Gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, neću govoriti ni o prodaji šećerana za tri evra, neću govoriti ni o prodaji "US Steel" za 27 miliona dolara, neću govoriti ni o  licemerju. Hoću da govorim o onome o čemu treba da govori opozicioni poslanik kad se nalazi budžet pred njim.
Dakle, kada čovek vidi ovaj dokument koji vi zovete - razvojni budžet, a koji je potpisala Vlada Srbije, koja za sebe kaže da je socijalno odgovorna Vlada, prosto se pita - kako u jednom ovakom dokumentu, koji toliko sistematski razara život građana Srbije, institucija Srbije i cele Srbije vi pronalazite bilo šta razvojno i vi pronalazite nešto što je socijalno odgovorno?
Moram da vas podsetim, amandman naše poslaničke grupe upravo se odnosi na tu socijalnu odgovornost - da li je to što ste sva prava porodiljama uzeli i smanjili na minimum socijalno odgovorno? Kažete da je to zbog toga što su one državni neprijatelji koji zajedno, citiram ministra Ljajića, koji zajedno sa poslodavcima, koji jako vole da troše svoje rođena sredstva, varaju građane Srbije i otimaju im budžet?
Za mene je, kao ženu, kao majku, potpuno neverovatno da država nije toliko svesna kao što su poslodavci koji brinu isključivo o svom budžetu. Država treba da vodi računa o svojoj populacionoj politici Država treba da pomogne svojim porodiljama. One su te koje su budućnost Srbije i to je verovatno ta socijalna odgovornost. Da li ste svesni da ovim ukidate pravo deci koja još nisu rođena? Ne mogu da verujem. Ne mogu da verujem.
Dalje, napravili ste 700.000 ekstremno siromašnih u Srbiji, koji žive ispod donje granice siromaštva, a onim što ste napravili, što ste im trošili nenamenski sredstva budžeta, pojeli ste im 83 narodne kuhinje u kojima su mogli da se hrane, jer se svaki deseti građanin Srbije hrani tamo.
Dakle, šta smo mi u ovom amandmanu predvideli? Predvideli smo da vam iz tačke gde su rashodi za kupovinu roba i usluga, uzmemo jednu milijardu, a predvideli ste za to 40 milijardi i 126 miliona, dakle, jednu milijardu i da je damo u socijalnu zaštitu, upravo da pokriju ove troškove, gde ovi neprijatelji državni troše, ove porodilje. To bi taman zaleglo. Vi ni tu jednu milijardu niste spremni da pretvorite u nešto što je budućnost Srbije.
Odgovorili ste nam da naš amandman ne prihvatate jer su sve usluge, sve kupovine roba i sve što je u ovoj tački ovde navedeno neophodno državi Srbiji. Hvala državo Srbijo i Vlado Srbije za to.

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lazić. Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Lazić.

Gospođo predsednice, čini mi se da ako pažljivo analiziramo, videćemo da su pojedine deklarativno opozicione stranke potrošile veći deo svog vremena za raspravu u pojedinostima u pokušajima diskreditacije i napada na druge opozicione stranke. Mislim da to govori samo za sebe.
Ono što bih želeo samo da kažem je da u svakoj normalno uređenoj državi budžet mora da bude plod višestrukih konsultacija. S obzirom da je u vladajućoj koaliciji najveća politička snaga koalicija koja se zove Za evropsku Srbiju, želeo bih da podsetim da, kada se u EU donosi budžet, o tome se vodi tzv. trijalog, odnosno uključeni su u te razgovore i Evropska komisija, i Savet i Evropski parlament.
Predloženi amandman predviđa da se rashodi za kupovinu roba i usluga smanje, a da se taj iznos opredeli za dečiju zaštitu, odnosno u Fond za mlade talente.
To je nešto što bi svaka vlada, a posebno ona koja se deklariše kao socijalno odgovorna, činila u kontinuitetu. Čini mi se da, kao što je gospodin Popović rekao, budžet nije niti razvojni, a niti socijalni.
S obzirom na vremenski limit, govoriću o Fondu za mlade talente. S obzirom da smo mi država koja ima veliki broj mladih i darovitih ljudi, ali, naravno, da bi oni mogli da iskoriste svoje kapacitete u punoj meri, država mora i adekvatno da ih podrži. Naravno, od tih ljudi se kasnije formira elita koja treba da vodi i razvija ovu zemlju i da je čini konkurentnom na međunarodnim tržištima.
Daću vam primer koji govori o nečemu sasvim suprotnom. Teodor fon Burg je mladi Beograđanin koji je najuspešniji mladi matematičar Srbije, za koga se kaže da ima više medalja nego što ima godina. On ima 12 međunarodnih priznanja sa matematičkih olimpijada i drugih takmičenja na kojima učestvuju matematičari mlađi od 20 godina. Ipak, donjom starosnom granicom Fonda za mlade talente je u više navrata onemogućeno da on koristi njihovu stipendiju, tako da oni koje je on zapravo pobeđivao na tim takmičenjima su imali pravo da konzumiraju tu stipendiju, dok kod njega to nije bio slučaj. Niko nije uvideo koliko je besmisleno postojanje takve starosne granice.
Takođe, za tri učenika koji su predstavljali Srbiju na matematičkoj balkanijadi ne postoji mogućnost da budu stipendirani od Ministarstva nauke, s obzirom da su učenici nižih razreda srednje škole, a to se predviđa samo za učenike viših razreda srednje škole. Za ovakve osobe, ovaj amandman i predviđa povećanje sredstava. Ako je moguće nuditi preko reda državljanstvo pojedincima, i to javno, kako bi se političari promovisali, mislim da je moguće valjda i povećati sredstva i izmeniti pravilnike Fonda za mlade talente. Hvala.

 Doktor Zoran Šami ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospođe i gospodo poslanici, gospođo ministar, bio bih mnogo srećniji kada bi umesto što nam, izvinite na izrazu, birokrate u Ministarstvu finansija napišu da nešto nije u skladu sa članom 28. Zakona o budžetskom sistemu, ako je neki amandman na tu temu, a ovaj svakako jeste, suvisao, onda se može uvek u jednom dijalogu sa poslanicima učiniti nešto na tu temu.
Dozvolite mi, gospođo predsedavajuća, jednu digresiju. Vi, kolege poslanici, verovatno svi znate šta je opozicija. Sada ću da vas uverim da ne znate.
Prvi prilog tome šta je opozicija, to je čuvena izjava Dušana Mihajlovića iz 1993. godine, liberala inače, odnosno tada predsednika Nove demokratije, koji je dao obrazloženje novinarima kada su ga pitali zašto je podržao Vladu socijalista, rekao čuvenu rečenicu - mi smo kovladajuća opoziciona stranka. Izgleda da kovladajuće opozicione stranke ulaze u modu. Danas sam, doduše, čovek uči dok je živ, naučio još nešto. Rekao bih - izgleda da je opoziciona stranka ona stranka koja napada Vladu, a ne sadašnju, nego prethodnu. Hvala.

Gospodin Srđan Milivojević ima reč.

Kada govorimo o mladim ljudima u Srbiji, poštovana gospođo predsednice i uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, postoje političke stranke koje stalno govore o problemima u mladih u Srbiji i stalno govore kako mladima pripada budućnost.

Lično smatram da su mladi rešenje problema, a ne problem u Srbiji. Smatram da im ne pripada budućnost, već im pripada sadašnjost. Kada govorimo o Fondu za razvoj mladih talenata, apsolutno podržavam ideju da svi ljudi imaju pristup tom fondu, ali mislim da je država Srbija dovoljno uradila i za one koji imaju zakonski limit, odnosno nedovoljni broj godina da bi se uopšte prijavili da konkurišu i da dobiju stipendiju Fonda za mlade talente, da im država Srbija na adekvatan način pomogne. I daj bože da imamo što više mladih, talentovanih ljudi u Srbiji, pa da ima mnogo njih kojima treba pomoći, da nije to samo slučaj sa Teodorom fon Burgom ili sa nekim drugim ljudima koji učestvuju na matematičkim olimpijadama.

Kada govorimo uopšte o problemu tih mladih ljudi, još jedanput bih podvukao, za DS mladi ljudi nisu problem, već rešenje problema i apsolutno podržavam sve napore da mlade ljude pošaljemo u svet i da se takmiče sa svojim vršnjacima iz sveta, sa starijim vršnjacima, starijom decom, da se takmiče sa svim onim ljudima sa kojima treba da se takmiče na sportskom planu, na planu i polju nauke, kulture, umetnosti, jer Srbija je dosta skupo platila cenu kada smo probali da se sa nekim drugim ljudima obračunamo na nekom drugom polju.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. koji se odnosi na subvencije, ekonomsku klasifikaciji 45.  i tražio sam da se brojka 42 milijarde uveća na 62 milijarde, odnosno tražili smo da se ovaj iznos poveća za 20 milijardi.
Ovde je jako interesantno obrazloženje kojim je ovaj amandman odbijen. Pozvaću se naravno na jednu konstataciju Zorana Krasića mog kolege, koji je malopre rekao da može da prihvati da je pravno-tehnički nedorečen ili nekorektan i ovaj amandman.
Ali, pazite ovo gospođo ministre, ovo je upućeno, pre svega, vama. Obrazloženje kojim ste odbili ovaj amandman ima tri stava. I u prvom i u drugom stavu vi se pozivate na Zakon o budžetskom sistemu. Našli ste uporište u odredbama Zakona o budžetskom sistemu da ovaj amandman odbijete.
Sada vas pitam - da li je ova rasprava večeras u skladu sa budžetskim, odnosno Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije? Pitam vas, da li je budžet došao u Skupštinu u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu? I moje pitanje za vas, da date odgovor Skupštini i građanima - da li je Vlada poštovala zakon na koji je obavezala ova Skupština kada je u pitanju budžetski kalendar i član 31. ovog zakona? Pitam vas, shodno tome, da li ste poštovali član 103. ovog zakona koji se odnosi na kaznene odredbe, ukoliko se ne poštuje član 31. Zakona o budžetskom sistemu?
Kao sad, sliku o vama u Vladi stičemo na osnovu ovoga i pitamo vas, da li će poštovati Vlada budžetski kalendar i da li će i u 2010. godini, do kraja marta dobiti predloge ministarstava, da bi mogla da isprojektuje budžet koji je definisan Zakonom o budžetskom sistemu, ako to nije mogla ove godine, u narednoj godini?
Danas kada raspravljamo o budžetu za 2010. godinu, a očekuje nas očigledno rasprava o budžetu odnosno rebalansu za 2009. godinu. Sada Vlada daje za pravo sebi da nas opominje i podseća na zakon koji i sama ne poštuje. Ne obavezuje nas, niti nam daje za pravo vaše nepoštovanje zakona, da se i mi tako vladamo i da se ponašamo. Možemo da prihvatimo činjenicu da amandman nije tehnički dorečen ili savršen, ali ste mogli to bar u obrazloženju da zaobiđete. Možda je bio samo dovoljan ovaj stav 3.
Kroz ovaj amandman smo vam poslali jasnu poruku šta želimo da uradimo i gde želimo da trošimo sredstva poreskih obveznika, dominantno u narednoj godini. U članu 3, odnosno u stavu 3. ovde ovog obrazloženja, ako mogu tako da kažem rekli, pazite, to što odbijate amandman ne znači da negirate osnove da se obezbede dodatna sredstva za subvencije u privredu, poljoprivredi, drugim delatnostima, s obzirom da su takve potrebe već sagledane. U jednoj rečenici pre toga kažete, da ste u ovoj godini odnosno za narednu godinu opredelili 8,8 milijardi više u odnosu na ovu sada godinu za subvencije.
Pitam vas, da li je to dovoljno? Vi ne kažete da ste istovremeno za narednu godinu projektovali dve milijarde više na poziciji usluga po ugovoru i specijalnih usluga, na onim rizičnim područjima, kako kaže DRI, gde tretirajući 27% budžeta našla najviše problema i odstupanja od zakona. To vam je još jedna paralela. Za to ste povećali 2 milijarde, a za celu privredu i subvencije, svega 8,8 milijardi. U tih 8,8 milijardi, 1,4 milijarde je za preduzeća , subvencije preduzećima pre svega za investicije „grinfild“.
To sam juče pomenuo – milijardu i četiristo miliona dinara ova država opredeljuje za pomoć preduzećima koja su dominantna, ili bi tako bar trebalo da budu u izvoznom sektoru koja bi trebalo da obezbeđuju devizni priliv ovoj državi, koji grcaju u opštoj nelikvidnosti, izuzetno lošem poslovnom ambijentu. Istovremeno je na snazi Zakon o porezu na dobit preduzeća, gde se poreski obveznici, odnosno pravna lica oslobađaju poreza na dobit preduzeća, ukoliko investiraju 600 miliona dinara u osnovna sredstva. Država je u svom budžetu za celokupnu privredu i subvencije predvidela milijardu i četiristo miliona.
Želite da vas mi shvatimo ozbiljno. Da ne podsećam Skupštinu, poslanike i gledaoce na ono što je bilo rečeno o subvencijama železnice, da su one subvencije u potrošnji, u suštinskoj potrošnji, pokretanjem poslova investicije. Hajde, u redu. Ovo je opšta potrošnja na plate i zaostala, da kažem primanja i socijalne prinadležnosti. Zato je SRS smatrala da u ovom budžetu može dodatno da se obezbedi bar 20 milijardi koje će se kroz subvencije, na jedan konkretan i ozbiljan način, ali ozbiljan i ekonomski prihvatljiv način ugurati u potrošnju.
Ako izanalizirate ostala amandmane SRS, i to je pomenuo gospodin Krasić, skidali smo tamo gde je rasipništvo, gde su stvari, kako ste vi rekli u diskreciji i fleksibilnosti, prepuštene savesti ministara, pa umesto što vešamo slike po zidovima i što pijemo i jedemo po kafanama, da dajemo onima koji će možda na pametniji način iskoristiti milion, dva, pet, deset miliona, sto miliona ili milijardu dinara, da ne budete vi ili bilo ko drugi u problemu kada počnemo da otplaćujemo dugove koji će dominantno krenuti da se otplaćuju 2015, 2016. godine itd, jer ćete stvoriti ekonomske prilike koje će moći da odgovore tim izazovima.
Na kraju, osvrćući se na jednu diskusiju, odnosno nekoliko diskusija od malopre, gde je vođena polemika i znate, uvek se nekako od vlasti doživi to da senku na priču o budžetu i svim nelogičnostima ekonomskog karaktera koje su ovde evidentne, da zamaglimo pričom o evropskim perspektivama, evropskog budućnosti Srbije.
Samo ću vas kroz dva papira podsetiti na jednu ekonomsku stvarnost u Srbiji danas, koja nas diskvalifikuje da budemo partner i saradnik bilo kome, ne EU. Ovo su dva dokumenta, neću pominjati ni imena, ni prezimena, ni banke, ni firme, a mogu da vam dam na uvid, gospođo ministre da pogledate to. Ovi dokumenti su završili u svim nadležnim državnim institucijama i niko ne reaguje, apsolutno niko.
Ovo je odluka skupštine jednog akcionarskog društva koje je privatizovano 2008. godine, posle petooktobarske revolucije, posle oslobađanja i osvajanja demokratije u ovoj državi.
Skupština tog preduzeća donela je odluku da sedam katastarskih parcela koje su njenom vlasništvu proda za svega 1.037.840 dinara drugoj kompaniji. Tri dana kasnije, ta ista kompanija koja je kupila ovo za milion dinara, sklapa ugovor sa jednom bankom da banka odobri garanciju na kredit, iznos 234.707.000 itd. Šta stoji u ugovoru? Hipoteka na onih sedam parcela koje je ova firma kupila pre par dana, procenjene vrednosti 480 miliona dinara.
Ljudi, pred čijim se očima koji čine izvršnu vlast, a pred čijim očima se ovakva bezakonja dešavaju? Oni građanima u ovoj državi obećavaju svetlu evropsku budućnost. To su pitanja na koja mi posle 10 godina vaše vlasti ne može konačno da dobijemo odgovore.
Ovaj budžet je sazdan, gospođo ministre, na žalost, da možda sami možete o tome da odlučujete, verovatno bi bio drugačiji, sazdan je od kompromisa, sazdan je na trulim kompromisima i činjenici da zaista niste spremni da odolite nezajažljivim potrebama pojedinaca koji vode ekonomsku politiku ove države. Zahvaljujem.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? Gospodin Slobodan Maraš ima reč.