Gospođo predsednice, gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, pri kraju smo rasprave o budžetu i ipak posle svih ovih diskusija može da se kaže sigurno da budžet nije razvojni, budžet je ipak razorni za privredu i za građane Republike Srbije. Biće usmereno 63% budžeta u plate i troškove državnog aparata. Veliki problem je, to ću ponoviti, privreda i sve ono što je vezano za privredu, a to su nauka i obrazovanje.
Drago mi je da je ovde gospodin potpredsednik Vlade čije ministarstvo, nažalost, nije dobilo nikakvo povećanje ovim budžetom. Ostalo je na istom nivou kao i prošle godine. To samo pokazuje da ni u ovom budžetu, osim tog nekog koalicionog principa gde su se zadovoljavali interesi raznih koalicija u ovoj vladi, nije bilo sistematskog i planskog pristupa. Da ga je bilo, sigurno je da bi veliki deo sredstava bio usmeren u kapitalne investicije, a ne samo 15% od onih 400 milijardi evra dodatog viška u odnosu na manjak iz prošle godine. Naravno, treba reći da ovim budžetom država produžava svoju originalnu ideju bavljenja preduzetništvom i ponovili smo nekoliko puta o totalno neprihvatljivom koraku o ulaganjima države u „Fijat“ u italijansko preduzeće. To je posao za privatne kompanije i one su dobrodošle. Siguran sam da će se većina ministara u Vladi složiti sa ovim što govorim.
Takođe, država nastavlja preduzetništvo i to čujemo, država će da kupuje opremu za Bor. Zašto država da se bavi Borom? Bor je trebalo da bude privatizovan juče, Bor treba privatizovati danas, ne treba čekati sutra. Kako će se to država baviti Borom? Država će da kupi opremu za topionicu u Boru, neki mladi kadrovi će, koji su želeli da se igraju biznisa, da kupuju u ime države.
Jako je lepo trošiti državne pare, niti si ih zaradio niti odgovaraš, a predlažem svim tim mladim lavovima koji žele da se bave biznisom da krenu u biznise. Makar danas u Srbiji za dva-tri dana za 500 evra možeš da osnuješ kampanju i dokaži svoje znanje i svoje mogućnosti.
Verujte da je ljudima koji su danas u privredi izuzetno teško, pogotovo onima koji su u malim i srednjim preduzećima, koji nemaju mogućnost da dobiju kredite. Kriza neplaćanja je ogromna. Možemo da kažemo da u 80% preduzeća imate ogroman problem plaćanja, niko nikome ne plaća. Vraćamo se u neki težak period. Ne možemo taj problem neplaćanja da rešimo bez kredita tim preduzećima.
Ponoviću, preduzećima u Republici Srbiji treba pomoći ne sa 50 miliona evra, koliko je Vlada Republike Srbije izdvojila za subvencionisanje kredita, preduzećima u Republici Srbiji treba pomoći sa milijardu ili sa nekoliko milijardi koje će biti direktno usmerene preko Fonda za razvoj. Fond za razvoj i postoji da bi kreditirao preduzeća u Republici Srbiji.
Šta se dešava? Država reši da uloži 150 miliona evra u samo jedan posao sa „Fijatom“. Naravno, gospodin Đelić me je prošli put optužio da ne volim „Fijat“. Volim „Fijat“ i „Fijat“ je više nego dobrodošao. Volim i „Mercedes“, gospodine Đeliću. Volim i „Tojotu“, „Ford“, „Opel“ i volim i francuski „Sitroen“ i „Reno“. Sve volim.
Ali, gospodine Đeliću, ne možemo deliti poslovne partnere i potencijalne investitore na naše i na neke njihove. Mislim da smo morali posle ovog neuspeha sa „Fijatom“, podsetiću vas, kao Vlada, nama je „Fijat“ bio dužan da u prošlom novembru plati 200 miliona evra, pa ste taj rok prolongirali, pa je trebalo da nam plati 200 miliona evra do 31. marta. Danas je decembar.
Govorite – biće plaćeno između 21. i 25. decembra, obećavam vam. Evo, podsetiću vas na poslednje obećanje da će 21. decembra biti plaćeno, ostalo je još četiri dana, 200 miliona evra. Pitam šta ćete preduzeti? Možete da uradite samo po zakonu, da razbijete taj ugovor i plati „Fijat“ penal od 30 miliona ukoliko ne isplati 200 miliona evra. Nemojte nam samo govoriti da će platiti 100 miliona evra. To je jedna petina od obećane milijarde.
Molio bih vas da se oko ove teme "Fijata" ne vraćamo, govorimo samo jezikom ovih činjenica da li je plaćeno ili nije plaćeno? Da li država ulaže ili ne ulaže?
Imate preduzeće "FAP" u Priboju. Zašto "FAP" iz Priboja ne dobije ne 150 miliona? Dajte da "FAP" iz Priboja krene sa 15 miliona. Zašto "FAP" iz Priboja, proizvodi ta vozila, ne bi dobio potpuno iste subvencije, da date 150 miliona evra potencijalnom partneru Kinezu, Japancu, dajte 100 miliona evra garancije?
Kad je to u istoriji Evrope neka država davala garancije inostranoj kompaniji od 100 miliona evra, bankarske garancije za kupovinu opreme. Pored svega toga treba da se da još dva miliona evra za neku imaginarnu konsultantsku kuću. Zamislite to. Vi ćete dati dva miliona evra, ne kažem vi gospodine Đeliću, ne kritikujem vas, ne daj bože, kritikujem Vladu kao sistem na čelu sa premijerom Cvetkovićem, dati konsultantskoj kući pare budžetskih korisnika, a ne zna se zašto. Da konsultuje koga? Inostranu kompaniju? Ta kompanija ima većinski inostrani kapital. Privatna kompanija.
Kažem ponovo, "Fijat" je uvek dobrodošao u Srbiju, svi ćemo se radovati, ali od toga obećanja nema ništa.
Takođe, hteo bih da kažem da u budžetu je apsolutno netransparentno urađeno sve što se tiče AP Vojvodine. Nažalost, ne vidimo ni jednu stavku u budžetu oko Vojvodine i mislim da je vrlo važno da se kaže da će verovatno troškovi za prenos ovih nadležnosti za Vojvodinu biti mnogo veći nego Ustavom zagarantovanih 7%, verovatno zbog toga što još uvek nije određeno i što ne može da se kaže da će taj prenos nadležnosti, taj višak para, plaćati građani, ne samo Vojvodine nego i Kuršumlije, Prokuplja, Novog Pazara, Šapca itd.
Ono što ispred poslaniče kluba DSS mogu da kažem da smo mi uložili amandmane. Zahvaljujemo se na amandmanima koje ste prihvatili i takođe žao nam je što niste prihvatili ostale amandmane. Nekim amandmanima budžet je poboljšan, ali nedovoljno. Ono što predlažemo je da budžet povučete iz procedure, a mi ispred DSS nećemo glasati za ovaj budžet.

 Ministar gospodin Božidar Đelić ima reč.

Gospodine Popoviću, teško je oteti se utisku da ima kontradiktornosti u ovome što ste upravo rekli. Počeli ste s time da ne treba dati nekim mladim lavovima bilo kakav novac za upravljanje, te da i u onim teškim situacijama, a Bor je sigurno jedan od njih, gde je kod nekoliko Vlada, pa i one koju je vodila vaša stranka, pokušana privatizacija.
Nažalost, to nije uspelo i sigurno da nije to neko ideološko opredeljenje, nego potreba da sa ovim nešto boljim nivoom cena bakra se pokuša pokrenuti kvalitetnija proizvodnja da bi sačekali još spremniji pokretanje veće aktivnosti i ponovno interesovanja kupaca.
Ako se ne varam, u četiri ili pet navrata je pokušana prodaja RTV Bora i ovo je jednostavno iznuđeni potez da bi se obezbedila budućnost Boru i celom Borskom okrugu. Složićemo se da je to izuzetno važno, znajući da istočni deo naše zemlje je nažalost pogođen depopulacijom, da imamo mnogobrojne probleme, i Bor, i Majdanpek i mnogobrojne opštine tamo. Ne treba gledati u negativnom smislu i svetlu sve to, nego pozdraviti.
Kontradiktornost koju možemo videti je da ste u drugom stavu rekli da sa druge strane država ne daje dovoljno. Rekli ste da sa jedne strane ne treba da daje ništa, a onda ste odmah potom rekli da je onih malih 50 miliona evra nedovoljno. Hajde da se dogovorimo da li država treba ili ne treba da interveniše.
Ako sagledamo činjenice, ekonomska kriza je momenat kada sve zemlje u svetu, pa i one koje su branile dugo najčistiju "formu liberalizma", poput Amerike, i to su zemlje koje su intervenisale masivno, koje su nacionalizovale njihove finansijske institucije. Poslednji primer, ne verujem da možemo da kažemo da jedna Austrija je zemlja koja želi da uđe u neku formu komunizma. Ona je nacionalizovala jednu banku zato što je ona pretila da će da destabilizuje njen finansijski sistem.
Ovo nije momenat za neku ideologiju, nego za rešavanje konkretnih problema za konkretne ljude, za konkretna preduzeća. Sigurno je da kada se desi situacija da se moramo vratiti, i tu bih se složili sa vama, sa ograničenom formom intervencija u privredi, sigurno ne politikama koje bi bile usmerene na pojedinačne slučajeve, nego mnogo više na nešto što je sektorsko tj. nacionalno.
Obrni-okreni, za jednu investiciju poput "Fijata" bili smo u konkurenciji sa nekoliko zemalja. Da li hoćemo ili nećemo da imamo jednu fabriku koja proizvodi tri hiljade novih modela "Fijata" u našoj zemlji. Tačno je da je taj projekat otežan ekonomskom krizu.
Videli smo da je "Fijat" ušao u nekoliko pregovora za koje niko nije mogao da predvidi, a ponajmanje oni sami, čak pre godinu i po dana. Koje mogao predvideti da će "Fijat" ući u pregovore sa "Krajslerom" u Americi?
Ko je mogao predvideti da će "Fijat" imati diskusije Džoint Tvenčer u Kini? Ko je mogao predvideti da će "Fijat" biti jedan od tri kandidata za preuzimanje "Opela"? To su sve dosijei plus teškoće za koje znamo za sve automobilske proizvođače, pa i za "Fijat" ove godine u njihovim matičnim zemljama. U ovom slučaju se radi o Italiji, za "Fijat".
Ovih nekoliko meseci, koji nisu ni na koji način mera bilo kakvog ugrožavanja ovog projekta već pripreme da se dođe do njega, tokom posete predsednika Tadića državnoj delegaciji u Italiji, na sastanku vlada oglasio se i predsednik Fijat grupe Markioni, koji je potvrdio da je projekat u Srbiji i dalje aktuelan i da će se on realizovati. To je sjajna vest i za Kragujevčane i za celu Šumadiju.
Iskustvo je pokazalo da je najteže privući prvog u toj velikoj industriji, kao što su pokazali primeri Mađarske, Češke, Slovačke, a posle toga ta ekologija automobilske industrije, jedna od proizvođača automobila i već 75 firmi u domenu komponenata u našoj zemlji.
U poslednjih nekoliko meseci možemo biti zadovoljni što jedna firma, poput "Festoa" u Prokuplju, otvorila novo postrojenje, koje će zaposliti dve hiljade i sto radnika. To su sve okolnosti kada bude pokrenut u punoj snazi taj projekat koji će obezbediti budućnost industrije naše zemlje.
Zbog toga mislim, gospodine Popoviću, da i vi kao privrednik nadam se da ćete se složiti da ovo nije momenat za neke velike ideologije u momentu pripreme za izlazak iz ove krize. Nadamo se da je i ovaj budžet odlika toga. Očekuje se rast od 1,5%. Moramo na pragmatičan način rešavati konkretne probleme naših ljudi. Hvala puno na vašoj pažnji.

 Zahvaljujem, gospodine ministre.
Gospodine Popoviću, žao mi je, nemam poslovničku mogućnost da vam dam reč. Iskoristili ste vaše vreme.
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Nikolić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.
Gospodin Zoran Popović želi reč.

Podneo sam amandman koji se odnosi na sredstva namenjena za obnovu Kolubarskog okruga, koji glasi da u članu 44. stav 2. Predloga zakona reč - pet zamenjuje se rečju - tri.
U obrazloženju Vlade o neprihvatanju amandman piše - amandman se ne prihvata iz razloga što i nakon 11 godina od osnivanja Direkcije, i pored angažovanja značajnih sredstava iz budžeta RS, nije okončana izgradnja i sanacija objekata na području šest opština Kolubarskog okruga. Upravo iz tih razloga sam podneo amandman da skrenem pažnju na nebrigu ove Vlade prema opštinama Kolubarskog okruga, Ljigu, Mionici, Lajkovcu, Valjevu, Ubu i Osečini po pitanju obnova kuća oštećenih zemljotresom iz 1998. godine.
Koliko je zvanično objekata do danas obnovljeno ne zna se, ali se kaže da je obnovljena polovina, međutim, niko ne saopštava koliko ta polovina iznosi. Postoje procene zasnovane na novcu koji se izdvaja za ovu namenu da će obnova biti završena tek za 15 godina, ali ako se ima u vidu dosadašnji tempo obnove, onda će to potrajati najmanje još 25 do 30 godina.
Samo u opštini Ljig postoji oko 400 objekata koje treba izgraditi i 150 koji su predviđeni za sanaciju. U opštini Mionica, koja je bila u epicentru zemljotresa, situacija je još alarmantna, jer tamo treba obnoviti i sanirati preko hiljadu objekata. Sredstva koje ste nam odredili za obnovu Kolubarskog okruga u iznosu od 178 miliona nisu dovoljna samo za opštinu Ljig, koja u raspodeli učestvuje sa 12, 3%.
Umesto da povećate izdvajanje sredstava namenjenih za obnovu Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom, vi svake godine sve više smanjujete, a rokove produžavate. Iz navedenih razloga predlažem da prihvatite ovaj amandman.

Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Izvolite.

Ovaj amandman je samo logičan nastavak prethodnog amandmana, gospođo ministre. Naša intencija ovim amandmanom jeste da se ukaže u stvari na nebrigu koju ova Vlada pokazuje prema opštinama Kolubarskog okruga.
Godine 1998. ove opštine je zadesio strahovit zemljotres. U tom zemljotresu hiljade kuća su oštećene ili porušene. Samo u opštinama Ljig i Mionica oko 1.500 kuća treba da se sanira, popravi ili napravi. Sneg koji je padao ovih dana pretio je da mnoge od tih građevina, mnoge od tih polusrušenih kuća sruše do temelja.
Država kupuje vreme, država u stvari znate šta traži sada, traži od tih nesrećnih ljudi ponovo da plate neke takse u iznosu od dve do 2.500 dinara radi navodne neke socijalne prekategorizacije. Umesto da im reše probleme, oni ih teraju u nove i nove izdatke i nove probleme.
Kada će biti ovo isplaćeno onim ljudima kojima se duguje. Kada će im kuće biti sanirane ili napravljene? Postavlja se pitanje, dokle će nebriga ove Vlade da traje ili možda kod ove Vlade važi ona crnogorska izreka, koja je malo šaljiva, ali je u ovom slučaju tužna: "dužnik će dug vratiti ako rđa šćedne sačekati". Nije li to kod ove Vlade slučaj? Gospodo, pokažite malo razumevanja za ove nesrećnike. Možda su oni krivi što su napravili kuće na trusnom području.

Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu. U članu 47. stav 2. reči "ministar nadležan" zamenjuju se rečima "ministarstvo nadležno". S obzirom da je predloženim zakonskim rešenjem omogućeno da ministar samostalno odlučuje i novac samoinicijativno usmerava kao višak iz prethodne godine, pa podneo sam amandman ispred SRS koji ovu nepravilnost popravlja.
Iz priloženog, kako vidimo, ministru se daje za pravo da odlučuje o svemu u ministarstvu, čime se legalnim putem omogućava zloupotreba ministra, a što nanosi štetu ministarstvu, budžetu i građanima Srbije. Zbog toga mislim da amandmanom možemo sprečiti njegovu individualnu moć sa ciljem da izbegnemo zloupotrebe ministra i da ta prava prenesemo na ministarstvo.

Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Da.)