Gospodine Popoviću, teško je oteti se utisku da ima kontradiktornosti u ovome što ste upravo rekli. Počeli ste s time da ne treba dati nekim mladim lavovima bilo kakav novac za upravljanje, te da i u onim teškim situacijama, a Bor je sigurno jedan od njih, gde je kod nekoliko Vlada, pa i one koju je vodila vaša stranka, pokušana privatizacija.
Nažalost, to nije uspelo i sigurno da nije to neko ideološko opredeljenje, nego potreba da sa ovim nešto boljim nivoom cena bakra se pokuša pokrenuti kvalitetnija proizvodnja da bi sačekali još spremniji pokretanje veće aktivnosti i ponovno interesovanja kupaca.
Ako se ne varam, u četiri ili pet navrata je pokušana prodaja RTV Bora i ovo je jednostavno iznuđeni potez da bi se obezbedila budućnost Boru i celom Borskom okrugu. Složićemo se da je to izuzetno važno, znajući da istočni deo naše zemlje je nažalost pogođen depopulacijom, da imamo mnogobrojne probleme, i Bor, i Majdanpek i mnogobrojne opštine tamo. Ne treba gledati u negativnom smislu i svetlu sve to, nego pozdraviti.
Kontradiktornost koju možemo videti je da ste u drugom stavu rekli da sa druge strane država ne daje dovoljno. Rekli ste da sa jedne strane ne treba da daje ništa, a onda ste odmah potom rekli da je onih malih 50 miliona evra nedovoljno. Hajde da se dogovorimo da li država treba ili ne treba da interveniše.
Ako sagledamo činjenice, ekonomska kriza je momenat kada sve zemlje u svetu, pa i one koje su branile dugo najčistiju "formu liberalizma", poput Amerike, i to su zemlje koje su intervenisale masivno, koje su nacionalizovale njihove finansijske institucije. Poslednji primer, ne verujem da možemo da kažemo da jedna Austrija je zemlja koja želi da uđe u neku formu komunizma. Ona je nacionalizovala jednu banku zato što je ona pretila da će da destabilizuje njen finansijski sistem.
Ovo nije momenat za neku ideologiju, nego za rešavanje konkretnih problema za konkretne ljude, za konkretna preduzeća. Sigurno je da kada se desi situacija da se moramo vratiti, i tu bih se složili sa vama, sa ograničenom formom intervencija u privredi, sigurno ne politikama koje bi bile usmerene na pojedinačne slučajeve, nego mnogo više na nešto što je sektorsko tj. nacionalno.
Obrni-okreni, za jednu investiciju poput "Fijata" bili smo u konkurenciji sa nekoliko zemalja. Da li hoćemo ili nećemo da imamo jednu fabriku koja proizvodi tri hiljade novih modela "Fijata" u našoj zemlji. Tačno je da je taj projekat otežan ekonomskom krizu.
Videli smo da je "Fijat" ušao u nekoliko pregovora za koje niko nije mogao da predvidi, a ponajmanje oni sami, čak pre godinu i po dana. Koje mogao predvideti da će "Fijat" ući u pregovore sa "Krajslerom" u Americi?
Ko je mogao predvideti da će "Fijat" imati diskusije Džoint Tvenčer u Kini? Ko je mogao predvideti da će "Fijat" biti jedan od tri kandidata za preuzimanje "Opela"? To su sve dosijei plus teškoće za koje znamo za sve automobilske proizvođače, pa i za "Fijat" ove godine u njihovim matičnim zemljama. U ovom slučaju se radi o Italiji, za "Fijat".
Ovih nekoliko meseci, koji nisu ni na koji način mera bilo kakvog ugrožavanja ovog projekta već pripreme da se dođe do njega, tokom posete predsednika Tadića državnoj delegaciji u Italiji, na sastanku vlada oglasio se i predsednik Fijat grupe Markioni, koji je potvrdio da je projekat u Srbiji i dalje aktuelan i da će se on realizovati. To je sjajna vest i za Kragujevčane i za celu Šumadiju.
Iskustvo je pokazalo da je najteže privući prvog u toj velikoj industriji, kao što su pokazali primeri Mađarske, Češke, Slovačke, a posle toga ta ekologija automobilske industrije, jedna od proizvođača automobila i već 75 firmi u domenu komponenata u našoj zemlji.
U poslednjih nekoliko meseci možemo biti zadovoljni što jedna firma, poput "Festoa" u Prokuplju, otvorila novo postrojenje, koje će zaposliti dve hiljade i sto radnika. To su sve okolnosti kada bude pokrenut u punoj snazi taj projekat koji će obezbediti budućnost industrije naše zemlje.
Zbog toga mislim, gospodine Popoviću, da i vi kao privrednik nadam se da ćete se složiti da ovo nije momenat za neke velike ideologije u momentu pripreme za izlazak iz ove krize. Nadamo se da je i ovaj budžet odlika toga. Očekuje se rast od 1,5%. Moramo na pragmatičan način rešavati konkretne probleme naših ljudi. Hvala puno na vašoj pažnji.
