Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč po članu 235? (Ne.)

Pošto se niko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.

Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika – obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milica Radović, Željko Tomić i Dragan Šormaz.

Obaveštenje o pozvanima na sednicu – obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom razmatranja 11, 12, 13. i 24. tačke dnevnog reda sednice, a saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača Diane Dragutinović, ministarke finansija, i Verice Kalanović, ministarke za Nacionalni investicioni plan, pozvala da sednici prisustvuju i Ružica Stojiljković, pomoćnica ministra finansija, i Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike.

Prelazimo na 11-13. i 24. tačku dnevnog reda - PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O: BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2009. GODINU, RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI i AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE i PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU SPORAZUMA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE SLOVENIJE O SOCIJALNOM OSIGURANjU (zajednički načelni i jedinstveni pretres)

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 11, 12. i 13. i jedinstveni pretres o predlogu zakona iz dnevnog reda pod tačkom 24, pre otvaranja pretresa podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Poslanička grupa ''Za evropsku Srbiju'' – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred, Srbijo" – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa ''Nova Srbija'' – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Istovremeno obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Milan Nikolić – poslaničku grupu SPS - JS, narodna poslanica Donka Banović – poslaničku grupu DSS, narodni poslanik Vlajko Senić – poslaničku grupu G17 plus, narodni poslanik Milorad Buha – poslaničku grupu SRS.

Ako bude još odluka o ovlašćenim predstavnicima, molim da ih dostavite u toku sednice.

Saglasno članu 142. stav 2. i članu 152. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju.

Starajući se o primeni Poslovnika, na osnovu čl. 27. i 88. stav 2, istovremeno obaveštavam narodne poslanike da je tok ove sednice istovremen sa tokom sednice Odbora za finansije Narodne skupštine.

S obzirom na to da je pravo narodnih poslanika da na sednicama odbora izdvoje mišljenje bez obzira na to da li je izveštaj nakon završene sednice stigao na plenarnu sednicu ili ne, a smatrajući da su narodni poslanici koji žele da izdvoje mišljenje o tome odluku doneli pa doneli, molim sve prisutne narodne poslanike koji su izdvojili mišljenje ili žele da izdvoje mišljenje na sednicama odbora koji prate rad ovih tema da se prijave u elektronski sistem i dobiće reč.

Ukoliko to ne u rade u ovom delu toka sednice, onda će nakon završetka, po prijavama za reč, kada pitamo da li ima još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93, svaki narodni poslanik koji izdvaja mišljenje imati pravo da u pet minuta obrazloži na plenumu razloge za izdvajanje mišljenja o predlozima zakona u zajedničkom načelnom pretresu i jedinstvenom pretresu.

Da li narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika? (Ne.)

Da li predstavnici predlagača žele reč? Diana Dragutinović? (Da.) Molim vas da se registrujete u elektronski sistem.

Reč ima ministarka Diana Dragutinović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vam u ime Vlade predstavim četiri predloga zakona: drugi rebalans za 2009. godinu, izmene i dopune Zakona o računovodstvu i reviziji i Zakona o agenciji za privredne registre, i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju.
Ukoliko bismo hteli ovu, 2009. godinu da opišemo rečima, verovatno je najbolje reći da je ona u ekonomskom smislu bila obeležena ekonomskom finansijskom krizom i nesporno je da je to najveća kriza od Drugog svetskog rata. Ovo je prva godina od kako u periodu tranzicije Republika Srbija ostvaruje negativni ekonomski rast. Recesija je uticala na pad javnih prihoda. U značajnom delu godine, u prvoj polovini 2009. godine, došlo je i do nominalnog pada javnih prihoda u odnosu na prethodnu, 2008. godinu.
Glavna karakteristika predloženog rebalansa, koji se nalazi pred vama, jeste da zadrži ukupni nivo javnih rashoda, a da prihode prilagodi onom što će se verovatno desiti, dakle prihodi će biti značajno niži u odnosu na one koje smo planirali u aprilu, i na taj način, kao posledica, poveća deficit za 2009. godinu.
Ovim rebalansom utvrđen je novi iznos deficita, koji je rezultat nižih prihoda od planiranih. Rashodi, kao što sam rekla, ostaju na nivou planiranih - to je 719,8 milijardi. Prihodi se smanjuju sa 649,3 na ispod 615 milijardi dinara. Predloženi deficit je povećan za 34,3 milijarde i umesto 70,5 milijardi dinara, koliko smo mislili u aprilu, iznosiće 104,87.
Najvažniji uzroci promene projekcije prihoda leže upravo u vidno promenjenim makroekonomskim pretpostavkama. Pre svega, rast BDP-a je niži. Pad je veći nego što smo planirali. U aprilu smo mislili da će pad biti najviše 2%. Danas možemo gotovo sa sigurnošću da kažemo da će ekonomski pad iznositi između minus 3 i minus 3,5%.
Ali, ono što daleko više od pada BDP-a utiče na pad javnih prihoda jeste još veći i dramatičniji pad agregatne potrošnje, koja je uslovljena ogromnim prilagođavanjem platnog bilansa.
U 2008. godini imali smo deficit od 18% BDP. U aprilu smo mislili da će deficit biti manji, 10% BDP. Sada gotovo sa sigurnošću možemo da kažemo da će deficit platnog bilansa biti negde oko 6% i na taj način je, ogromnim prilagođavanjem tekućeg dela deficita platnog bilansa, smanjena potrošnja, dakle i poreska osnovica za prikupljanje poreza od potrošnje.
Na ove negativne promene mogli smo da se prilagodimo na tri načina. Jedan način je bio rast poreskih stopa, drugi način je bio pad rashoda, a treći način neka kombinacija ova dva pristupa.
U standardnim uslovima, koji nisu kriza, verovatno bismo se opredelili za jedan od ova tri načina. Međutim, čvrsta fiskalna politika u uslovima krize je kontraproduktivna. Postoje najviše citirane epizode u kojima je, posle pokušaja da se jaz između većih rashoda i manjih prihoda zatvori rastom poreskih stopa - svi uglavnom citiraju iskustvo SAD iz 1937. godine i Japana iz 1997. godine - povećanje poreskih stopa gurnulo ove dve privrede dalje u recesiju.
Da li su mogli dalje da se smanje rashodi? Mislim da ne. To bi još više smanjilo tražnju i delovalo kao bumerang na dalji pad privredne aktivnosti. U tom smislu smo se odlučili na povećanje deficita, ali u skladu sa dogovorenim okvirom koji imamo sa MMF. Hoću da ponovim da će i u ovakvim uslovima deficit koji ćemo ostvariti 2009. godine biti manji nego u većini zemalja EU.
Pored ovoga, rebalans stvara veću fleksibilnost Vladi da brzo i operativno reaguje u odsustvu standardne veličine budžetske rezerve. Kada govorim da brže i operativnije reaguje, moram da pomenem da u toku 2009. godine neki rashodi nisu mogli biti dovoljno dobro planirani zbog toga što je neizvesnost velika u uslovima krize. Povećani su značajni izdaci za socijalnu zaštitu, subvencije i troškove restrukturiranja.
Iskoristila bih još jednom ovu priliku i podsetila sve nas zajedno na mere koje je Vlada Republike Srbije preduzimala u toku 2009. godine. Mislim da je pad ekonomske aktivnosti ipak bio manji nego što je mogao biti da ove mere nisu primenjene.
Negde krajem godine, krajem novembra i početkom decembra, Vlada i Narodna banka Srbije su, radi ublažavanja posledica svetske ekonomske krize, reagovale sa paketom tzv. finansijskih zakona i na taj način povećale likvidnost bankarskog sektora. Krajem januara Vlada je reagovala drugim setom mera radi očuvanja likvidnosti privrede: četiri milijarde dinara za subvencionisanje kamatnih stopa; zatim krediti za investicije, krediti za kupovinu domaćih proizvoda.
Vlada je, takođe, početkom maja usvojila dodatne stimulativne mere za privredu - opet dodatne pare za likvidnost sa kamatnom stopom od 3% na godišnjem nivou, uvođenje dinarskih kredita za likvidnost sa kamatom od 10,5% na godišnjem nivou, dvostruko veći krediti za izvoznike, povoljniji potrošački krediti za kupovinu građevinskih materijala. Sredinom septembra Vlada je usvojila stimulativni paket za subvencionisanje stambenih kredita za novogradnju, koje banke odobravaju od 1. oktobra 2009. godine.
Koji su konkretni efekti ovih paketa mera? Bankarski sektor je od marta do oktobra 2009. godine odobrio oko 900 miliona evra kredita sa subvencionisanim kamatnim stopama i od toga najviše kredita za likvidnost. Nakon svega definitivno može da se kaže da su ove mere, zajedno sa programom MMF-a i zajedno sa Bečkim sporazumom i dogovorom sa bankama, učinile da ova kriza ipak bude prevladana.
Poštovani narodni poslanici i poslanice, činjenica da je pred vama drugi rebalans u istoj godini na najbolji način govori koliko su uslovi u kojima je Vlada radila bili nepredvidivi. Ipak, smatram da je fiskalna politika koju smo vodili u ovoj godini bila dobar odgovor na ekonomske izazove.
Pored rebalansa budžeta, dragi narodni poslanici, pred vama se nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju. Kao što znate, raspadom SFRJ i priznanjem nezavisnosti Republike Slovenije nastala je potreba da se odnosi između Republike Srbije i Republike Slovenije u oblasti socijalnog osiguranja regulišu zaključivanjem sporazuma o socijalnom osiguranju.
U međuvremenu je naša zemlja zaključila sporazume o socijalnom osiguranju sa svim nekadašnjim republikama. Slovenija je poslednja. Na ovaj sporazum se čekalo punih 18 godina. Nedostatak ovog sporazuma je, praktično, onemogućio velikom broju ljudi da ostvare ona prava koja proizlaze iz staža osiguranja u Republici Sloveniji.
Ovim zakonom regulišu se prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, zdravstvene zaštite i obaveznog zdravstvenog osiguranja, pravo na novčanu naknadu za vreme porodiljskog odsustva i pravo za slučaj nezaposlenosti. Primenom ovog zakona ostvariće se značajne finansijske uštede.
Na kraju, pred vama se nalaze dva međusobno povezana zakona, zakon o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji i Zakon o Agenciji za privredne registre. Ukratko ću reći o osnovnim promenama.
Dakle, od 1. januara 2010. godine finansijski izveštaji privrednih subjekata (ovo se, naravno, ne odnosi na budžet i budžetske korisnike) dostavljaju se samo Agenciji za privredne registre, umesto dosadašnjeg rešenja, gde su se dostavljali i Narodnoj banci i Agenciji za privredne registre. U skladu sa navedenim, u Agenciji za privredne registre formiraće se registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika.
Značajnu novinu predstavlja obaveza Agencije da na svojim internet stranicama objavljuje podatke o finansijskim izveštajima obveznika revizije, sa izveštajima revizora, i da svim mogućim korisnicima bez naknade omogući uvid u ove finansijske izveštaje. Novinu, takođe, predstavlja što će biti dostavljene i objavljivane odluke o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitaka.
Koji su efekti dostavljanja finansijskih izveštaja samo jednoj instituciji? Eliminiše se preklapanje istovetnih poslova i funkcija koje su se obavljale i kod NBS i u Agenciji za privredne registre. Racionalizacija broja zaposlenih - dolazi do pada broja zaposlenih za 30%. Takođe, privreda će biti rasterećena po osnovu plaćanja duplih naknada.
Procenjuje se da će smanjenje troškova po ovoj osnovi biti 52 miliona dinara, a svi oni prateći troškovi vezani za papir, poštarine, vreme, angažovanje zaposlenih znače još dodatno 40 miliona dinara. Na kraju, ovim zakonom obezbediće se integrisanje raznih registara o svim poslovnim subjektima u jedinstvenu informacionu bazu podataka.
Nakon svega, mogu samo da zamolim narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže ove zakone. Hvala.

Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? Odbora za finansije - narodna poslanica Branka Ljiljak? (Ne.) Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja - narodni poslanik Meho Omerović? (Da.) Izvolite, reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Zahvaljujem, poštovana potpredsednice Skupštine.         Hteo bih da ukažem samo na nekoliko, čini mi se veoma važnih činjenica, koje se odnose na zakon o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju. Čuli smo ministarku koja je napomenula nekoliko važnih segmenata ovog sporazuma.
Dozvolite mi samo da kažem da je ovaj sporazum zasnovan na standardima koje predviđa Uredba EU i naše države u ovoj oblasti, kao i na standardima koji regulišu socijalno osiguranje radnika migranata. To podrazumeva princip jednakog tretmana osiguranika dveju strana, izjednačenost teritorija strana ugovornica u korišćenju i ostvarivanju ovog prava, kao i za nas veoma važno sabiranje staža osiguranja i eksport naturalnih i novčanih davanja.
Predloženi zakon značajno će doprineti rešavanju osiguranika, odnosno penzionera državljana Republike Srbije, kojih po procenama i podacima Ministarstva rada i socijalne politike ima negde oko deset hiljada, a koji do sada nisu mogli da ostvare ovo svoje pravo po osnovu staža osiguranja koje su ostvarili u Republici Sloveniji zbog nepostojanja sporazuma o socijalnom osiguranju između dve države.
Ministarka je napomenula, Slovenija je poslednja od država članica bivše SFRJ posle 18 godina sa kojom mi, evo i na ovaj način, treba da ratifikujemo ovaj jedan veoma važan sporazum.
Dalje, ovim zakonom je omogućena i nesmetana primena koja predstavlja sveobuhvatni međunarodni sporazum iz oblasti socijalnih osiguranja, a koji sadrži, kao što smo čuli, i odredbe o ostvarivanju prava iz penzijskog, invalidskog, zdravstvenog osiguranja i, što je veoma važno, uključujući i prava na osnovu povreda na radu i profesionalne bolesti i prava za slučaj nezaposlenosti.
Nekoliko razloga je veoma bitno, na koje bi hteo da ukažem, zašto je ovaj zakon i predložen po hitnom postupku. On je potpisan od strane dva ministra za rad i socijalnu politiku, ministra u Vladi Republike Slovenije dr Ivana Svetlika i ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Rasima Ljajića, 29. septembra. Naša Vlada je uputila 19. novembra na ratifikaciju nama ovaj sporazum.
On je važan i zbog toga, osim što se čekalo jako dugo na zaključivanje ovog sporazuma, što veliki broj lica nije bio u mogućnosti da ostvaruje svoja prava po osnovu staža osiguranja koje je stekao u Republici Sloveniji. Potrebno je ukazati i na značaj ovog sporazuma i na činjenicu da bi primena sporazuma imala veoma značajne efekte u oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, kao i u zdravstvenoj oblasti.
Posebno bih na kraju ukazao na to da bi se na taj način rad organizacija za obavezno osiguranje bitno olakšao i ostvarile bi se značajne finansijske uštede, jer bi primenom ovog sporazuma budžet Republike Srbije bio rasterećen. Zato verujem da će u Danu za glasanje skoro svi poslanici Skupštine Republike Srbije glasati za ratifikaciju ovog sporazuma. Zahvaljujem na pažnji.

Da li želi reč izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne.)
Da li žele reč narodni poslanici koji su na sednicama odbora izdvojili mišljenje, na sednici Zakonodavnog odbora narodni poslanici: Vjerica Radeta, Petar Jojić i Sreto Perić i na sednici Odbora za finansije narodni poslanik Slobodan Maraš.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, o suštinskim primedbama koje poslanici SRS imaju na ova četiri predloga zakona govoriće moje kolege u toku načelne rasprave. Naravno, podneli smo i određen broj amandmana i govorićemo i u raspravi o pojedinostima, ali sam, kao i ostale moje kolege pravnici, na Zakonodavnog odboru morala da izdvojim mišljenje, pre svega da bismo zaštitili pravničku struku.
Način na koji je zakazana ova sednica Zakonodavnog odbor je nešto što je zaista nedopustivo, nije u skladu sa našim poslovnikom, i to toliko nije u skladu da se to nikad do sada nije dešavalo. Mi smo materijal dobili nekih pola sata pre zakazanog i održanog Zakonodavnog odbora i potpuno je normalno da nije bilo moguće da se vodi ozbiljna rasprava o svim ovim predlozima.
Ni ministar nije imala potrebu da dođe na Zakonodavni odbor zato što zna žena da je to samo jedna formalnost, nažalost. Zakonodavni odbor bi trebalo da ima mnogo značajniju ulogu u radu ovog parlamenta, ali vi ste to sveli na jednu puku formalnost, za deset minuta se pretrči preko 14-15 predloga i onda je normalno da morate da očekujete da narodni poslanici koji žele ozbiljno da rade ovaj posao moraju da reaguju.
Ovde ste spojili četiri predloga zakona i ministar traži od narodnih poslanika da u Danu za glasanje glasaju za ove predloge. Naravno da, što se tiče poslanika SRS, to nije moguće ako imamo u vidu činjenicu šta smo vam govorili kada ste usvajali budžet za ovu godinu, šta smo vam govorili kada ste donosili prvi rebalans budžeta za ovu godinu.
Mi smo vam, gospođo Dragutinović, skretali pažnju da planirate nerealne prihode, na planirane prekomerne rashode. Vi ste tada tvrdili da je to sve realno, da ste vi kao Vlada u stanju da ispunite u svakom pogledu taj budžet, i sad, nekoliko dana pred kraj ove godine i pred kraj ovog zasedanja, pojavljujete se ovde sa ovim predlogom rebalansa budžeta za ovu godinu.
Niste nam u uvodnom izlaganju, a ni u materijalu koji smo dobili, objasnili ono što je takođe bio predmet rasprave i kada smo govorili o Predlogu zakona o budžetu i o njegovom prvom rebalansu, na koje ste to specijalizovane usluge potrošili neke pare koje su vam možda sad manjak, koji su to ugovori na koje ste potrošili neke pare, a koje su vam sada manjak u budžetu. Tražili smo taj odgovor, tražimo ga i sada.
Tražili smo da uopšte pre razgovora o budžetu i za ovu godinu i ovog rebalansa raspravljamo o Izveštaju DRI. Tamo postoje mnogi odgovori na pitanja koja su poslanici SRS postavljali ne samo ovoj vladi, nego i onim prethodnim vladama.
Podsećam, pre svega radi javnosti, da je taj izveštaj DRI obuhvatio svega 27% budžetskih korisnika, pa u tome onoliko nepravilnosti, onoliko prekršaja, onoliko krivičnih dela, da bi na kraju predsednik Vlade rekao da će službenike koji rade u računovodstvu poslati na neki dodatni seminar, da nauče da rade posao koji verovatno dobro rade, ali nažalost nisu mogli da pišu nešto što nisu stvarne činjenice.
Ovo su, pre svega, formalni razlozi, formalno-pravni razlozi zbog kojih sam izuzela mišljenje i zbog kojih ne možemo glasati za ove vaše predloge, a o suštinskim razlozima, rekoh, čućete mnogo u toku današnje rasprave. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, bez obzira koliko vaša priča bila bolna i teška za građane Srbije, ona može da ima jedan pozitivan efekat. Objasniću vam to kroz jednu kratku pričicu.
Kada je jedan ljubitelj i zaljubljenik u igre na sreću neočekivano dobio veliku nagradu, veliki dobitak, on još uvek nije znao da je on taj dobitnik. Njegovi prijatelji, znajući da bi to moglo negativno da se odrazi na njegovo zdravstveno stanje, angažuju jednog psihologa koji je trebalo nekoliko dana da ga pripremi za tako veliki dobitak. Kada je psiholog procenio da je možda sad stvar završena, kaže mu – kada biste dobili, pa mu pomene neku veliku cifru, na sportskoj kladionici, šta biste vi uradili? On je vrlo brzo odgovorio – dao bih vama pola. Psiholog je, normalno, nepripremljen za tako veliki dobitak, pao u nesvest.
U zadnjih nekoliko dana smo imali viznu liberalizaciju, imamo ''fijatizaciju'', imamo privatizaciju. Danas predsednik Republike odlazi u Brisel da odnese jedan zahtev, onako lepo upakovan, da Srbiju prime u EU. Prenesite predsedniku, ako još nije stigao tamo, da samo zamoli da nam ne diraju KiM, a vaši uslovi neka ostanu.
Sad ovo, što ste vi građane Srbije vratili u realnost, u stvarno stanje, tu jeste ona pozitivna priča u odnosu na ono što imamo u poslednjih nekoliko dana mogućnost da čujemo. Dakle, da nam građani ne bi popadali u nesvest. Iako teško žive, vi ste sad došli ovde i ispričali jedan naš veliki problem vezano za javne finansije.
U čemu je osnovni problem? Ova vlada ne zna da upravlja javnim finansijama u krizno vreme i tu je tačka. Ali, vi ste pokušali, trčeći u zagrljaj MMF-u, da sklopite ugovor kako i na koji način oni nama tu malo da pripomognu. Normalno, u maju 2009. godine je sklopljen ugovor, pa je 24. avgusta ove godine bila revizija, pa onda u oktobru revizija, pa nadalje. Molili ste samo da taj deficit bude nešto povećan, da bude tolerantan, dozvoljen do 4,5% u odnosu na ukupan bruto prihod i mi smo se time hvalili.
Oni su od vas tražili neko drugo obećanje. Vi ste rekli - pa, mi ćemo da smanjimo broj zaposlenih u javnom sektoru i u republičkoj administraciji, u lokalnoj samoupravi, pa šta još možemo za vas da uradimo? Možemo da zaledimo penzije, pa možemo da zamrznemo plate. Vidite, ovo su sve neka agregatna stanja. Eto, to mi možemo u ovom momentu da uradimo. Naravno nije to jedino, ali zaposlenja nema nigde i nigde se ovde ne vidi ta situacija.
Fiskalni deficit je razlika između javnih prihoda i javnih rashoda i on mora na neki način da se nadomiri. Rupe na neki način moraju da se krpe. Vi ste u 2009. godini pribegli nekim zaduživanjima, nekim kreditima, jer se taj deficit na taj način može i prevazići. Pa je onda uzet kredit od Ruske Federacije 350 miliona evra, Svetske banke 140 miliona, EU 200 miliona, komercijalni krediti (je li ovo nije tačno?) 90 miliona, što je ukupno 780 miliona, pa je Ministarstvo za finansije preko Trezora emitovalo državne zapise otprilike negde oko 500 miliona, i to je negde milijardu i 200 miliona.
Mora doći dan da se to jednog dana ispegla, da se vrati. Kako može? Može prodajom "Telekoma", može prodajom EPS-a, prodajom šuma, rudnog bogatstva, voda itd. To je ono na šta vi možete da utičete, odnosno da vratite na taj način dug, ali je vrlo zanimljivo napraviti jednu malu uporedbu u odnosu na ono šta su bili javni prihodi projekcijom budžeta za 2010. godinu. Bilo je 649 milijardi, a izdaci su bili 719 milijardi (je li tako?) i budžetski deficit je u tom momentu bio oko 70 milijardi.
Od svega ste pokušali da smanjujete, da povećavate, ali se povećao i budžetski deficit za oko 35 milijardi dinara. Već polovinom godine je bilo potpuno jasno, kada se moglo uočiti na koji način se puni budžet, pa je to bilo sa 281 milijardom, ali su izdaci bili 337 milijardi polovinom 2009. godine. Tada je već deficit u budžetu bio oko 55 milijardi.
Onda se moglo videti da bi on na kraju godine, pod uslovom da se ništa drastičnije ne menja, mogao da bude 110 milijardi dinara, ali, eto, mi imamo otprilike oko 105. Vidite koliko tokom godine, kada se vrše određene provere, i treba upravljati javnim finansijama, možemo da dođemo i do podataka kakva situacije će da nas zadesi na kraju godine.
Mene zanima otkud ste sa rebalansom budžeta izašli pre 31. decembra. Zašto niste to ostavili za iza Nove godine, pa onda tačno da imamo pravo stanje koje jeste? Predložio bih vam da povedete računa o štednji. Pošto je očigledno da ćete i u sledećoj godini, do kada - ne znam, biti ministar finansija, probajte da štedite da ne biste kasnije morali iz suve drenovine da izvlačite neku paricu da bi ovi građani Srbije mogli bar najnužniji minimum svojih potreba da obave. Hvala vam.

Pet minuta. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za finansije.

Hvala, gospođo potpredsednice. Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje na Odboru za finansije iz sasvim logičnog razloga, jer ovaj rebalans budžeta predstavlja i nastavak onog rebalansa iz aprila 2009. godine, kao i uvod, mada ide posle, u budžet za 2010. godinu.
Uz puno razumevanje koje imamo za ekonomske i finansijske uslove koji su postojali u 2009. godini, mi smo na Odboru za finansije čuli dve-tri rečenice od vaše pomoćnice, gde je faktički rečeno samo da je rebalans sa 70 skočio na 104 milijarde. Nažalost, mnogo stvari je još ostalo da se kaže. Mislim da je bilo bitno reći koliki je pad industrijske proizvodnje i građevinske aktivnosti, koliki je pad izvoza itd., i da je to sve dovelo do toga da se nalazimo u veoma teškoj situaciji.
Koliko god imali razumevanja za situaciju u kojoj se Srbija našla objektivno usled svetske ekonomske krize, imamo problem sa onim što ste vi planirali za sledeću godinu, i o tome smo već pričali, zbog toga što ne postoji spremnost da se učini ključni korak ka reformama u samoj državi.
Znam da to verovatno najmanje zavisi od vas i da biste vi bili spremni, koliko god bilo potrebno, da se stegne kaiš same države, ali to je jedan politički dogovor do koga je moralo doći mnogo ranije. Zbog toga smo vam u prethodnoj načelnoj raspravi zamerili što niste došli, što niste odgovorili na poziv da sednemo, razgovaramo i zajedno vidimo šta bi to bilo najbolje za ovu državu kada je u pitanju budžet za 2010. godinu, odnosno koje su to reforme koje bi bile neophodne da se sprovedu i kojim putem da se krene da bismo napokon izašli iz ovog ćorsokaka u kom se nalazimo.
Hteo sam da kažem nešto i o ovom drugom zakonu. Ono što me interesuje je, što ste malopre pomenuli i što stoji u ovim izmenama, da će se finansijski izveštaj zajedno sa izveštajima Revizije dostavljati samo Agenciji za privredne registre. Moram da vas pitam, gospođo ministarka – koliko ste vi sigurni u Agenciju za privredne registre? Koliko su oni sposobni da sami obavljaju taj posao i koliko možemo imati poverenja u podatke koji se nalaze, recimo, na njihovom sajtu? To sam vas i prošli put pitao.
Kada smo raspravljali o budžetu za 2010. godinu rekli smo da smatramo da su subvencije za "Železnicu" ekstremno velike, pa smo vam naveli primere ko sedi u Upravnom odboru javnog preduzeća "Železnice". Recimo, u tom upravnom odboru sedi vlasnik jedne firme koja ne postoji u Agenciji za privredne registre. Malopre sam pričao i sa direktorom i pokušaćemo da nađemo da li je Vlada ta koja je postavila za člana Upravnog odbora javnog preduzeća čoveka koji ima nepostojeću firmu ili Agencija za privredne registre ne vodi registar na pravi način.
Zbog toga vas pitam da li možemo imati poverenja u jednu takvu agenciju da će moći sama da nosi ovaj posao. Bez zle namere, ali sasvim opravdano. Ako imate jednu takvu evidenciju, odnosno ako se u Agenciji za privredne registre ne vodi jedno preduzeće, a direktor tog preduzeća je član Upravnog odbora javnog preduzeća, onda tu postoji veliki problem u načinu na koji Vlada funkcioniše. Zbog toga smo tražili, ne iz zle namere, nego je to jedino normalno, da prvo raspravljamo o završnom računu za 2008. godinu, pa smo tražili da raspravljamo i o Izveštaju DRI, podvlačim - ne iz zle namere, nego to su jedini logični potezi.
Mi sad imamo rebalans budžeta koji će biti usvojen 29, a 31. je za dva dana. Tražili smo samo jedan normalan sled događaja, da možemo da imamo pravu sliku, da građani imaju pravu sliku i da vam, ako treba, pomognemo, da popravimo ono što se da popraviti. Međutim, nema dobre namere sa vaše strane da zajednički nešto uradimo. Jedino vidim vašu nameru da nas pozovete, sve poslanike, da glasamo u Danu za glasanje, i ne vidim da išta više činite, nijedan korak dalje od toga. Mislim da bi u budućnosti to trebalo da promenite.