Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanica Donka Banović.

Ovaj amandman se praktično veže na prethodni amandman na član 3, gde predlagač predlaže tu izmenu da je poslodavac dužan da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi dostavi dokaz o visini osnovne zarade zaposlenog za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva. Mi predlažemo da se briše 12 meseci i da je poslodavac dužan da dostavi potvrdu za poslednja tri meseca.
Dakle, opet ću ponoviti, mi smatramo da nije dobro za jednu državu i narod da smatra da mora da uštedi i da se ušteda odnosi na decu. Mi smo 2003. godine, tadašnja vlada je usvojila strategiju o smanjenju siromaštva, pa se na osnovu te strategije prati smanjenje ili povećanje različitih grupa u društvu. Ono što je jako loše je da se broj ugrožene dece, dece ugrožene siromaštvom, nikada ne smanjuje. Dakle, deca su iz godine u godinu najugroženija grupa kada je reč o siromaštvu.
Smatramo da je i ovaj predlog zakona o izmenama postojećeg Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom direktno kršenje prava deteta. U ovoj Skupštini je formiran i funkcioniše odbor, odnosno pododbor za prava deteta. Tim pododborom predsedava predsednik Narodne skupštine, gospođa Đukić-Dejanović. Koliko je meni poznato, i to je jako loše, volela bih da je ona ovde prisutna pa da je pitam, ovaj skupštinski pododbor uopšte nije razgovarao o ovom predlogu zakona.
Dakle, koliko je meni poznato, na poslednjoj sednici se razgovaralo o Predlogu zakona o predškolskom obrazovanju. Kao što znate, taj zakon uopšte nije na dnevnom redu ove sednice. Dobro je i o tom zakonu da se izjašnjava taj naš pododbor. Međutim, taj pododbor je morao da razgovara i o ovom predlogu zakona, i kako ovaj predlog zakona utiče na prava deteta i koliko ove izmene ugrožavaju tu već ugroženu grupu kada je reč o siromaštvu.
U poslednjem izveštaju Zaštitnika građana za 2008. godinu, svi smo dobili taj izveštaj, Zaštitnik građana naravno prati i stanje prava deteta i dece, on kaže da je u radu na pritužbama uočio značajne probleme u primeni pojedinih zakona, pa čak i ovog postojećeg zakona i pre izmena. Tu su takođe primećena kršenja prava deteta, a tome doprinosi činjenica da su socijalni transferi koji predstavljaju svega 1,4% BDP nedovoljni i da je taj procenat najniži u regionu.
Dakle, mi živimo u jednom siromašnom regionu ili delu Evrope i u takvom regionu su transferi koje mi izdvajamo za socijalu, uključujući i ove, najniži. Dakle, mi smatramo da treba da prihvatite ovaj amandman i da nikako ne treba štedeti na ovoj populaciji i na njihovim roditeljima.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić. Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 6. i intervencija SNS kada je u pitanju naknada zarada, o tome je već govorio moj kolega Mićo Rogović, ovde se radi o roditeljskom dodatku. Znači, ovim članom vi definišete da roditeljski dodatak, pre svega majke, naravno, mada postoji mogućnost da to budu i očevi, imaju pravo na roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete, naravno, uz neke uslove.
Ono što je intervencija SNS, a u cilju popravljanja demografske slike Srbije, koja je jako loša, s tim ćemo se svi složiti, ali na čemu se jako malo radi, bar po mišljenju opozicionih poslanika iz SNS, kamo sreće da smo izašli sa nekim zakonom koji bi tretirao populacionu politiku i brigu o deci, o natalitetu u nekom dugoročnom periodu jer stvarno situacija je tu izuzetno loša.
Predlog je da se odnosi na svako dete i nama jednostavno nije ni jasno zbog čega se predlagač ograničio na prvo, drugo, treće i četvrto dete. Ionako imamo jako malo porodica koje imaju troje ili četvoro dece, a kamoli petoro ili šestoro i više dece i da su ionako te porodice izuzetno socijalno ugrožene, pa nije bilo razloga, po nama, da se ovo ograničenje stavlja u ovom članu zakona.
Pre bi možda bilo logičnije da za prvo dete eventualno se odustalo od roditeljskog dodatka, a da se porodicama koje imaju više dece omogući to pravo, veće bi i uštede bile, a čini mi se da bi bilo i pravičnije, pa samim tim smatramo da je ovaj amandman trebalo da ima znatno više razumevanja od strane Vlade, da je mnogo razumniji i da rešenje koje je predloženo je znatno bolje od onog koje imamo u Predlogu zakona.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Ovde inače predlagač dodaje novi stav i mislim da je dobar, odnosno to je jedan problem koji je uočen u praksi primene ovog zakona, a to je da su one porodice kada dobiju ili očekuju četvrto dete budu blagoslovene, pa ne dobiju četvrto nego dobiju četvrto i peto. Znači, rode se dvojke ili eventualno trojke. Dešavalo se da roditelji ne mogu za to peto dete koje je blizanac da ostvare dečiji dodatak.
Dakle, ovaj zakon to otklanja, pa kaže – i kod četvrtog porođaja, ako su dvojke, trojke ili više, da će i to dete iz tog porođaja dobiti dečiji dodatak. To je veoma dobra izmena ovog zakona, da se ti problemi ne bi pojavljivali. Pretpostavljam da to nije veliki broj, da je mali broj ljudi koji baš kod četvrtog dobiju, ali volela bih da ih bude mnogo više.
Ono što mi intervenišemo ovde jeste da se briše deo gde se kaže: „a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja“. Dakle, ovde se pojavljuje kod četvrtog, odnosno kod blizanaca u četvrtoj trudnoći, da mora da se donese za to peto dete posebno rešenje ministarstva. Mi ne vidimo zašto je to potrebno, ako ova izmena to jasno definiše.
Vi ste meni odgovorili, moram priznati da taj odgovor nisam baš najbolje ni razumela, zbog čega je to potrebno, odnosno da se mora izvršiti neka dodatna kontrola reda rođenja. Je l' tako? Međutim, po toj logici bi moglo biti i da to nadležno ministarstvo mora doneti posebno rešenje i za to treće dete i da se sad tu proverava red rođenja. Ovo je potpuno nelogično i nepotpuno, pogotovo imajući u vidu koliko je nekada naša administracija spora.
Dakle, koliko će ministarstvo imati vremena u toku godine da te posebne slučajeve razmatra? Opet kažem, ne znam zašto se to uvodi za tu blizanačku trudnoću, odnosno za to peto dete iz četvrtog porođaja, ako to nemate, recimo, za treće dete?
Pretpostavljam da toga nema, nadam se da nema, ali ako će roditelj nešto da izigrava ovaj zakon, on to može da uradi i kada je u pitanju drugo ili treće dete. Tu ne tražite nešto posebno mišljenje ministarstva. Smatram da je ovo potpuno nepotrebno.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćen je jedan minut. Da li još neko želi reč?
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.
Da li neko želi reč? (Da) Reč ima poslanik Mićo Rogović.

Član 6, a pre toga član 14. predviđenog zakona, a sada promenama član 6, kao što je kolega Zoran Antić rekao, u stavu 7. govori da pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz stava 1. do 5. ovog člana, može ostvariti i otac deteta, ukoliko majka deteta nije živa, ukoliko je napustila dete i mi dodajemo ovde amandmanom – ukoliko majka nije državljanin Republike Srbije.
U prethodnoj načelnoj raspravi napomenuo sam i zaista je ovo veliki vid diskriminacije. Vi znate da u Srbiji ima preko 500 sklopljenih mešovitih brakova trenutno, recimo, s obzirom i na gubitak prava na roditeljski dodatak.
Govorio sam o području Stare Raške, odnosno opština Sjenica, Prijepolje, Nova Varoš, gde je zahvaljujući akciji Fondacije „Milivoje Mića Mandić“, odnosno Stara Raška, sklopljeno u zadnjih nekoliko godina preko 100 brakova između srpskih državljana i državljana Republike Albanije i da su ta rođena automatski izgubila prava, s obzirom da majke nisu državljanke Republike Srbije, a da je predviđeno da se državljanstvo može dobiti nakon tri godine života u bračnoj zajednici sa supružnikom državljaninom Republike Srbije.
Moram još jednom zbog gospodina Mrkonjića da iznesem podatke koje te porodice na tom prostoru, a radi se ovde o opstanku sela i o borbi protiv nestanka sela na području pogotovo Peštera. Znači, koliko te porodice gube ovom diskriminacijom, koliko je to novca? Za prvo dete – 26.663 dinara, za drugo – 104.266 dinara, za treće dete – oko 188.000 i četvrto dete, s obzirom da ovim zakonom više nije ni predviđeno – 250.000 dinara.
Imate situaciju da su se pod istim krovom dvojica braće oženila Albankama i da imaju četvoro dece pod istim krovom. Možete zamisliti koliki je gubitak ovakvih porodica. Da li je ovo strategija protiv bele kuge? Da li je ovo strategija za opstanak ruralnih prostora, za opstanak sela ili o čemu se ovde radi? Zaista ne mogu da razumem ovakav stav ministarstva i ministarke finansija po pitanju ovih razumnih objašnjenja i tako vidnih razloga – da se amandman ne uzme u obzir.
Imamo situaciju da ove osobe, a ima i drugih situacija, ne samo na području tih opština, ne mogu da dobiju državljanstvo za tri godine, a da nekim poznatim ličnostima, svetskim ljudima nudimo državljanstvo u roku od pet sekundi. Onda je to diskriminacija u odnosu na pomenute žene sa ovih prostora i druge situacije vezano za mešovite brakove. Zašto ova deca, rođena u ovim brakovima, nemaju ista prava kao svi drugi mališani? Ako zaista nemate razumevanja za ovu situaciju, valjda će javnost sama prosuditi.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 15 sekundi. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman, u istovetnom tekstu, podnela je narodni poslanik Lidija Dimitrijević i sa ispravkom, zajedno narodni poslanici Mićo Rogović i Zoran Antić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić.

Svi u Ministarstvu rada i socijalne politike znaju do kakve je pometnje došlo kada je od 1. januara 2006. godine rok za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak sa 12 skraćen na tri meseca.
Može se pogledati i u evidencijama koliko je odbijenih zahteva za ostvarivanje ovog prava i koji je razlog za odbijanje zahteva. U 99% slučajeva zahtev je odbijen jer nije podnet u predviđenom roku.
Pogledajte koliko imate u prilogu uz zahtev dokumentacije kojim se opravdavaju razlozi za podnošenje zahteva nakon isteka predviđenog roka. Pokazatelji govore da ni jedan jedini zahtev sa kompletnom dokumentacijom koja potvrđuje da je roditelj zaista bio sprečen da u roku podnese zahtev, nijedan zahtev nije rešen pozitivno, svi su odbijeni.
Pogledajte u svojim evidencijama koliko imate podnetih žalbi na negativna rešenja koja su doneta zbog toga što se zakasnilo sa podnošenjem zahteva. Da li je jedna jedina žalba uvažena? A razlozi zbog kojih se kasni sa podnošenjem zahteva su zaista opravdani. U amandmanu koji je podnela koleginica Lidija Dimitrijević, u obrazloženju stoji, prilikom podnošenja, radi se o bolesti deteta ili majke.
Prosto je neverovatno da ovaj amandman nije naišao na razumevanje odnosno da nije prihvaćen. Ono što je pozitivna namera predlagača je to da se rok sa tri produži na šest meseci. Po našem mišljenju jedino pravedno svrsishodno rešenje je zaista rok od 12 meseci.
Još jedno pozitivno rešenje postoji u ovom predlogu zakona, a to je što će ubuduće pravo na roditeljski dodatak moći da ostvare i roditelji čije dete prethodnog reda rođenja smešteno u ustanovu zbog potrebe kontinuirane zdravstvene zaštite i nege, odnosno ako postoji opravdani razlog za smeštaj deteta prethodnog reda rođenja sa smetnjama u mentalnom razvoju, stepena teže i teške mentalne ometenosti, sa teškim telesnim oboljenjima i oštećenjima, kao i sa višestrukim smetnjama u razvoju. Ovo je nešto što je zaista bilo potrebno regulisati na ovakav način.
Takođe, moramo da istaknemo i da će ubuduće pravo na dečiji dodatak moći da ostvare i hranitelji ili staratelj za najviše četvoro sopstvene dece i za svako dete bez roditeljskog staranja koje je smešteno u njegovu porodicu.
Mi sada u ime poslaničke grupe SRS izražavamo nadu da će se u nekoj bliskoj budućnosti pred nama naći predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike sa predlogom da se izmeni Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, kako bi se pružila mogućnost da se i srodničke porodice tretiraju kao hraniteljske i da mogu računati na naknade za rad hranitelja.
Na taj način bi deca koja ostanu bez roditeljskog staranja bila smeštena u srodničke porodice koje sada, bez naknade, nažalost, nisu u prilici da brinu o deci srodnika pa ta deca idu na hraniteljstvo u druge porodice, kod ljudi koje vide prvi put i za koje nisu emocionalno vezani.
Da se vratimo na priču o roditeljskom dodatku. Žao nam je što nije prihvaćen i prethodni amandman koji je podnela koleginica Radica Jocić, kojim je predložila da se iznos roditeljskog dodatke isplaćuje jednokratno.
Za odbijanje tog amandmana dato je iskreno obrazloženje, ne prihvata se iz razloga što za njegovu realizaciju ne postoje potrebna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Možda bi bilo korektno da ste za odbijanje amandmana koleginice Lidije Dimitrijević dali obrazloženje da je rok kraći kako bi mnogi roditelji ostali bez ostvarivanja prava na roditeljski dodatak, da tako vi jednostavno ostvarite neke uštede u budžetu. Da vam to nije namera, uz svu argumentaciju koja je izložena, sigurno je da biste prihvatili amandman koleginice Lidije Dimitrijević.