča se ponavlja. Kada odbijete 40 milijardi - plate budžetskih korisnika, to je ono što je razvoj države i ovih osam milijardi u NIP. Ko je uzeo? Uzeli su Dinkić i Kalanovićka. Vlada daje 48 milijardi G 17 plus da raspolaže sa tim sredstvima. To su operativne pare za razvoj, za infrastrukturu, za gradnju, za podsticaj zapošljavanja itd.
Zašto nisu u resornim ministarstvima? Zašto se krši Zakon o ministarstvima? Kako dozvoljavate da puteve može da radi kome god padne na pamet u Srbiji? Kako možete? Zna se po Zakonu o putevima ko predviđa gradnju, nadzor i održavanje i niko više ne može da gradi i radi. Da ne pričam o drugim poslovima.
Zašto se stavke ne razbiju i ne definišu u resorna ministarstva gde i sleduju. Dajte da vidimo šta pripada iz budžeta zdravstvu i za koje namene. Kako se troše sredstva koja su namenjena budžetu i koja se odlivaju? Nemate nikakav mehanizam kontrole. Sutra će opet neka bolnica da izgori, koja je nova, kompletna promenjena instalacija itd. To je nemoguće. Još nisam video izveštaj o tome ko je zapalio bolnicu. Kako je moguće da ako gori 10 sijalica u bolnici, sve urađeno novo, da se zapali u 11 sati uveče? Da li je to uopšte moguće? Koja su to sredstva tamo uložena?
Molim vas da sredstva dođu u prave ruke, da se poboljša status privrednih subjekata, da počne realno da se puni budžet. Realno će se puniti ako se više ljudi zaposli, ako više prima platu, ako ima više stabilnih preduzeća i ono što sam vam prethodno govorio, nemoguće je sve definisati u jednu ravan za razvoj malih i srednjih preduzeća. To je širok pojam.
Hoćemo da vidimo stavke, koja preduzeća, u kojim opštinama, u kojim gradovima. Zašto je dozvoljeno da se selo potpuno uništi? Zašto je dozvoljeno da se proizvođači mesa unište? Proizvođači mleka da se potpuno unište? Zašto je dozvoljeno da džak veštačkog đubriva bude, ponavljam po peti put, tri ara najbolje šumadijske zemlje? Da li je to podsticaj iz ovog budžeta za razvoj poljoprivrede, za razvoj sela? Sigurno da nije. Mora se nešto menjati. Očekivao sam u ovom budžetu da vidim nešto konkretno, a ne samo otpremnine. Šta ćemo dobiti ako ljude šaljemo u penziju? Dobićemo veće probleme u penzionom fondu. Nema odakle da se puni penzioni fond i onda ćemo morati da imamo ove probleme koje danas imamo.
Danas u Skupštini se stotine ljudi javlja, odsecaju im struju, penzioneri koji imaju penzije od osam, devet, deset hiljada dinara. Upozoravali smo i da se penzije ne podižu onako kako je to urađeno, već da se podignu prvo najniže penzije i da se te najniže penzije usaglase, da mogu ljudi da prežive, da mogu da plate osnovne dažbine, a to su struja, voda, kanalizacija i one dažbine koje moraju da plate.
Ovo je preživljavajući budžet za mnoge, a za mnoge nema šanse ni da prežive. Kako pričamo o EU, a planirana sredstva, slušali smo neki dan ministra koji kaže da hrani 700 hiljada ljudi u Srbiji? Očekujemo da uđemo u EU ako svaki deseti građanin Srbije ide na kazan da se hrani? Da li je to put ka EU? Pitajte Mirka Cvetkovića. Ne viđam ga. Ovde ne sme nikada da dođe da sa nama raspravlja o ovim pitanjima.
Nije to put ka EU. Neće nas EU takve. Kako može, ako svaki deseti živi na kazanu i da kažemo da jedva čekaju da nas prime? Navatamo nekoga u Briselu, pa on održi neku konferenciju za novinare i kažu da samo podnesemo kada ocenimo, a i predsednik sinoć kaže - kada procenimo. Gospodo, da li ste procenili?
Situacija u Srbiji je izuzetno loša. Zadnje dve godine smo dalje od EU nego što smo bili pre dve godine. Zato kroz ove amandmane koje dajemo pokušavamo da popravimo ovaj zakon. Vi nijedan ne prihvatate. Zašto ne prebacite dve milijarde gospodinu Mrkonjiću iz NIP ako je to predviđeno za autoput Beograd - Čačak? Zašto ih ne stavite tamo, nego su kod Kalanovićke? Nemam poverenja u Kalanovićku. Zašto ne prebacite četiri milijarde u infrastrukturu ako ste dobronamerno predvideli da se od toga gradi autoput na Koridoru 10? Prebacite tamo. Da li su zato predviđene? Zašto ih držite na nekoj poziciji NIP, pa ćemo sutra da kažemo opet kao i prethodnih godina - pojela maca?
Žalosno je gledati ovih dana šta se događa. Sada su izbori u Odžacima. Sinoć je veliki državnik, kako da ga nazovemo, gospodin Pajtić, podelio neke silne kuće u opštini Odžaci, jer su tamo izbori. Kupio je i podelio seljacima. Kako ga nije sramota da deli kuću sa imanjem za tri hiljade evra koju je kupio? Gospodo, to govori da je selo u Vojvodini propalo.
Ako jedno domaćinstvo koje je stvarano stotinama godina u Vojvodini vredi tri hiljade evra, šta to govori? Da je propala Vojvodina, i selo, i svi redom, a i Pajtić je propao i odzvonilo mu ako je za tri hiljade evra kupio celo domaćinstvo sa kućom i dodelio nekom izbeglici. Znate li koliko je generacija uložilo u to i familija koja je digla ruke i rekla - evo vam sve za tri hiljade evra. To je dokaz u kakvom je stanju selo, a kako ga budžet stimuliše? Nikako.
Nijedan naš amandman niste prihvatili, koji je pokušao da ovo dovede u red i zato vas molim da pokušate nešto kroz ove amandmane, da ne bude da sedimo ovde džabe da pričamo. Znamo da vama pričamo - gluvom šaptati i slepom namigivati ne vredi. Mi to radimo uporno, a vi uporno čekate dan za glasanje i onda ćete izglasati.
Budžet će proći. Ove stavke će ostati kako ste ih predvideli i sve će biti po starom. Ništa se bitnije neće dogoditi i zato kažem da je težak život u Srbiji. Teško se živi. Teže nego ikad.
Ponavljam još jednom, 50 hiljada porodica je dobilo opomenu za isključenje struje na ovoj hladnoći. Među njima ima mnogo starih i obolelih. Od penzije ne mogu da kupe samo lekove, pa malo pitajte Krkobabića kakva je njegova briga o penzionerima.
Prema tome, kako ćete iz budžeta da usaglasite ove dve vlade, vojvođansku i ovu srpsku? Da li znate da je najveći promašaj bio Kapitalni fond Vojvodine?
(Predsednik: Vreme.)
Sve pare je potrošio, a ništa nije uradio. Uzeli su pare za most na Rači, nisu završili i nisu pustili. Uzeli su pare za most Pančevački. Nisu završili i nisu pustili. Uzeli su mnogo...
(Isključen mikrofon.)

Reč ima narodni poslanik Nenad Popović.
Inače, čula članova Vlade, i čulo ukusa, i vida i mirisa su očuvani sasvim, a i nas ovde u predsedništvu, gospodine Iliću.
Gospodin Nenad Popović, izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da nakon saslušanih diskusija koje su iznesene o budžetu sada je jasno da bi najpoštenije bilo da se budžet povuče iz procedure.
Podsetiću vas još jednom, ono što sam govorio pre neki dan da je premijer Cvetković ovaj budžet nazvao razvojnim. Ovaj budžet je razvojni samo za državnu administraciju, jer doprinosi gojenju kancelarija, komisija i agencija ove vlade. Za privredu i obične građane ovaj budžet je razorni.
Gospođo ministre, vi ste u uvodnom obraćanju rekli da je uloga države, pre svega, socijalna. U tome nažalost, iako vas izuzetno cenim, ne mogu uopšte da se složim s vama. Naravno da je socijalna sigurnost važna, možda je i najvažnija, ali ona treba da je rezultat uslova u kojem radi privreda, zaposlenost, da je rezultat nivoa penzija u državi, a ne socijalnih davanja. Uloga Vlade je da obezbedi i uslove i ambijent da ljudi rade i da pristojno žive od svojih zarada, a ne da dobijaju socijalnu pomoć. Neće Srbija valjda doveka da bude zemlja socijalnih slučajeva. Ovo je budžet države i zato se on mora posmatrati šire, šire samo od socijalnog aspekta.
Budžet treba da bude osnova za razvoj Srbije, a ovaj budžet sigurno to nije. Ovaj budžet je razorni, jer u njemu je rast deficita sa 70 na 107 milijardi dinara. Povećanje učešća plata državnih službenika na 63% budžeta. Troškove kamata od 35 milijardi dinara, izdvajanja za Fijat od 150 miliona evra, vraćanje duga od 292 milijarde dinara.
Nije onda ni čudo što u budžetu nema novih radnih mesta, nema bilo kakve osnove za povećanje izvoza i nema značajnih infrastrukturnih ulaganja. Umesto što se u budžetu države javnih preduzeća predviđa izdvajanje, umesto toga smo dobili izdvajanje za podržavljenje društvenih preduzeća, izvinjavam se privatnih preduzeća. Mislim da je mnogo važnije završiti privatizaciju koju ne završavamo.
U ovom mandatu, mandatu ove vlade, gospodina Cvetkovića, ceo koncept tržišne privrede koji je zasnovan na privatnom vlasništvu, doveden je u pitanje.
Uloženo je u biznis kada ste preduzetnici sa Fijatom, podržavljujete privatne kompanije, najavljujete ulaganje države u Topionicu Bor, finansirate skijališta. Takvim poslovima se ne bavi nijedna država u EU.
Država mora da pusti privatne investitore da se bave svojim poslom, a ne da se država bavi preduzetništvom. Danas u ekonomiji Srbije ništa nije važnije od tri cilja, a to je: očuvanje domaće privrede, očuvanje radnih mesta i standarda građana.
Samo bih dodao na ovu socijalnu sferu da razvijene zemlje pod izdvajanjima za socijalne potrebe podrazumevaju i ulaganja u obrazovanje, nauku i zdravstvo. U ovom budžetu za te namene, za obrazovanje, nauku i zdravstvo izdvajanja su ostala potpuno ista, nisu se povećala.
Ako je jednoj Americi, u ekspozeu koji je izneo predsednik Amerike, prioritet podsticanja studija istraživanja u tehničkim naukama, Evropa je, takođe, postavila cilj da se broj studenata tehničkih nauka do 2012. godine poveća na 50%, i Amerika i Evropa, ponoviću, postavile su cilj da se broj studenata tehničkih nauka poveća za 50%. Mi nemamo u budžetu nijednu naznaku da sledimo njihov primer.
Danas, nažalost, tehnički fakultet u Srbiji studira sve manje studenata. Zašto? Zato što industrija ne radi, zato što privreda ne radi. To što naših inženjera, odličnih ima više u svetu nego danas u Srbiji odgovorna je i ova vlada, koja je dovela dotle da danas u Srbiji ima najmanje posla. Naravno da ga nema, jer od Srbije se pravi kolonija jeftine radne snage. Mi imamo 32.000 mladih sa fakultetom koji traže posao i preduzeća koja nažalost ne mogu da nađu inženjere. Moramo da shvatimo, a to ovaj budžet, da su inženjeri budućnost Srbije.
Vlada premijera Cvetkovića je najveća u Evropi i jedna od tri najveće u svetu. Tri stotine ministara, državnih sekretara, pomoćnika i savetnika je u ovoj vladi, 300. Morali ste da budete u stanju da skinete i spojite nepotrebna ministarstva i time smanjite broj ministarstava najmanje za šest do osam.
Takođe, rekli su da ovaj budžet smanjuje javnu potrošnju. Kakvo je to smanjenje javne potrošnje kada je budžet sa 719 narastao na 762 milijarde dinara. Manjak u budžetu je povećan u odnosu na prošlu godinu za 400 miliona evra, a u kapitalne investicije ide samo 60 miliona. Tu je problem.
Ponoviću da je kamata, koja će se platiti iz budžeta u ovoj godini, blizu 350 miliona evra i da je ona pojela mnogo kilometara autoputa. Naravno, veliki problem u budžetu, a to ste videli i u ovoj godini, da se deo manjka u budžetu pokriva kroz emitovanje kratkoročnih hartija od vrednosti. Sada će to budžet osetiti sa velikom cifrom od 292 milijarde dinara.
Ove zamene teza ne mogu Vladu da spasu zaista od realne odgovornosti što se zadužuju u naše ime, sada banke nažalost, drže više para u hartijama od vrednosti nego što kreditiraju privredu. Zašto bi kreditirali privredu, ako im je lakše i sigurnije da kupuje državne obveznice.
Na bazi, a i to ću ponoviti i želim da ostane zapisano, potpuno nerealnih očekivanja, vreme će pokazati, budžet predviđa rast PDV u zemlje do 30%. U Srbiji po takvoj stopi nije rastao nijedan javni prihod. Predvideli ste rast investicija od 27%, rast BDP od 1,5%, moram da kažem da je Amerika, koja je na početku izlaska iz krize, takođe, predvidela 1,5% rast BDP, a da je Nemačka, koja je sigurno u boljoj situaciji od nas, predvidela manji rast od nas. Ona je predvidela 0,5%.
Smatram da privatnim biznisom treba da se bave privatne kompanije, a država ne treba da ulaže u one poslove gde treba privući strane investitore, privatni kapital. U budžet ove godine izdvajate deset miliona evra za skijališta Srbije i deset miliona evra za Staru Planinu. Sa tih 20 miliona evra može da se izgradi, ne znam, tu je g. Mrkonjić i Velja Ilić je ovde, reći će, sigurno 20 km autoputa na Ibarskoj Magistrali.
Važnije nam je i to nego ulaganje u skijališta koja su svuda u svetu, svuda vlasništvo ili privatnog kapitala ili lokalnih opština. U 75% slučajeva u celoj Evropi i celom svetu, uglavnom u vlasništvu privatnog kapitala. Kod nas država ulaže u skijališta. Zaista mislim da skijališta danas nisu prioritet u ovoj ekonomskoj situaciji.
Moram da dodam da Srbija daje, ponoviću, za Fijat 150 miliona evra kao osnivački ulog u zajedničkom preduzeću, mada Fijat još nije uplatio 200 miliona evra za osnivanje zajedničke kompanije, na šta se obavezao još pre godinu i nešto. Takođe, novim budžetom, Srbija se obavezuje da izda garanciju u iznosu od oko 100 miliona evra, da bi kompanija Fijat automobili Srbija uzela kredit za kupovinu opreme. Da li je iko nekad čuo da država izdaje garancije za kredit privatne i to strane kompanije.
Treće, nastavlja se i dalje izdvajanje od dva miliona evra za plate mesečno zaposlenima u Zastavi, iako oni rade na proizvodnji Fijatovih automobila. Četvrto, posebnu pažnju, ponoviću, zaslužuje izdvajanje dva miliona evra nekoj konsultantskoj kući za plaćanje usluga upravljanja projektom u ovom poslu. Ovo je vrlo bezobrazno. Nije dovoljno što sve ovo plaćamo, nego treba da platimo i dva miliona evra nekom savetniku upravnog odbora.
Ponoviću još jednom, „Fijat“ je uvek dobrodošao u Srbiju kao investitor. Naravno, voleli bi da deo ovih podsticaja dobiju i „Fap“, „Magnohrom“, „Prva petoletka“, „Krušik“ itd.
Kao opozicija pokušavamo da ispravimo neke vaše greške, koliko možemo, zato je i opozicija podnela više od 200 amandmana, ali moram reći, još jednom, nažalost, iza ovog budžeta nema novih radnih mesta, neće biti najavljenih investicija i on neće zaštititi srpsku privredu. Zbog toga ovaj predlog budžeta mora biti povučen iz procedure.
Takođe, mislim da su neophodne velike promene, da ova vlada zbog svog koalicionog potencijala nema potencijal da produži, da radi na ovakav način i potrebni su državi Srbiji novi izbori i zato vam predlažem da povučete Predlog budžeta, podnesete ostavke i raspišete izbore.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, koristiću vreme poslaničke grupe ZES, ali svakako ću se osvrnuti na neke od diskusija prethodnika i ono što smo čuli u ovoj sali.
Meni je, kao i većini mojih kolega, kada neko govori o budžetu i kada kritikuje budžet, sasvim razumljivo da opozicione stranke kritikuju budžet, ali, iako sam već tri godine narodni poslanik, prosto mi je neshvatljivo da neko konstantno ili kontinuirano, kad god je bilo koja rasprava o bilo kojoj temi, koristi priliku da kaže da je Srbija 2001. godine dobila mafijašku vladu.
Poznavao sam pokojnog premijera Zorana Đinđića. Kao i većina ljudi i građana Srbije, a kao i sve moje kolege, veoma poštujem to što je dr Zoran Đinđić uradio kao predsednik Vlade, ali naravno, razumem činjenicu da neki ljudi danas kada u Republici Srbiji Vrhovni sud po ko zna koji put tom Legiji, koji je ubio Zorana Đinđića, presuđuje 40 godina zatvora, u besu i gnevu zbog toga što je pravda konačno uzela mač u ruke i zamahala nad kriminalcima, da u besu i gnevu zbog toga što kriminalci dobijaju 40 godina zatvora i više neće imati njihov lider s kim da igra šah, dok je Legija 40 godina u zatvoru, znam da mora da spomene mafijašku vladu Zorana Đinđića i da na mrtvom čoveku iskali svoj bes.
To više govori o tim ljudima koji koriste takve argumente u raspravi u budžetu, nego o Zoranu Đinđiću, jer vazda je u Srbiji bilo velikih ljudi i rađaju se veliki ljudi, ali uz velike ljude rađaju se i mali ljudi, zaokupljeni svoji strahovima, požudom, pohlepom i niko ne obraća pažnju na takve ljude. Takvi mali ljudi su vazda spremni da velike ljude gurnu na žrtvenik.
Ima u kancelariji Kluba ZES jedna velika i lepa slika. Ne znam ko je autor, ali je prelepa.
Ako hoćete tu sliku da sagledate, da je vidite i da uživate u njenoj lepoti, morate malo da se odmaknete od nje.
Tako vam je i sa ljudskom istorijom. Ako hoćete da vidite veličinu jednog čoveka, morate malo da se odmaknete od njega, da pokažete osnovno vaspitanje i dostojanstvo, pa onda da uživate u veličini tog čoveka. Ako stanete suviše blizu i pljujete na tu sliku, neće ta slika biti ništa ružnija nego što jeste, ali će se ta pljuvačka vraćati na vas i padati po vama, jer pljuvati na zvezde je nemoguće.
Sada hoću da vam kažem nešto i o raspravi koju sam čuo u ovoj sali i kojoj sam prisustvovao kao narodni poslanik, jer već drugu godinu mi usvajamo budžet Republike Srbije i zaista sam fasciniran pojavom ljudi kojima se svakog dana priviđaju izbori, a više sam fasciniran pojavom ljudi koji stalno kukaju kao kukavice. To ništa ne valja.
Sve je propalo, sve se osušilo, sve je odnela poplava, sve su odneli vetrovi, vihori. Hajde da ništa ne radimo, ni da oremo, ni da sejemo, ni da kosimo, ni da žanjem, ma ni zube da ne peremo, samo ćemo da kukamo.
Ostavite gospodo kukavicu kao stranački simbol, uzmite Cecinu pesmu „Kukavica“ kao stranačku himnu, ionako ona peva na stranačkim skupovima, pa samo kukajte, a pustite nas koji verujemo u evropsku budućnost ove zemlje, koji znamo da je teško, ali da se teškoće savladavaju radom. Pustite nas da radimo i pustite građane ove Srbije da žive životom dostojnim čoveka. Nemojte plašiti ljude.
Prošle godine ste pričali kako su banke propale, pa je narod pohrlio u banke da podigne svoje devizne depozite i onda je krio novac u slamaricama, napravili su se redovi ispred banaka. Koja je banka propala? Nijedna. Gde ste sada vi što ste tvrdili da su banke propale? Nigde. Proizveli ste veliku ekonomsku štetu svojom kuknjavom, ali vas nigde nema.
Prema tome, nemojte samo kukati. Ako vam je do kukanja, vi kukajte za svoj groš u svojoj kući, ali nemojte pred kamerama plašiti građane, znaju građani da je teško i znaju da je kriza i da je velika nezaposlenost. Dajte neka konkretna rešenja. Gde vam je ta opoziciona pamet bila kad ste bili na vlasti?
Mi danas jedva vraćamo dugove koje su neki ovde koji najglasnije kukaju i biju se u grudi nejačke ostavili. Mi ovde jedva vraćamo dugove za poslove bez tendera. Mi ovde i dan-danas vodimo međunarodnu arbitražu za neke sporove koji su nastali u vreme te vlasti.
Zaista ću da kažem da ima u opoziciji i vrlo razumnih kritika. Čuo sam malo pre lidera LDP i gospodina Maraša, koji su dali neke konstruktivne predloge, ali kada kritikujete, takvu kritiku razumem i podržavam, jer to je kritika gde vi ponudite rešenje, pa kad ponudite rešenje, onda je u redu kritikovati, ali kada kritikujete samo kritike radi, da biste se dodvorili biračima, to nije konstruktivna kritika, to je demagogija, to je dodvoravanje biračima.
Jer neki koji najglasnije kukaju imali su poziciju do juče da sede u Vladi i da pokažu svo znanje, sav raskoš svog talenta. Sve što su mogli da urade, oni su imali odrešene ruke da urade i onda ispada da oni u stvari tek progledaju i prohodaju u trenutku kad odu u opoziciju.
Zato je delotvorno da što duže ostanu u opoziciji, jer iz opozicije njima naviru te vrle ideje i zato je najteže biti u opoziciji prvih 20-30 godina, a posle će se valjda navići, pa će prestati da kukaju i početi nešto da rade. Do tada će Srbija uveliko biti u EU.
Uostalom, kako kaže naš narod - ko se u Moravi udavi, veće mu more ne treba.
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas, kada govorite o Vladi Zorana Đinđića da ipak govorite s velikim poštovanjem, o jednom čoveku koji je sebe ugradio u ovu državu, njenu slobodu, njeno dostojanstvo, jer taj čovek kada je postao predsednik Vlade vratili smo ovaj grb, himnu, dostojanstvo i ponos ove zemlje.

Gospodin Zoran Krasić, replika.

Ne, po amandmanu gospođo, ne replika, taman posla.

Prosto nisam mogla da verujem.  Izvolite.

Vi ste zapanjeni? Gospođo Đukić-Dejanović, trenutno amandman koji je na dnevnom redu je vrlo sličan mom amandmanu koji je bio prethodno podnet, ali  postoji razlika u tom novčanom i nominalnom iznosu između ova dva amandmana, ali jednostavno da bi bilo javnosti jasno o čemu se radi, smatram da je neophodno da samo podsetimo na neke činjenice.
Prva činjenica, verovatno mali broj poslanika zna za tu činjenicu, decembra 2002. godine je usvojen poslednji završni račun budžeta Republike Srbije. Na toj sednici je usvojen završni račun budžeta za 2000. godinu i 2001. godinu. Od tog decembra 2002. godine, znate da je to vreme DOS, demokratije, ljudskih prava, da vam ne pričam sve što lepo zvuči, a ništa ne znači, do dana današnjeg mi nismo doneli ni jedan zakon o završnom računu.
Doduše, imamo Predlog zakona o završnom računu za 2007. godinu i imamo jedan predlog zakona o završnom računu za 2008. godinu i imamo izveštaj revizora i imamo drugi predlog zakona o završnom računu za 2008. godinu.
Znači, ako je zakon o završnom računu za jednu poslovnu godinu tačka na „i“ ili kruna nečega što je urađeno u budžetskoj godini, onda vidite i sami da praktično od 1. januara 2002. godine do danas nemamo nijedan završni račun. Znači, nemamo tačku ni na jednu budžetsku godinu. Da li je to moguće na kugli zemaljskoj u nekoj zemlji? Odmah da vam kažem, nije. To je suvoparna činjenica.
Samo da vas podsetim, gospodo poslanici, 2001. godine je promenjena metodologija izračunavanja BDP u Republici Srbiji. Naravno, usaglašavajući se sa međunarodnim standardima, iako nije bilo nekih većih problema, ali je moralo da dođe do neke promene, da se napravi diskontinuitet. Svašta se dešavalo kod nas u ovom periodu. Ovo su sve činjenice. Znači, ovo što sam rekao ne podleže oceni volim - ne volim, drago mi je - nije mi drago. Naprosto, to su činjenice.
Da vam odam jednu malu tajnu. Kada je poslanička grupa SRS podnosila amandmane na Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu, rukovodili smo se, građani Republike Srbije, samo izveštajem revizora koji je proverio 27% budžeta Republike Srbije za 2008. godinu. Ovo vam unapred kažem zato što možete da dajete kakve god želite kvalifikacije o našim amandmanima, ali nemojte da zaboravite, svi su zasnovani na izveštaju revizije, svi.
Da vas podsetim, i tih 27%, iako revizori nisu dali mišljenje o budžetu, o završnom računu, što je veliki propust, taj izveštaj je, taj suncobran, završno, to ne može da se promeni, ne može da se vodi postupak, ne može ništa, zato što je procedura dok se dođe do tog izveštaja, u sebi sadrži i eventualno prigovore, razgovore, raščišćavanje nekih stavki itd.
Kada negirate naše amandmane, vodite računa da na taj način negirate i izveštaj revizora, a to je neoborivo, pa kada pričate o bivšim vlastima, budućim vlastima, itd. i lepim očekivanjima, znam da svi žele lepo građanima, međutim, nekako dela ne pokazuju to.
Uzeo sam samo nekoliko primera: Zakon o završnom računu, način izračunavanja bruto društvenog proizvoda i izveštaj revizora. Moram da vam kažem, to su dokumenti vlasti. Osporavajući ove naše amandmane osporavate sebe.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović. Da li neko želi reč? Gospođa Milica Vojić-Marković.