Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutno najmanje 126 narodnih poslanika, dok su za redovan rad potrebna 84 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice. Izvolite.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, što je Poslovnikom utvrđen uslov da možemo početi današnji rad.
Samo utorkom i četvrtkom nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, tok sednice definisan je članom 235. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji se odnosi na traženje obaveštenja i objašnjenja.
''Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika, osim na sednici Narodne skupštine.
Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i na sednici Narodne skupštine, usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu''.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235?
Obaveštavam vas da je za poslaničku grupu DSS ovlašćeni predstavnik narodni poslanik Slobodan Samardžić, koji želi reč.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, želim da postavim pitanje i zatražim informaciju o izboru sudija na Kosovu i Metohiji koji je obavljen pre nekoliko dana, a koji je, zapravo, po svojim efektima, napravio čistku među sudijama na Kosovu i Metohiji. Nisu izabrane neke sudije koje su dugo radile taj posao u zna se kakvim uslovima na Kosovu i Metohiji, a izabrani su neki drugi, koji imaju veoma sumnjive kvalifikacije za obavljanje ovakve dužnosti.
Nije izabrano šest sudija koji su radili svoj posao u najtežim uslovima u južnoj srpskoj pokrajini, među kojima i predsednik Okružnog suda, čovek koji ima 30 godina sudskog staža, predsednik Opštinskog suda gospođa Branka Semonov, koja ima 25 godina staža, takođe nije izabrana. Umesto njih je došlo do izbora nekih sudija koji ili ne žive na Kosovu i Metohiji, što je proverena stvar, ili su do sada radili u kosovskom sudstvu, tj. u sudstvu ''nezavisnog Kosova''.
Takvih slučajeva ima dosta. Među sudijama iz Leposavića, a izabrano je njih četvoro, troje je radilo za sudski sistem ''nezavisnog Kosova''. Potom, od sudija iz Vučitrna, Vitine i Gnjilana, a njih je izabrano devetoro, najveći broj ne živi na Kosovu i Metohiji.
U ovom izboru bilo je dosta i nepotizma i raznih drugih stvari. Raspolažem svim imenima i sada vas ne bih time zadržavao. Hoću da kažem da je ovo krajnje neprimeren čin za jednu osetljivu teritoriju, za jedan osetljivi deo Srbije. Poznato je da je i Unmik prethodno, a danas Euleks pokušava ove sudove i sudije da postepeno uključi u svoj sudski sistem, a onda kasnije i u sudski sistem ''nezavisnog Kosova''.
Taj se proces odvija već mesecima i bojim se da je ovaj i ovakav izbor sudija uvod u ovakvu jednu novu situaciju na Kosovu i Metohiji.
Treba takođe skrenuti pažnju na to da su sudije koje nisu izabrane svi iz Mitrovice. Tu je, zapravo, napravljena čistka. Samo bih da vas podsetim na 17. mart 2008. godine, kada su sve sudije iz Mitrovice, bilo ih je 32, i administrativno osoblje Suda bili pohapšeni tog jutra i odvedeni u Prištinu.
Tog dana se narod Mitrovice pobunio i došlo je do nereda, kao što se sećate. Jedan ukrajinski vojnik je poginuo i bilo je dosta povređenih ljudi. Intervencijom naših organa i dogovorom sa predstavnicima Unmika situacija se smirila. Sudije su istog popodneva vraćene iz zatvora u Prištini. Među njima je bila i gospođa Branka Semonov, koja je zapravo bila na čelu ovog otpora sudija.
Oni su, ako se sećate, nekoliko dana ranije, pre 17. marta 2008. godine, ušli u zgradu Suda u Mitrovici da traže da rade svoj posao, da sude po zakonima Srbije i da svoje prinadležnosti regulišu sa Srbijom.
To je, dakle, bila njihova borba. Neki od njih su verovatno danas kažnjeni zbog toga što su se tako postavili. Pre svega, predsednik Okružnog suda i predsednik Opštinskog suda. Oni nisu izabrani, kao i četvoro njihovih kolega, koji takođe nisu izabrani.
Ovo je zaista bio potez bez presedana. Nije se moglo sa Kosovom operisati na isti način kao sa ostatkom Srbije. Ako su sudije birane i neki nisu izabrani, to je stvar konkretne analize zašto su neki izabrani, a zašto neki ne. Na Kosovu i Metohiji morale su biti izabrane sve sudije koje su radile svoj posao.
Uostalom, pre nekoliko meseci su tamo na razgovorima o ovim problemima bili i ministar pravosuđa i državni sekretar za ljudska prava i oni su tada sudijama sa kojima su razgovarali obećali da će, kada dođe do izbora sudija, sve sudije ostati na svojim mestima. Dakle, moje pitanje je i tražim obaveštenje – zašto to nije tako učinjeno i zašto je došlo do, kao što sam rekao, prave čistke među sudijama u sudovima Kosova i Metohije?

Obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćeni predstavnik za poslaničku grupu LDP u primeni člana 235. narodni poslanik Zoran Ostojić, koji želi reč.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Hvala, gospođo Čomić, koleginice i kolege. Moje pitanje upućeno je predsednici Skupštine, koju sam očekivao da ću zateći na mestu predsedavajućeg, a izazvala me je jedna njena sinoćna izjava. Zbog građana koji gledaju, podsetiću.
Svi poslanici opozicije su nedavno tražili da se pre rasprave o budžetu uvrsti u dnevni red ili bar predloži za dnevni red završni račun i izveštaj Državne revizorske institucije za ostvarivanje budžeta u 2008. godini. Predsednica Skupštine je to odbila pravdajući se nekakvim poslovničkim razlozima, pa je to sinoć u izjavi medijima ponovila.
Podsećam da je dan pošto smo mi predložili da se to stavi na dnevni red i da se o tome glasa u nekom ''muljanju'' dela DS-a i nevernog Tome predloženo stavljanje na dnevni red izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih partija. Znači, dan pošto smo mi predložili, o tome ste, gospodo, glasali. Gospođa Đukić-Dejanović je predložila stavljanje na dnevni red.
Pošto nas očekuje rasprava o rebalansu budžeta, zaista pitam gospođu Đukić-Dejanović – kada će da prestane da obmanjuje javnost? Mi insistiramo da se izveštaj Državne revizorske institucije stavi na dnevni red.
Ona juče reče kako je on nekompletan. Šta to znači? Zašto je nekompletan? O tome treba da raspravljamo u Skupštini, zašto DRI nema kapacitet da izvrši reviziju svih ministarstava, svih lokalnih samouprava, svih javnih preduzeća. Setimo se šta je bilo u NIS-u sa revizijom i šta se dešavalo.
Mi insistiramo da DRI uđe u političke partije i vidi kako se troši novac iz budžeta, pozivamo ih da dođu prvo u LDP, ali gospođa Đukić-Dejanović kaže - može tek u martu. Nije tačno. To može da se stavi na sednicu i pre marta, može da se zakaže vanredna sednica posle Nove godine.
Znači, samo molim predsednicu Skupštine da nema dvostruke aršine. Kad se neko nešto dogovori, pa se ubaci posle našeg predloga, onda može, a nama se, svim poslanicima opozicije, kaže da smo zakasnili.
Gospodo, podneli smo ili ćemo podneti kandidaturu danas. Nije suština evropskih integracija fingiranje evropskih integracija. Nije suština forma, nego sadržina. Sadržina je da vidimo kako se troše narodne pare. Za to je u svim normalnim zemljama nadležna revizorska institucija. Mi smo je uz teške porođajne muke dobili, ali kao da je nekome stalo do toga da to ostane samo forma.
Insistiramo da se o tome raspravlja i insistiramo da DRI uđe u političke partije. Ponavljam, neka dođe prvo u LDP, pa onda kod svih koji troše novac iz budžeta, pa ćemo videti kako neko ko troši novac iz budžeta jedva sastavlja kraj s krajem, a neko ko nije na budžetu se rasipa i troši milione evra u kampanji za lokalne izbore.
Gospođa Đukić-Dejanović treba da mi odgovori na pitanje zašto obmanjuje javnost da to ne može da se stavi na dnevni red. Čak je rekla i jednu čudnu rečenicu, da je nekompletno.
Šta znači to? Ono što je uradila DRI, tih 27% što je snimila i što je otkrila brojne nepravilnosti, koliko god da predsednik Vlade kaže da su krive knjigovođe, to nikom ništa.
Pošto nije kompletno, oni što su trošili pare mimo zakona, što nisu poštovali javne nabavke, to ćemo da preskočimo, pa kad bude 100%, a to će biti na "sveti nikad", onda ćemo da se ozbiljno odnosimo prema tome. Mislim da to nije u redu i mislim da tako ova Vlada ne pokazuje baš neki puni kapacitet da zaista iskreno zemlju povede prema EU.

Zahvaljujem. Pre nego što nastavimo rad, dozvolite da vas obavestim da će deo naše današnje sednice, počevši od 10.00 časova, sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine pratiti grupa učenika srednjih škola iz Novog Sada, članova đačkog parlamenta, koji se danas nalaze u poseti Domu Narodne skupštine Republike Srbije.
To su: iz Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu - Nemanja Predojević, Budimir Ćirić, Nevena Đokić, Ilija Orlović, Emilija Jocić, Nikola Vukić i Jovana Milić; iz Gimnazije "Isidora Sekulić" - Anja Šušak, Aleksandar Simurdić, Jelena Malešević i Milana Milosavljević; iz Gimnazije "Svetozar Marković" - Bajazit Pomak; iz Gimnazije "Laza Kostić" - Nađa Balać; iz Elektro-škole - Đorđe Lukač; iz Medicinske škole - Miloš Dejanović; iz Baletske škole - Marijana Penović; iz Tehničke škole - Dragoslav Dimitrijević i Marko Kovač i iz Saobraćajne škole - Marko Krtinić i Dragana Ćirić.
Dobro došli u vašu kuću, u vaš parlament, članovi đačkog parlamenta.
Da li narodni poslanik Zoran Ostojić želi da mu ja dam odgovor, s obzirom da sam na to obavezna jer predsedavam?
Gospođa Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Narodne skupštine, ne obmanjuje javnost u davanju obrazloženja o toku razmatranja izveštaja DRI i zaključaka koje je uputio Odbor za finansije Narodne skupštine.
Da bi u poslovnički određenom roku moglo da se predloži stavljanje akata na dnevni red, oni moraju da imaju hitan postupak, što predlog Odbora za finansije nije imao, za razliku od Predloga izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih stranaka, koji je tu poslovničku obavezu ispunio. Voljom većine Narodne skupštine nije stavljen na dnevni red i o njemu neće biti rasprave.
Dakle, nema obmanjivanja javnosti. Ima pune i striktne primene Poslovnika Narodne skupštine, koji jasno definiše pod kojim uslovima i u kojim rokovima bilo koji akt može biti stavljan na dnevni red, biti upućivan u Skupštinu i biti razmatran. Moja je obaveza da to kažem, zbog poštovanja procedure. Dakle, nema obmanjivanja...
Molim narodne poslanike da ne dobacuju. Predsedavajući, ko god da je, u obavezi je da da odgovor koji se tiče rada Skupštine, odnosno procedure koja je u primeni, i samo o proceduri dajem odgovor. Dakle, neistina je da je obmanuta javnost o proceduri stavljanja na dnevni red.
Narodni poslanik Zoran Ostojić dobacuje - Poslovnik. U Poslovniku, na koji vas upućujem, jasno piše da na sednici, kada su poslanička pitanja ili član 235, nema pozivanja na povrede Poslovnika, nema replika, nego se samo postavljaju poslanička pitanja.
U Poslovniku, takođe, u članu 104, jasno stoji da narodni poslanici ne smeju da dobacuju ni kolegama narodnim poslanicima, ni predsedavajućem, i da je predsedavajući u obavezi da upozori na poštovanje Poslovnika, a nakon upozorenja da izriče mere. Tako da, ako svi malo više čitamo Poslovnik, svima je bolje. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Miroslav Markićević ima reč.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, pošto verujem da većina zna šta ću da pitam, pošto sam dao reč i imam čast pa neću da odustanem, pitam prvo predsedništvo Skupštine šta će da preduzme da bi se ovde ispoštovala prava narodnih poslanika.
O čemu se radi? U vezi je sa današnjim dnevnim redom, sa rebalansom budžeta, sa budžetom, sa parama. Pošto narod pita gde su pare, pitao sam neke ljude na vrlo odgovornim pozicijama za neki novac koji se okreće daleko od domašaja i očiju građana Srbije, pa su neki odgovorili u zakonskom roku, a neki nisu. Nisu odgovorili Aleksandar Tijanić, direktor Javnog servisa, gospodin Mirko Cvetković i prisutna gospođa ministarka Diana Dragutinović.
Želim da obavestim javnost i kolege narodne poslanike. Pošto oni nisu dobili papire koje sam ja dobio, zatražiću pomoć službi Skupštine Srbije, a ako ne budem tu pomoć imao, ja ću o svom trošku iskopirati sve materijale koje sam dobio i dati svim kolegama narodnim poslanicima koji participiraju, rade ili ne rade u ovoj Skupštini, tako da sa mnom preuzmu odgovornost za ono što ja pitam.
Radi se, gospođo ministarka, o parama iz javnog preduzeća koje se zove Telekom. Postoji jedan crni trougao: Telekom - Šaper - Javni servis. Tu su progutane stotine miliona dinara. Sve te papire imam kod sebe i čekam državne organe da nešto preduzmu, da nešto počnu da rade.
Od predsedništva Skupštine tražim obaveštenje – kako će da natera ove ljude koji neće da odgovore da mi dostave obaveštenja koja sam tražio? Kad se radi o Javnom servisu, oni nemaju (vidi se iz papira koje sam dobio) ugovor o reklamiranju sa Telekomom, nego imaju otprilike sa Srđanom Šaperom, pa se pitam šta je sprečavalo Telekom da direktno sklopi ugovore o nekom brendiranju, reklamiranju sa Javnim servisom.
Želim da podsetim odgovorne na Javnom servisu da su oni servis građana Srbije, a ne vladajuće koalicije (kako se oni ponašaju u poslednje vreme, pogotovu u informativnim emisijama), da TV pretplatu plaćaju svi građani Srbije (a ja, pre svega, govorim u njihovo ime), i oni kojima se ne sviđa kako radi vladajuća koalicija.
Dakle, molim predsedništvo da se izjasni i kaže šta će da preduzme da gospodin Tijanić odgovori.
Indirektno mi je gospodin Radujko, direktor Telekoma, odgovorio i sad ja imam papira jedno desetak kilograma. Mislim da bi se građani Srbije, kad bi imali priliku da pročitaju te ugovore, krstili i levom i desnom rukom. Podsećam, to se dešava u državi u kojoj ima 500.000 gladnih (to je nov podatak, od sinoć).
U jednom tom ugovoru se Srđan Šaper obavezuje da uplati milion dinara u humanitarne svrhe. A kad biste videli ostale cifre i anekse, gde je skoro svaki po 30, 40, 50 miliona, i svaki aneks je isti od reči do reči, onda bi ovo novo sudstvo koje je izabrano ovako kako je izabrano i tužilac trebalo nešto da preduzmu.
Dobio sam odgovore od svih tih organa da oni praktično ništa ne rade. Kako vidimo iz jučerašnjih izjava, direktor Telekoma kaže da on više neće da finansira Crvenu zvezdu i Partizan ako se ne budu ponašali onako kako on misli da treba da se ponašaju. Moje je pitanje – majstore, a ko je tebe ovlastio uopšte? To su pare građana Srbije. Koga si ti pitao uopšte da bilo koga pomažeš osim svoje delatnosti?
Zbog toga je građanima Srbije prošle godine u ovo vreme povećana cena usluga Telekoma za 63%, pri čemu je to isto javno preduzeće iskazalo dobit od 80 miliona evra. Zašto su onda cene građanima podignute? Osnovano sumnjam da se ta razlika u ceni, koja je neosnovano podignuta građanima Srbije, prelila u privatne džepove. Kažem - sumnjam.
Prema tome, tražim ponovo od vas da dobijem odgovor. Nije mi odgovorio Tijanić, nije odgovorio Mirko Cvetković, nije odgovorila Diana Dragutinović. Ostali su odgovorili. Da li se ti odgovori meni sviđaju ili ne, oni su formu ispoštovali. Hvala lepo.

Reč ima poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nešto više od mesec dana pokrenuo sam pitanje konsalting mafije u Srbiji. Dobio sam odgovor od Ministarstva unutrašnjih poslova da nemaju saznanja i informacije koje bi navodile na to da takva mafija u Srbiji postoji. Međutim, ili oni nisu hteli da pogledaju neke podatke vezane za firme koje su se bavile ovim poslom, ili, jednostavno, imaju nalog da se tim poslom ne bave.
Između ostalog, postavio sam pitanje firme „Morgan Stenli“, koja je izvršila privatizaciju Duvanske industrije Niš 2003. godine i za to uzela u to vreme oko deset miliona evra. Naveo sam podatak da nisam uspeo da tu firmu nađem u Agenciji za privredne registre, a po zakonu takva firma nije mogla da posluje u Srbiji. Da vas podsetim da je u to vreme direktor Agencije za privatizaciju bio Mirko Cvetković.
U međuvremenu sam na postavljeno pitanje ko se sve bavio ovim poslom dobio od Agencije za privatizaciju imena firmi koje su se bavile konsaltingom. Ukupno ih ima oko 1.500, a ja ovde imam spisak 41 firme koje su se bavile konsaltingom, koje su za taj posao dobile oko četiri milijarde dinara.
E, sad vi vidite da li tu postoji mafija ili ne postoji. Ja sam siguran da ta mafija postoji i da su u nju uključene najviše političke strukture u Srbiji, od direktora Agencije za privatizaciju, u to vreme Mirka Cvetkovića, pa do ostalih političkih struktura.
Postavljam pitanje – kako je jedna firma mogla da vrši posao u Srbiji, a da ne bude registrovana u privrednom registru? Ja sam jutros pozvao Privredni registar i pitao da li je moguće da neka strana firma obavlja taj posao, a da nije registrovana. Rekli su mi da nije moguće, ali su pitali o kojoj se firmi radi da bi mi dali konkretan odgovor. Kad sam rekao šta je u pitanju, prekinuli su mi vezu i posle pet-šest ponovnih pokušaja da ih dobijem, niko se više na taj broj telefona nije javljao.
Upućujem direktno poziv Republičkom javnom tužilaštvu da pokrene ovo pitanje vezano za firmu „Morgan Stenli“ – kako je mogla da radi, ko ju je angažovao i da, ukoliko je radila nezakonito, a siguran sam da mora da dođe do podataka da jeste, oni koji su zloupotrebili svoj položaj (iz kog razloga - verovatno će dalja istraga to utvrditi)...
Siguran sam da su u pitanju materijalni razlozi, kao što je sve vreme taj razlog bio dominantan i prilikom privatizacije koja je sprovedena u Srbiji u proteklih devet godina. Srbija je potpuno opljačkana Ostalo je još nešto malo – elektroenergetski sistem, javna komunalna preduzeća, Bor itd., a drugo je sve opljačkano. Vrednost preduzeća koja su privatizovana procenjuje se na nešto između 30 i 40 milijardi evra, a prodata su za 2.700.000.000.
To govori o razmerama pljačke koja je izvršena u Srbiji u proteklih devet godina, ali i o brutalnom kršenju zakona i bezobzirnosti vlasti kada su u pitanju pokušaji da se bar na neki način pomogne da se ovo prekine. Jer, evo, ostalo je još nešto od te imovine pa da bar ta imovina ne bude prodata kao što je prodata i ova prethodna, ali oni uporno izbegavaju da daju odgovore i pokušaju da ovo spreče.
Tražim od Republičkog javnog tužilaštva da pokrene ovu istragu i da u zakonom predviđenom roku dostavi odgovor šta je po ovom pitanju preduzelo i da li su uspeli da dođu do određenih podataka koji bi pomogli građanima Srbije da oni koji su odgovorni za pljačku u proteklih devet godina odgovaraju. Hvala vam veliko.