Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vam u ime Vlade predstavim četiri predloga zakona: drugi rebalans za 2009. godinu, izmene i dopune Zakona o računovodstvu i reviziji i Zakona o agenciji za privredne registre, i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju.
Ukoliko bismo hteli ovu, 2009. godinu da opišemo rečima, verovatno je najbolje reći da je ona u ekonomskom smislu bila obeležena ekonomskom finansijskom krizom i nesporno je da je to najveća kriza od Drugog svetskog rata. Ovo je prva godina od kako u periodu tranzicije Republika Srbija ostvaruje negativni ekonomski rast. Recesija je uticala na pad javnih prihoda. U značajnom delu godine, u prvoj polovini 2009. godine, došlo je i do nominalnog pada javnih prihoda u odnosu na prethodnu, 2008. godinu.
Glavna karakteristika predloženog rebalansa, koji se nalazi pred vama, jeste da zadrži ukupni nivo javnih rashoda, a da prihode prilagodi onom što će se verovatno desiti, dakle prihodi će biti značajno niži u odnosu na one koje smo planirali u aprilu, i na taj način, kao posledica, poveća deficit za 2009. godinu.
Ovim rebalansom utvrđen je novi iznos deficita, koji je rezultat nižih prihoda od planiranih. Rashodi, kao što sam rekla, ostaju na nivou planiranih - to je 719,8 milijardi. Prihodi se smanjuju sa 649,3 na ispod 615 milijardi dinara. Predloženi deficit je povećan za 34,3 milijarde i umesto 70,5 milijardi dinara, koliko smo mislili u aprilu, iznosiće 104,87.
Najvažniji uzroci promene projekcije prihoda leže upravo u vidno promenjenim makroekonomskim pretpostavkama. Pre svega, rast BDP-a je niži. Pad je veći nego što smo planirali. U aprilu smo mislili da će pad biti najviše 2%. Danas možemo gotovo sa sigurnošću da kažemo da će ekonomski pad iznositi između minus 3 i minus 3,5%.
Ali, ono što daleko više od pada BDP-a utiče na pad javnih prihoda jeste još veći i dramatičniji pad agregatne potrošnje, koja je uslovljena ogromnim prilagođavanjem platnog bilansa.
U 2008. godini imali smo deficit od 18% BDP. U aprilu smo mislili da će deficit biti manji, 10% BDP. Sada gotovo sa sigurnošću možemo da kažemo da će deficit platnog bilansa biti negde oko 6% i na taj način je, ogromnim prilagođavanjem tekućeg dela deficita platnog bilansa, smanjena potrošnja, dakle i poreska osnovica za prikupljanje poreza od potrošnje.
Na ove negativne promene mogli smo da se prilagodimo na tri načina. Jedan način je bio rast poreskih stopa, drugi način je bio pad rashoda, a treći način neka kombinacija ova dva pristupa.
U standardnim uslovima, koji nisu kriza, verovatno bismo se opredelili za jedan od ova tri načina. Međutim, čvrsta fiskalna politika u uslovima krize je kontraproduktivna. Postoje najviše citirane epizode u kojima je, posle pokušaja da se jaz između većih rashoda i manjih prihoda zatvori rastom poreskih stopa - svi uglavnom citiraju iskustvo SAD iz 1937. godine i Japana iz 1997. godine - povećanje poreskih stopa gurnulo ove dve privrede dalje u recesiju.
Da li su mogli dalje da se smanje rashodi? Mislim da ne. To bi još više smanjilo tražnju i delovalo kao bumerang na dalji pad privredne aktivnosti. U tom smislu smo se odlučili na povećanje deficita, ali u skladu sa dogovorenim okvirom koji imamo sa MMF. Hoću da ponovim da će i u ovakvim uslovima deficit koji ćemo ostvariti 2009. godine biti manji nego u većini zemalja EU.
Pored ovoga, rebalans stvara veću fleksibilnost Vladi da brzo i operativno reaguje u odsustvu standardne veličine budžetske rezerve. Kada govorim da brže i operativnije reaguje, moram da pomenem da u toku 2009. godine neki rashodi nisu mogli biti dovoljno dobro planirani zbog toga što je neizvesnost velika u uslovima krize. Povećani su značajni izdaci za socijalnu zaštitu, subvencije i troškove restrukturiranja.
Iskoristila bih još jednom ovu priliku i podsetila sve nas zajedno na mere koje je Vlada Republike Srbije preduzimala u toku 2009. godine. Mislim da je pad ekonomske aktivnosti ipak bio manji nego što je mogao biti da ove mere nisu primenjene.
Negde krajem godine, krajem novembra i početkom decembra, Vlada i Narodna banka Srbije su, radi ublažavanja posledica svetske ekonomske krize, reagovale sa paketom tzv. finansijskih zakona i na taj način povećale likvidnost bankarskog sektora. Krajem januara Vlada je reagovala drugim setom mera radi očuvanja likvidnosti privrede: četiri milijarde dinara za subvencionisanje kamatnih stopa; zatim krediti za investicije, krediti za kupovinu domaćih proizvoda.
Vlada je, takođe, početkom maja usvojila dodatne stimulativne mere za privredu - opet dodatne pare za likvidnost sa kamatnom stopom od 3% na godišnjem nivou, uvođenje dinarskih kredita za likvidnost sa kamatom od 10,5% na godišnjem nivou, dvostruko veći krediti za izvoznike, povoljniji potrošački krediti za kupovinu građevinskih materijala. Sredinom septembra Vlada je usvojila stimulativni paket za subvencionisanje stambenih kredita za novogradnju, koje banke odobravaju od 1. oktobra 2009. godine.
Koji su konkretni efekti ovih paketa mera? Bankarski sektor je od marta do oktobra 2009. godine odobrio oko 900 miliona evra kredita sa subvencionisanim kamatnim stopama i od toga najviše kredita za likvidnost. Nakon svega definitivno može da se kaže da su ove mere, zajedno sa programom MMF-a i zajedno sa Bečkim sporazumom i dogovorom sa bankama, učinile da ova kriza ipak bude prevladana.
Poštovani narodni poslanici i poslanice, činjenica da je pred vama drugi rebalans u istoj godini na najbolji način govori koliko su uslovi u kojima je Vlada radila bili nepredvidivi. Ipak, smatram da je fiskalna politika koju smo vodili u ovoj godini bila dobar odgovor na ekonomske izazove.
Pored rebalansa budžeta, dragi narodni poslanici, pred vama se nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju. Kao što znate, raspadom SFRJ i priznanjem nezavisnosti Republike Slovenije nastala je potreba da se odnosi između Republike Srbije i Republike Slovenije u oblasti socijalnog osiguranja regulišu zaključivanjem sporazuma o socijalnom osiguranju.
U međuvremenu je naša zemlja zaključila sporazume o socijalnom osiguranju sa svim nekadašnjim republikama. Slovenija je poslednja. Na ovaj sporazum se čekalo punih 18 godina. Nedostatak ovog sporazuma je, praktično, onemogućio velikom broju ljudi da ostvare ona prava koja proizlaze iz staža osiguranja u Republici Sloveniji.
Ovim zakonom regulišu se prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, zdravstvene zaštite i obaveznog zdravstvenog osiguranja, pravo na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva i pravo za slučaj nezaposlenosti. Primenom ovog zakona ostvariće se značajne finansijske uštede.
Na kraju, pred vama se nalaze dva međusobno povezana zakona, zakon o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji i Zakon o Agenciji za privredne registre. Ukratko ću reći o osnovnim promenama.
Dakle, od 1. januara 2010. godine finansijski izveštaji privrednih subjekata (ovo se, naravno, ne odnosi na budžet i budžetske korisnike) dostavljaju se samo Agenciji za privredne registre, umesto dosadašnjeg rešenja, gde su se dostavljali i Narodnoj banci i Agenciji za privredne registre. U skladu sa navedenim, u Agenciji za privredne registre formiraće se registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika.
Značajnu novinu predstavlja obaveza Agencije da na svojim internet stranicama objavljuje podatke o finansijskim izveštajima obveznika revizije, sa izveštajima revizora, i da svim mogućim korisnicima bez naknade omogući uvid u ove finansijske izveštaje. Novinu, takođe, predstavlja što će biti dostavljene i objavljivane odluke o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitaka.
Koji su efekti dostavljanja finansijskih izveštaja samo jednoj instituciji? Eliminiše se preklapanje istovetnih poslova i funkcija koje su se obavljale i kod NBS i u Agenciji za privredne registre. Racionalizacija broja zaposlenih - dolazi do pada broja zaposlenih za 30%. Takođe, privreda će biti rasterećena po osnovu plaćanja duplih naknada.
Procenjuje se da će smanjenje troškova po ovoj osnovi biti 52 miliona dinara, a svi oni prateći troškovi vezani za papir, poštarine, vreme, angažovanje zaposlenih znače još dodatno 40 miliona dinara. Na kraju, ovim zakonom obezbediće se integrisanje raznih registara o svim poslovnim subjektima u jedinstvenu informacionu bazu podataka.
Nakon svega, mogu samo da zamolim narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže ove zakone. Hvala.