Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu.
U članu 38. stav 1. Predloga zakona reči „i neophodno novo zapošljavanje“ brišu se. Najava vlasti da budžet ne bude razvojni, nego socijalni, ovo se može videti iz stavki budžeta za plaćanje administracije, a vezano je za odluku Vlade Srbije za otpuštanje radnika iz državne administracije. Iz tog razloga se ovaj član unapred demantuje.
Ovim članom budžetskim sredstvima predviđeno je novo zapošljavanje radnika. Zbog toga sam kao predstavnik SRS predložio amandman kojim bi se ova kontradiktornost poništila, a ujedno izbeglo neposredno zapošljavanje birokratije, koje bi za rezultat imalo uvećanje birokratskog aparata države.
Sve ovo navedeno je najobičnija prevara vlasti sa ciljem da se iz državnog aparata otpuste nepodobni radnici, kako bi se na njihovim mestima zaposlile stranačke pristalice i simpatizeri.

Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović. Taj amandman je prihvatila Vlada i Odbor za finansije.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. I ovaj amandman je prihvatila Vlada i Odbor za finansije.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 41. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Radojko Obradović i Milorad Buha.
Gospodin Buha želi da obrazloži.

Moram da pročitam odredbu predloga ovog člana. Član 41. kaže: „Ukoliko korisnici sredstava budžeta Republike Srbije u izvršavanju rashoda postupe suprotno odredbama ovog zakona, Vlada na predlog Ministarstva finansija donosi odluku o obustavi izvršavanja odgovarajuće aproprijacije, utvrđene ovim zakonom tom budžetskom korisniku.“
S obzirom da sam predložio brisanje ovog člana i istakao da se radi o članu koji je suprotan odredbama Zakona o budžetskom sistemu, u odgovoru Vlade stoji – amandman se ne prihvata iz razloga što Predlog zakona sadrži odredbe kojima se regulišu izuzeci od primene odredbi drugih zakona, a što je pre svega u uslovima svetske ekonomske krize bilo neophodno.
Šta to znači – bilo neophodno? U uslovima svetske ekonomske krize bilo je neophodno da se krše odredbe Zakona o budžetu i da izvršenje rashoda vrše suprotno odredbama ovog zakona.
Gospođo Dragutinović, evo još jedne odredbe, član 41, govori se o privremenoj obustavi izvršenja budžeta. Privremena obustava izvršenja budžeta, od toga što je odgovorni rukovodilac u ministarstvu ili drugom državnom organu postupio suprotno odredbama zakona.
Radi se o prekršaju, privrednom prestupu ili krivičnom delu. Zakon o budžetskom sistemu je predvideo kaznene odredbe. U ovom slučaju se radi o prekršaju i onaj koji je prekršio odredbe Zakona o budžetu treba da odgovara, ne da se vrši obustava prema direktnim i indirektnim korisnicima budžeta.
Vi postupate suprotno odredbama Zakona o budžetskom sistemu i brojnim drugim zakonima. To ovde i ne krijete, čak i kažete, u obrazloženju Vlade stoji – amandman se ne prihvata iz razloga što Predlog zakona sadrži odredbe kojima se regulišu izuzeci od primene odredbi drugih zakona. Ne možete to Zakonom o budžetskom sistemu i ne smete, ali izgleda da se sve može.

Vreme. Zahvaljujem.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Gospodin Perić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ovaj amandman je morao da bude prihvaćen. Zbog čega je morao da bude prihvaćen i šta ste vi naveli u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana?
Godine 2005. je donet zakon kojim su penzije poljoprivrednika proglašene za javni dug Republike Srbije i onda je napravljena jedna dinamika u kojoj te, da slobodno kažem, zaostale penzije treba isplatiti poljoprivrednicima.
Sada ste u članu 43. predvideli da se to ne može isplatiti u 2010. godini, nego ostavljate da će se one u celosti isplatiti do kraja 2011. godine i tu ne kažete da ćete isplatiti u prvom kvartalu, prvoj polovini 2011. godine, nego kažete – u celosti će se isplatiti do kraja 2011. godine.
Srpska radikalna stranka je amandmanom intervenisala i predložila da to bude isplaćeno do 1. jula 2010. godine. Amandman se ne prihvata, vi kažete – nisu predviđena sredstva za tu namenu i ne mogu se isplatiti. Morali ste one silne usluge po ugovoru, gde nikom živom nije jasno kako i na koji način se troše ta sredstva i da li objektivno postoji potreba za trošenjem tih sredstava, da ih preusmerite u isplatu poljoprivrednih penzija, koje su stvorene i preuzete kao javni dug države.
Ne, vi zaboravljate, a već smo vam govorili da su prosečne poljoprivredne penzije tri puta manje od onih koje primaju iz fonda zaposleni, iz Fonda samostalnih delatnosti, tri puta su manje i vi se seljaka i poljoprivrednika setite samo jednom u četiri godine ili možda ponekad i češće kad su izbori. Kad se to završi, onda vi njih ostavljate po strani i apsolutno vas ne zanimaju, a sve probleme u društvu smo prevazilazili zajedno sa poljoprivrednicima, zajedno sa seljacima i njima nije bilo teško i većina od njih ne može nakon odlaska u penziju da nastavi sa drugim aktivnostima (Predsednik: Vreme. Privedite kraju, molim vas.), dok to zaposleni u drugim delatnostima mogu.

Gospodin Đelić. Izvolite.

Gospođo predsednice, narodni poslanici, dame i gospodo, oko nekoliko pitanja koja su raspravljana ovde.
Što se tiče agrara, nedvosmisleno je da trenutna situacija od nekih 19 milijardi dinara nije u potpunosti zadovoljavajuća, ali složićemo se da povećanje od pet milijardi dinara za sledeću godinu jeste značajan napredak za naš agrarni budžet.
Tačno je da je Republika Hrvatska u stanju da izdvoji veća sredstva, ali ona to uspeva da uradi isto zbog toga što počinje da dobija i strukturna sredstva iz budžeta EU. Zapravo, EU je isto jedna značajna šansa za naš agrar.
Iz tog razloga je Srbija pre dve godine počela određene reforme, poput direktnih davanja u iznosu od 120 evra po hektaru i koji su uspeli da dođu na stotine hiljada adresa, omogućili su da se dovrši jedan moderan registar poljoprivrednih gazdinstava i što je veoma bitno, dovršavamo veliki posao izgradnje agencije za agrarna plaćanja. Na taj način pripremamo sistem za naš agrar, koji će biti u stanju da apsorbuje sredstva koja će doći iz budžeta EU.
Ne bih licitirao sa nekim ciframa, ali dovoljno je reći da prošle nedelje ministri poljoprivrede 22 od 27 zemalja EU su osetili potrebu da imaju zajedničku deklaraciju, kojima se spremaju da brane poziciju poljoprivrede u budućem šestogodišnjem budžetu EU, koja će početi 2014. godine, a završiće se 2020. godine.
Danas, budžet EU, to je u velikoj meri budžet poljoprivrede, nekih 40% i čak i ako dođe do određenog smanjenja te proporcije, Srbija, to jest srpska poljoprivreda, moći će da računa na značajnu podršku iz tih sredstava.
Srpska poljoprivreda napreduje uprkos svemu. Ove godine, ona je obezbedila da naša zemlja ostvari suficit, to jest da izveze za 200 miliona evra više nego što je uvezla u poljoprivrednim proizvodima na tržištima EU.
Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. februara 2010. godine će omogućiti da i one kvote koje smo dobili budu u punom smislu te reči iskorišćene.
Veliki broj naših klanica je dobilo i počeli smo sa jednom pre dve godine, koje su imale standardizaciju i mogućnosti da izvoze na tržište EU i pre koju nedelju dobili smo i mogućnost da izvozimo naše mlečne proizvode.
Ne stoji to da se kaže da je naša poljoprivreda u propasti i tačno je da niko ne može biti u potpunosti zadovoljan ovim nivoom agrarnog budžeta, ali ovaj agrarni budžet omogućava značajan napredak na onome što je bilo moguće uraditi ove godine.
Samo bih hteo da dodam još dve-tri reči o javnim nabavkama. Javne nabavke uopšte nisu bile regulisane do zakona koji je donesen 2002. godine.
Veoma sam ponosan, sa mnogim posledicama koje su ovde, što smo uradili taj veliki posao tada, pre sedam godina.
Ne treba idealizovati ni taj zakon, ali isto tako treba primetiti da ovaj novi zakon koji ga je zamenio ove godine je odgovorio i na jedan broj izazova koji su uočeni tokom primene u prvih sedam godina primene te nove tematike u našoj zemlji.
Mnogobrojne studije su urađene i možemo reći da uvođenje konkurencije omogućava značajno pojeftinjenje i suzbijanje korupcije u tom važnom domenu.
Da li je situacija idealna? Nije, kao što se videlo i kroz akciju naše policije proteklih nekolik nedelja i meseci i ta tematika javnih nabavki je veoma osetljiva.
Procenjuje se da svake godine razni nivoi vlasti troše do 2,6 milijardi evra kroz javne nabavke, te će biti važno da budemo svesni da ćemo se i u godinama i decenijama koje dolaze morati stalno boriti da unapredimo ovaj sistem.
Novi zakon obezbeđuje u mnogo većoj meri upotrebu elektronskih javnih nabavki tako da transparentnost bude na višem nivou, ali mislim da će postepeno, imamo i konsultacije u Vladi, doći vreme kada jedan broj dobara kupuju razni nivoi vlasti da budu u smislu pregovaranja centralizovani, ne kupovina, ali pregovaranje na jedan mnogo transparentniji način za veće količine na duži period.
To će obezbediti da veći broj ozbiljnih ponuđača bude prisutan. Zbog većih tržišta pojedinačna cena će padati i velika pozornost Vlade i medija i narodnih poslanika za te veće nabavke će biti takva da ćemo biti sigurni da neće biti tu nikakve korupcije.
Onda niži nivoi vlasti i drugi ljudi koji žele da kupe ta dobra imaće tu mogućnost ukoliko imaju tu poziciju u budžetu za određeni kompjuter, papir i već šta, mogu samo da naruče ono što je već ispregovarano, ne treba da formiraju nikakve komisije i tako se suzbija korupcija i tako se smanjuje cena.
Javne nabavke jesu velika tematika i očekujemo da vidimo u godini koja dolazi primenu ovog zakona koji je uvršten i da, ukoliko to bude moguće zajedno sa cenjenom Narodnom skupštinom, donesemo i dodatna unapređenja, tako da tematika bude još bolje uređena.
Poslednja stvar koju bi želeo da kažem jeste da što se tiče transparentnosti i bilo je pitanje kadrovskog plana, moram da kažem da u članu 36. Zakona, cenjeni poslanik je predložio amandman koji zapravo omogućava niži nivo transparentnosti od onoga koji postoji u predloženom zakonskom rešenju.
Zapravo, želeo bi to ovde da predočim na plenarnoj sednici, predlaže se u zakonu koji je predložen na usvajanje ovde u članu 36. dispozitiva da se na mesečnom nivou na internetu prati, i to uporedo, kadrovski plan razvijen po ministarstvima i po raznim delovima države, sa raznim nivoima kadrovskim i to ne samo nižih činovnika i ono što je pomenuto, državnih sekretara, pomoćnika, službenika, nameštenika, svi do poslednjeg i na onom nivou koji može da prati da li je poštovana procedura i koliko zapravo ljudi radi u državi u datom momentu.
Ovde bih hteo da čestitam ministarki finansija i njenoj ekipi, jer ovo je jedan novitet koji do sada Republika nije imala. Hvala puno.
(Sreto Perić, sa mesta: Replika.)

Gospodin Sreto Perić je želeo da replicira, ali nema osnova, ministar je zaista samo razložno izneo svoj stav. Dakle, sve je jasno. Nema poslovničkog osnova da vam dam reč.
Gospodin Nenad Popović ima vreme poslaničke grupe u trajanju od devet minuta. Izvolite, gospodine Popoviću.

Gospođo predsednice, gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, pri kraju smo rasprave o budžetu i ipak posle svih ovih diskusija može da se kaže sigurno da budžet nije razvojni, budžet je ipak razorni za privredu i za građane Republike Srbije. Biće usmereno 63% budžeta u plate i troškove državnog aparata. Veliki problem je, to ću ponoviti, privreda i sve ono što je vezano za privredu, a to su nauka i obrazovanje.
Drago mi je da je ovde gospodin potpredsednik Vlade čije ministarstvo, nažalost, nije dobilo nikakvo povećanje ovim budžetom. Ostalo je na istom nivou kao i prošle godine. To samo pokazuje da ni u ovom budžetu, osim tog nekog koalicionog principa gde su se zadovoljavali interesi raznih koalicija u ovoj vladi, nije bilo sistematskog i planskog pristupa. Da ga je bilo, sigurno je da bi veliki deo sredstava bio usmeren u kapitalne investicije, a ne samo 15% od onih 400 milijardi evra dodatog viška u odnosu na manjak iz prošle godine. Naravno, treba reći da ovim budžetom država produžava svoju originalnu ideju bavljenja preduzetništvom i ponovili smo nekoliko puta o totalno neprihvatljivom koraku o ulaganjima države u „Fijat“ u italijansko preduzeće. To je posao za privatne kompanije i one su dobrodošle. Siguran sam da će se većina ministara u Vladi složiti sa ovim što govorim.
Takođe, država nastavlja preduzetništvo i to čujemo, država će da kupuje opremu za Bor. Zašto država da se bavi Borom? Bor je trebalo da bude privatizovan juče, Bor treba privatizovati danas, ne treba čekati sutra. Kako će se to država baviti Borom? Država će da kupi opremu za topionicu u Boru, neki mladi kadrovi će, koji su želeli da se igraju biznisa, da kupuju u ime države.
Jako je lepo trošiti državne pare, niti si ih zaradio niti odgovaraš, a predlažem svim tim mladim lavovima koji žele da se bave biznisom da krenu u biznise. Makar danas u Srbiji za dva-tri dana za 500 evra možeš da osnuješ kampanju i dokaži svoje znanje i svoje mogućnosti.
Verujte da je ljudima koji su danas u privredi izuzetno teško, pogotovo onima koji su u malim i srednjim preduzećima, koji nemaju mogućnost da dobiju kredite. Kriza neplaćanja je ogromna. Možemo da kažemo da u 80% preduzeća imate ogroman problem plaćanja, niko nikome ne plaća. Vraćamo se u neki težak period. Ne možemo taj problem neplaćanja da rešimo bez kredita tim preduzećima.
Ponoviću, preduzećima u Republici Srbiji treba pomoći ne sa 50 miliona evra, koliko je Vlada Republike Srbije izdvojila za subvencionisanje kredita, preduzećima u Republici Srbiji treba pomoći sa milijardu ili sa nekoliko milijardi koje će biti direktno usmerene preko Fonda za razvoj. Fond za razvoj i postoji da bi kreditirao preduzeća u Republici Srbiji.
Šta se dešava? Država reši da uloži 150 miliona evra u samo jedan posao sa „Fijatom“. Naravno, gospodin Đelić me je prošli put optužio da ne volim „Fijat“. Volim „Fijat“ i „Fijat“ je više nego dobrodošao. Volim i „Mercedes“, gospodine Đeliću. Volim i „Tojotu“, „Ford“, „Opel“ i volim i francuski „Sitroen“ i „Reno“. Sve volim.
Ali, gospodine Đeliću, ne možemo deliti poslovne partnere i potencijalne investitore na naše i na neke njihove. Mislim da smo morali posle ovog neuspeha sa „Fijatom“, podsetiću vas, kao Vlada, nama je „Fijat“ bio dužan da u prošlom novembru plati 200 miliona evra, pa ste taj rok prolongirali, pa je trebalo da nam plati 200 miliona evra do 31. marta. Danas je decembar.
Govorite – biće plaćeno između 21. i 25. decembra, obećavam vam. Evo, podsetiću vas na poslednje obećanje da će 21. decembra biti plaćeno, ostalo je još četiri dana, 200 miliona evra. Pitam šta ćete preduzeti? Možete da uradite samo po zakonu, da razbijete taj ugovor i plati „Fijat“ penal od 30 miliona ukoliko ne isplati 200 miliona evra. Nemojte nam samo govoriti da će platiti 100 miliona evra. To je jedna petina od obećane milijarde.
Molio bih vas da se oko ove teme "Fijata" ne vraćamo, govorimo samo jezikom ovih činjenica da li je plaćeno ili nije plaćeno? Da li država ulaže ili ne ulaže?
Imate preduzeće "FAP" u Priboju. Zašto "FAP" iz Priboja ne dobije ne 150 miliona? Dajte da "FAP" iz Priboja krene sa 15 miliona. Zašto "FAP" iz Priboja, proizvodi ta vozila, ne bi dobio potpuno iste subvencije, da date 150 miliona evra potencijalnom partneru Kinezu, Japancu, dajte 100 miliona evra garancije?
Kad je to u istoriji Evrope neka država davala garancije inostranoj kompaniji od 100 miliona evra, bankarske garancije za kupovinu opreme. Pored svega toga treba da se da još dva miliona evra za neku imaginarnu konsultantsku kuću. Zamislite to. Vi ćete dati dva miliona evra, ne kažem vi gospodine Đeliću, ne kritikujem vas, ne daj bože, kritikujem Vladu kao sistem na čelu sa premijerom Cvetkovićem, dati konsultantskoj kući pare budžetskih korisnika, a ne zna se zašto. Da konsultuje koga? Inostranu kompaniju? Ta kompanija ima većinski inostrani kapital. Privatna kompanija.
Kažem ponovo, "Fijat" je uvek dobrodošao u Srbiju, svi ćemo se radovati, ali od toga obećanja nema ništa.
Takođe, hteo bih da kažem da u budžetu je apsolutno netransparentno urađeno sve što se tiče AP Vojvodine. Nažalost, ne vidimo ni jednu stavku u budžetu oko Vojvodine i mislim da je vrlo važno da se kaže da će verovatno troškovi za prenos ovih nadležnosti za Vojvodinu biti mnogo veći nego Ustavom zagarantovanih 7%, verovatno zbog toga što još uvek nije određeno i što ne može da se kaže da će taj prenos nadležnosti, taj višak para, plaćati građani, ne samo Vojvodine nego i Kuršumlije, Prokuplja, Novog Pazara, Šapca itd.
Ono što ispred poslaniče kluba DSS mogu da kažem da smo mi uložili amandmane. Zahvaljujemo se na amandmanima koje ste prihvatili i takođe žao nam je što niste prihvatili ostale amandmane. Nekim amandmanima budžet je poboljšan, ali nedovoljno. Ono što predlažemo je da budžet povučete iz procedure, a mi ispred DSS nećemo glasati za ovaj budžet.

 Ministar gospodin Božidar Đelić ima reč.