Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. koji se odnosi na subvencije, ekonomsku klasifikaciji 45. i tražio sam da se brojka 42 milijarde uveća na 62 milijarde, odnosno tražili smo da se ovaj iznos poveća za 20 milijardi.
Ovde je jako interesantno obrazloženje kojim je ovaj amandman odbijen. Pozvaću se naravno na jednu konstataciju Zorana Krasića mog kolege, koji je malopre rekao da može da prihvati da je pravno-tehnički nedorečen ili nekorektan i ovaj amandman.
Ali, pazite ovo gospođo ministre, ovo je upućeno, pre svega, vama. Obrazloženje kojim ste odbili ovaj amandman ima tri stava. I u prvom i u drugom stavu vi se pozivate na Zakon o budžetskom sistemu. Našli ste uporište u odredbama Zakona o budžetskom sistemu da ovaj amandman odbijete.
Sada vas pitam - da li je ova rasprava večeras u skladu sa budžetskim, odnosno Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije? Pitam vas, da li je budžet došao u Skupštinu u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu? I moje pitanje za vas, da date odgovor Skupštini i građanima - da li je Vlada poštovala zakon na koji je obavezala ova Skupština kada je u pitanju budžetski kalendar i član 31. ovog zakona? Pitam vas, shodno tome, da li ste poštovali član 103. ovog zakona koji se odnosi na kaznene odredbe, ukoliko se ne poštuje član 31. Zakona o budžetskom sistemu?
Kao sad, sliku o vama u Vladi stičemo na osnovu ovoga i pitamo vas, da li će poštovati Vlada budžetski kalendar i da li će i u 2010. godini, do kraja marta dobiti predloge ministarstava, da bi mogla da isprojektuje budžet koji je definisan Zakonom o budžetskom sistemu, ako to nije mogla ove godine, u narednoj godini?
Danas kada raspravljamo o budžetu za 2010. godinu, a očekuje nas očigledno rasprava o budžetu odnosno rebalansu za 2009. godinu. Sada Vlada daje za pravo sebi da nas opominje i podseća na zakon koji i sama ne poštuje. Ne obavezuje nas, niti nam daje za pravo vaše nepoštovanje zakona, da se i mi tako vladamo i da se ponašamo. Možemo da prihvatimo činjenicu da amandman nije tehnički dorečen ili savršen, ali ste mogli to bar u obrazloženju da zaobiđete. Možda je bio samo dovoljan ovaj stav 3.
Kroz ovaj amandman smo vam poslali jasnu poruku šta želimo da uradimo i gde želimo da trošimo sredstva poreskih obveznika, dominantno u narednoj godini. U članu 3, odnosno u stavu 3. ovde ovog obrazloženja, ako mogu tako da kažem rekli, pazite, to što odbijate amandman ne znači da negirate osnove da se obezbede dodatna sredstva za subvencije u privredu, poljoprivredi, drugim delatnostima, s obzirom da su takve potrebe već sagledane. U jednoj rečenici pre toga kažete, da ste u ovoj godini odnosno za narednu godinu opredelili 8,8 milijardi više u odnosu na ovu sada godinu za subvencije.
Pitam vas, da li je to dovoljno? Vi ne kažete da ste istovremeno za narednu godinu projektovali dve milijarde više na poziciji usluga po ugovoru i specijalnih usluga, na onim rizičnim područjima, kako kaže DRI, gde tretirajući 27% budžeta našla najviše problema i odstupanja od zakona. To vam je još jedna paralela. Za to ste povećali 2 milijarde, a za celu privredu i subvencije, svega 8,8 milijardi. U tih 8,8 milijardi, 1,4 milijarde je za preduzeća , subvencije preduzećima pre svega za investicije „grinfild“.
To sam juče pomenuo – milijardu i četiristo miliona dinara ova država opredeljuje za pomoć preduzećima koja su dominantna, ili bi tako bar trebalo da budu u izvoznom sektoru koja bi trebalo da obezbeđuju devizni priliv ovoj državi, koji grcaju u opštoj nelikvidnosti, izuzetno lošem poslovnom ambijentu. Istovremeno je na snazi Zakon o porezu na dobit preduzeća, gde se poreski obveznici, odnosno pravna lica oslobađaju poreza na dobit preduzeća, ukoliko investiraju 600 miliona dinara u osnovna sredstva. Država je u svom budžetu za celokupnu privredu i subvencije predvidela milijardu i četiristo miliona.
Želite da vas mi shvatimo ozbiljno. Da ne podsećam Skupštinu, poslanike i gledaoce na ono što je bilo rečeno o subvencijama železnice, da su one subvencije u potrošnji, u suštinskoj potrošnji, pokretanjem poslova investicije. Hajde, u redu. Ovo je opšta potrošnja na plate i zaostala, da kažem primanja i socijalne prinadležnosti. Zato je SRS smatrala da u ovom budžetu može dodatno da se obezbedi bar 20 milijardi koje će se kroz subvencije, na jedan konkretan i ozbiljan način, ali ozbiljan i ekonomski prihvatljiv način ugurati u potrošnju.
Ako izanalizirate ostala amandmane SRS, i to je pomenuo gospodin Krasić, skidali smo tamo gde je rasipništvo, gde su stvari, kako ste vi rekli u diskreciji i fleksibilnosti, prepuštene savesti ministara, pa umesto što vešamo slike po zidovima i što pijemo i jedemo po kafanama, da dajemo onima koji će možda na pametniji način iskoristiti milion, dva, pet, deset miliona, sto miliona ili milijardu dinara, da ne budete vi ili bilo ko drugi u problemu kada počnemo da otplaćujemo dugove koji će dominantno krenuti da se otplaćuju 2015, 2016. godine itd, jer ćete stvoriti ekonomske prilike koje će moći da odgovore tim izazovima.
Na kraju, osvrćući se na jednu diskusiju, odnosno nekoliko diskusija od malopre, gde je vođena polemika i znate, uvek se nekako od vlasti doživi to da senku na priču o budžetu i svim nelogičnostima ekonomskog karaktera koje su ovde evidentne, da zamaglimo pričom o evropskim perspektivama, evropskog budućnosti Srbije.
Samo ću vas kroz dva papira podsetiti na jednu ekonomsku stvarnost u Srbiji danas, koja nas diskvalifikuje da budemo partner i saradnik bilo kome, ne EU. Ovo su dva dokumenta, neću pominjati ni imena, ni prezimena, ni banke, ni firme, a mogu da vam dam na uvid, gospođo ministre da pogledate to. Ovi dokumenti su završili u svim nadležnim državnim institucijama i niko ne reaguje, apsolutno niko.
Ovo je odluka skupštine jednog akcionarskog društva koje je privatizovano 2008. godine, posle petooktobarske revolucije, posle oslobađanja i osvajanja demokratije u ovoj državi.
Skupština tog preduzeća donela je odluku da sedam katastarskih parcela koje su njenom vlasništvu proda za svega 1.037.840 dinara drugoj kompaniji. Tri dana kasnije, ta ista kompanija koja je kupila ovo za milion dinara, sklapa ugovor sa jednom bankom da banka odobri garanciju na kredit, iznos 234.707.000 itd. Šta stoji u ugovoru? Hipoteka na onih sedam parcela koje je ova firma kupila pre par dana, procenjene vrednosti 480 miliona dinara.
Ljudi, pred čijim se očima koji čine izvršnu vlast, a pred čijim očima se ovakva bezakonja dešavaju? Oni građanima u ovoj državi obećavaju svetlu evropsku budućnost. To su pitanja na koja mi posle 10 godina vaše vlasti ne može konačno da dobijemo odgovore.
Ovaj budžet je sazdan, gospođo ministre, na žalost, da možda sami možete o tome da odlučujete, verovatno bi bio drugačiji, sazdan je od kompromisa, sazdan je na trulim kompromisima i činjenici da zaista niste spremni da odolite nezajažljivim potrebama pojedinaca koji vode ekonomsku politiku ove države. Zahvaljujem.