Poštovana predsednice, poštovana ministarka i ostali predstavnici Vlade, mislim da je ova rasprava o rebalansu budžeta pravo vreme da govorimo i o ekonomskoj politici Srbije u toku 2009. godine. Mislim da smo, i kada smo donosili budžet, na neki način bili svesni da ulazimo u jednu godinu koja će biti ekonomski vrlo teška i koja će zahtevati određeno prilagođavanje.
Naravno, nemam nameru da budem advokat Vlade ili vladajuće koalicije, želim stvarno da razgovaramo o onome što je učinjeno tokom protekle godine i da na pravi način osvetlimo sve ono što je radila Vlada Srbije u tom ekonomskom delu, uz podršku parlamenta, naravno.
Mi nismo mogli krajem prošle godine, kada je bilo vreme da se donese novi budžet, da govorimo o tome kakve će sve efekte izazvati svetska ekonomska kriza i nismo mogli na pravi način da projektujemo razmere gubitaka, pre svega u prihodima, koji će naš budžet i naša država pretrpeti. Da će toga biti, bilo nam je svima jasno, jer Srbija nije neko izolovano ostrvo. Kod nas ne mogu u ekonomiji da se dešavaju procesi koji su suprotni onome što se dešava u celom svetu, u Evropi i u našem najbližem okruženju.
Kada smo govorili o budžetu za 2010. godinu, nekoliko puta smo govorili o tome da je u mnogim zemljama u okruženju došlo i do drastičnijeg pada društvenog proizvoda i da je bio mnogo veći budžetski deficit nego što je u Srbiji. Navodili smo čak i primere ekonomski vodećih zemalja, kao što su Velika Britanija i SAD, gde je budžetski deficit tokom protekle fiskalne godine bio dvostruki.
U tom smislu jeste bila naša zebnja na koji način će ova godina da se završi i misija Vlade, što inače nije opredeljenje naše stranke, opredeljenje je da se država izvlači iz ekonomije, međutim u vremenu ekonomske krize, kada je došlo do pada lične potrošnje, kada je došlo do drastičnog pada izvoza i izvozne tražnje, na neki način smo se vratili onom konceptu kada država mora da interveniše u ekonomiji, država mora da ima svoju reč da bi se sprečio potpuni ekonomski kolaps.
To nije bio slučaj samo u Srbiji. U najvećim ekonomijama koje danas vuku svet napred, i u Americi i u Kini i u EU, ogromna sredstva su davana iz budžeta za održanje ekonomske aktivnosti. Za razliku od njih , mi bar nismo morali da dajemo sredstva za sprečavanje kolapsa banaka. Mislim da je to jedan pokazatelj da su neke stvari u Srbiji u proteklih devet godina ipak napravljene pozitivno i da ipak daju određene rezultate.
Rebalans ovog budžeta za sve nas predstavlja i jednu vrstu otrežnjenja i prizemljenja i sliku o tome koliko je budžet za 2010. godinu realan. Kada uporedimo ovaj, na neki način završni podatak o tome kakvi će biti prihodi i rashodi za 2009. godinu, mislim da se eliminiše sve ono što se čulo i ovde u Skupštini i u medijima, da projekcija budžeta za 2010. godinu znači veći porez na dodatu vrednost.
Hoću još jednom da kažem i građanima i privredi, mislim da je to važno i da u jednoj normalnoj ekonomskoj državi makar za godinu ili dve možemo da govorimo o tome kakvo će poresko okruženje i kakva će poreska politika biti.
Dok ova Vlada funkcioniše u ovom sastavu u kome je danas, neće biti povećanja PDV-a u Srbiji. Nećemo nedostatak prihoda države rešavati tako što ćemo imati veće poresko zahvatanje privrede, iako je bilo takvih predloga, iako je bilo takvih saveta, iako su neke zemlje u okruženju, kao što je Hrvatska, na primer, gde je PDV čini mi se 23%, upravo koristile takvu politiku da reše svoje probleme. Dakle, naša država je prilagodila rashode prihodima i uklopila se u ono što je u ovom trenutku realno i moguće.
Da je budžet za 2010. godinu, iako je bilo dosta neargumentovanih kritika, u stvari realan, reći ćemo i o tome kako stoji iznos PDV-a u zemlji i inostranstvu. Mi smo slušali o tome da je projektovana stopa rasta od 30%, da će biti dramatičnih novih poreskih opterećenja. Građani treba da znaju da je PDV u zemlji za 2010. godinu projektovan na 134.506.000.000 dinara, a da će u 2009. godini iznositi 122.514.000.000 dinara, dok je PDV iz uvoza projektovan na 187.440.000.000 dinara, dok će u ovoj godini iznositi 171 milijardu dinara.
Dakle, kad ukalkulišemo očekivanu stopu inflacije od 6%, očekivani rast od 1,5% i očekivanje da će doći i do povećanja uvoza i do povećanja potrošnje, onda možemo da kažemo da je ovo, sumarno posmatrano, stopa od 9,5 procentnih poena porasta u odnosu na 2009. godinu i da nema reči o 20-30% porasta, kao što smo ovde mogli da čujemo.
Hoću takođe da kažem da ovo otrežnjenje predstavlja i dobru osnovu za projekciju budžeta, ne samo za 2010. godinu, nego za našu fiskalnu i ekonomsku politiku za narednih nekoliko godina. Kao vladajuća koalicija smo svesni da bi možda bilo bolje da je struktura budžeta drugačija i da ima više sredstava za infrastrukturne radove, za investicije, za ulaganje u industriju, bar u ovom periodu dok Srbija ne uđe u potpunosti u EU i onda će važiti malo drugačija i stroža pravila za tu državnu pomoć, ali mi ne možemo da ignorišemo realnost u kojoj danas funkcionišemo i u kojoj živimo.
Stranka i G17 plus će insistirati u toku 2010. godine da se započne ozbiljna priča o reformi penzionog sistema, ali nismo mogli da kažemo - u redu, hajde sad tih 35% izdataka koja iz budžeta idu za punjenje penzijskog fonda da smanjimo za dva ili tri procenta poena i da neke ljude lišimo prava koja su stekli u nekom prethodnom periodu.
Mi rešenje vidimo, otprilike, u skladu sa onim što je dala Svetska banka, a to je neka buduća projekcija izdataka za penzije, dakle pooštravanje uslova za penzionisanje u budućnosti, viša starosna granica i sve to, kroz kontrolu, naravno, rasta penzija, podrazumeva da u nekom srednjoročnom periodu imamo mnogo manje učešće penzija u društvenom bruto proizvodu i, samim tim, izdataka iz budžeta za penzije i plate.
Kad govorim o platama, onda mislim na reformu javnog sektora i za početak se nadamo da će javni sektor u Srbiji, koji nije mali, makar u narednom periodu davati kvalitetnije usluge za ova ne mala sredstva koja građani Srbije izdvajaju svake godine za njegovo funkcionisanje.
Svesni smo tih strukturnih problema, ali smo takođe iskreni prema građanima i nismo u situaciji da prikupimo nekoliko jeftinih političkih poena, jer znamo šta znači realnost i znamo da Vlada pored ekonomske ima vrlo važnu, pogotovo u Srbiji, socijalnu funkciju, koja ne može da se zanemari. Ne možete sprovesti reforme na način da jedan deo građana to oseti na svojoj koži bukvalno ugrožavajući nečiju egzistenciju.
Ono što je za nas važno, kada gledamo budžet za sledeću godinu i poredimo ga sa ovim rebalansom za 2009. godinu, veći su izdaci za infrastrukturu. Ne bih se složio s prethodnim govornikom. Mislim da je dobro ulaganje u infrastrukturu, a i on je to promovisao i radio dok je bio ministar. Mislim da je država našla način da se pod najpovoljnijim mogućim uslovima u ovom trenutku zaduži na međunarodnom finansijskom tržištu, da su dugoročni krediti koje smo dobili zaista povoljni, da će omogućiti ekonomsku svrsishodnost tog ulaganja.
Jasno je da bez ozbiljnijeg ulaganja u infrastrukturu ne možemo očekivati povećanje direktnih stranih investicija kao ključnog faktora budućeg rasta privrede Srbije, jer smo ovaj model rasta, koji se zasnivao na potrošnji, u proteklih nekoliko godina očigledno maksimalno iskoristili i na to više u toj meri ne možemo da se oslonimo.
Ono što je takođe važno, što je bolna tačka i što pokazuje i ovaj rebalans budžeta, to je spoljnotrgovinski deficit. Mi ćemo formalno imati manji spoljnotrgovinski deficit u toku 2009. godine, ali ne kao rezultat, da budemo krajnje iskreni, nekakvih promena koje su se desile u strukturi naše privrede ili nekog dramatičnog rasta izvoza, već kao rezultat opšteg pada spoljnotrgovinske aktivnosti u svetu, pa samim tim i u Srbiji, i činjenice da je uvoz padao po višoj stopi nego izvoz.
To je jedan, rekao bih, trenutni rezultat, koji je bolji nego što je bio ranije, ali ne možemo na to računati u narednom periodu. Zbog toga hoću da se osvrnem na projekat koji po mom i nadam se po mišljenju Vlade Srbije, a to vidimo i poslednjih nekoliko dana jer su se svi u Srbiji uključili u podršku tom projektu, obezbeđuje onu temu koju smo svi zajedno pomenuli nekoliko puta, a to je reindustrijalizacija Srbije.
Jeste bilo dosta problema, iščekivanja, neverice, čak i podsmeha projektu kome će sutra biti ozvaničen početak, a to je strateško partnerstvo između Srbije i ''Fijata''. Mi ne bežimo od onoga što smo rekli građanima tokom izborne kampanje. Znamo dobro, bar G17 plus to zna, a verujem i ostali iz vladajuće koalicije, da je potpisivanje ugovora sa ''Fijatom'' bila možda ključna stvar koja je opredelila birače da u 2008. godini na majskim izborima daju podršku koaliciji ZES.
Vlada je u proteklom periodu činila sve da taj ugovor bude do kraja ispoštovan, a treba reći, istine radi, da potpisujemo sporazum i ugovor koji otvara perspektivu da se 200.000 automobila godišnje izvozi iz Srbije. Ako pogledate da je to na godišnjem nivou oko dve milijarde evra izvoza, a da je naš celokupan izvoz ne veći od 7-8 milijardi u nekoj dobroj godini, onda je to jedan impresivan podatak o tome na koji način će se promeniti struktura naše ekonomije, o tome da će se, pored tih 2.500 direktno zaposlenih ljudi u Kragujevcu, čitav niz pratećih ekonomskih aktivnosti nasloniti na posao ''Fijata''.
Naravno, nije bilo lako ući u taj projekat i nije bilo popularno da država od samog početka ima svoj vlasnički udeo u svemu tome, ali nismo imali izbora. Morali smo, kao država, da damo najbolje moguće uslove od svih zemalja iz regiona, jer je nekoliko zemalja bilo zainteresovano da taj projekat bude upravo kod njih. Mi smo zahvaljujući uslovima, našem pregovaračkom timu i nekoj projekciji biznisa koju je naš partner napravio u Srbiji, uspeli da taj projekat dovedemo u Srbiju.
Ne vidim ništa loše u tome što će se Srbija pretvoriti, nadam se, u zemlju koja će biti lider u automobilskoj industriji u regionu. Naprotiv. I ne vidim ništa loše u tome što će 2.000 radnika "Zastave" iz Kragujevca, umesto da leže na kragujevačkoj pruzi i traže podršku države i rešenje svojih problema, imati priliku da rade svoj posao i zarađuju.
Mislim da je to odlična stvar za Kragujevac, da je to odlična stvar za Srbiju i da to jesu potezi i ulaganja koja mogu da reše taj naš najvažniji i najbolniji ekonomski deo, a to je izuzetno visok spoljnotrgovinski deficit.
U vreme kada mi sklapamo taj ugovor, propadaju velike kompanije. Propao je švedski "Sab", propao je projekat koji je "Krajsler" imao sa "Opelom". Vlada Nemačke je zbog toga bila ozbiljno uzdrmana. Uz sve kritike zašto je to toliko trajalo, a trajalo je zbog svetske ekonomske krize, mislim da mora da se oda priznanje činjenici da u vreme kada automobilska industrija u svetu doživljava ozbiljan pad, Srbija uspeva da napravi jedan ozbiljan posao u tom delu.
Takođe mislim da je ova rasprava o rebalansu, budžetu i svim pratećim zakonima ipak podigla kvalitet rasprave o javnim finansijama u Srbiji. Postoji izveštaj DRI, postoji odluka Odbora za finansije, iako to nije bila naša obaveza, da uputimo taj izveštaj Skupštini Srbije, da se o tome ovde raspravlja. Postoje i zaključci koje smo predložili.
Juče smo čuli da "Transparentna Srbija", organizacija koju izuzetno poštujem i cenim, traži da ti zaključci budu konkretni, a ja pozivam odavde, sa skupštinske govornice njihove predstavnike da dođu na Odbor za finansije. Kad god im odgovara, zakazaćemo sednicu pa neka zajedno sa nama pomognu - na koji način možemo da formulišemo zaključke drugačije, a da se ne mešamo u ono što radi DRI i da kao skupštinski odbor ili kao Skupština ne ugrožavamo pravo da oni podnose svoj izveštaj i da oni na osnovu tog izveštaja donose zaključke i preduzimaju odgovarajuće mere.
Nadam se da ćemo u 2010. godini imati priliku da osetimo ekonomsko poboljšanje. Uostalom, to je i slika ovog budžeta, ali nadamo se da će to biti prilika da se država u većoj meri povuče iz ekonomije. Smatramo da je budžet nešto što se tiče države, ali da ne može država da rešava ekonomske probleme koji postoje u zemlji i da ona mora samo da stvori okruženje i jedan okvir koji će značiti sigurnost investicija, sigurnost ulaganja, a da ne može u nekom dugoročnom vremenskom periodu da bude poslodavac.
Činjenica je, i to ovi podaci o rebalansu pokazuju, da je akcija države, pre svega kroz subvencionisane kredite, upumpala dodatnu likvidnost privredi i omogućila da taj pad, koji je na kraju tri procentna poena, bude manji nego što je to moglo da se desi, da pad zaposlenosti ne bude tako dramatičan. Moram da kažem da je Amerika upumpala 800 milijardi dolara u svoju ekonomiju, a da je sa 4,5% nezaposlenost skočila na 10%.
Nije za poređenje, ali mislim da, uz uvažavanje stavova i kritike opozicije, moramo da skupimo hrabrosti da odamo priznanje da je Vlada reagovala proaktivno i da je svojim ekonomskim merama uspela da stabilizuje pad u ekonomiji.
Što se tiče kursa i Narodne banke, to je ovde pomenuto, mi ćemo nastaviti da podržavamo ideju koju valjda svi zajedno podržavamo, a to je potpuna nezavisnost centralne institucije. Ne postoji samo guverner u Narodnoj banci, postoji i Savet Narodne banke, postoji Monetarni odbor, postoje ljudi koji tamo donose odluke, koji su preuzeli odgovornost za to što rade. Uvek ćemo biti za to da se kurs formira na tržištu. Ne možemo biti pristalice nekog fiksnog kursa, koji će fiktivno možda poboljšati sliku stanja u pojedinim privrednim subjektima, ali će cena koju će na kraju građani platiti biti visoka.
Podržaćemo, naravno, ovaj rebalans. Pošto smo podržali budžet, to je sasvim logično. Podržaćemo i ovaj krovni zakon o Agenciji za privredne registre. O tome će nešto više govoriti moj kolega poslanik Jovan Nešović, ali mislim da je zakon logičan. Ima dva razloga. Jedan je da Agencija mora da dobije nadležnosti koje trenutno nema, a koje su joj pripale tako što smo mi doneli neke nove zakone i nadležnosti prebacili na Agenciju za privredne registre, a sa druge strane postoje jasni ekonomski efekti – ušteda u smanjenju administracije zato što će samo Agencija od sada raditi neke poslove, a ne paralelne institucije.
Dakle, u Danu za glasanje naredne nedelje podrška tim zakonima i verujem da je ovo prava slika na kraju 2009. godine, da je Vlada radila dobro i solidno svoj posao i da je možda 2010. godina prilika za još bolje rezultate. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.) Reč ima gospodin Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2009. godinu, znači rebalans budžeta. SRS neće glasati za ovaj rebalans zbog toga što je on protivustavan, protivzakonit, nerealan i štetan po interese građana Srbije.
Zašto je protivustavan? Članom 92. Ustava Republike Srbije predviđeno je da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti. septembru ili početkom oktobra imali smo debalans između prihoda i rashoda. Deficit je bio veći od predviđenog rebalansom budžeta iz aprila 2009. godine. Toga trenutka se moralo pristupiti donošenju rebalansa. Normalno, Ministarstvo finansija i Vlada nisu o tome razmišljali, a kasnije ćemo objasniti i zašto nisu išli na rebalans budžeta.
Zašto je protivzakonit? Zakon o budžetskom sistemu u čl. 62. i 63. predviđa postupak kada se u budžetu javi debalans, kada prihodi nisu dostatni i kada se objektivno i realno ne mogu izvršiti. Evo šta kaže član 62: „Ako se u toku fiskalne godine rashodi povećaju“, u ovom slučaju su se povećali, „ili prihodi smanje“, i došlo je do smanjenja prihoda, „Vlada na predlog ministra može obustaviti izvršenje pojedinih rashoda ne duže od 45 dana“.
Dalje, zakonom je predviđeno šta se u tom slučaju čini. Odredba člana 62. Zakona o budžetskom sistemu kaže ovako: „Privremenom obustavom izvršenja može se zaustaviti preuzimanje obaveza, predložiti produženje ugovornog roka za plaćanje, zaustaviti davanje odobrenja za zaključenje ugovora, zaustaviti korišćenje kvota“.
Ništa od ovoga Vlada nije učinila. Ovde se radi o protivzakonitoj radnji Vlade i ona mora za to odgovarati. Zašto? Zbog toga što će se praksom Vlade rukovoditi i lokalna samouprava i autonomna pokrajina i javna preduzeća i privredni sistem će otići u one tokove u kojima ne sme da bude.
Ako je ova skupština usvojila zakon, obaveza je izvršnih organa vlasti, pre svega Vlade, da poštuje zakone koje je usvojila Skupština. Nažalost, obrnula se situacija. Sada Vlada diriguje Skupštini. Evo, ovo je slučaj. Ovo je direktno kršenje odredaba Zakona o budžetskom sistemu.
Što se tiče rebalansa budžeta, Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je sledeće: ''Rebalansom budžeta vrši se usklađivanje prihoda i rashoda budžeta na nižem ili višem nivou ili na istom nivou. Ako se u toku sprovođenja mera privremene obustave izvršenja budžetski deficit ne uskladi sa mogućnošću finansiranja, odnosno sa planiranim deficitom u roku od 15 dana pre isteka perioda u kojem se sprovodi privremena obustava izvršenja, utvrđuje se predlog rebalansa budžeta''.
Predlog rebalansa budžeta je trebalo da bude pripremljen od Ministarstva finansija u septembru, Vlada ga je morala usvojiti do kraja septembra i poslanici i Skupština morali su o rebalansu budžeta raspravljati u oktobru.
Zašto je to bitno? Zbog toga što smo imali ogroman nesklad u, pre svega, prihodnoj strani. Naime, Vlada je, predlažući budžet za 2009. godinu, išla sa velikim obimom prihoda, pa ga je rebalansom budžeta skinula na 650 milijardi. Danas smo čuli od ministra finansija da će prihodi biti nešto ispod 600 milijardi. Gospođo Dragutinović, ovde piše, u rebalansu budžeta - 614.986.971.200. Kako manje od 600 milijardi? Rekli ste - manje od 600 milijardi,
Koje su nelogičnosti u svemu ovome što smo dobili u rebalansu budžeta? Evo sledeće nelogičnosti. Na sajtu Ministarstva finansija, za 11 meseci sintetički iskazan pokazatelj – porez na dohodak građana 81 milijarda, onoliko koliko je naplaćeno, a u rebalansu budžeta 71 milijarda; porez na dobit preduzeća - 35 milijardi, u rebalansu budžeta 29 milijardi i petsto; PDV - 302 milijarde, u rebalansu budžeta 296 milijardi itd. To su nelogičnosti koje su vidljive i koje se mogu uočiti.
Ono što je bitno naglasiti – zašto je on nerealan? Zbog toga što vlast nije omogućila normalno funkcionisanje celokupnog ekonomskog i finansijskog sistema. U tome se odražava njegova nerealnost. Prihodi su znatno smanjeni. Čim se smanjuju prihodi, postoji logička posledica da se smanje i rashodi.
Ova vlast ne želi kresati rashode. Doneli smo dva zakona o smanjenju broja radnika u republičkoj i lokalnoj administraciji, ali je to nedovoljno za smanjenje javne potrošnje, koja je po odredbama budžeta za 2010. godinu preko 44%. Zahtev MMF-a je da se smanji i skreše javna potrošnja. Čime je krešete? Ničim. Ovim smanjenjem broja radnika smanjilo se za nekoliko promila, ali šta to znači u odnosu na procente iz kojih se alimentira i finansira javna potrošnja? Nedovoljno je.
Šta je učinjeno po drugom osnovu, ne samo kroz otpuštanje radnika, nego na drugi način da se smanje troškovi? U budžetu za 2009. godinu i kod rebalansa budžeta išli smo sa desetinama amandmana kojima smo tražili kresanje javne potrošnje. Na koji način? Ne smanjenje lične zarade. Lične zarade radnika u državnoj administraciji su male. To nismo predložili. Predložili smo sve ostale troškove – usluge po ugovoru, specijalne usluge, nabavka materijala itd. Šta ste od toga prihvatili? Ništa. Zato vam je obim javne potrošnja tako veliki. Vi i dalje ništa ne činite da ga skrešete.
Deficit budžeta u 2007. godini bio je 13,5 milijardi. Deficit budžeta za 2008. godinu - plan je bio 14 milijardi, ostvarenje je bilo 45 prema završnom računu, na kraju je to korigovano, a sada je DRI došla do određenih podataka i još je to smanjila, pa ćemo videti šta će na kraju biti sa tim deficitom. Ali, deficit za 2009. godinu je 104 milijarde. Znači, u odnosu na 2007. godinu, kada je bilo 13,5 milijardi, to je povećanje sedam i više puta.
U 2010. godini plan je 107 milijardi deficit, a realno će biti 130-150. Da li možemo to zaustaviti? Gospođo Dragutinović, da li se deficit budžeta u ovim makroekonomskim uslovima rada, privređivanja može zaustaviti? Ne može. Vi to ne možete zaustaviti jer ništa ne činite da određenim aktivnim merama ekonomske finansijske politike upumpate u budžet određena adekvatna sredstva i da smanjite rashode, smanjite javnu potrošnju. To su zadaci ove vlasti, ali vi to ne činite.
Nadalje, deficit tekućeg računa. Mi ćemo u toku ove godine imati nešto niži deficit tekućeg računa, ne zato što ste vi to aktivnim merama Vlade i državnih organa učinili, nego zbog toga što je došlo do određenih drugih uslova, a sada o njima neću govoriti.
Spoljnotrgovinski deficit je smanjen za više od 100%. Opet ne merama Vlade. Smanjen nam je izvoz, smanjen je i uvoz. Na taj način nam je smanjen spoljnotrgovinski deficit, a ne aktivnim merama Vlade. Dalje, konstantan i rapidan deficit u Fondu PIO, u Fondu zdravstvenog osiguranja i tako dalje.
Ono o čemu ne vodite računa, to je da ćemo u odnosu na nekoliko lokalnih samouprava koje su imale deficit ranijih godina, ove godine imati deficit u svim samoupravama. Zašto? Zato što ste budžetom za 2009. godinu planirali izdvajanje transfernih sredstava za lokalnu samoupravu 45 milijardi, rebalansom ste skinuli to na 25 milijardi i svi oni koji su planirali određene rashode, pokrenuli javne nabavke, doneli adekvatne skupštinske odluke o budžetu za lokalnu samoupravu, planirali su daleko više i doći će u fazu da neće imati dovoljno.
S druge strane, pražnjenje budžeta, pražnjenje sredstava koja se alimentiraju u transfernom smislu je bilo daleko niže nego što je to bilo... Evo, sada je nešto popravljeno u oktobru-novembru i verovatno ćete za decembar namiriti sve ono što je propušteno prethodnih meseci. Celokupna lokalna samouprava će biti u deficitu. Koliki će biti deficit? Sigurno 20-25 milijardi dinara. Nadalje, pokrajini ste takođe dozvolili sa 4,5 povećanje deficita na 11,5 milijardi.
Deficit budžeta je ovoga trenutka za 2009. godinu 104 milijarde. Deficit lokalne samouprave, deficit pokrajine, deficit PIO Fonda, deficit Fonda zdravstvenog osiguranja, deficit spoljnotrgovinskog poslovanja, deficit platnog prometa i tako dalje.
O kakvoj perspektivi mi govorimo? U kojim uslovima nam deluje privreda? Vrlo otežanim, uslovima nelikvidnosti, nesolventnosti. Preko 70.000 privrednih subjekata je blokirano. Ukupna svota na kojoj su blokirani ovog trenutka je, sa pripadajućim kamatama, narasla na, poslednji podatak je ono što se može pročitati na vašem sajtu, 335 milijardi. Verovatno će do kraja godine biti oko 350 milijardi. To su sredstva koja su se morala upumpati u budžet i trošiti iz budžeta. To vam nedostaje.
A zašto su otišli u blokadu? Zbog toga što nisu mogli na tržištu da se izbore. Zašto nisu? Zbog toga što je prethodnih godina došlo do otvaranja tržišta, zbog toga što su smanjene subvencije, zbog toga što su banke išle sa lihvarskim kamatama. Sve ih je to zahvatilo i došli su u poziciju nelikvidnosti i nesolventnosti i do blokade.
Gde su ti ljudi koji su imali preduzeća i koji su radili u preduzećima? Na crnom tržištu. Prema ekonomskim analitičarima, crno tržište ovog trenutka raspolaže sa tri do četiri milijarde evra proizvoda i usluga. Obavlja se sve bez plaćanja ikakvih državnih dažbina. Da li državni organi Republike Srbije znaju za to da se na crnom tržištu valja otprilike 10% BDP-a? Znaju. Šta čine da otklone tu anomaliju? Ne čine ništa.
Kakvo je stanje u oblasti rada javnih i javno-komunalnih preduzeća? Od 590 javnih i javno-komunalnih preduzeća u poslovnoj 2008. godini je poslovalo sa gubicima 580. Samo deset javnih preduzeća je poslovalo sa dobiti.
Gospođo Dragutinović, šta je država učinila da pomogne javno-komunalnom sistemu da ne bude u gubicima? Šta je učinila lokalna samouprava? Da li je lokalna samouprava išta mogla učiniti? Nije, jer im niste dali onoliko sredstava koliko se im namenili u budžetu za 2009. godinu. Da li ste imali ijednu meru, sem što je uzet jedan zajam od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji će pitanje je kada doći, da biste eventualno popravili krvnu sliku lokalne samouprave? Samo u 2008. godini gubitak javno-komunalnog sektora je bio 650 miliona evra. Uz sve ove milijarde itd., evo i tu imamo ono što ranije nismo imali.
Dalje, od 100 velikih privrednih preduzeća 95 je poslovalo sa gubitkom. U 2009. godini verovatno 99. Koliki je gubitak u 2009. godini? Verovatno će biti oko milijardu evra. Koliki su kumulirani gubici velikih javnih preduzeća i sistema? Kumulirani gubici koji se javljaju od 2002. do 2008. godine su 372 milijarde dinara, što odgovara negde cifri od četiri milijarde evra.
Valuta nam je izgubila vrednost za otprilike 20%. Izvoz je smanjen za 22%. Imamo strahovito veliku zaduženost, pojačanu zaduženost i svi se groze od zaduživanja. Međutim, vaša opcija je zaduživanje kao jedini spas. Ali, do kada i koliko? Da li postoji analiza u Ministarstvu finansija i u Vladi koja će pokazati za šta uzimati, gde su prioriteti kod zaduživanja, koliko ćemo uložiti u razvoj malih i srednjih preduzeća, koliko za nerazvijena područja, koliko u zapošljavanje, koliko u prioritetne privredne delatnosti? Nema te analize. Ne činite ništa. Bitno je samo pokrpiti rupe. Kome? Velikim sistemima koji grcaju u gubicima, ali grcaju u zaposlenosti iz vaših stranaka.
Kad smo kod budžetskih sredstava koja se izdvajaju za zaposlene, napraviću malu digresiju. Kada sam rekao da SRS nije predlagala limitiranje zarada u javnim preduzećima zato što ti radnici imaju vrlo mala primanja i male zarade, mislio sam isključivo na državnu administraciju. Ali, u javno-komunalnim preduzećima, u javnim preduzećima koje je osnovala država, plate su 30, 40, pa i 100 puta veće.
Šta je tu učinila Vlada da zaštiti državni interes, da zaštiti društveni interes, da skreše te plate? Kriza je. Teret krize moramo da podnesemo svi jednako, da zabranimo upravnim odborima i direktorima da isplaćuju tako visoke zarade. A s druge strane, država i Vlada daju garancije na kredite koje uzimaju ta javna preduzeća da bi pokrile svoje gubitke.
Ono što treba da zabrine ovu vlast, to je visoka zaduženost građana. Građani su ovog trenutka kod banaka zaduženi preko četiri milijarde evra. Manje-više sve su to devizne klauzule. Porastom jednog dinara u odnosu na evro, poraste obaveza građana za 20 milijardi dinara. To su ogromna sredstva.
Zaduženost privrede je još veća. Zaduženost privrede se kreće od 870 do 900 milijardi. Zaduženost preduzetnika je negde oko 45 milijardi. Sve ukupno je oko 1.250 milijardi zaduženost privrede i građanstva, 13 milijardi evra - to je stanje bankarstva.

Zahvaljujem. Pošto se više niko ne javlja od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa, reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, pred nama su četiri zakonska predloga: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o socijalnom osiguranju.
Kao što se, između ostalog, moglo čuti u uvodnom izlaganju ovlašćenog predstavnika poslaničkog kluba SPS-JS, u Danu za glasanje će poslanički klub SPS-JS podržati predložene zakone.
Još jednom želim potpuno jasno i precizno da kažem da ćemo podržati, najpre, izmene i dopune Zakona o budžetu za 2009. godinu i pored nekih nelogičnosti koje se u ovom trenutku pojavljuju i o kojima je bilo reči, i smatramo da o tome i treba govoriti, kao što su: rebalans budžeta se donosi posle usvojenog budžeta za 2010. godinu, rebalansom budžeta su obuhvaćeni samo prihodi budžeta, dok će rashodnu stranu sačiniti Vlada Republike Srbije preko tekuće budžetske rezerve, i ako se predlaže već ovakav način izvršavanja rashoda, Vlada bi trebalo da ima, moje je mišljenje, stanje pozicija koje će biti izvršene u iznosu manjem od planiranog jer je do kraja godine preostalo još samo sedam dana.
Ali, treba istaći i neke pozitivne trendove i kretanja na prihodnoj strani budžeta. Recimo, u prvoj polovini godine nastavljen je trend opadanja budžetskih prihoda započet u poslednjih par meseci prošle godine. Nominalni pad primanja budžeta u prvoj polovini godine iznosi 7,9% u odnosu na prvo polugodište 2008. godine. Međutim, u trećem kvartalu tekuće godine zabeležen je, čini mi se, rast prihoda u iznosu od 2,6% u odnosu na isti period prethodne godine. Smatram da će poslednji kvartal dovesti do još pozitivnijih rezultata.
U strukturi prihoda od poreza na dodatu vrednost došlo je do značajnijih promena. Smanjuje se iznos i učešće prihoda PDV-a iz uvozne robe i usluga, što je direktna posledica rasta deviznog kursa i drastičnog smanjenja uvoza roba i usluga.
S druge strane, PDV sa domaćeg tržišta beleži nominalni rast od 38,7% u odnosu na novembar prethodne godine. Bruto naplata domaćeg PDV-a beleži rast od 7%, ali je zabeležen veliki nominalni pad povraćaja od 24,3% u odnosu na isti period prethodne godine, što je značajno uticalo na prihode budžeta ostvarene po osnovu PDV-a.
Pad povraćaja nije pozitivna karakteristika, pošto je posledica pada izvoza i povraćaja izvoznicima, odnosno smanjenja investicionih ulaganja i povraćaja za izvršena investiciona ulaganja za sopstvene potrebe investitora.
Drugi prihod po značaju u ukupnim prihodima budžeta su akcize i beleže neznatno povećanje, što je posledica usvojene politike akciza sredinom godine - rasta cena derivata nafte.
Što se tiče rashodne strane, moram istaći da je preduzetim merama ekonomske i monetarne politike od strane Vlade tokom 2009. godine sprečen kolaps finansijskog i realnog sektora privrede Srbije i ublažene posledice globalne ekonomske i finansijske krize.
Na osnovu napred izloženog, i pored činjenice da su već izvršeni rebalansi tokom godine, smatramo da treba podržati ovaj predloženi rebalans. S ovim, kako bih ga nazvao, mini-rebalansom se povećava i utvrđuje konačan nivo deficita u skladu sa mogućnostima ostvarivanja prihoda.
Projekcija ostvarenih prihoda je u direktnoj korelaciji sa revidiranim makroekonomskim okvirima i pokazateljima, BDP i njegovih komponenata, inflacije deviznog kursa, spoljnotrgovinske razmene itd. Kretanje ovih pokazatelja doprinelo je smanjenju planiranih ukupnih budžetskih prihoda za 5,3% u odnosu na prethodno usvojeni rebalans.
Što se tiče zakona o računovodstvu i reviziji, moram da priznam da se i on donosi sa zakašnjenjem, i to iz sledećih razloga. Vlada je još 16. jula, čini mi se, 2009. godine donela zaključak o potrebi objedinjavanja postupka prijema registracije i obrade finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre umesto Narodne banke Srbije, Centra za bonitet. Ovo je jedan od poslednjih poslova koji se poverava Agenciji i oduzima od nekada, rekao bih, najmoćnije i najopremljenije i najrazvijenije službe u Evropi, a to je Služba platnog prometa.
Zatim, za nekoliko dana se završava poslovna godina, a mi tek sada utvrđujemo pravila. Ugovori o reviziji finansijskih izveštaja potpisani su i dostavljeni Ministarstvu finansija i osnovni tekst zakona o računovodstvu i reviziji je stupio na snagu početkom juna 2009. godine, a mi tek sada usklađujemo javni nadzor nad revizorskom profesijom, sa osmom direktivom Evropskog parlamenta i Saveta, koja je doneta 17. maja 2006. godine.
Ono što je pozitivno u predloženim izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu i reviziji, objedinjavanjem statusnih registara i registra finansijskih izveštaja u jednoj instituciji vrši se usklađivanje sa praksom EU, doprinosi smanjenju troškova privrednih društava za oko 90 miliona dinara, racionalizaciji broja zaposlenih za oko 30%, što je u skladu sa merama i politikom Vlade Republike Srbije.
Naravno, pozitivno je i to što se preciziraju određene odredbe i otklanjaju nedostaci u delu kojim se uređuje obavljanje revizije i nadzora nad revizorskim kućama, što će konačno da utiče na kvalitet rada i kvalitet revizorskih izveštaja o revizorskoj kontroli.
Dobro je što se konačno preciziraju kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica, što je jedan od bitnih preduslova za sagledavanje obima finansijskog izveštavanja i obaveznosti revizija.
Smanjenje broja društava koja podležu obaveznoj reviziji doprineće svakako boljoj i efikasnijoj reviziji, imajući u vidu činjenicu da u ovom trenutku svako ovlašćeno preduzeće za reviziju treba da izvrši prosečno reviziju oko 160 preduzeća, a svaki zaposleni prosečno 50 preduzeća.
Pozitivno je i to što će se konačno rešiti problem prevoda međunarodnih računovodstvenih standarda, što je pripalo Ministarstvu finansija, koje će objavljivati osnovne tekstove, prevode i tumačenja.
Na samom kraju, još jednom želim potpuno jasno da kažem da će poslanički klub SPS-JS u Danu za glasanje podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Pre nego što odredim pauzu od 13.55 do 14.55, na osnovu člana 85. obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova ukoliko tačka o kojoj sada raspravljamo bude na dnevnom redu.
Uvidom u broj poslanika koji su se prijavili za reč i vreme koje je već iskorišćeno, lako je moguće, i to smo procenili, da će nam za dovršetak rasprave o ovoj tački dnevnog reda, koja je trenutno u pretresu, nedostajati 10-15 minuta i zbog toga produžavam rad i posle 18.00 časova.
Jedinstveni pretres, treća tačka, u svakom slučaju će se obaviti 23. decembra, odnosno sutra, u sredu, sa početkom u 10.00 časova, što znači da ćemo, ako danas završimo načelni pretres pre 18.00 časova, onda objaviti pauzu i nastaviti sutra u 10.00 časova.
Prva prijavljena govornica u 14.55 časova je narodna poslanica Zlata Đerić, a posle nje narodni poslanik Jovan Nešović. Hvala vam.
(Posle pauze – 14.55)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu raspravom po redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o tačkama 11, 12, 13. i 24. dnevnog reda.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, a posle nje narodni poslanik Jovan Nešović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća i gospođo ministar  (koja je odsutna trenutno, a koja bi bila jedina merodavna da čuje sva naša izlaganja i možda odgovori ili nešto promeni posle diskusije narodnih poslanika), danas je od četiri tačke dnevnog reda o kojima raspravljamo najvažnija upravo ova koja se tiče rebalansa budžeta, odnosno ponovnog uspostavljanja ravnoteže između primanja i izdataka u budžetu Republike Srbije, a za koju su čak i poslanici poslaničke većine, neću da kažem iskazali sumnju, ali bar izrekli blagi prekor ministru finansija zbog načina na koji ovaj rebalans usvajamo.
Prvo ću se osvrnuti na to da je rebalans budžeta, koji ima dve i po strane malog formata, A5 formata, obrazložen na osam istih takvih strana. Znači, obrazloženje zbog čega treba da ga usvojimo je mnogo obimnije od samog rebalansa budžeta, koji je razvučen u nekih šest članova, od kojih ga dva člana opet čine privatnim rebalansom, kako sam govorila i o budžetu, dakle ostavljaju Vladi slobodu da sredstva koja nisu na način predviđen Zakonom o budžetu za 2009. godinu utrošena rasporedi prema nekim svojim potrebama, dogovorima itd.
Ono što je problematično u rebalansu budžeta jeste to što on dolazi posle već usvojenog budžeta za 2010. godinu, što je on, u stvari, politika svršenog čina, jer mi treba da damo ili ne damo saglasnost na nešto što je faktički već učinjeno. Dakle, to vam je kao kada nešto knjižite, pa imate kategoriju naknadne pameti, neko se seti da to nije tako moglo da se potroši. Bojim se da se takve stvari više ne mogu vratiti unazad, kao što se vreme ne može vratiti unazad.
Zašto je došlo do ovog i ovakvog rebalansa budžeta? Pre svega, zato što mnogo toga predviđenog za 2009. godinu nije realizovano, iz objektivnih ili neobjektivnih razloga. Pre svega nam je inflacija, koja je bila predviđena na 7,5%, došla na blizu 9%, mada mi znamo da tako projektovana inflacija u stvarnom životu zaista drugačije izgleda, jer su sve one stvari koje se tiču svakodnevnog života obično u dvocifrenoj inflaciji, a one manje bitne mogu da se svrstaju u tu jednocifrenu.
Međutim, šta je dovelo do rebalansa budžeta? Pročitaću jedan deo obrazloženja, gde se kaže da je međugodišnji pad fizičkog obima industrijske proizvodnje u prvih šest meseci 2009. godine iznosio 15%. Najviše je redukovana proizvodnja prerađivačke industrije, za 19,4%, posebno njene oblasti oslonjene na izvoz, proizvodnja gvožđa, čelika, gume, plastike, hemijskih proizvoda.
Promet robe u trgovini na malo realno je smanjen u ovom periodu za 10,2% u odnosu na isti period 2008. godine, a turistički promet, meren brojen noćenja turista, opao je za 4%. Građevinska aktivnost, merena vrednošću izvedenih radova, u prvom polugodištu 2009. godine smanjena je za 22,4%, fizički obim saobraćaja za 14,8%, obim poštanske aktivnosti za 2,5%. Jedino je povećan obim usluga telekomunikacija.
Dakle, imamo zaista zabrinjavajući pad svake privredne aktivnosti koji, naravno, mora rezultirati i ovakvim potrebama da se rebalans budžeta na ovakav, prilično problematičan, način nađe pred poslanicima Narodne skupštine.
On može da bude posmatran i da se analizira jednostavno, onako kroz čiste brojeve, upoređivanjem brojeva sa onim što je prošle godine u ovo doba predviđeno za taj budžet, gde je bilo predviđeno da prihod bude 698,7 milijardi dinara i da je tada projektovan deficit od nekih blizu 50 milijardi dinara, a da je taj deficit sada došao na preko 70 milijardi dinara, i može da se posmatra kao jedna komplikovanija analiza, u kojoj se moraju sagledati i logika i posledice svega onoga što iz ovog rebalansa budžeta sledi.
Šta je izazvalo uvećanje deficita, zbog čega smo prinuđeni da na ovakav način usvajamo rebalans budžeta, gde je on nama, kako rekoh, već stavljen kao politika svršenog čina, gde u stvari ne može ništa da se uradi, gde se mora na svaki način dovesti poslanička većina da ga izglasa jer su stvari već učinjene?
Imamo, pre svega, prekomernu budžetsku potrošnju i to je ono što se ovim rebalansom budžeta jasno vidi, na šta nam ukazuju i spolja, na šta nam se ukazuje stalno, bez obzira da li su to poslanici opozicije ili ekonomski eksperti. Dakle, imamo prekomernu potrošnju, o čemu govori broj budžetskih potrošača, agencija, direkcija, ministarstava i prateće administracije koja sa tim ide i koja zaista enormno opterećuje budžet.
Doneti su zakonski akti koji to treba na neki način da redukuju, ali bojim se da ti akti niti će biti sprovedeni, a to smo i tada govorili, kada su oni usvajani, na pravi način, niti će biti realizovani, niti će se tu bitno šta promeniti, jer svi znamo i svi smo svedoci, mislim da nema poslanika koji dolazi iz neke manje sredine, a da nije svedok da je u njegovoj sredini zapošljavanje u lokalnoj upravi partijskih kadrova i dalje na sceni, a i zapošljavanje u republičkim javnim preduzećima stalno je prisutno.
Mogla bih poimence da vam kažem i institucije i opštine, uključujući i svoju, gde je to svakodnevno, i gde nam građani svakodnevno prstom, imenom i prezimenom ukazuju na to da nismo dosledni, odnosno da ih lažemo. Iz kojih razloga se to čini - ne znam, i da li će se tome uopšte nekako moći ophrvati ovaj i ovakav budžet i Ministarstvo finansija - ne znam, ali, u svakom slučaju, to jeste prisutno.
Mi se sada suočavamo s ovim rebalansom u kom moramo, pre svega, da rešimo dve stvari – da se suočimo s povećanim deficitom i s tim da nam je najvažnije da se u čl. 4. i 5. Vladi dopusti da popuni one rupe u budžetu koje je već ranije, sama, svojim delovanjem, napravila.
Znači, imamo velika socijalna davanja koja su zaista potrebna i koja se, nažalost, svakodnevno uvećavaju, i imamo potrebu da u državnoj administraciji, odnosno da bi državni aparat funkcionisao, takođe povećamo budžetsku potrošnju ili nadoknadimo ono što je već potrošeno.
Zaista bi bilo važno napraviti jednu analizu i staviti je pred poslanike, odnosno pred odabrane predstavnike naroda, samim tim pred narod i građane, koji su jedini pravi vlasnici budžeta - zašto onako rigorozne vladine mere, ili prividno rigorozne vladine mere, nisu dale pravi rezultat i željeni efekat. Ta štednja je toliko najavljivana, toliko je bila medijski praćena i reklamirana, ali rezultate u uštedama u budžetu nije dala i zato se danas i suočavamo sa upravo ovakvim rebalansom budžeta.
Nismo uspeli da zaustavimo ni ranije, nećemo ni ovom tačkom dnevnog reda, ni ostalima do kraja godine, dalje zaduživanje i, bez obzira koliko se to opravdano ili razložno ovde poslanicima prezentuje, mislim da moramo tu slavinu jednom zavrnuti i prestati se zaduživati.
Moramo zaista naći neke nove mere, kojima ćemo moći da rešimo probleme u budžetu i probleme koje nećemo morati na ovaj način, sa ovako skromnih šest članova (od kojih su, u stvari, samo pet operativni, šesti je samo informacija o tome kada on stupa na snagu) morati da sprovedemo, bez prave informacije o tome gde i kako će se sredstva članovima 4. i 5. zaista usmeriti, kolika su ta sredstva i kako će ona biti raspodeljena među budžetskim korisnicima. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Jovan Nešović, a posle njega narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas drugi rebalans budžeta za 2009. godinu, a smisao rebalansa jeste usklađivanje primanja i izdataka u budžetu u okviru jedne kalendarske godine.
Ako pogledamo brojke, videćemo da se ovom budžetu za 2009. godinu menja prihodovna strana. Sa 649,4 milijarde, koliko je bilo planirano rebalansom budžeta za 2009. godinu, ovim drugim rebalansom prihodovna strana se menja na oko 615 milijardi dinara, znači povećava se budžetski deficit za 34,4 milijarde dinara. To znači da će biti negde oko 105 milijardi dinara za 2009. godinu i to je budžetski deficit koji je dogovoren sa MMF-om i nešto što je preuzela Vlada Republike Srbije.
Takođe je važno pogledati i stavke koje se menjaju na prihodnoj strani budžeta za 2009. godinu. Videćete da je porez na dohodak građana smanjen sa 81 milijarde na 71 milijardu, porezi na dobit preduzeća su takođe smanjeni, PDV na domaće proizvode i proizvode iz inostranstva je otprilike smanjen za 2%, oko tri stotine milijardi dinara je, akcize su takođe ostale na nivou koje su planirane, carine su povećane sa 42,6 milijardi na 47,5 milijardi, znači rast je za 11,5%.
To jeste važno jer su mnogi tvrdili da će jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uticati na smanjenje prihoda od carina. Desilo se nešto suprotno. Pored toga što smo dobili određene benefite, što znači da je počela primena Sporazuma od strane EU, trgovinskog dela, faktički, kada smo jednostrano primenili Sporazum, desilo se da nikakve veće štete nije bilo, jer su carine povećane za čitavih skoro pet milijardi dinara. Ostalo je da su ostali prihodi, koji su vezani za određene administrativne takse i stvari koje su vezane za kazne, smanjeni sa 63,1 na 44 milijarde.
Kada se pogledaju svi ovi prihodi, vidi se da je uticaj globalne ekonomske krize na realan sektor taj koji je doveo do smanjenja ovih prihoda. Moramo, takođe, da se setimo da je kriza u državi Srbiji počela negde krajem 2008. godine i nastavljena je u 2009. godini.
Kolege su rekle da je najveći pad proizvodnje bio u industrijskoj proizvodnji, odnosno prerađivačkoj delatnosti, negde oko 15%, u trgovini je 10%, u građevinarstvu (što je takođe vrlo važno, jer je građevinska operativa, odnosno građevinska industrija ta koja pokreće niz dugih grana privrede) je pad 22,4%. Rasle su telekomunikacione usluge sa 27,3% i poljoprivreda sa 2,5%.
Kada se sve sabere i oduzme, onda je BDP u 2009. godini pao otprilike oko tri, tri zarez nešto posto i inflacija će biti negde 7,5%. Možemo da kritikujemo da je to moglo bolje ili lošije. Da budemo potpuno iskreni, ako pogledamo zemlje u okruženju, videćemo da je pad društvenog proizvoda znatno veći u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Mađarskoj i moramo takođe priznati da su to države koje su u vreme početka ekonomske krize bile daleko na višem stadijumu ekonomskog razvoja nego što je država Srbija.
Da li je pad mogao da bude veći? Sigurno je mogao da bude veći, a razlog što se ipak zadržao na 3% jesu mere koje je Vlada Republike Srbije, čini mi se, na vreme donosila. Prve mere su već definisane 2008. godine. Hajde da se setimo, kada je, pri kraju 2008. godine, došlo do povlačenja velikog broja štednih depozita iz banaka, kada je povučeno negde oko 900 miliona evra, kada su mnogi predviđali da će doći do kraha bankarskog sistema u Srbiji, Vlada je izašla sa dve važne mere, da se osigura visina depozita u oročenoj štednji na 50.000 evra i da se porez na kapitalnu dobit na štedne uloge ne zaračunava u 2009. godini. To je dovelo do toga da mi sada imamo u bankarskom sistemu štednju negde preko pet milijardi evra.
S druge strane, Vlada je, takođe, odmah već početkom 2009. godine donela paket mera koje su direktno bile vezane za privredu. Jedan od paketa je vezan za povećanje likvidnosti privrede i za investiciona ulaganja u privredi. Vlada je tada donela odluku da se samo subvencioniše smanjenje kamatne stope, a da su banke te koje će pregledati programe privrednika, ocenjivati i dodeljivati kredite. Znači, Vlada nije ta koja je odlučivala kod poslovnih banaka, već je imala zadatak samo da snizi kamatnu stopu preko dela kojim je ona učestvovala u subvencionisanju te kamatne stope.
Dalje, izašla je sa programom kupovine domaćih proizvoda, isto preko kredita, i tu je odvojena prilična svota oko jedne milijarde, i takođe je, u septembru, da bi se pospešila građevinska industrija, uvedeno subvencionisanje stambenih kredita, ali samo u novogradnji.
Takođe je važan pokazatelj da je od marta do oktobra odobreno preko banaka, direktno za privredu, preko devet stotina miliona evra, što je, potpuno sam siguran, poboljšalo kako investicione projekte u privredi, tako i likvidnost privrednih subjekata. Čini mi se da i tu treba tražiti jednu dobru stranu u toku 2009. godine da pad bruto društvenog proizvoda nije bio kao što je u zemljama u okruženju preko 5% i da će, kao što se predviđalo, biti pet do šest, čak se i sedam posto pominjalo, već je ostao i zadržao se na tri posto.
Takođe mi se čini da je važno nešto što je radila Vlada u 2009. godini, direktno je pomagala privredi u zameni, onom što se zvalo "staro za novo", i to je imalo ulogu i za nekoliko preduzeća, kao što su FAP iz Priboja, IMT - proizvodnja traktora, "punta" u Kragujevcu, stari automobili, tako da su, čini mi se, te mere u 2009. godini bile sasvim odgovarajuće i daju optimizam da ćemo u 2010. godini uspeti ono što je Vlada i projektovala, a to je da rast bruto domaćeg proizvoda bude 1,5%.
Sagledavajući sve ovo, siguran sam da će G17 plus u Danu za glasanje podržati rebalans budžeta za 2009. godinu.
Drugi zakon se odnosi na izmene i dopune Zakona o Agenciji za privredne registre. Zakon o Agenciji za privredne registre je donet 2004. godine i do danas su se desile mnoge izmene, delatnost agencije se proširivala i bilo je potrebno uraditi izmene i dopune ovog zakona.
Da se podsetimo, u 2009. godini Narodna skupština Republike Srbije donela je niz zakona kojima je propisano uvođenje određenih novih registara i evidencija, i potrebno je da te poslove obavlja Agencija za privredne registre.
To je bilo potrebno ugraditi u Zakon o Agenciji za privredne registre, tako da je članom 2, koji se odnosi na član 4. osnovnog zakona, definisano da Agencija obavlja poslove registra privrednih subjekata, registra založnog prava nad pokretnim stvarima i pravima, registra finansijskog lizinga, to je bilo do sada, a sada se taj deo proširuje na registar javnih glasila, udruženja, stranih udruženja, mera i podsticaja regionalnog razvoja, komora i turizma.
Pošto smo pre nekoliko dana usvojili Zakon o stečaju, takođe će se u Agenciji za privredne registre voditi i registar stečajnih masa, a takođe će se voditi i registar o registraciji finansijskih izveštaja, podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika, počev od 2010. godine.
Ovo zadnje je, takođe, jako važno, jer će se to uvek naći na sajtu i svako ko bude želeo da nađe podate o bonitetu privrednih subjekata u državi Srbiji moći će jednostavno da to sada besplatno dobije preko Agencije za privredne registre, na sajtu Agencije za privredne registre, i mislim da je to važna stvar u poslovanju privrednih subjekata u Srbiji.
Ovaj zakon predviđa i bolje finansijsko upravljanje Agencije za privredne registre. Ovde je definisano da Agencija za privredne registre do 15. decembra donosi svoj finansijski plan za tekuću godinu, na koji daje saglasnost Vlada.
Takođe je zakonom definisano da, ako su prihodi Agencije za privredne registre veći nego što su njihovi rashodi, ta dobit ide u budžet Republike Srbije, a ostavljena je mogućnost de se, ako slučajno neki prihodi u toku godine ne budu dovoljni za pokrivanje troškova Agencije, iz budžeta može na neki način dopuniti određenim sredstvima i funkcionisanje Agencije.
Pošto Agencija izveštaj o svom radu podnosi direktno ministarstvu, odnosno Vladi, onda je definisano zakonom da više ne postoji nadzorni odbor Agencije i to znači da se smanjuje i broj ljudi koji će biti finansirani nekim javnim sredstvima. I to sve ide u pravcu smanjenja administracije i smanjenja broja ljudi koji će obavljati određene poslove. Ostaje upravni odbor i definisano je precizno koje poslove obavlja direktor i koje poslove obavlja registrator.
Čini mi se da je dobro što je u ovom zakonu definisano da Agencija ima obavezu interne revizije, takođe jednom godišnje ima obavezu eksterne revizije, i to je sve u duhu boljeg upravljanja finansijama, odnosno boljeg upravljanja Agencijom za privredne registre, što jeste i intencija Vlade Republike Srbije.
Čini mi se, treba na kraju reći, da se ovim zakonom potpuno podržava veliki napor Vlade Republike Srbije, a samim tim i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Agencije za privredne registre, a to jeste uvođenje jednošalterskog sistema za otpočinjanje poslova privrednih subjekata. Do sada je, u proseku, registracija preduzeća, registracija privrednog subjekta trajala otprilike 23 dana. Potrebno je bilo ići u četiri javne institucije. Danas to traje otprilike pet dana i sve se završava u Agenciji za privredne registre.
Agencija za privredne registre je ta koja uzima podatke iz Poreske uprave o PIB, uzima podatke od Fonda PIO i zdravstvenog osiguranja i sada one poslove koje su nekada privredni subjekti sami morali da rade da bi bili registrovani Agencija za privredne registre radi za njih, a to znači da se ubrzava i pojednostavljuje postupak, što i jeste intencija i Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva.
Sagledavajući ostala dva predloga i ove predloge, poslanička grupa G17 plus smatra da su ovi zakoni u ovom trenutku nužni, prvenstveno mislim na izmene i dopune Zakona o budžetu, a da su zakoni o Agenciji za privredne registre i ostala dva zakona dobri zakoni, i u Danu za glasanje će podržati sva četiri predloga i poziva ostale poslaničke grupe da urade isto. Hvala.