Dame i gospodo narodni poslanici, mogao bih da nastavim sa izlaganjem gde je gospodin Dimitrijević stao i da dopunim njega, jer je i on isto imao malo vremena. U stvari, ovaj član 36. stav 4. treba da se briše iz prostog razloga što je protivan Ustavu Republike Srbije i odredbama Zakona o budžetskom sistemu.
Velika većina stručne javnosti se složila sa ovom konstatacijom, i ne samo time, nego i činjenicom da ovaj budžet nije razvojni, već je reč o potrošačkom budžetu. Evo kako. Podaci iz ove debele knjige, kako je sada mnogi nazivaju, govore sledeće. Govore, između ostalog, i o sumnjivim, specijalizovanim ili specijalističkim uslugama, sumnjivim angažovanjima po ugovoru. Činjenica je da su pojedine uprave i inspektorati više para dobili čak i za plate. Navešću neke, koliko budem imao vremena, koliko mi vreme dozvoli.
Naime, na stavku plate, dodaci i naknade zaposlenih, umesto 75.942.000 dinara kao ove godine, devizni inspektorat će potrošiti čak 82.991.000, skoro 83.000.000. Upravo za javni dug povećao je platni fond čak tri puta, pa će na plate, umesto 6,1 milion dinara otići čak 18 miliona.
U Ministarstvu pravde 94.732.000 dinara, ili 4.000.000 više, sa pet stotina sudija manje, što isto nije logično. Kada je o putovanjima reč, Ministarstvo pravde moći će da potroši 8.500.000, a 7,9 je bilo 2009. godine.
Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, više nego duplo, 3,6 miliona, dok je uprava za veterinu ovu stavku povećala gotovo osam puta. Ove godine je imala 800.000, sada ima 8.600.000.
Ni ostala ministarstva neće štedeti na putovanjima. Za Ministarstvo za rudarstvo i energetiku odvojeno je 7,2 miliona, a za Ministarstvo infrastrukture čak 11.000.000 u odnosu na milion dinara ove godine. Direkcija za mere i dragocene metale na putovanja će potrošiti 4,77 miliona, umesto 879.000 ove godine. Tako će i Uprava za trezor (Predsednik: Vreme.)
Da ne nastavim dalje? U redu.

Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović. Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman.
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Dragan Aćimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu.
U članu 38. stav 1. Predloga zakona reči „i neophodno novo zapošljavanje“ brišu se. Najava vlasti da budžet ne bude razvojni, nego socijalni, ovo se može videti iz stavki budžeta za plaćanje administracije, a vezano je za odluku Vlade Srbije za otpuštanje radnika iz državne administracije. Iz tog razloga se ovaj član unapred demantuje.
Ovim članom budžetskim sredstvima predviđeno je novo zapošljavanje radnika. Zbog toga sam kao predstavnik SRS predložio amandman kojim bi se ova kontradiktornost poništila, a ujedno izbeglo neposredno zapošljavanje birokratije, koje bi za rezultat imalo uvećanje birokratskog aparata države.
Sve ovo navedeno je najobičnija prevara vlasti sa ciljem da se iz državnog aparata otpuste nepodobni radnici, kako bi se na njihovim mestima zaposlile stranačke pristalice i simpatizeri.

Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović. Taj amandman je prihvatila Vlada i Odbor za finansije.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. I ovaj amandman je prihvatila Vlada i Odbor za finansije.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Radojko Obradović i Milorad Buha.
Gospodin Buha želi da obrazloži.

Moram da pročitam odredbu predloga ovog člana. Član 41. kaže: „Ukoliko korisnici sredstava budžeta Republike Srbije u izvršavanju rashoda postupe suprotno odredbama ovog zakona, Vlada na predlog Ministarstva finansija donosi odluku o obustavi izvršavanja odgovarajuće aproprijacije, utvrđene ovim zakonom tom budžetskom korisniku.“
S obzirom da sam predložio brisanje ovog člana i istakao da se radi o članu koji je suprotan odredbama Zakona o budžetskom sistemu, u odgovoru Vlade stoji – amandman se ne prihvata iz razloga što Predlog zakona sadrži odredbe kojima se regulišu izuzeci od primene odredbi drugih zakona, a što je pre svega u uslovima svetske ekonomske krize bilo neophodno.
Šta to znači – bilo neophodno? U uslovima svetske ekonomske krize bilo je neophodno da se krše odredbe Zakona o budžetu i da izvršenje rashoda vrše suprotno odredbama ovog zakona.
Gospođo Dragutinović, evo još jedne odredbe, član 41, govori se o privremenoj obustavi izvršenja budžeta. Privremena obustava izvršenja budžeta, od toga što je odgovorni rukovodilac u ministarstvu ili drugom državnom organu postupio suprotno odredbama zakona.
Radi se o prekršaju, privrednom prestupu ili krivičnom delu. Zakon o budžetskom sistemu je predvideo kaznene odredbe. U ovom slučaju se radi o prekršaju i onaj koji je prekršio odredbe Zakona o budžetu treba da odgovara, ne da se vrši obustava prema direktnim i indirektnim korisnicima budžeta.
Vi postupate suprotno odredbama Zakona o budžetskom sistemu i brojnim drugim zakonima. To ovde i ne krijete, čak i kažete, u obrazloženju Vlade stoji – amandman se ne prihvata iz razloga što Predlog zakona sadrži odredbe kojima se regulišu izuzeci od primene odredbi drugih zakona. Ne možete to Zakonom o budžetskom sistemu i ne smete, ali izgleda da se sve može.

Vreme. Zahvaljujem.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Gospodin Perić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ovaj amandman je morao da bude prihvaćen. Zbog čega je morao da bude prihvaćen i šta ste vi naveli u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana?
Godine 2005. je donet zakon kojim su penzije poljoprivrednika proglašene za javni dug Republike Srbije i onda je napravljena jedna dinamika u kojoj te, da slobodno kažem, zaostale penzije treba isplatiti poljoprivrednicima.
Sada ste u članu 43. predvideli da se to ne može isplatiti u 2010. godini, nego ostavljate da će se one u celosti isplatiti do kraja 2011. godine i tu ne kažete da ćete isplatiti u prvom kvartalu, prvoj polovini 2011. godine, nego kažete – u celosti će se isplatiti do kraja 2011. godine.
Srpska radikalna stranka je amandmanom intervenisala i predložila da to bude isplaćeno do 1. jula 2010. godine. Amandman se ne prihvata, vi kažete – nisu predviđena sredstva za tu namenu i ne mogu se isplatiti. Morali ste one silne usluge po ugovoru, gde nikom živom nije jasno kako i na koji način se troše ta sredstva i da li objektivno postoji potreba za trošenjem tih sredstava, da ih preusmerite u isplatu poljoprivrednih penzija, koje su stvorene i preuzete kao javni dug države.
Ne, vi zaboravljate, a već smo vam govorili da su prosečne poljoprivredne penzije tri puta manje od onih koje primaju iz fonda zaposleni, iz Fonda samostalnih delatnosti, tri puta su manje i vi se seljaka i poljoprivrednika setite samo jednom u četiri godine ili možda ponekad i češće kad su izbori. Kad se to završi, onda vi njih ostavljate po strani i apsolutno vas ne zanimaju, a sve probleme u društvu smo prevazilazili zajedno sa poljoprivrednicima, zajedno sa seljacima i njima nije bilo teško i većina od njih ne može nakon odlaska u penziju da nastavi sa drugim aktivnostima (Predsednik: Vreme. Privedite kraju, molim vas.), dok to zaposleni u drugim delatnostima mogu.

Gospodin Đelić. Izvolite.

Gospođo predsednice, narodni poslanici, dame i gospodo, oko nekoliko pitanja koja su raspravljana ovde.
Što se tiče agrara, nedvosmisleno je da trenutna situacija od nekih 19 milijardi dinara nije u potpunosti zadovoljavajuća, ali složićemo se da povećanje od pet milijardi dinara za sledeću godinu jeste značajan napredak za naš agrarni budžet.
Tačno je da je Republika Hrvatska u stanju da izdvoji veća sredstva, ali ona to uspeva da uradi isto zbog toga što počinje da dobija i strukturna sredstva iz budžeta EU. Zapravo, EU je isto jedna značajna šansa za naš agrar.
Iz tog razloga je Srbija pre dve godine počela određene reforme, poput direktnih davanja u iznosu od 120 evra po hektaru i koji su uspeli da dođu na stotine hiljada adresa, omogućili su da se dovrši jedan moderan registar poljoprivrednih gazdinstava i što je veoma bitno, dovršavamo veliki posao izgradnje agencije za agrarna plaćanja. Na taj način pripremamo sistem za naš agrar, koji će biti u stanju da apsorbuje sredstva koja će doći iz budžeta EU.
Ne bih licitirao sa nekim ciframa, ali dovoljno je reći da prošle nedelje ministri poljoprivrede 22 od 27 zemalja EU su osetili potrebu da imaju zajedničku deklaraciju, kojima se spremaju da brane poziciju poljoprivrede u budućem šestogodišnjem budžetu EU, koja će početi 2014. godine, a završiće se 2020. godine.
Danas, budžet EU, to je u velikoj meri budžet poljoprivrede, nekih 40% i čak i ako dođe do određenog smanjenja te proporcije, Srbija, to jest srpska poljoprivreda, moći će da računa na značajnu podršku iz tih sredstava.
Srpska poljoprivreda napreduje uprkos svemu. Ove godine, ona je obezbedila da naša zemlja ostvari suficit, to jest da izveze za 200 miliona evra više nego što je uvezla u poljoprivrednim proizvodima na tržištima EU.
Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. februara 2010. godine će omogućiti da i one kvote koje smo dobili budu u punom smislu te reči iskorišćene.
Veliki broj naših klanica je dobilo i počeli smo sa jednom pre dve godine, koje su imale standardizaciju i mogućnosti da izvoze na tržište EU i pre koju nedelju dobili smo i mogućnost da izvozimo naše mlečne proizvode.
Ne stoji to da se kaže da je naša poljoprivreda u propasti i tačno je da niko ne može biti u potpunosti zadovoljan ovim nivoom agrarnog budžeta, ali ovaj agrarni budžet omogućava značajan napredak na onome što je bilo moguće uraditi ove godine.
Samo bih hteo da dodam još dve-tri reči o javnim nabavkama. Javne nabavke uopšte nisu bile regulisane do zakona koji je donesen 2002. godine.
Veoma sam ponosan, sa mnogim posledicama koje su ovde, što smo uradili taj veliki posao tada, pre sedam godina.
Ne treba idealizovati ni taj zakon, ali isto tako treba primetiti da ovaj novi zakon koji ga je zamenio ove godine je odgovorio i na jedan broj izazova koji su uočeni tokom primene u prvih sedam godina primene te nove tematike u našoj zemlji.
Mnogobrojne studije su urađene i možemo reći da uvođenje konkurencije omogućava značajno pojeftinjenje i suzbijanje korupcije u tom važnom domenu.
Da li je situacija idealna? Nije, kao što se videlo i kroz akciju naše policije proteklih nekolik nedelja i meseci i ta tematika javnih nabavki je veoma osetljiva.
Procenjuje se da svake godine razni nivoi vlasti troše do 2,6 milijardi evra kroz javne nabavke, te će biti važno da budemo svesni da ćemo se i u godinama i decenijama koje dolaze morati stalno boriti da unapredimo ovaj sistem.
Novi zakon obezbeđuje u mnogo većoj meri upotrebu elektronskih javnih nabavki tako da transparentnost bude na višem nivou, ali mislim da će postepeno, imamo i konsultacije u Vladi, doći vreme kada jedan broj dobara kupuju razni nivoi vlasti da budu u smislu pregovaranja centralizovani, ne kupovina, ali pregovaranje na jedan mnogo transparentniji način za veće količine na duži period.
To će obezbediti da veći broj ozbiljnih ponuđača bude prisutan. Zbog većih tržišta pojedinačna cena će padati i velika pozornost Vlade i medija i narodnih poslanika za te veće nabavke će biti takva da ćemo biti sigurni da neće biti tu nikakve korupcije.
Onda niži nivoi vlasti i drugi ljudi koji žele da kupe ta dobra imaće tu mogućnost ukoliko imaju tu poziciju u budžetu za određeni kompjuter, papir i već šta, mogu samo da naruče ono što je već ispregovarano, ne treba da formiraju nikakve komisije i tako se suzbija korupcija i tako se smanjuje cena.
Javne nabavke jesu velika tematika i očekujemo da vidimo u godini koja dolazi primenu ovog zakona koji je uvršten i da, ukoliko to bude moguće zajedno sa cenjenom Narodnom skupštinom, donesemo i dodatna unapređenja, tako da tematika bude još bolje uređena.
Poslednja stvar koju bi želeo da kažem jeste da što se tiče transparentnosti i bilo je pitanje kadrovskog plana, moram da kažem da u članu 36. Zakona, cenjeni poslanik je predložio amandman koji zapravo omogućava niži nivo transparentnosti od onoga koji postoji u predloženom zakonskom rešenju.
Zapravo, želeo bi to ovde da predočim na plenarnoj sednici, predlaže se u zakonu koji je predložen na usvajanje ovde u članu 36. dispozitiva da se na mesečnom nivou na internetu prati, i to uporedo, kadrovski plan razvijen po ministarstvima i po raznim delovima države, sa raznim nivoima kadrovskim i to ne samo nižih činovnika i ono što je pomenuto, državnih sekretara, pomoćnika, službenika, nameštenika, svi do poslednjeg i na onom nivou koji može da prati da li je poštovana procedura i koliko zapravo ljudi radi u državi u datom momentu.
Ovde bih hteo da čestitam ministarki finansija i njenoj ekipi, jer ovo je jedan novitet koji do sada Republika nije imala. Hvala puno.
(Sreto Perić, sa mesta: Replika.)

Gospodin Sreto Perić je želeo da replicira, ali nema osnova, ministar je zaista samo razložno izneo svoj stav. Dakle, sve je jasno. Nema poslovničkog osnova da vam dam reč.
Gospodin Nenad Popović ima vreme poslaničke grupe u trajanju od devet minuta. Izvolite, gospodine Popoviću.