Dame i gospodo, pažljivo smo slušali obraćanje ministarke Dragutinović i prvo što smo primetili jeste, takođe čitajući tekst rebalansa, da je suština tog teksta da li će BDP biti manji, da li će biti veći, da li je MMF dao ovakvu procenu BDP-a.
Za najveći broj naših građana to je apstraktan pojam, to je više nego jasno. S druge strane, i u ekonomskoj teoriji ne može se reći da BDP pokazuje svu realnost situacije. Ako vam MMF, koji, najblaže rečeno, nije dobronamerna organizacija, da prognozu rasta negde 1,5% za sledeću godinu, to ništa ne znači. To je samo jedno obećanje, koje treba u praksi da pokaže da će nam biti bolje, a to, kada vidite definiciju BDP-a, uopšte nije tačno.
Daću vam jedan primer. U BDP Republike Srbije ulazi i prihod od izvoza koji ostvaruje „Sartid“. Ako me ubedite da je „Sartid“ srpska kompanija i da taj prihod pripada nama, a ne SAD, onda možemo da kažemo da je BDP tačan pokazatelj.
Mislimo da bi mnogo bolje bilo da se prilikom opravdanja ovog budžeta koristio neki drugi ekonomski pokazatelj, kao što je indeks društvenog razvoja, koji se koristi u UN od 1990. godine, gde se pokazuje broj ljudi koji su upisali osnovnu školu, srednju školu, smrtnost, pokazatelji koji pokazuju zdravstvenu zaštitu i onda bismo došli do pravih rezultata ove tzv. tranzicije.
U obrazloženju rebalansa se navodi da postoji minus od 6% platnog bilansa. Našim građanima to takođe nije jasno, šta to znači - kakvih je to 6%, koliko je to para, gde te pare idu. Ali, kada pogledate ekonomsku definiciju platnog bilansa, biće vam jasno da je u nju uključen i izvoz, uvoz, putovanja, doznake iz inostranstva, diplomatska predstavništva (uključujući i ona tri koja se planiraju u Briselu, takozvano vojvođansko, ovo pri NATO-u i u EU), kamate, sve finansijske transakcije, međunarodni krediti i transakcije Centralne banke.
Kada taj broj podelite s iznosom BDP-a za ovu godinu, dolazimo do cifre od dve milijarde evra. Te dve milijarde evra ne ostaju u Srbiji, nego idu upravo ka Zapadu. I to je prava suština, prava istina tzv. naše ekonomske politike, tzv. tranzicije – pare ne idu iz EU i sa Zapada ka Srbiji, nego idu, to pokazuje platni bilans, upravo u suprotnom smeru. Dakle, pre svega treba govoriti istinu, pa se može doći i do nekih zaključaka kako se može popraviti ovo ekonomsko stanje.
Kada pogledate pismo o namerama, koje su uputili naša vlast, ministar finansija, guverner i predsednik Vlade, videćete da se u njemu obećava tzv. zamrzavanje plata i penzija. Odgovorno tvrdim da to nije tačno. Ako se pretpostavlja da će ciljana inflacija biti oko 6%, u sledećoj godini će doći do pada penzija i zarada za 6%. Znači, zamrzavanje i pad su dva različita pojma, i to treba jasno reći našim građanima.
Takođe, mislimo da je osnovna politika MMF-a, koji očigledno vodi ekonomiju ove zemlje, malo ću se slobodnije izraziti - borba protiv srpskih penzija, borba protiv 1.600.000 ljudi u ovoj zemlji. To je osnovna politika MMF-a. Zašto? Zato što se pokušava dodatno oporezivati to davanje iz budžeta za penzije, koje iznosi, ako se ne varam, negde oko dve milijarde evra.
S druge strane, imate prihod kompanije „Delta“ u jednoj godini isto dve milijarde evra. Umesto da nam MMF da neke smernice da se taj monopolista, koji uopšte i ne krije da će u sledećoj, tj. ovoj godini imati 15% veće prihode, dodatno oporezuje, oštrica kritike MMF-a se usmerava ka penzionerima.
To nije pravedno, to nije socijalna država, to je država i politika koja brani bogate, koja brani oligarhe. I to treba jasno reći, a ne izbegavati tu temu, govoriti da li je velika javna potrošnja, da li nas penzije ugrožavaju ili ne. Tvrdim da ne. To su naši sugrađani, to su naši najbliži, tih 1.600.000 penzionera nisu neke apstraktne ličnosti. S druge strane, imate jednu kompaniju koja, u najmanju ruku, može da pomogne socijalnom stanju u ovoj zemlji. Zašto MMF nije to predložio, ako već naša vlast nema političke hrabrosti da to uradi?
Što se tiče politike MMF-a, najbolji primer je Letonija. Vi znate šta se desilo u Letoniji. Sigurno znate da Švedska u ovom mesecu šalje ogromne količine humanitarne pomoći Letoniji. To je zemlja koja je u Evropskoj uniji, navodno je ispred nas. Dobija hranu, lekove, humanitarnu pomoć. Kako je to moguće ako je u EU raj, ako je MMF ispravan, ako je Letonija primenila sve uslove koji su pratili dobijanje tog kredita? Onda nešto nije u redu sa tom neoliberalnom dogmom.
U današnjoj diskusiji se pominjala Grčka. Tačno je da Grčka ima 300 milijardi evra duga, tačno je da su imali ogromni budžetski deficit (zbog toga su i raspisani izbori, to nije nikakva tajna). Taj budžetski deficit je skrivan, iznosio je negde oko 12,5% BDP-a. Grci su prijavljivali da je 9%, a Evropska unija traži od njih da bude 3%.
Međutim, gospodin Papandreu, za koga se ne može reći da je proruski nastrojen ili da je tzv. populista, ma šta to značilo u političkoj korektnosti zapadnih medija, koji je, kao što znate, čak i rođen u Americi, koji nikada nije skrivao tu naklonost SAD, otvoreno je izjavio u ovom mesecu da Grčka neće primenjivati recept MMF-a i EU, i da će Grčka napraviti svoj program izlaska iz krize.
Komentarišući takav stav vlade gospodina Papandreua, „Dejli telegraf“, za koga se takođe ne može reći da zastupa neku socijalnu pravdu, šta više, napisao je da je to pravilan stav, da je to stav koji će udaljiti Grčku od pogubnih posledica tzv. terapije MMF-a.
Nijedna dogma nije dobra. Ovde niko ne priziva samoizolaciju, ma što da je to značilo, ili rat sa svetom. Međutim, treba imati kritički pristup svemu, pa i MMF-u. Nažalost, u našoj javnosti, u Vladi, posebno u ekonomskom delu Vlade, glorifikuje se MMF preko svake mere, iako taj MMF upravo radi protiv vaše vlasti, jer podriva socijalnu osnovu, podriva društvo, podriva davanje opštinama, zdravstvenu zaštitu i, konačno, kao svoj glavni cilj, ima uništavanje naših penzionera. To treba jasno reći.
Uostalom, to gospodin Sajmon Grej i ne krije. Vi znate sigurno za onaj projekat ''Kako sa manje uraditi više'', što je, naravno, nebulozan naslov, gde se traži još veće smanjivanje penzija, promena datuma kada se ide u penziju i sve ono što je negativno za naše zdravstvo i obrazovanje. Znači, smatra se čak da je 5% davanja iz BDP za obrazovanje mnogo, iako se u Mađarskoj daje 6%, u Hrvatskoj 6%, a i tih 6% je nedovoljno jer, ako nije tako, zašto bi onda lider trenutno najpopularnije stranke u Mađarskoj Fidesa govorio da Mađarska nije dobila ništa od EU.
To je realnost za Istočnu Evropu. Za Zapadnu Evropu je svakako drugačije. Uostalom, gospodin Dinkić je takođe rekao da mi faktički finansiramo socijalni mir, parafraziram, na Zapadu, jer su ovde najveće kamate u regionu, a verovatno i u Evropi.
Stvari su jasne, samo treba da postoji politička volja, da postoji volja za oporezivanje monopolista, banaka, zaštitu naših penzionera i ne bi bilo potrebe za ovim rebalansom, koji je, u suštini, veoma štetan. Zahvaljujem.