Gospodin Srđan Milivojević ima reč.

Kada govorimo o mladim ljudima u Srbiji, poštovana gospođo predsednice i uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, postoje političke stranke koje stalno govore o problemima u mladih u Srbiji i stalno govore kako mladima pripada budućnost.

Lično smatram da su mladi rešenje problema, a ne problem u Srbiji. Smatram da im ne pripada budućnost, već im pripada sadašnjost. Kada govorimo o Fondu za razvoj mladih talenata, apsolutno podržavam ideju da svi ljudi imaju pristup tom fondu, ali mislim da je država Srbija dovoljno uradila i za one koji imaju zakonski limit, odnosno nedovoljni broj godina da bi se uopšte prijavili da konkurišu i da dobiju stipendiju Fonda za mlade talente, da im država Srbija na adekvatan način pomogne. I daj bože da imamo što više mladih, talentovanih ljudi u Srbiji, pa da ima mnogo njih kojima treba pomoći, da nije to samo slučaj sa Teodorom fon Burgom ili sa nekim drugim ljudima koji učestvuju na matematičkim olimpijadama.

Kada govorimo uopšte o problemu tih mladih ljudi, još jedanput bih podvukao, za DS mladi ljudi nisu problem, već rešenje problema i apsolutno podržavam sve napore da mlade ljude pošaljemo u svet i da se takmiče sa svojim vršnjacima iz sveta, sa starijim vršnjacima, starijom decom, da se takmiče sa svim onim ljudima sa kojima treba da se takmiče na sportskom planu, na planu i polju nauke, kulture, umetnosti, jer Srbija je dosta skupo platila cenu kada smo probali da se sa nekim drugim ljudima obračunamo na nekom drugom polju.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. koji se odnosi na subvencije, ekonomsku klasifikaciji 45.  i tražio sam da se brojka 42 milijarde uveća na 62 milijarde, odnosno tražili smo da se ovaj iznos poveća za 20 milijardi.
Ovde je jako interesantno obrazloženje kojim je ovaj amandman odbijen. Pozvaću se naravno na jednu konstataciju Zorana Krasića mog kolege, koji je malopre rekao da može da prihvati da je pravno-tehnički nedorečen ili nekorektan i ovaj amandman.
Ali, pazite ovo gospođo ministre, ovo je upućeno, pre svega, vama. Obrazloženje kojim ste odbili ovaj amandman ima tri stava. I u prvom i u drugom stavu vi se pozivate na Zakon o budžetskom sistemu. Našli ste uporište u odredbama Zakona o budžetskom sistemu da ovaj amandman odbijete.
Sada vas pitam - da li je ova rasprava večeras u skladu sa budžetskim, odnosno Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije? Pitam vas, da li je budžet došao u Skupštinu u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu? I moje pitanje za vas, da date odgovor Skupštini i građanima - da li je Vlada poštovala zakon na koji je obavezala ova Skupština kada je u pitanju budžetski kalendar i član 31. ovog zakona? Pitam vas, shodno tome, da li ste poštovali član 103. ovog zakona koji se odnosi na kaznene odredbe, ukoliko se ne poštuje član 31. Zakona o budžetskom sistemu?
Kao sad, sliku o vama u Vladi stičemo na osnovu ovoga i pitamo vas, da li će poštovati Vlada budžetski kalendar i da li će i u 2010. godini, do kraja marta dobiti predloge ministarstava, da bi mogla da isprojektuje budžet koji je definisan Zakonom o budžetskom sistemu, ako to nije mogla ove godine, u narednoj godini?
Danas kada raspravljamo o budžetu za 2010. godinu, a očekuje nas očigledno rasprava o budžetu odnosno rebalansu za 2009. godinu. Sada Vlada daje za pravo sebi da nas opominje i podseća na zakon koji i sama ne poštuje. Ne obavezuje nas, niti nam daje za pravo vaše nepoštovanje zakona, da se i mi tako vladamo i da se ponašamo. Možemo da prihvatimo činjenicu da amandman nije tehnički dorečen ili savršen, ali ste mogli to bar u obrazloženju da zaobiđete. Možda je bio samo dovoljan ovaj stav 3.
Kroz ovaj amandman smo vam poslali jasnu poruku šta želimo da uradimo i gde želimo da trošimo sredstva poreskih obveznika, dominantno u narednoj godini. U članu 3, odnosno u stavu 3. ovde ovog obrazloženja, ako mogu tako da kažem rekli, pazite, to što odbijate amandman ne znači da negirate osnove da se obezbede dodatna sredstva za subvencije u privredu, poljoprivredi, drugim delatnostima, s obzirom da su takve potrebe već sagledane. U jednoj rečenici pre toga kažete, da ste u ovoj godini odnosno za narednu godinu opredelili 8,8 milijardi više u odnosu na ovu sada godinu za subvencije.
Pitam vas, da li je to dovoljno? Vi ne kažete da ste istovremeno za narednu godinu projektovali dve milijarde više na poziciji usluga po ugovoru i specijalnih usluga, na onim rizičnim područjima, kako kaže DRI, gde tretirajući 27% budžeta našla najviše problema i odstupanja od zakona. To vam je još jedna paralela. Za to ste povećali 2 milijarde, a za celu privredu i subvencije, svega 8,8 milijardi. U tih 8,8 milijardi, 1,4 milijarde je za preduzeća , subvencije preduzećima pre svega za investicije „grinfild“.
To sam juče pomenuo – milijardu i četiristo miliona dinara ova država opredeljuje za pomoć preduzećima koja su dominantna, ili bi tako bar trebalo da budu u izvoznom sektoru koja bi trebalo da obezbeđuju devizni priliv ovoj državi, koji grcaju u opštoj nelikvidnosti, izuzetno lošem poslovnom ambijentu. Istovremeno je na snazi Zakon o porezu na dobit preduzeća, gde se poreski obveznici, odnosno pravna lica oslobađaju poreza na dobit preduzeća, ukoliko investiraju 600 miliona dinara u osnovna sredstva. Država je u svom budžetu za celokupnu privredu i subvencije predvidela milijardu i četiristo miliona.
Želite da vas mi shvatimo ozbiljno. Da ne podsećam Skupštinu, poslanike i gledaoce na ono što je bilo rečeno o subvencijama železnice, da su one subvencije u potrošnji, u suštinskoj potrošnji, pokretanjem poslova investicije. Hajde, u redu. Ovo je opšta potrošnja na plate i zaostala, da kažem primanja i socijalne prinadležnosti. Zato je SRS smatrala da u ovom budžetu može dodatno da se obezbedi bar 20 milijardi koje će se kroz subvencije, na jedan konkretan i ozbiljan način, ali ozbiljan i ekonomski prihvatljiv način ugurati u potrošnju.
Ako izanalizirate ostala amandmane SRS, i to je pomenuo gospodin Krasić, skidali smo tamo gde je rasipništvo, gde su stvari, kako ste vi rekli u diskreciji i fleksibilnosti, prepuštene savesti ministara, pa umesto što vešamo slike po zidovima i što pijemo i jedemo po kafanama, da dajemo onima koji će možda na pametniji način iskoristiti milion, dva, pet, deset miliona, sto miliona ili milijardu dinara, da ne budete vi ili bilo ko drugi u problemu kada počnemo da otplaćujemo dugove koji će dominantno krenuti da se otplaćuju 2015, 2016. godine itd, jer ćete stvoriti ekonomske prilike koje će moći da odgovore tim izazovima.
Na kraju, osvrćući se na jednu diskusiju, odnosno nekoliko diskusija od malopre, gde je vođena polemika i znate, uvek se nekako od vlasti doživi to da senku na priču o budžetu i svim nelogičnostima ekonomskog karaktera koje su ovde evidentne, da zamaglimo pričom o evropskim perspektivama, evropskog budućnosti Srbije.
Samo ću vas kroz dva papira podsetiti na jednu ekonomsku stvarnost u Srbiji danas, koja nas diskvalifikuje da budemo partner i saradnik bilo kome, ne EU. Ovo su dva dokumenta, neću pominjati ni imena, ni prezimena, ni banke, ni firme, a mogu da vam dam na uvid, gospođo ministre da pogledate to. Ovi dokumenti su završili u svim nadležnim državnim institucijama i niko ne reaguje, apsolutno niko.
Ovo je odluka skupštine jednog akcionarskog društva koje je privatizovano 2008. godine, posle petooktobarske revolucije, posle oslobađanja i osvajanja demokratije u ovoj državi.
Skupština tog preduzeća donela je odluku da sedam katastarskih parcela koje su njenom vlasništvu proda za svega 1.037.840 dinara drugoj kompaniji. Tri dana kasnije, ta ista kompanija koja je kupila ovo za milion dinara, sklapa ugovor sa jednom bankom da banka odobri garanciju na kredit, iznos 234.707.000 itd. Šta stoji u ugovoru? Hipoteka na onih sedam parcela koje je ova firma kupila pre par dana, procenjene vrednosti 480 miliona dinara.
Ljudi, pred čijim se očima koji čine izvršnu vlast, a pred čijim očima se ovakva bezakonja dešavaju? Oni građanima u ovoj državi obećavaju svetlu evropsku budućnost. To su pitanja na koja mi posle 10 godina vaše vlasti ne može konačno da dobijemo odgovore.
Ovaj budžet je sazdan, gospođo ministre, na žalost, da možda sami možete o tome da odlučujete, verovatno bi bio drugačiji, sazdan je od kompromisa, sazdan je na trulim kompromisima i činjenici da zaista niste spremni da odolite nezajažljivim potrebama pojedinaca koji vode ekonomsku politiku ove države. Zahvaljujem.

Da li još neko želi o ovom amandmanu? Gospodin Slobodan Maraš ima reč.

Sa dosta toga što je moj prethodnik rekao u nekom aspektu možemo i da se složimo. Međutim, želim da kažem da, ako za ovih nekoliko dana javnosti, a pogotovo poslanicima koji provode dosta vremena u ovoj sali, nije jasno da LDP ne podržava ovaj budžet, iz razloga što smatramo takođe da je kompromis, ali kompromis sa životom koji trenutno u Srbiji vlada. Ako je on budžet kontinuiteta sa 2009. godinom, mi ne možemo da ga podržimo.
Sve što smo imali da kažemo, gospođo Dragutinović, vi ste to i pažljivo saslušali i pažljivo zapisali i biću slobodan, nadam se da nećete zameriti, da citiram ono što ste rekli pre neki dan na hodniku: "evo ga najžešći kritičar".
Zbog toga, gospodine Šami, kada kažete da je LDP kovladajuća opoziciona partija ovoj Vladi, moram da vam kažem da smo ponosni što smo, zajedno sa DS, neke zakone u ovoj Skupštini usvojili, koji su omogućili ovoj zemlji i dobijanje viza i odmrzavanje trgovinskog sporazuma, ali bolje biti, kako ste vi to nazvali kovladajuća opoziciona partija DS u tim poslovima, nego biti kao Vojislav Koštunica 2001. godine - kovladajući opozicionar koji podržava pobunu Jedinice za specijalne operacije.

Narodni poslanik dr Zoran Šami.

Gospodine Maraš, verovatno niste čuli, nisam rekao da je LDP kovladajuća opoziciona stranka, to ste vi rekli. Verovatno ste se negde prepoznali. Ako se ne varam, Vojislav Koštunica je 2001. godine bio predsednik SRJ. Prema tome, nije bio opozicija.
To nije bitno za ovu raspravu. Meni je drago da sam danas konačno čuo iz usta kolega iz LDP da napadaju budžet. Nisam imao taj utisak, ali sada ste vi to nedvosmisleno kazali i u tom smislu vas pohvaljujem.

Gospodin Slobodan Maraš, replika.

Gospodine Šami, uz dužno poštovanje na vašem parlamentarnom radu do sada i svim godinama koje ste proveli u ovom parlamentu, potpuno mi je neshvatljivo da sedite ovde svaki dan i da ste tek sada čuli da poslanici LDP kritikuju ovaj budžet, da poslanici LDP danima i nedeljama zahtevaju, od kada se pojavio izveštaj DRI, da bude na dnevnom redu ove Skupštine pre nego što se raspravlja o budžetu za 2010. godinu, da poslanici LDP traže da se raspravlja o predlogu završnog računa budžeta za 2008. godinu.
Sve ono što smo govorili ovih dana je bilo upereno ka samo jednoj stvari, ne da rušimo Vladu, ne da govorimo da su ministri lopovi ili ne znam šta, nego da pokušamo da kroz svoje amandmane popravimo budžet za 2010. godinu.
Tu je razlika između vas i nas. Vi želite da ovaj budžet ne prođe da bi se raspisali izbori. Mi želimo da se ovaj budžet promeni da bi Srbiji u 2010. godini učinili napokon ključni korak ka reformama, i to reformama koje bi trebalo da obuhvate sve segmente ovog života.
Bilo je to moguće da nema onih u Vladi koji se mnogo više okreću ka nazad nego ka napred. Zbog toga smo u određenim situacijama, kada je trebalo da se podrže zakoni koji će, ne samo približiti Srbiju EU nego približiti evropski način života i evropske vrednosti Srbiji, podržali zakone.
Mislim da mnogo više razloga za zadovoljstvo imamo mi kada smo podržali te zakone, nego vi kada ste podržali ratifikaciju sporazuma sa Ruskom Federacijom, kada je poklonjen NIS.