Mislila sam da ćete replicirati ministarki. Inače, gospodin Jovanović vas nije pomenuo.
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Znam da jeste u sinoćnjoj emisiji.)
Sinoćnja emisija nije sednica, gospođo Tabaković, ali dobro. U svakom slučaju, sada ste vi dali povod za novu repliku. Daću reč gospodinu Jovanoviću, naravno, on sada ima pravo na repliku, ali bih zaista zamolila da se vratimo na temu. Suština je bila da se govori o transparentnosti ovog budžeta.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Hvala, gospođo predsednice. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka. Neću se previše baviti gospođom Tabaković. Prosto, ona će za 20 godina (računam tako negde) shvatiti smisao onoga o čemu mi sada govorimo, pošto joj je otprilike toliko bilo potrebno da shvati smisao onoga o čemu smo govorili prethodnih 20 godina.
To što neko može da bude fasciniran sopstvenom sposobnošću da se presvuče i promeni deo sale u kojoj sedi ničim ne obavezuje mene da ne kažem da je Mirko Cvetković bio sjajan direktor Agencije za privatizaciju, ali da je kao premijer učinio sve da ono vredno što je stvorio kompromituje i obesmisli. To je njegov problem. Mi za tu Vladu nismo glasali, ali tu vladu nećemo ni rušiti zajedno sa vama koji bez ikakvih principa samo želite da dođete na vlast.
Pre godinu dana ste rušili ovaj Beograd braneći haške optuženike, a ovde juče kritikujete navijače koji na stadionima rade ono što ste ih vi naučili da rade u svakoj sekundi svog života prethodnih 20 godina. I to što vam toleriše DS je problem DS-a, jer vam mi ništa ne dugujemo. Sa vama možemo da sarađujemo u poslovima koje smatramo korisnim za ovo društvo, a ima ih vrlo malo. Eto, to je to.
Naravno, ono što cenim, to je vaša spremnost da se menjate. Ali, u tim promenama ne možete biti lider, makar ne nama. Drugi neka vas puste da ih vodite, pa ćete videti zajedno sa njima dokle ćete stići.
Što se tiče ovoga vezano za Bebu, nije mi žao. Mislim da ni njemu nije žao što ste mu ostali dužni. Mada, mislim da nije pošteno. Kada neko uradi posao, treba da mu se taj posao plati. Ali, vi imate mnogo veće probleme od "Spektra" i Bebe. Ostavili ste za sobom 50 neisplaćenih penzija, jedno deset godina haosa i bezumlja, invalide, proterane ljude, stotine hiljada izbeglica. Da ne govorim više o tome, svako u ovoj zemlji to vrlo dobro zna.
Većinu to više ne interesuje. Nadam se da se u međuvremenu opametila, a ako nije, zakucaće đavo ponovo na vrata. To nije ono što ja želim, ali to se uvek dešavalo ovom narodu kada nije hteo da misli pre nego što udari glavom o zid.
Gospođo Dragutinović, ako nisam bio jasan, govorio sam o posledicama promena na kojima smo insistirali 2001. i 2002. godine, kada je usvojen Zakon o budžetskom sistemu, kada je Božidar Đelić još pokušavao da bude normalan ministar finansija u ovoj zemlji, kada je doneo budžet iz 2000. ili 1999. godine, otprilike ovog formata, budžet za 2002. godinu, i na takav način garantovao ovom društvu da će svaki dinar koji se stvori biti potrošen pošteno i u skladu sa zakonskim obavezama i pravima. To je ono što nam svima nedostaje, spremnost da se brane reforme u ovoj zemlji i one vrednosti koje su u temelju naše kandidature.
A, gospođo Dragutinović, kada krenemo ka toj Evropi, onda nas taj put obavezuje. Taj pozitivni magnetizam menja sve. Vidite kako je promenio i radikale. Skinuli su bedž, promenili ime, naučili da je Split u Hrvatskoj. Jedino što ne mogu u međuvremenu da shvate je da treba da poštuju nas koji smo oduvek to znali. Da smo išli za njima, ne bismo imali priliku da se promenimo.

Vreme. Gospodin Milan Nikolić ima reč.        MILAN J. NIKOLIĆ: Poštovana predsednice Skupštine, poštovani članovi predsedništva, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas po drugi put raspravljamo o rebalansu budžeta za 2009. godinu. Mislim da to i nije tako loše, jer je bolje (uostalom, to je i zakonska obaveza) da se realno prikažu prihodi i rashodi koji su tokom 2009. godine napravljeni.
Ja se malo sećam, a verovatno i veliki deo narodnih poslanika, rasprave koja je trajala prilikom donošenja budžeta za 2009. godinu. Budžet je imao intenciju da nasledi pozitivne trendove i dobro izvršene ciljeve budžeta iz prethodnih godina, gde je rast BDP-a išao negde između pet i sedam procenata. Bilo je rasta izvoza, nešto rasta proizvodnje, malo upošljenosti i to je bio dobar trend. Iako se znalo da će doći do ekonomske krize, jer je ona kucala na vrata razvijenih privreda, i kod nas je u oktobru došlo do pada BDP-a za 2%, verovalo se i bilo je optimizma da ćemo merama Vlade Republike Srbije i makroekonomskom politikom uspeti da savladamo efekte ekonomske krize.
Međutim, ova finansijska kriza u svetu, koja je posle Drugog svetskog rata jedna od najjačih kriza, mogla je da napravi mnogo veće štete nego što su učinjene da nisu preduzimane mere Vlade Republike Srbije od kraja 2008. godine pa nadalje. Pomenuću samo neke od njih, uz napomenu da je dobro što su preduzimane blagovremene adekvatne mere i budno praćeni rezultati u ispunjenju, pre svega budžetskih ciljeva.
Da podsetim, rečeno je to već jednom, već krajem 2008. godine preduzete su mere za zaštitu finansijskog sistema i očuvanje likvidnosti bankarskog sektora. Mislim da je to dobro jer smo očuvali banke, očuvali smo sistem. Druga je to priča o nacionalnim i inostranim bankama, ali je suština da taj problem, koji je bio razarajući u zemljama razvijenog sveta, ovde kod nas nije na taj način izražen.
Međutim, podaci su bili neumitni i govore da smo za prvih šest meseci imali pad društvenog proizvoda, umesto predviđenog rasta, za 4,1%, da je industrijska proizvodnja opala za 15%, da je došlo do pada rasta prerađivačke industrije za 19,4%, a srpska privreda je pretežno prerađivačka industrija, da su građevinski radovi, tamo gde se zapošljavaju radnici, opali za 23% i, ono što je posebno važno, izvoz nam je pao za nekih 23,4% i uvoz za 31%. Naravno, rast zaposlenosti radnika koji je bio planiran pao je za 2% i beležimo pad standarda ljudi.
Imajući u vidu ovakve makroekonomske uslove i efekte globalne finansijske krize, koja je po svojoj razornosti mogla da bude daleko veća da nisu blagovremeno preduzimane mere, već u januaru preduzete su mere Vlade koja je izdvojila četiri` milijarde dinara za kredite radi poboljšanja likvidnosti privrede.
Samo želim da podsetim da bi, da takve mere nije bilo, ionako teško stanje u pogledu likvidnosti privrede, vrlo često se ovde za govornicom iznosi podatak da svako svakome duguje, da je negde oko 65.000 pravnih subjekata u blokadi, stanje bilo daleko teže da nisu ovakvi krediti odobreni po subvencionisanim kamatnim uslovima, pa makar i ovaj iznos bio u pitanju.
Krajem aprila se već donosi odluka, što je dobro, da se još jednom razmotri budžet i donese rebalans, kako bismo mogli da se usaglasimo sa ukupnom globalnom politikom, pre svega u oblasti krize koja je u velikom delu počela da deluje na privredu ove zemlje.
U maju su donete dodatne stimulativne mere za likvidnost sa stopom od 3%, o čemu se već čulo, 40 milijardi dinara. Kao čovek koji je iz privrede, mogu da kažem da je to imalo dosta, rekao bih, sudbinsko opredeljenje na kontinuitet proizvodnje koji nije u granicama planiranog, kao i budžet, ali je daleko manji nego što bi mogao biti da nije bilo ovakve vrste stimulacije i posebno mera koja je doneta u pogledu pospešivanja plasmana robe domaće proizvodnje pod dosta povoljnim kamatnim uslovima i kreditom do šest godina za kupovinu trajnog potrošnog dobra i ostale robe koja je u to vreme bila u velikim problemima iznalaženja plasmana prema kupcima.
Naravno da je aranžman sa MMF-om doveo do toga da su devizne rezerve ostale stabilne i sigurno bi moglo da dođe do mnogo dubljih recesionih tokova da ovakve mere Vlade nisu preduzete.
Međutim, mi smo pre neki dan raspravljali o budžetu za 2010. godinu. Bile su najave da se efekti ekonomske krize, pre svega u finansijskom delu, polako tope u zemljama gde je razvijeni svet. Mi te efekte u ovom trenutku ne osećamo i mislim da će tokom čitave 2010. godine biti problema vezano za globalnu finansijsku krizu.
Mislim da je neophodno da se, pored mera koje su već preduzete, pored sada nešto realnijeg budžeta za 2010. godinu, preduzimaju adekvatne mere da ne bi došlo do recesionih procesa koji bi bili pogubni za privredu Srbije posle svih problema koji su trajali do 2008. godine i onda u 2009. godini, kada smo imali problem recesije.
Ohrabruju ova kretanja posle mera Vlade koje su preduzete, da je došlo do usporenijeg pada rasta BDP, tako da se očekuje da će do kraja godine taj pad biti na 3% i da će se nešto smanjiti izvoz. Procene su da će to u evrima biti na 8% pada i uvoz na 16,7%.
Naravno, zbog svih ovih razloga, a pre svega knjigovodstvenih i razloga obaveza koje moraju da se ispune prema korisnicima društvenih sredstava, mislimo da je dobro da usvojimo ovaj rebalans budžeta i poslanička grupa SPS-JS će u Danu za glasanje podržati donošenje ovakvog rebalansa budžeta.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o računovodstvu i reviziji, podsećamo da je osnovni Zakon o računovodstvu i reviziji donet u junu 2006. godine. Taj zakon je, pre svega, imao za cilj da izvrši usaglašenje sa zakonodavstvom EU i u isto vreme da elektronskim sistemom pokuša da uvede efikasniji sistem nego što je do tada bio.
U isto vreme donet je Zakon o revizorskoj delatnosti. Ustanovljenjem registra, finansijskog izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika u Agenciji za privatizaciju objedinjava se postupak prijema, registracije i obrade finansijskih izveštaja.
Sada u ovom predlogu imamo dosta racionalnu stvar, rekao bih. Umesto da se finansijski izveštaji koje privredni subjekti treba da dostavljaju upućuju na adresu Agencije i Narodne banke Srbije, posebno u ovom delu za bonitete, ovog puta će sve te poslove obavljati Agencija za privredne registre, što pojednostavljuje sistem, s jedne strane, a s druge strane će, bar kako to predlagač kaže, doći do rasterećenja pre svega radne snage, biće smanjena radna snaga za 30%, a ušteda privrednika u izvršavanju ovakvih zadataka će biti na nivou od 52 miliona dinara, tako da mislim da je taj projekat u redu.
Takođe je važno da je ovog puta kontrola koja se vrši nad radom Agencije direktno vezana za Ministarstvo finansija i da će poslovi izvršavanja, pre svega agencijski, u delu vođenja registara i drugih delova, moći da se na dosta efikasan način prate.
Takođe, do sada je dosta bilo nereda u tome ko je taj i po kojim kriterijumima će biti obavezan da podnosi izveštaje i da se vrši revizijski nadzor nad takvim izveštajima. Mislim da ovaj zakon dosta precizno reguliše koja su to matična preduzeća, složena preduzeća, zavisna preduzeća, velika, mala i srednja preduzeća. Tačno se definiše pod kojim uslovima se vrši kontrola i dostavlja izveštaj revizorskim kućama za ovakav vid kontrole.
Naravno, vezano sa ovim zakonom, donose se i zakon o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji i zakon o Agenciji za privredne registre.
Agencija za privredne registre je formirana zakonom iz 2004. godine po nekoj inerciji formiranja agencija, bez dovoljnog definisanja poslova i zadataka kojima ovakva agencija mora da se bavi. Život i vreme su napravili tako da mnoge stvari, koje nekoliko činilaca paralelno kontrolišu, sada se upućuju na Agenciju za privredne registre.
Mislim da je to vrlo efikasan sistem i da se mnogi poslovi, koji su vremenom kroz zakonske projekte podeljeni, idealno uklapaju u obaveze Agencije za privredne registre, tako da će ona već u toku 2010. godine voditi evidenciju stranih udruženja, registar turizma, registar mera za podsticaj regionalnog razvoja, registar komora, registar javnih glasila. Takođe se uvodi registar za stečajne mase, registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu itd.
Ona je takođe ovlašćena da jedina po principu jednošalterskog sistema vrši registraciju privrednih subjekata. Veoma je mnogo vremena i energije bilo utrošeno na proces formiranja pravnih subjekata. Na koliko je šaltera moralo da se ode da bi se određeni pravni subjekat formirao, vremena koliko je moralo da se za to potroši i para koliko je za to moralo da se da.
Sada je izvodljivo da se u roku od pet dana na jednom šalteru, preko Agencije za privredne registre, može registrovati privredni subjekat, što će biti od velikog značaja ne samo za domaće potencijalne investitore i ljude koji žele da formiraju firme, nego i za inostrane investitore, da na jednom mestu sa stručnim znalcem poslova koji taj posao rade moći da obave posao u roku od pet dana.
Naravno, i napokon, veoma je dobro što smo sa, poslednjom do duše, zemljom, Slovenijom, potpisali taj sporazum o regulisanju socijalnog statusa, penzionog statusa ljudi koji su godinama radili u jednoj ili u drugoj zemlji, gde 18 godina nisu bili u prilici da svoja prava ostvare. Bila je velika nepravda, ničim izazvana, za tog radnika i nekoga ko je živeo u Sloveniji ili u Srbiji, pa se preselio u Sloveniju, da 18 godina ne ostvaruje svoje pravo.
Srećna okolnost je da smo to sa drugim eks-jugoslovenskim državama blagovremeno završili, negde kasnije, negde ranije, ali je ovo ipak dobro da se završilo i da sva prava po osnovu rada, po osnovu socijale, posebno u pogledu penzione politike, mogu da ljudi ostvare. Ovaj zakon to veoma dobro sankcioniše na način kako je to propisano.
I jedan i drugi i treći i zakon o budžetu SPS - JS će u Danu za glasanje podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković.

Pre nego počnem da govorim o tri od četiri zakona koji su u grupi ove objedinjene rasprave, hoću da kažem svoj sud o tome kako se neko seća onoga što ste radili, u pokušaju da falsifikuje prošlost ili da je da je pamti selektivno.
Kada o nekom događaju ili čoveku ne postoji fotografija kako je izgledao u neko vreme, onda je onaj ko ga se seća motivisan ili istinom ili poštovanjem prema toj osobi, a možda i zavišću, pa falsifikuje sećanje o tome kako je neko vršio vlast, kako je neko učestvovao u svim oblastima javnog života, motivisan samo sažaljenjem za svoje izborne rezultate i zavišću za izborne rezultate onih drugih. Na sreću, građani imaju drugačije fotoaparate za našu današnjicu i drugačije fotografije onog što je svako od nas ostavio kao pečat vršenja vlasti.
Ono što jeste danas tema, ne bih želela da bilo ko ovde ostavi utisak da format papira ili broj stranica govori o transparentnosti trošenja ili prihodovanja.
Ovaj budžet za 2010. godinu ima 1.009 strana. Deo toga se ponavlja tri puta, gotovo u istovetnom tekstu, a da mi i dalje ne znamo, niti možemo da pratimo otkud u oktobru povećanje PDV-a u zemlji, koje se ne može objasniti ekonomskim razlozima, bez obzira na to što se to trudi da uradi Fond za razvoj ekonomske nauke, svi stručnjaci, ljudi koji znaju šta su zalihe na koje se nije plaćao PDV, pa su se ipak iznele, ljudi koji znaju da je PDV procenat od nečega, a to nešto mora da bude promet, proizvodnja, koji je morao da se prikaže u nekoj oblasti rasta industrijske proizvodnje, usluga itd.
Ima ljudi čiji nivo profesionalnog znanja dozvoljava da progutaju neka obrazloženja. Ima jedan broj onih koji baš ne mogu da progutaju svako obrazloženje, ali je sigurno da broj stranica ne govori o transparentnosti.
Vaša namera da budžet ne bude transparentan bila je jasna kada smo usvojili Zakon o budžetskom sistemu, gde niste dozvolili da se u budžetu prikazuju prihodi po pojedinačnim izvorima onako kako je to pisalo u članu 23. i kada sam tražila da prihodna strana bude prikazana u skladu sa članom 23, gde se zna pojedinačno šta su ostali javni prihodi, da se zna koje su to takse i da se zna pojedinačno učešće svakog poreza.
Da li vi želite da imate kontrolu nad sredstvima, kontrolu nad trošenjem, to pokazuje mera uvažavanja izveštaja DRI u pravljenju novog budžeta. Apsolutno nisu uvažene primedbe u načinu trošenja sredstava. To što ste nam sada dali ova tri zakona upravo o tome i govori. Dostavili ste nam izmene Zakona o računovodstvu i reviziji koje samo kozmetički uobličavaju neke uočene propuste, a ta oblast vapi za novim zakonom i ja ga očekujem iduće godine.
Ovaj rebalans za 2009. godinu je mogao makar da ne bude drugi, nego da bude samo jedan, jer je u trenutku donošenja budžeta za 2009. godinu bilo jasno da će recesioni razlozi dovesti do potrebe da se rebalans ovog budžeta uradi. Uverenje da će zaista moći da se održi proizvodnja i zaposlenost na onom nivou i da se iz tih zaposlenih prihoduje u fondovima, u porezima, bilo je potpuno nerealno i vaše zatvaranje očiju pred stvarnošću.
Problem jeste upravo vaša ocena koju ste dali pričajući o ovom budžetu. Svi rashodi su ostali, a prihodi su smanjeni.
Moj generalni zaključak je – kada nasledite od prethodnog ministra obavezu prema „Spektri“ i Bebi Popoviću, vi možete da je ne platite, ali kada od vas, gospođo ministre, neka druga vlada, koja god bila, nasledi dugove koji danas kada se uzimaju traju 20 godina, kada se nasledi ovakva unutrašnja nelikvidnost privrede od milijardu evra, kad se nasledi ovaj broj nezaposlenih, kad se nasledi uništena industrijska proizvodnja, kad se nasledi uverenje da treba osloboditi od poreza finansijske usluge, transakcije, kapitalnu dobit, kada šaljete poruku da vam je važnije zarađivanje i imovina umesto proizvodnje koja trajno treba da donosi prihode, onda će zaista biti teško voditi državu.
To je problem ovog budžeta, koji i dalje 80% svojih prihoda stiče na potrošnji, samo 12% na prihodima koji se zovu kapital, porezi od imovine, i samo 4% prihoda koji se stiču na onom što se zove dobit preduzeća. I to uopšte nisu neuporedive stvari, one su vezane jedna s drugom. Znači, struktura budžetskih prihoda nije promenjena.
I kad kažete socijalni budžet, hajde da tu enigmu rešimo jednom za svagda. Ako je najveći izvor prihoda potrošnja, PDV i akcize, to znači da od svih građana jednako uzimate na cigarete, alkohol, hranu i ono što su neophodna dobra, a to znači kada je kolač 100 dinara onog ko ima manje, a od 100 on 80 troši na neophodne potrebe iz kojih vi uzimate pare za PDV i vaše izvore, i kada isto toliko, znači 80 dinara, uzmete od onog ko ima 1.000, gde je tu poreska jednakost? Gde je tu socijalna država?
Ako najviše uzimate kroz potrošnju onog što su uobičajene potrebe, ne porez na luksuz, ne progresivno oporezivanje visokih dohodaka, što je svetska praksa drugih zemalja, nego kada od većeg i manjeg kolača uzmete isto, onda je tačno da ovaj budžet finansiraju oni koji imaju najmanje.
I ovaj budžet nije ni razvojni ni razorni. Ovaj budžet je budžet samoodržanja Vlade i odraz je koalicionih odnosa, hteo to neko da prizna ili ne. To dokazuju rashodi za penzije, odnosno penzionere kojima ste stvorili privid većih primanja, stvorili odijum javnosti i sukob generacija, a u stvari se i njima kroz penzionersku inflaciju oduzima ono što ste im navodno dali.
Neka odu svi na sajt Srpske napredne stranke i pročitaju tekst ''Penzionerske inflacije'', gde je korpa proizvoda koji se dnevno kupuju sa takvim cenama da se praksa veštine vođenja finansija svodi na - navodno se borim za penzionere, a u stvari i njima uzimam kroz inflaciju, ulaganje dohotka u egzistencijalne potrebe u najvećoj mogućoj meri.
To vam je kao priča kada kažete da poskupljuju komunalne usluge svega 10% i to neće bitno povećati inflaciju. Ako dajem od svoje plate, od one jedne polovine, polovinu na komunalne usluge, grejanje, gas, vodu, hladnu i toplu, meni je ta inflacija, kada mi 10% poraste usluga, ne dva posto, neka preračunata, nego je na 50% mojih prihoda to 10% uvećanja.
Ne može statistika ili vaša dobra namera sve da opravda. Cifre i ono što se zove realni život najbolje dokazuju koliko je ovaj budžet socijalan ili razvojni, koji to nije, i koliko se mi nalazimo ne u dužničkom ropstvu, nego u dužničkoj zamci. Mi se nalazimo u dužničkoj zamci, koja nam je nametnuta i spoljnim zaduživanjem, navodnom pričom o infrastrukturnim projektima, od čega samo 4,3% ide u kapitalne rashode, a od toga mali deo u infrastrukturu.
Vi kažete – pa, ne ide baš sve iz budžeta. Ne može da se jednom kaže da ne ide sve iz budžeta, kada treba da se pohvalite, a kad treba prikriti koliko toga ide mimo budžeta, onda se ima drugačiji pristup. Znači, iskrenost pristupa nije emocionalna kategorija. To se kroz ove cifre vidi. Kroz ove cifre se vidi koliko se zaista razmišlja o dobrobiti stanovništva, a koliko samo o sebi.
Ne znam zaista kako se neko usuđuje da govori o povoljnim kreditima, o subvencijama. Ko je mogao da vidi i uzme dinarski kredit iz ovih subvencija? Hoćete li da vam pokažem ponudu jedne od banaka? Svi su krediti bili indeksirani u evrima. Banke su zaštićene.
Priča da Vlada pomaže je bila marketinška priča, jedna od mnogih. Pomogla je sebi da kroz finansiranje kreditima, kupovinu trajnih potrošnih dobara, ali nekih tuđih podnih obloga i bele tehnike, deo od 18% dođe u budžet, i zaradili su kroz PDV - budžet i banke kojima je subvencionisana kamata. Građani su ostali zaduženi. Sada će se moliti svake noći za zdravlje guvernera da ne reaguje zakasnelo, puštajući da kurs ode enormno i najveći deo njihovih prihoda ode u rate otplate kredita koji su indeksirani u evrima.
I to što je problem svakog građanina zbog vas i vašeg činjenja je problem i ove države. Najveći problem ovako formiranog budžeta je zaboravljanje da ovu državu finansiraju ljudi koji rade. Ne oni koji se bave finansijskim transakcijama u virtuelnom svetu, nego ljudi koji stvaraju realne proizvode i koji moraju BDP da zaista nečim oplemene kao pravim vrednostima, a ne da statističke brojke, tekuće cene ili stalne cene, preračuni u valute doprinose lažnoj slici.
Čak, sada ću citirati gospodina Stojana Stamenkovića, koji je dugo ćutao, a nedavno je i sam priznao da je podatak o BDP-u neupotrebljiv i da je sve vreme bio anesteziona priča za zaduživanje da bi krediti u odnosu na BDP izgledali manji, kao što je i struktura obaveznih rezervi bila namerno u javnosti predstavljana stabilnim rezervama, a u stvari je to bio još jedan od promašaja skupe monetarne politike guvernera, koji je, u sprezi sa ljudima o kojima govorim, mnogo toga lošeg učinio za sve nas.
Najstrašnije je što privatna privreda, koja 20 milijardi evra dugova čini zajedno sa ukupnom unutrašnjom zaduženošću, u stvari ima 300 do 400 miliona evra mesečnih dospeća. Kako će privatna preduzeća da vraćaju 300 do 400 miliona evra dugova? Rešavaće se troška koji je najmanji, otpuštaće ljude, i to je posledica onoga što se zove nereagovanje blagovremeno na krizu.
Ono što posebno želim da vam zamerim je što način na koji štetu predstavljate korišću ne može dugo da traje. Zaista ne može dugo da traje. Ono što vi kroz ovaj budžet niste uvažili, a jeste Izveštaj DRI, jeste da novac, kojeg u ovoj državi ima, a nije pravilno raspoređen, nije stavljen pod kontrolu. Puštate da se nešto zove državno ovlašćenje, a prepuštate da ga naplaćuje neko ko se od države izmigoljio. Osnovali ste ga, dali mu kancelarije, kola, privilegije, pravo da odlučuje o svojim naknadama i sada može vama da određuje politiku.
Kao kad u lokalnom gradu političar prepusti kriminalcu da mu određuje pravila ponašanja i da mu jedan plac na kome on sagradi neku građevinu, kad ovaj ojača, novcem koji mu je omogućio nesolidni političar koji zloupotrebljava vlast, taj kriminalac određuje ponašanje političara. Mi smo to dozvolili u monetarnoj politici, gde je guverner pod nezavisnošću rekao da on upravlja novcem, a ne društvo, a ne vi kao vlada. Počeo je da diktira i političke odluke, gde sada mi, kao država, i privreda zavisimo od banaka.
Vi ste nas opteretili kreditima kod banaka, unutrašnjim zaduživanjem, štampanjem hartija; guverner sa 1.620.000.000 evra repohartija, opet kod banaka, zavisimo od njih; "Bečka inicijativa", dugovi privatnih preduzeća kod tih banaka, takođe smo u njihovoj vlasti. Sada se svi nalazimo kao taoci vaše navodno sposobne i dalekosežne i dugoročne politike ozbiljnog vođenja države, kojoj je najveće umeće da se zadužuje, da ne kreše troškove koje ima i ne vodi računa o sredstvima za koje ima obavezu od građana. Građani ne biraju vladu da se ona ne pita ni za šta, biraju vladu da uredi odnose u kojima mogu da rade i zarađuju.
I ovo otpuštanje i manipulacija brojem otpuštenih ljudi nas blamira u svetu. Sve zemlje u recesiji imaju smanjenje broja zaposlenih, a vi nama pokazujete samo 44.000 otpuštenih. Ako neko zloupotrebljava prava u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, recite - brisali smo 150.000 zato što neki ljudi zloupotrebljavaju prava, ali to ne znači da kod nas nezaposlenost nema veze sa svetskom krizom.
Reč-dve o Agenciji za privredne registre. Mogu da pohvalim trenutak kada ste odlučili da se finansijski izveštaji predaju Agenciji za privredne registre. I treba pohvaliti to što na jednom mestu, a ne na nekoliko mesta, treba predavati takav izveštaj. Međutim, kako možemo da znamo kako radi Agencija za privredne registre ako vi ukidate nadzorni odbor kod jedne od agencija? Pričamo o potrebi da se sve kontroliše, a ukidate im nadzor.
Ukidate pravo upravnog odbora da u jednoj takvoj agenciji donosi pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Čega se to neko boji? Da će mu zvučni i značajni kadrovi ostati bez posla, pa gleda da ih u ovakve agencije udomi, a da to ne ide na upravni odbor nego da se pita direktor? To nije dopustivo zakonom, pogotovo što Vlada daje saglasnost na finansijske planove, pa i na ovu vrstu sistematizacije za agenciju koja zaista treba da dobije značaj.
Predlažete da joj birate direktora na pet godina. To stvarno nema smisla. Pa, nije to Savet Narodne banke. U ovo turbulentno vreme brzih promena, čak i kada se registrator iz ovog zakona bira na četiri godine, vi hoćete ovde direktora na pet godina.
Sve ste predvideli. Ovlašćenje, ali ne odgovornost. I to je opšta praksa, da za one ljude i organe koje vi promovišete kao bitne, u smislu vršenja nekih poslova u ime države, a navodno u korist građana, niste nigde predvideli odgovornost za propust ili nenamernu grešku onog ko se bavi poslovima registracije.
Ne možete reći da se te greške ne dešavaju. Te greške se dešavaju, proizvode materijalne posledice i štete po manjinske akcionare, poverioce i privredna društva. Vi morate ovim zakonom da predvidite odgovornost i ne morate da nastupate po službenoj dužnosti. Po tužbi koja se pred nadležnim sudom, sada trgovinskim, a od Nove godine privrednim, bude vodila, ljudi moraju imati pravo na naknadu štete od onog koji greši.
Interesantno je da ste u ovaj zakon stavili jednu neobičnu odredbu, po kojoj može na primer ministar finansija da donosi pravilnike. Da li vi znate da se ni u jednom sudskom postupku pravilnik koji donese ministar ne tretira jednako kao pravilnik koji donosi organ koji ministar predstavlja? Jednostavno, zbog mogućih problema, a navešću konkretan primer vašeg pravilnika povodom Zakona o računovodstvu i reviziji, koji je u direktnoj suprotnosti sa članom 30. Zakona o računovodstvu i reviziji, treba voditi računa kako se propisuju prava i obaveze za donošenje ovakvih odluka i pravilnika.
Samo da dodam, upravni odbor je jedini nadležan za sistematizaciju radnih mesta i kod ove agencije. Ako u to ne verujete, tražite od vaših saradnika da vam dostave odluke Ustavnog suda, gde jedino preduzeća koja uopšte nemaju upravni odbor mogu da prepuste tu vrstu nadležnosti svom direktoru. Svako drugo preduzeće ili oblik organizovanja mora da ovo ostavi u nadležnosti upravnog odbora.
Samo još jedan minut, za ono što se zove zloupotreba zakona i kozmetička promena Zakona o računovodstvu i reviziji. Pravilnik koji ste vi doneli o tome kako se primenjuju međunarodni računovodstveni standardi, i to o vrlo značajnoj stvari... (Predsednik: Vreme.) ...samo da završim rečenicu, o knjiženju efekata kursnih razlika, u suprotnosti je sa Zakonom o računovodstvu i reviziji i zbog toga treba doneti nov zakon, a vama ograničiti ovlašćenja.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik gospođa Donka Banović ima reč.

Hvala, gospođo predsedniče. Poštovane kolege narodni poslanici, gospođo ministre, pretpostavljam da niste skoro imali teži i neprijatniji zadatak nego što je ovaj danas, a to je da dođete u Skupštinu i da nam branite ovaj predlog rebalansa za budžet  za 2009. godinu.
Naime, nije neobično da postoji rebalans budžeta. Mi smo imali prvi rebalans u aprilu ove godine. Dakle, po nekim pokazateljima i trendovima je bilo jasno da će deficit biti veći od planiranog, ali je trebalo da dođete sa ovim ili malo drugačijim rebalansom u septembru, zato što su se ti trendovi u toku godine i nastavljali. Ovako, vi dolazite sedam dana pred kraj ove kalendarske godine, budžet za 2009. godinu važi do 31. decembra 2009. godine, i sama ta činjenica je smešna. Jer, na šta se sad odnosi plan u ovom rebalansu? Na sledeću nedelju, je l' tako?
Zato mislim da bi bilo mnogo poštenije i mogao je predsednik Vlade gospodin Cvetković da dođe i objasni odakle rebalans budžeta na kraju decembra i da objasni kako su njegovi ministri (ipak je on na čelu Vlade, a svi su ministri trošili) trošili te dodatne 34 milijarde, koliko se povećao deficit od poslednjeg rebalansa.
U aprilu je deficit bio 70 milijardi dinara, a sada vidimo da je u ovom rebalansu deficit 104 milijarde dinara. Tako da bi se moglo reći da je Vlada, odnosno da su ministri nezakonito trošili taj novac zato što nisu blagovremeno podneli rebalans na taj budžet i o tom bi se rebalansu, naravno, razgovaralo u Narodnoj skupštini.
Svaki budžet ili rebalans bi trebalo, samo to izgleda nije slučaj kod nas, da bude plan i program jedne vlade o tome kako će trošiti sredstva građana. Međutim, mi smo ovde dovedeni pred svršen čin. Ovaj rebalans nije rebalans, on je praktično izveštaj narodnim poslanicima o izvršenju budžeta. Dakle, mi ovde ne možemo da kritikujemo rebalans u smislu da kažemo - nije vam to dobro planirano, mi mislimo da treba da uradite ovako i ovako. Mi ovde sad možemo samo da analiziramo ovaj izveštaj o izvršenju.
A šta vi, u stvari, nama kažete kroz ovaj rebalans? To da su prihodi u budžetu manji od očekivanih i da je deficit veći od onog projektovanog rebalansom u aprilu. Dakle, deficit je porastao sa, ponoviću, 70 milijardi na 104 milijarde dinara, a za kompletan budžet za 2009. godinu se može reći da postoji manjak od oko milijardu evra.
Interesantno je da se pogledaju prihodi od PDV-a u ovoj godini i vidi kako su se prognoze i predviđanja Vlade pokazala netačnim, a to takođe pokazuje da ova vlada ne ume da planira kako treba i da ne predviđa dobro.
U budžetu za 2009. godinu prihod od PDV-a je bio planiran u iznosu od 338 milijardi dinara, to je bilo u budžetu. Kasnije se, u prvom rebalansu, pošto se videlo da priliv od PDV-a i nije baš kao što je planiran, kaže da će biti priliv 302 milijarde, ali nažalost ni to nije ostvareno. Tako u ovom drugom rebalansu, koji je praktično izveštaj o izvršenju, vidimo da je u ovoj godini prihoda od PDV-a prikupljeno svega 296 milijardi. Dakle, 42 milijarde je manje od predviđenog, odnosno od projektovanih prihoda ili priliva od PDV-a.
Šta ta činjenica o tome kako se ubira PDV pokazuje ili šta to indirektno govori? To da u Srbiji nema privredne aktivnosti, pa samim tim nema ni priliva od PDV-a i da, ukoliko ova vlada ozbiljnije ne shvati situaciju i ne pokrene privredu, neće biti moguće finansirati rashode države.
Recimo, znamo da u budžetu za 2010. godinu, ovom koji ste juče izglasali, 63% rashoda ide na plate i penzije. Neka se to u nekom trenutku popne na 73%, onda možemo da proglasimo bankrot. Onda nam više ne trebaju ni budžeti ni rebalansi.
Još jedno pitanje se nameće. Pošto je očigledno da loše planirate i prognozirate i nemate pravu sliku o tome kakvi su zaista trendovi o punjenju budžeta, a trendovi su još od sredine 2008. godine prilično negativni, onda se postavlja ključno pitanje - odakle vam optimizam za priliv od PDV-a, recimo, za budžet za 2010. godinu?
Vi ste u tom budžetu predvideli priliv od PDV-a 325 milijardi iako imate iskustvo iz 2009. godine da realno ne treba očekivati toliki priliv od PDV-a. Ali, to je opet vaš problem, odnosno ova skupština može da očekuje verovatno još nekoliko rebalansa i u sledećoj godini, ali bi bilo dobro da ti rebalansi budu na vreme, a ne da budu izveštaj o izvršenju.
Ova vlada je i neodgovorna. Vlade u drugim zemljama sva raspoloživa sredstva usmeravaju na oporavak i očuvanje domaće privrede. A šta radi Vlada Srbije? Ona ne posmatra šta rade druge vlade u regionu i u zemljama EU. Naša vlada je, recimo, u ovom budžetu za 2010. godinu predvidela izdvajanja subvencija za privredu u ukupnom iznosu od tri i po milijarde dinara ili oko 0,5% tog budžeta, dok je, recimo, cifra za usluge po ugovoru 4,8 milijardi dinara.
Kada je ovaj novi budžet prvi put predstavljen u Medija centru, predsednik Vlade Cvetković je rekao da je budžet za 2010. godinu razvojni. Sigurno nije razvojni kada je privreda u pitanju. Možemo jedino da kažemo da je razvojni za sve one koji rade po ugovoru o delu, da je razvojni za ugostiteljske usluge itd., ali sigurno nije razvojni za privredu. Znate, mi u DSS smatramo da ovaj budžet nije razvojni, nego da je razorni. Ponoviću, razvojni nije ako 63% rashoda ide na plate i penzije.
Možda je vama već malo i neprijatno, ali mi, prosto, nemamo izbora, nego da vas podsećamo na bombastična obećanja iz kampanje s početka 2008. godine. Između ostalog, obećali ste 200.000 novih radnih mesta, a od toga nema ništa. Zatim je predsednik Tadić na jednoj sednici Glavnog odbora DS-a govorio o tome da se odustaje od obećanja za 200.000 novih radnih mesta i poručio radnicima i zaposlenima u Srbiji da čuvaju ta svoja radna mesta, da ih slučajno ne izgube, a on će im pomoći u tome da ih oni sačuvaju. Međutim, bojim se da ni to obećanje nije ispunio.
U ovom trenutku imamo preko milion nezaposlenih, tako da je negde oko 16,5% građana Srbije nezaposleno, a umesto uspešnih preduzeća, gde bi radili radnici i gde bi se otvarala nova radna mesta, danas u Srbiji imamo oko 70.000 nelikvidnih preduzeća.
Dakle, prihodi su smanjeni. A, šta mislite - da li je Vlada skresala troškove i rashode? Nije. Naši ministri i predsednik Vlade Cvetković stalno govore o štednji. Neko je neki dan, kada je bilo minus 20 u nekim gradovima u Srbiji, u Beogradu je isto bilo jako hladno, pozvao građane i rekao im da moraju da štede na grejanju. To je bio vrhunac bezobrazluka. Zašto? Zato što građani već dovoljno štede. Građani znaju koliki su kućni budžeti i ne mogu da dozvole da imaju rupe u svojim kućnim budžetima, kao što to može da dozvoli sebi jedna vlada. Dakle, Vlada ima ogromnu rupu u kućnom budžetu, ali bez obzira na to, rashodi se ne smanjuju.
Ne govorim ovo napamet. To je nešto što mi iz opozicionog DSS-a dobro osećamo i vidimo. Međutim, pre par nedelja je Državna revizorska institucija izašla sa jednim veoma ozbiljnim izveštajem i taj izveštaj, u stvari, govori kako se ova vlast, kada joj je velika rupa u kućnom budžetu, ponaša neodgovorno i bahato.
Državna revizorska institucija je, zbog toga što nema ni ljudske ni druge resurse koji su neophodni, uspela da napravi reviziju u nekim segmentima. Kažu da su svega 27% tih transakcija uspeli da kontrolišu, u četiri ministarstva, u tri uprave i u jednoj direkciji. Ono što taj izveštaj pokazuje je frapantno i veoma zabrinjavajuće.
Opet pokazuje da je ova vlast rasipnička i da joj ne pada na pamet da štedi. Jedino joj pada na pamet da štedi na penzionerima, da im se zamrzavaju penzije i u narednoj godini. Zatim su našli način da štede i na porodicama sa decom. Nedavno smo imali i Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici, pa u tom obrazloženju piše da se budžet neće moći realizovati uspešno ukoliko se i taj zakon ne usvoji. Dakle, Vlada može da štedi na građanima i na različitim kategorijama, ali ne može da štedi u okviru svoje kuće.
U tom izveštaju revizora stoji, na primer, neke ću stvari navesti, da je potrošeno 56 miliona dinara na ugostiteljske usluge, u svim ministarstvima. Moja koleginica Milica Vojić-Marković je izračunala da bi za taj novac sve narodne kuhinje u Srbiji koje funkcionišu u ovom trenutku mogle da rade tri meseca. Korisnika u narodnim kuhinjama ima 25.000. Taj bi novac bio dovoljan za finansiranje svih narodnih kuhinja ti ljudi bi mogli da se hrane tri meseca.
Izveštaj je takođe pokazao da su ministarstva i uprave kršile Zakon o javnim nabavkama, da su se trošili i pravili milionski troškovi pod firmom "reprezentacija", da su mnogi ugovori o delu neopravdani i da su honorari astronomski.
Još jedno zanimljivo otkriće. Ne znam da li gospođa ministar u ovom trenutku već zna šta se desilo sa tim novcem, ali DRI je, između ostalog, otkrio da se za 380 miliona dinara od donacija koje su pristigle gubi svaki trag, odnosno da se ne zna kako je utrošeno 380 miliona od nekih donacija. Svako ministarstvo dobija donacije za jedan deo tih sredstava, dakle postoje kroz papir i u toj kontroli je utvrđeno kako su potrošene, ali za 380 miliona se ne zna. Možda je ministar Dragutinović imala vremena da pogleda taj izveštaj revizora i možda sada već zna šta se dešava sa novcem iz donacija.
Sve u svemu, ponavljam, mislim da je ovde trebalo da bude predsednik Vlade gospodin Cvetković, zato što je on taj koji treba da nam objasni i odgovori na pitanje kako se to trošio i kakvi su bili rashodi i po kojim planovima i odlukama od poslednjeg rebalansa u aprilu. Gospođa Dragutinović jeste ministar finansija, ali ona sigurno ne može da bude odgovorna za sve one ministre i za celokupnu Vladu koja se veoma bahato i neodgovorno ponaša. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Velimir Ilić ima reč.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, konačno je došao rebalans. Očekivali smo ga znatno ranije, ali dolazi sedam radnih dana pred Novu godinu i ne znam koja je njegova svrha, sem da se legalizuje nešto što je urađeno izuzetno loše, što je potrošeno nenamenski i sada to treba u ovom parlamentu da dobije legitimnost. Narodni poslanici treba to da ozvaniče, da bi oni koji su napravili raznorazne finansijske prekršaje, koji su trošili znatno više nego što su mogli da troše i na načine koji su Zakonom o budžetu nedozvoljeni jednostavno imali legitimitet i da sutra kažu – pa, to je usvojio srpski parlament.
Neobjašnjivo je da se prvo usvoji budžet, pa da se posle razgovara o izveštaju Državne revizorske institucije za 2008. godinu i posle usvojenog budžeta se razgovara o rebalansu za 2009. godinu. To je red poteza koji nigde ne postoji, samo kod nas u Srbiji. Zašto se to dozvoljava i zašto se to radi?
Bio sam oduševljen kada sam slušao ministarku kada je rekla svojevremeno da su silna sredstva van kontrole Zakona o budžetu. Evo i sada, u novom budžetu, opet se stavljaju ogromna sredstva koja će biti potpuno van kontrole Zakona o budžetu. To su sredstva koja služe za međusobne dilove, otkupe, raznorazne investicije koje će kasnije doći, za raznorazne kupovine, trgovine koje će se odigravati u toku naredne godine, kao što se to radi i ove godine.
Svi su se razleteli po Evropi, svi vode neke ekskurzije, svi žele u EU, svi su značajni, svi su važni, a niko ne kaže kojim sredstvima se to radi i ko to odobrava, na koji način se to troši i ko to sve plaća. Prema tome, problema će sigurno biti, a mi to mirno odobravamo.
Juče je usvojen budžet. Udarna vest – usvojen je budžet. Ko je usvojio budžet? Koja vladajuća većina je usvojila budžet? Koja koalicija je usvojila jučerašnji budžet? Ko stoji iza Zakona o budžetu, koji je juče usvojen? Riza Halimi? Vladan Batić? Nema ih u sali. I ovaj gospodin, ne znam ni kako se zove, iz radikala. Oni stoje iza tog budžeta. Njih ćemo da jurimo po hodnicima ako dođe do kršenja Zakona o budžetu. Koje političke opcije stoje iza budžeta koji je juče usvojen? Ko će da stoji iza rebalansa koji se sada predlaže? Nahvataćete negde neke poslanike i to će proći.
Juče je Vlada Republike Srbije pala, ona nema više većinu. Vladajuća koalicija ne postoji. Ovo je jedna interesna grupa koja, jednostavno, funkcioniše kad zatreba, a onda će neki drugi, treći, četvrti, peti dati svoj glas i na kraju taj bućkuriš... Pa mi jurimo nekoga što je glasao juče, a on kaže – ali, ja nisam glasao o Zakonu o informisanju, to su glasali neki drugi, pa su treći glasali za Statut Vojvodine, a četvrti za prenos nadležnosti. U tom političkom bućkurišu nema odgovornosti jer se ne zna ko je za šta odgovoran.
Prema tome, velika sredstva Republike Srbije se troše nenamenski. Zašto se troše nenamenski? Zato što se ne poštuje Zakon o budžetu, zato što pojedine stavke odlaze... Juče je gospođa ministarka objašnjavala da je veliki broj penzionera. Sinoć sam je pažljivo slušao. Mnogo mladih penzionera imamo. Je li tako? A Dinkić će da penzioniše još malo pa celu Srbiju, samo mu vi dajte sredstva za subvencije.
Sada vas pitam – da li mi možemo dobrovoljno, evo poslanici su voljni da uđemo u jednu akciju, da skupimo otpremninu za Dinkića? Kolika je njegova otpremnina, gospođo ministarka, da ga mi otpremimo, da ide i on u penziju? Dosta je čovek radio, evo devet godina brine o finansijama Srbije, a nama je sve gore i gore. Njegov kabinet, njegova ekipa kontroliše finansije Republike Srbije devet punih godina i sada će da uđe u desetu. Od Jelašića, sve redom.
Počnite da pratite šta se događa. Silna sredstva su potrošena u tom periodu, 57 milijardi evra, a sad kažemo - imamo milion nezaposlenih, imamo 700.000 ljudi koji se hrane na kazanu. Svaki deseti Srbin čeka da ruča na kazanu, širom Srbije. To je uspeh te politike.
Tolika privatizacija. Sećam se odlično, vlada iz koje sam odlazio, kada je predala dužnost, ostavila je 1.600.000.000 od „Mobtela“, 360.000.000 od „Robnih kuća Beograd“ i 300.000.000 od trećeg operatera (to je ovaj VIP operater). Gde su te pare? Koliko se para slilo u Kapitalni fond Vojvodine, a rečeno je da se od toga urade kapitalne investicije i koridori? Naravno, nema od toga ništa, sad uzimate kredite.
Prethodnih godina, kad nismo bili pod kontrolom MMF-a, budžetski deficit se lomio na putarima i zato su bila dugovanja. Sad smo pod kontrolom MMF-a, dobili smo kredite i opet se, evo, sedam milijardi sa kamatama duguje putarima na kraju ove godine. Samo „Planumu“ 860 miliona. Jeste li to razdužili ovih dana? Tera se da se daju putarima krediti, oni se duže i ponovo će se ugušiti. Oni uzimaju kredite za obaveze koje su imali i sredstva po Zakonu o budžetu.
Sredstva iz NIP godinama nisu uplaćivana i zato su ta dugovanja. To isto sada radi Kalanovićka i opet ćemo doći u velike dugove prema putarima. Opet ćemo odobriti neki kredit da podignu i da ih potpuno ugušimo i uvedemo u stečaj.
Ova vlada ne može da izađe iz vrzinog kola u koje je ušla. Ona ima velike probleme. Slušam ovih dana političare iz vladajuće koalicije koji prozivaju opoziciju da je kriva za nešto. Evo, vaš kolega Đilas završava preko svoje devojčice bolnicu veoma brzo. Ovde, u neposrednoj blizini ovog parlamenta, veliku bolnicu pravi. Naravno, nova devojka - novi objekti, nove investicije. Stara gospođa odnosi deo firme i on kaže - sa tim više nema ništa.
Sada vam smeta i zakon. Agencija o privrednim registrima pita se otkud je na sajtu bilo to koliko je poslovanje itd., pa sada želite i tu nešto da promenite, da dovedete svoje ljude, da to malo prikriju, da se to sakrije. Ne može da se sakrije. U Srbiji se sve zna.
Gospođo ministarka, pitao bih vas nešto. Povećali ste u novom budžetu, za 2010. godinu, za tri milijarde subvencije za "Železnicu". Čega je to dokaz? Da "Železnica" ne radi, da ne prevozi ništa. A šta to znači? Da privreda ne radi, da nema šta da se vozi. Ne mogu ljudi da šetaju prazne vagone. To je dokaz da je privreda u totalnom kolapsu, da nema šta da se vozi, i vi sad kroz nove tri milijarde u odnosu na prethodnu godinu želite to da pokrijete.
Da li je moguće da Vlada toleriše da u Lapovu Koridor 10 bude blokiran tolike dane? I vi to sada plaćate kroz subvencije. Nema prevoza, velike su štete nastale od zaostatka u prevozu tih roba i vi, naravno, kroz budžet to želite da nadoknadite.
Tako da ima sve više problema u privredi. Privreda je prezadužena. Dve hiljade milijardi trenutno duguje privreda Srbije. To je kao i dugovanje države. Privreda Srbije ima 200 milijardi kamata godišnje koje ne može da izdrži, gospođo. Samo se zadužujete, a ponavljam, primili ste punu kasu, sa 2.260 miliona evra, što je potrošeno u velikoj kampanji Za evropsku Srbiju i za jednostrano poštovanje Sporazuma sa EU.
Sada, na kraju godine, udarili ste u marketing. Vodite ekskurzije, putujete po svetu, držite konferencije za novinare. Od čega ovaj izmučeni narod da putuje kad hiljade porodica čekaju da im bude isključena struja? Ljudi blokiraju puteve, nemaju struje u 21. veku.
Gospođo, da li vi razumete, oni nemaju najosnovnije. Nemaju da se prehrane, brinu da li će te kuhinje da se ugase, da li će imati detetu da daju hleba. I vi pričate da ćete naplaćivati porez, naravno na onu najveću bedu, koja plaća PDV i na hleb i na mleko i na sve to, a na imovinu onih tajkuna, najbogatijih, tu ne smete da pipnete. Zašto? Pa, ne možete da pipnete. I Đelić ima hotel u Sokobanji, kupio ga je u privatizaciji. Stoti put to ponavljam. Što ne sme da kaže da li je to tačno ili nije?
I mnogi u Vladi. Kako vam se otrgao Goran Novaković, koji je to sad biznismen postao? Kako su vam se otrgli mnogi koji su bili deo ove vladajuće koalicije? Sad ih ne dirate, jer su mnogo bogati. Iza njih stoje međunarodni tajkuni i oni spolja diriguju ekonomsku politiku države.
Mene bi bilo sramota da sedim na mestu ministra finansija i kažem sinoć u emisiji - MMF nam je doneo. I guverner kaže isto - doneo nam je i oni su saglasni s ovim. Sa čim je saglasan ovaj parlament, ovaj narod? Znači, doneli su vam, a mi smo ti koji treba samo da kažemo - dajemo befel, srećni smo što se naša država ekonomski, finansijski vodi spolja, što se projekti usmeravaju spolja, a ne iz ove države.
Prema tome, vi samo radite marketing. Da li ste vi u Vladi normalni ljudi kad sada, u kriznoj godini, krećete u izgradnju četiri autoputa odjednom? To je gala. I svugde pomalo, znate kako narod kaže - ko svračica začeprlja svugde pomalo. A za dve građevinske sezone ste uradili 20 kilometara poluprofila autoputa.
Zaboravili ste obilaznicu oko Beograda, zaboravili ste sanaciju Pančevačkog mosta (jer je Pajtić potrošio pare), zaboravili ste most na Rači (koji treba da se pusti, samo još malo para treba, koje je opet Pajtić preko Kapitalnog fonda potrošio), zaboravili ste most Gazela (za koji stoje pare, a ne možete da ga uradite), a sad ćete malo da čeprljate ovo Beograd-Čačak. Našli ste da pravite autoput od Uba do Obrenovca. To je potpuna ravnica, kroz onaj REIK ''Kolubara'' se prolazi, tu nema nikakvih problema. I tu ćete da pružite nekoliko kilometara, uz veliki marketing – počeli ste autoput Beograd - južni Jadran.
Znate li da jedan tunel Straževica košta više nego sve to što ćete da uradite sa dve milijarde dinara? Ko još normalan u svetu radi kreditima i budžetskim sredstvima autoputeve? Počinjete Niš-Dimitrovgrad, počeli ste Novi Sad – Subotica... A znate li koliko košta tunel Grdelička klisura? Samo čeprljate tamo gde je ravnica i pružite malo, nekoliko kilometara, tu dođete svi pa se uslikate, ne možete da stanete u ekran koliko vas dođe, i onda – kampanja.
Kao sad, poslali ste zahtev za pridruživanje EU. To je jedna kampanja od koje ne može čovek da preživi. Kao što ste vodili kampanju - brinete o narodu, pa grip... Sad ste to zaboravili. Došla je vakcina, neće niko da se vakciniše. Šta da radite s tom vakcinom? Gde ste je nabavili? Ko ju je nabavio? Na koji način? Kako? Jedino se ovajdio Mišković. I oko "Fijata" će jedino da se ovajdi Mišković, znate da je on zastupnik "Fijata" za Srbiju.
Vi se tu borite rukama i nogama. Evo sad, zadnji dani, Nova godina je, opet neki aneks pišete. Ma kakav aneks, bre? Mi imamo ugovor koji je ova država i ovaj budžet 2009. godine ispoštovao do kraja. I šta je trebalo da uradi "Fijat"? Da otpoštuje ugovornu obavezu. I vi sad dolazite sutra da pišete neki aneks, da zadovoljite javnost. Doći će Italijani. Trebalo je oni da daju 200 miliona evra. I šta je sa 200 miliona evra što je trebalo da daju? Ništa. Ništa nije urađeno. Trčkarali ste do njih, zamolili ih - dajte, dođite malo da smirimo ovu javnost. Oni će da dođu i velika fešta.
Jutros slušamo gradonačelnika u Jutarnjem programu – on je kao dečko razmišljao da "Fijat" dođe. Njegov se san ostvario, "Fijat" dolazi sutra. Šta mi, kao Srbija, imamo koristi od toga što dolazi "Fijat"? Svi ćemo početi da igramo ono - najniža, najpovoljnija ponuda itd. To je jedini način da se nešto događa s tim "Fijatom". Probiste mozak više s tim.
Prema tome, nema ni od ovog rebalansa ni od ovih vaših zakona ništa, jer ostaju dugovanja. Ostaju ogromna dugovanja, ostaju velika potrošena sredstva, koja su, naravno, nenamenski potrošena i za koja će neko sigurno da odgovara.
Šta je sa građevinarstvom? Zašto je građevinarstvo potpuno umrlo? Koliko je giganata otišlo u stečaj? Da li imamo još neku živu građevinsku firmu? Ministar građevinarstva i urbanizma prikuplja flaše oko reka i akcija je u kontinuitetu. Tu su glumci, tu je akcija ''Očistimo Srbiju''.
Gospodo, građevinarstvo je motor razvoja jedne države. Šta je tu urađeno? Gledam sada bruku u energetici. Dinkić je, da bi održao svoje biračko telo i dobio neko novo, dao neke silne kredite da se prave mini-centrale. I ljudi prave centrale. Bože, da se prekrstite. Vidim dvojicu iz Čačka, moji, dobili su - čovek gaji srne, srndaće, pravi lovište, dobio je posao, i sada pravi hidrocentralu tamo negde ne Uvcu, negde oko Drine. Samo da bi doveo malo članova, sada se radi projektna dokumentacija i te mini-centrale od jednog megavata kreću Srbijom itd.
Šta je sa onolikim hladnjačama koje smo napravili, isto preko poljoprivrede, što se davalo iz Fonda za razvoj? Propalo. Šta je sa skijalištem Stara planina? Koliko ima skijaša u punoj sezoni tamo? Koliki je gubitak skijališta na Staroj planini i da li je završena infrastruktura ili nije? Koliko ima ležaja na Staroj planini? Koliko turista možemo da smestimo i zbrinemo? Koliki je kapacitet za ručak skijaša na Staroj planini? Znate li da tamo, u one sobičke što su napravljeni, ne može da uđe 20 ljudi?
I to je neka budućnost Srbije. O tome se priča, da će cela istočna Srbija da se razvija na tome. Da, ali koliko treba uložiti? Šta ćete sa otpadnim vodama? Šta ćete sa vodom? Od čega da pravite veštački sneg kad tamo nema vode na planini? Odakle vam? Milijardu košta da se dovede voda, gospođo Dragutinović.
Prema tome, sve su ovo marketinške stvari. Vi se bavite jednim ozbiljnim, velikim marketingom. To ekipa Šaper, Krstić, Đilas radi fenomenalno. Vi mislite da marketingom može da se vodi država. Ne može, mora nešto i da se radi. Moramo nešto napraviti.
A to što vi krećete marketinški u izgradnju četiri autoputa odjednom, to je bruka za Srbiju. Počnite jedan i završite, da ga stavimo pod naplatu i da vraća sredstva. Kako mislite da dođete do Uba, da se vozite autoputom do Obrenovca i kuda ćete dalje? Kako dalje da idemo? Pa, više košta jedan tunel na Rudniku nego cela ta trasa koja će se raditi itd. To su sve priče koje nam vi pričate danima i zanosite se tim pričama.
Sva ovlašćenja je dobio guverner. Čovek bukvalno radi šta hoće. Da li je neko ovde video da je došao u parlament izveštaj Narodne banke? Čovek privatizovao sve pare, sve rezerve, radi šta hoće, uzima od MMF-a kreditne linije, određuje kurs... On je genije. Gde nađoste onakvog genija? Vi ste mu bili zamenik, je l' on stvarno genije ili nije? Gde navataste onakvog genijalca? Kako vam to dozvoliše iz sveta da vam puste takav kadar? Prosto ne mogu da verujem da takvog genija Srbija dobije tek tako. Mora da je taj transfer duboko plaćen.
Zašto se sad ponovo gas (Predsednik: Zahvaljujem, gospodine Iliću.) uvozi iz Mađarske? Šta je sa skladištem, je l' to završeno ili nije? Zašto opet gas uvozimo itd.? Šta je sa nerazvijenim opštinama? Zar čekate da odumru? Gase se obdaništa, ne mogu da se greju. (Predsednik: Privedite kraju, molim vas.) Koliko ste u rebalansu predvideli sredstava da prežive ljudi? U 21. veku smrzavaju se deca. Evo, završavam. Hvala vam puno, da vas ne gnjavim više.

Gospodin Vlajko Senić ima reč. Izvolite.